Misli, Motivacija, Život

Koja osobina je ključna za uspeh?

Kada ste učitelj živite u prokletsvu Platonove Alegorije pećine; znate nešto što drugi ne znaju, ali čak i kada ih naučite nečemu, shvatite da to nije dovoljno da dođe do promene ili uspeha uopšteno.

Kao učitelj, neuspeh onih koje obrazujem doživljavam kao sopstveni neuspeh.

Naime, Sanja i ja na Zagolaju učimo ljude o štetnosti šećera i prerađenih ugljenih hidrata, pre svega žitarica, ali i pored znanja koje ljudi koji nas prate steknu, oni nastavljaju da jedu sve što ne bi trebalo da jedu, i to je veoma bolno, posebno jer nam je stalo da pomognemo.

Pitam se, koja je ključna osobina neophodna da bi došlo do promene; bilo na ličnom ili na globalnom planu?

Znanje

Prvo što se nameće je znanje., ali smo već ustanovili da znanje nije dovoljno.

Ako znamo da nešto što radimo, na primer pušenje, nije dobro za nas, onda bi to trebalo da prestanemo da radimo.

Svi znamo koliko je pušenje štetno, čak iako ne znamo, vrlo lako to možemo da saznamo sa pakovanja cigareta, ali da bismo ostavili cigarete potrebno je nešto drugo, što nije znanje.

Isti slušaj je sa ishranom; mnogi znaju da su šećer i drugi prerađeni ugljeni hidrati loši za zdravlje, da direktno povezani sa gojaznošću, dijabetesom, srčanim oboljenjima, kancerom, alchajmerom, ali to nas ne sprečava da jedemo slatko, da jedemo testo, kad god za to imamo prilike.

Ali nije bitno samo znanje o važnosti promene, već je neophodno posedovati i zanje o tome kako izvršiti promenu.

  • Ako želimo da smršamo moramo znati kako ćemo to učiniti.
  • Ako želimo da ostavimo pušenje, moramo da znamo kako ćemo da prebrodimo krize.
  • Ako želimo da spremimo ispit, moramo da znamo kako se sistematski uči, koliko ja san bitan za transfer informacija iz frontalnog dela mozga u regiju odgovornu za dugotrajno pamćenje

Ali znanje, samo po sebi, nije dovoljno.

Želja

Da li je želja ključna za promenu?

Mark Tven je jednom rekao:

Ostaviti pušnje je nešto najlakše na svetu. Znam, jer sam to učinio već hiljadu puta.

Mark Tven

Ako ste pušač, ili ako ste bili pušač, ili ako poznajete nekog ko je pušač, znate da nijedan pušač ne manjka željom za ostavljanjem ove loše radnje. Često ćete od pušača čuti: “Želim da ostavim pušenje!” ili “Od sutra ostavljam cigarete!” A, onda se ne dogodi ništa.

Isti slučaj je sa odlaskom u teretanu, sa skidanjem kilograma, sa promenom ishrane, sa spremanjem ispita, sa suočavanjem sa bilo kojom drugom životnom promenom koja zahteva da u njeno ostvarivanje unesemo određeni rad i trud.

Još jedan klasičan primer koji pokazuje da želja nije ključna za promenu jeste činjenica da mnogi žele da nauče da sviraju neki muzički instrument, dakle imaju želju, ali nedostaje im nešto da prođu kroz taj bolan proces sticanja znanja i veštine; nisu spremni da vežbaju.

Možda najbolji primer da želja nije dovoljna, jeste što veliki broj ljudi želi da bude bogat, da zarađuje više, ali ako bi to moglo bez mnogo truda; da nam šef poveća platu, a da nam ne poveća obaveze; da dobijemo na lutriji; da nasledimo neko bogatstvo; da nađemo kofer pun para ili neki dijamant…

Disciplina

Kada smo ustanovili da znanje i želja nisu dovoljni, ono što se iduće nameće jeste disciplina da se plan sprovede u delo.

