Kada se pre četiri godine igralo Svetsko prvenstvo u Kataru, dao sam otkaz na mestu agenta u pozivnom centru što sam kratko radio po povratku iz Kine. Posle toga, zaposlio sam u osnovnoj školi, prvo kao zamena, a zatim sam preuzeo tadašnji I-2. Danas, kada se igra novo Svetsko prvenstvo u Kanadi, SAD-u i Meksiku, to I-2 je postalo IV-2, a ja sam opet dao otkaz. Jebeš ti taj posao! Teška je bila prethodna nedelja;
Postoji ona izreka da se Rim nije izgradio za jedan dan i verovatno je mnogo starija od Rima jer to je jedna od opšte poznatih mudrosti za koje, kada čujemo, svi znamo da ubadaju tačno u srž, ali kada treba da primenimo na sebi, na svoj život, na svoje pohode, nekako zakažemo, i uvek nam se nešto ispreči. Ima nekih šest nedelja kako redovno pišem i nekih jedanaest nedelja kako redovno vežbam u teretani. Slučajnost,
Kada sam objavio svoj prvi roman, više neću ni da pominjem koliko je od onda prošlo, valjda smo svi savladali matematiku drugog razreda, shvatio sam da, ako želim da se te knjige prodaju, a nećemo se lagati – želim, moram imati neku pratnju na društvenim mrežama. Dan danas i još uvek nisam siguran šta to tačno znači, zašto to moram imati, šta bih s tim radio, i kako da do toga dođem, šta ja to
Na raznim internetima često možeš naići na savete koji će ti reći da nije bitno šta drugi misle, da ti najbolje znaš, da slušaš sebe, slušaš svoje srce i posebno svoj apetit… To ima svojih prednosti, posebno ako si neko ko svoj rad izlaže sudu javnosti, pa kad ti se pojave neki zajedljivi komentari raznog polusveta i profesionalnih pljuvača u dalj, takozvanih profesionalnih fejsbuk komentatora, onda stvarno nije bitno šta drugi misle. Jer, ako ti
Jedna od tema koja se neprestano promalja mojim životom jeste da uvek nešto čekam; uvek treba da se ispune određeni uslovi da bih nešto počeo da radim ili da bih se na određeni način osećao; uvek neki Godo treba da dođe, i dok se on ne pojavi, ne mrdam i ne mogu biti srećan dok ga ne ugledam. Nekad su ti uslovi trivijalni, npr. trenutno je 7.57, prvi čas počinje u 8.30, meni treba 15
Kada mi neko kaže da je perfekcionista umem tako glasno da prevrnem očima da se čuje i kod komšije. Mislim se, ne znaš ti šta je perfekcionizam, jer da znaš ne bi se time hvalio, baš kao što se niko ne hvali nekim svojim drugim mentalnim oboljenjem. Postoji tanka nit koja se nalazi na granici perfekcionizma i tendencije da se neki posao izvrši dobro, baš kao što postoji i ona druga, dobro poznata, nit između
Kada se godina završava šesticom znači da se broj mojih godina završava nulom. Nula znači početak nečega. Početak nove decenije ili kako Jung kaže, početak novog života. Čudno zvuči to ČETRDESET. Hej! Punim ČETRDESET. Idi begaj! U glavi se još uvek osećam kao da imam dvadeset. Kada sam zapravo imao dvadeset, na likove koji imaju četrdeset sam gledao kao na „neke tamo matorce“ čije je vreme prošlo, što zapravo i jesmo; za nekog ko ima
Stiven Presfild je u svojoj knjizi The War of Art definisao pojam Rezistencije odnosno Otpora. Najkraće rečeno, Rezistencija je nevidljiva sila koja dolazi iznutra i stvaraoca ometa u samom činu stvaranja. Ona se manifestuje u raznim oblicima. To je, na primer, onaj poriv da središ stan pre nego što sedneš da pišeš ili želja da spasiš Afriku od gladi pre nego što spremiš ispit, jer kako možeš da pišeš dok imaš prašine u stanu ili
Kad me neko pita: „Kako napreduje nova knjiga?“ uglavnom nemam jasno definisan odgovor. Otkud znam? Da znam, ne bismo sada pričali o tome, zar ne? Ne napreduje. Stagnira. Vrti se u krug. Degradira. Mnogo faktora je u igri. Problem nikada nije jednosmeran i jednostavan. Bilo bi dobro da jeste, pa da na njega možeš da staviš neki flaster i sve si rešio. Nije. Rešavanje problema najčešće podrazumeva stavljanje flastera na više mesta i tek kad
Doneo sam odluku da po završetku školske godine dam otkaz na mestu učitelja. Jedini razlog što još uvek radim u školi jeste što sam deci obećao da ću ostati sa njima do kraja četvrtog razreda, a ja sam neko ko svoja obećanja ispunjava i samim tim nikada ne obećam nešto što ne mogu da ispunim. Pored moje Nataše i te dece u školi, u mom životu postoji još jedan dečak kom sam nešto još davno
