Uhvatim juče sebe kako izgovaram „kad sam JA bio…“ i ne ugrizem se za jezik već ladno nastavim sa tim, jer jbg, jest bilo drukčije kad sam ja bio… Iako je štošta bilo drukčije kad sam bio mali/mlađi danas bih se zadržao na skorašnjem fenomenu, društvenih mreža, koje bi sada verovatno preciznije bilo zvati – društveni mediji, jer svi smo mi postali u neku ruku mediji koji izveštava o koječemu i prenosi tuđe izveštaje o
Opis radnog mesta – tvoje je da uradiš sve što umeš za dobrobit druge strane, a zadatak druge strane je da uradi sve što ume da sabotira tvoj rad. Tako otprilike izgleda posao učitelja u 21. veku. Nema više poštovanja. Svi tvoj posao znaju bolje od tebe, pa i sami učenici. Svi su ti šefovi; deca su ti šefovi, njihovi roditelji su ti šefovi, i šefovi su ti šefovi. Sve moraš da ih slušaš, iako
Znači dati nekome nešto i ne očekivati ništa zauzvrat; ni „hvala“, ni jednako vrednu uslugu, ni jednako vredan poklon, apsolutno ništa. Ako delimo da bismo dobili „hvala“, onda je cilj deljenja da ispadnemo velikodušni u očima drugih, što za svrhu ima da nahrani naš ego, a ego je nezasita mašinerija, i nikada se neće zadovoljiti jednim „hvala“, nego će svaki put očekivati više, što nas dovodi do drugog problema. Ako delimo da bi nam usluga