Za nekog kažemo da je disciplinovan ako se drži pravila ili ako se drži plana kog je zacrtao; svakodnevno odlazi u teretanu, svakodnevno se zdravo hrani, svakodnevno uči za ispit, svakodnevno vežba klavir…

A šta je sa ljudima koji su disciplinovani u jednoj sferi, a u drugoj nisu?

Na primer:

  • svakodnevno vežbaju, imaju znaje o hrani, imaju želju da budu zdravi i da se hrane zdravo, ali i dalje jedu hranu koja ne predstavlja baš najbolji izbor;
  • svakodnevno piju lekove za pritisak, zahteva disciplinu, imaju znanje i hrani, imaju želju da ozdrave, ali ne mogu da izbace šećer iz ishrane;
  • završili su medicinski fakultet, što zahteva disciplinu, imaju znanje o fiziologiji čoveka, imaju želju da ostave cigarete, ali ne mogu da se nateraju;
  • mnogi ustaju svako jutro u 5 i odlaze da rade posao koji mrze; to zahteva izuzetnu disciplinu

Motivacija

Iako motivacija može da deluje isto što i želja, postoji veoma bitna razlika jer možemo da imamo želju da uradimo nešto, ali ako nismo motivisani, nećemo to i uraditi.

Druga razlika je što motivacija može da dolazi spolja, dok želja uvek dolazi iznutra.

Imamo želju da ostavimo cigarete, a jedan od motiva za ostavljanje cigareta je novac; zamislite koliko bismo samo novca uštedeli kada bismo ostavili cigarete?

Da, ta motivacija nikad ne pali kada je u pitanju ostavljanje cigareta. Novac, ali ni očuvanje zdravlja, očuvanje životne sredine, nisu dovoljno dobri motivi za ostavljanje cigareta.

Motivacija često dolazi kao proizvod znaja i/ili želje.

Znamo da nas slatko goji, znamo da ćemo smršati ako prestanemo da jedemo slatko, želimo da smršamo, a razlog iz kog želimo to da uradimo predstavlja izvor naše motivacije; želimo da smršamo da bismo se dopali potencijalnom partneru, da bismo lepše izgledali, da bismo obukli haljinu koju nismo nosili 10 godina…

Volja

Volja predstavlja našu sposobnost da svesno upravljamo ponašanjem u postizanju postavljenog cilja.

Ako imamo volju da naučimo da sviramo klavir, proći ćemo kroz sve neophodne korake da steknemo tu veštinu.

Ako imamo volju da ostavimo cigarete, proći ćemo kroz sve neophodne korake da bismo ostavili cigarete.

Problem sa voljom je što se svakodnevno budimo sa određenom dozom volje i svaki put kada donosimo odluku, koliko god trivijalno delovala, mi trošimo određenu dozu te volje.

  • Šta ću da pojedem za doručak? Jaja ili krofnu?
  • Šta ću danas da obučem?
  • Kako ću da idem na posao (peške, bicikom, autobusom, autom…)

Na kraju dana, ako smo doneli više odluka nego što možemo, često ćemo reći:

  • “namam volje da učim,”
  • “nemam volje da ostavim pušenje”,
  • “nemam volje da vežbam,”
  • “nemam volje da čitam knjigu,”
  • “nemam volje da se hranim zdravo,”

I umesto da učimo, gledaćemo seriju, zapalićemo cigaretu, sedećemo na kauču, i jesti čips. I do promene nikada neće doći.

Da li nam je potrebno od svega po malo?

Ispostavlja se da jeste, ali i nije.

  • Znanje nam je preko potrebno, jer bez znanja nećemo imati ni želju, ni motivaciju, a samim tim ni disciplinu, a ni volju da nešto uradimo.
  • Ako imamo znanje, a nemamo želju, nijedna od drugih osobina nam neće igrati ulogu.
  • Ako imamo sve osim discipline koja će nas naterati da se svakog dana pojavimo i odradimo posao, teško da ćemo uspeti.
  • Ako nam nedostaje motivacija, brzo ćemo odustati.
  • Ako nam nedostaje volja, nećemo ni početi.

Reklo bi se da smo prokleti, jer kako god okrenemo, pre ili kasnije će se dogoditi da potrošimo našu volju, ostanemo bez motivacije, izgubimo disciplinu, a možda izgubimo i želju.

A šta ako imamo sve, imamo znanje, imamo želju, imamo disciplinu, motivisani smo, voljni smo, a opet ne uspemo?

U tom slučaju, znači da imamo viška; imamo nešto što nam ni po koju cenu ne treba; imamo izgovor;

  • star sam
  • mlad sam
  • to mi je u krvi
  • glup sam
  • roditelji me nisu voleli
  • moj brat je bio siledžija
  • stidljiv sam
  • devojka me je ostavila
  • nemam vremena
  • skupo je
  • nema koristi
  • stidljiv sam
  • niko me ne voli
  • umoran sam
  • gladan sam
  • nervozan sam/nemam živaca
  • nemam para
  • teško mi je
  • nisam takva osoba
  • svi su bolji od mene
  • ne isplati se

Izgovora je bezbroj, a dovoljan je samo jedan da nas sputa u donošenju bilo kakve promene u našim životima.

Zato, ako želimo da uspemo u nečemu, moramo da shvatimo jedno:

Nema izgovora.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Inspiracija, Motivacija, Produktivnost

Pojavi se i odradi dobar posao

Svi smo skloni da kažemo:

U mom kvartu, ne postoji dobar…

Šta god da ne postoji u našem kvartu, a mi bismo baš voleli da postoji, može da znači dve stvari:

  • Ne postoji dovoljno velika potreba da bi tako nešto nastalo;
  • Ne postoji niko ko ima dovoljno inicijative da pokrene nešto i odradi posao;

Prvi slučaj često može da bude da bude zanemaren.

Ljudi nisu znali da im je potreban mobilni telefon; ljudi nisu znali da im je potreban automobil; ljudi nisu znali da im je potreban internet… isto važi za mnoge druge stvari.

I pored toga, pojavili su se pojedinci spremni da odrade dobar posao, da stvore nešto što ljudi i ne znaju da im treba i da kažu:

Izvolite! Ovo je za vas. Služi da vam učini život lakšim.

U drugom slučaju, umesto da kukamo kako ne postoji niko ko bi odradio posao, to bi trebalo da gledamo kao priliku da sami odradimo nešto.

Ako u našem kvartu postoji potreba za bioskopom, a ne postoji niko ko ima dovoljno inicijative da pokrene posao, umesto da kukamo kako nemamo bioskop, trebalo da sami uzmemo stvari u svoje ruke.

Možemo da napišemo projekat, ili da nađemo nekog ko će napisati projekat za nas, zatim da taj projekat predložimo nadležnima, da pronađemo sredstva za otvaranje bioskopa i da ga konačno otvorimo.

Ono na šta bi trebalo biti spreman ako se odlučimo na takav korak je mnoštvo odbijanja; jer ništa od toga neće upaliti iz prvog pokušaja, i ništa od toga neće biti lako, ali to ne znači da bi trebalo da odustanemo.

Jedino, kada bi trebalo da odustanemo, štaviše u samom startu, jeste kada smo 100% sigurni da u toj kulturi ne postoji potreba za onim što bismo mi voleli ili želeli da postoji.

Ne možemo otići u Indiju sa ciljem da otvorimo restoran u kom ćemo da služimo goveđe bifteke.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Motivacija

Originalno

Stvoriti nešto originalno je strašno, pre svega, jer su mnogo veće šanse da se ljudima tako nešto neće svideti nego da hoće.

Većina današnjih automobila liče jedni na druge i kada se pojavi nešto originalno često postane predmet sprdnje.

Image by GGBot from Pixabay 

Da bi nešto postalo norma, trebalo da bude prihvaćeno od strane velikog broja ljudi. Kada nešto postane prihvaćeno od strane velikog broja ljudi, drugi počnu to da imitiraju i tada prestane da bude originalno.

Pogledajmo samo revoluciju telefona. Imali smo Nokiu, i sve druge koji su ličili na Nokiu, a onda se pojavilo nešto oroginalno; telefon bez tastature, sa ekranom osetljivim na dodir, i sada svi telefoni izgledaju kao iPhone.

Samsung je pokušao da uvede nešto novo, telefon na preklop sa savitljivim ekranom, ali se ispostavilo da nije baš najpraktičnije i da ti ekrani još uvek nisu dovoljno izrdžljivi, pa je sve to još uvek u fazi testiranja i pitanje je da li će se ikada ostvariti.

Ako zavirimo u umetnost, Stari Grci su izmislili teatar, Aristotel je u svojoj Poetici zapisao normu teatra, i milenijumima sve drame, manje-više, liče jednu na drugu; imaju tri čina, početak, sredinu i kraj; ekspoziciju, uspon, klimaks, rezoluciju. U svakoj drami, glavni junak nešto želi, ima zacrtan cilj i sve vreme to pokušava da ostvari zaobilazeći prepreke koje mu se nalaze na tom ostvarenju.

Onda, nekoliko milenijuma kasnije, pojavio se teatar apsurda; u kom junak nema zacrtan cilj. Ne baš najuspešniji žanr, ako mene pitate.

Dramska forma se prenela i na film.

Mnogi današnji romani su pisani i dramskoj formi; posebno oni koje nazivamo “komercijalnim” romanima. Kad pominjemo roman, govorimo o književnoj formi koja u svom nastajanju nije bila baš mnogo priznata. U početku, roman je smatran štivom kog čitaju isključivo dokone žene; dok je danas, roman norma i verovatno najzastupljenija književna forma.

Volt Dizni je početkom prošlog veka stovrio nešto originalno; animirani film i u samom startu to nije baš najbolje prošlo. Do današnjeg dana, ako izuzmemo 3D animaciju, malo toga se promenilo u svetu animiranog filma.

Ali, ne moramo da navodimo ovakve primere do beskonačnosti da bismo shvatili koliko je zastrašujuće stvoriti nešto novo i koliko to novo nikada, na samom početku, nije baš najbolje prihvaćeno.

Siguran sam da je svako od vas imao makar jednu ideju, koju je podelio sa nekim, i taj neko mu je rekao:

To ti nikada neće upaliti!

ili:

Nikad ništa gluplje nisam čuo!

Kad čujemo tako nešto, ustuknemo i zaboravimo na našu ideju, zaboravljajući da su sve nove ideje, da je sve originalno, u samom startu bilo predmet sprdnje; ne zato što je bilo loše, već zato što je bilo nepoznato.

Ono što bih želeo, jeste da vas ohrabrim da iznesete svoje originalne ideje, koliko god nam one delovale apsurdne, beskorisne, smešne, jer su te ideje, upravo ono što gura ovaj svet napred.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Motivacija, Produktivnost

Ne radi mi se

Svi uspešni ljudi imaju jednu zajedničku osobinu: rade stvare koje niko drugi ne radi.

Svi znamo da napravimo plan, da zamišljamo neku uspešnu, bolju budućnost, da postavimo ciljeve, ali kada dođe vreme da te planove ostvarimo, da preduzmemo konkretne korake ka ostvarivanju tih ciljeva, tada postaje teško, tada nam se ne radi, tada bismo rađe bili u toj budućnosti koja nas čeka, nego ovde i sada, gde moramo da radimo sve te stvari koje nam se ne rade.

Ne postoji prečica za uspeh. Niko nas neće nagraditi zato što imamo divne snove i želje. Imati snove i želje nije ništa neuobičajeno. Ostvarivanje tih snova i želja, pak, jeste.

Sve oko nas, sve što se nalazi, na našem stolu, u našoj kući, ispred naše kuće, oko naše kuće, gde god da pogledamo, stvorili su ljudi; vaš računar, radni sto, internet, avion koji nadleće, zgrada, automobil, dovod električne energije, frižider i hiljade drugih stvari koje čine naš život lakšim su stvorili ljudi; ljudi baš kao ti i ja; ista krv, isto meso, iste nervne ćelije, isti broj hromozoma, ali drukčiji mentalni sklop.

Sve to su stvorili ljudi koji su radili stvari koje niko drugi nije hteo da radi, koje su svima drugima bile teške, i pred kojima su svi drugi poklekli.

Sve te neverovatne stvari koje nam čine život lakšim je neko stvorio za nas! Mi nismo ni prstom morali da mrdnemo. Rodili smo se svim ti pogodnostima koji moderan svet nudi.

Sada je red na nas, da mi nešto učinimo, da mi nešto ostavimo za sobom.

Ako želiš nešto da ostvariš u životu, ne postoji druga putanja nego raditi stvari koje su teške, sa svim drugim atributima si već opremljen.

Svako zaslužuje da se odmori, da radi stvari u kojima uživa, ali ako provedeš dan ne radeći stvari koje su teške, šta si zapravo učinio?

Težak rad ne znači da bi trebalo da budeš šraf u nečijoj mašini, da radiš težak posao kog neko drugi ne želi da otalja, šraf kog će taj neko zameniti kad se ti pohabaš; to znači da treba da radiš na svojoj viziji; da shvatiš da ti takođe možeš da učiniš ovaj svet boljim.

Ljudi i organizacije koji tretiraju ljude kao šrafove, ne zaslužuju ničiji trud, ali ljudi i organizacije s kojima deliš istu ili sličnu viziju su svakako oni s kojima bi trebalo da radiš, da radiš posao koji niko drgui neće, jer je težak.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli, Motivacija, Produktivnost

Sve je ostvarivo

… ali ne možemo postići sve što želimo; prosto jer nemamo vremena za sve.

Ako želimo da naučimo jezik, napišemo roman, vodimo blog, jutjub kanal, da budemo dobar otac i muž, da naučimo da slikamo, da sviramo muzički instrument, ili da programiramo, šta god da nam se radi, sve je moguće, sve je ostvarivo, ako se dovoljno potrudimo, ali pitanje je da li imamo vremena za sve te aktivnosti.

Iako je bitno u vaš dan uneti raznovrsne aktivnosti, mnogim stvarima koje bismo želeli da radimo jednostavno moramo reći ne.

Postoji ograničen broj sati u jednom danu i postoji ograničena količina koncentracije i volje u nama.

Trebalo bi odabrati 3 najvažnije stvari koje želimo da ostvarimo i njih svakodnevno postaviti kao prioritete. Sve ostalo možemo da radimo, ako nam ostane vremena za to.

Ponekad je teško reći ne beskonačnom gledanju serija, besknačnoj zabavi na jutjubu, ili drugim zaraznim sajtovima, ali ako zaista želimo uspeh nekom polju, moramo se fokusirati često reći ne mnogim stvarima, pa i zabavi.

Ponekad, ne samo da moramo da se odreknemo zabave već i stvari koje bismo želeli da naučimo ili radimo. Postoji toliko stvari koje bismo želeli da radimo, ali ne i dovoljno vremena za sve. Odaberite one koje su vam najvažnije i fokusirajte se na njih.

Ne znači da nikada nećemo odvojiti vreme za zabavu i razbibrigu, ali da bismo postogli ciljeve koje smo sebi postavili, zabavu moramo svesti na minimum. Razbibrigu bi takođe trebalo ubeležiti u kalendar i vremenski je ograničiti, baš kao i sve druge aktivnosti u našem kalendaru.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli, Motivacija, Produktivnost

Gledati i raditi

Gledati Mesija kako dribla i uzeti loptu i šutirati je po travi su dve različite stvari; da bismo bili vešti kao Mesi, moramo da treniramo kao Mesi, igramo kao Mesi i da privučemo pažnju Barselone, pa ćemo MOŽDA, jednog dana biti dobri kao Mesi; velika je verovatnoća da nećemo nikad.

To nam je svima jasno, ali kada su u pitanju neki drugi poslovi, nešto apstraktniji, onda mislimo da je dovoljno gledati nekog kako nešto radi, naučiti teoriju i pravila da bismo postali eksperti.

Tako imamo studente književnosti koji nikada nisu napisali roman, ali misle da znaju kako se roman piše; neko ko je pogledao 10 tutoriala o crtanju na jutjubu misli da je ilustrator; neko ko je pročitao dve knjige o biznisu misli da je Toni Robins, a neko ko je pogledao dva motivaciona videa je influenser.

Učenje je dobro i učenje je neophodno da bismo postali eksperti u nečemu, ali dok ne sednemo i ne počnemo da radimo posao, nećemo čak ni otvoriti vrata puta koji će nas voditi do uspeha.

Nije isto položiti test za vožnju i zapravo sesti u auto i voziti.

Nije slučajnost da je neko rekao kako bi trebalo uložiti 10.000 sati rada pre nego što postanemo dovoljno dobri u nekoj veštini.

To ne znači da u naših 10.000 sati nećemo biti dobri i da naš rad neće biti vredan pažnje, ali dok ne budemo proveli izvesno vreme radeći ne možemo da očekujemo pažnju i ne možemo da očekujemo poverenje ljudi.

Uspeh preko noći ne postoji. Ljudi uglavnom ignorišu sve pokušaje i neuspehe kroz koje uspešni prođu pre nego što ne postanu ono što su postali. Ljudi vide samo krajnji rezultat i to je upravo ono što ih parališe da sami pokušaju da urade nešto od sebe ili od svog života.

Čime god želite da se bavite, krenite odmah da ulažete u svojih 10.000 sati.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli, Motivacija, Produktivnost

Tehnologija

… je unapredila, ubrzala i olakšala naše živote.

Ne moramo da odlazimo na reku da bismo vratili vodu u kofama, već voda dolazi u naše domove. Ne moramo da peremo veš, već mašina to odradi za nas.

Internet kupovina nam je dodatno olakšala život, pa u nekim delovima sveta ne morate da odlazite u nabavku namirnica, već namirnice mogu da stignu na vašu kućnu adresu.

Bilo kog trenutka možemo uživo da prenosimo sve što se događa pre nama, možemo da pozovemo bilo koga ko poseduje telefon i internet konekciju.

Kada šaljemo pisma, ne moramo da čekamo danima ili nedeljama da ga neko primi, već je ono dostupno istog trenutka primaocu čiju mejl adresu posedujemo.

Ne moramo da razvijamo film da bismo videli fotografiju, već je ona odmah dostupna na ekranu uređaja kojim smo fotografisali.

Svako može uz malo ulaganja da napravi kućni studio i da vodi sopstvenu TV emisiju, da snimi igrani ili dokumentarni film.

Telefon, koji može da stane u svaki džep, služi najmanje za telefoniranje; njime snimamo, fotografišemo, šaljemo poruke, mejlove, čitamo sadržaj na internetu, gledamo sadržaj na internetu, planiramo, beležimo, plaćamo, kupujemo, prodajemo,…

Ipak, tehnologije nije u mogućnosti da unapredi nas same.

Dobar fotoaprat nas ne čini dobrim fotografom; dobra tastatura nas ne čini dobrim piscem; elektronska olovka nas ne čini dobrim likovnim umetnikom; dobar mikrofon nas ne čini dobrim pevačem…

Tehnologija svakako može da pomogne, ali veštine moramo da stičemo sami, bez obzira kakvu tehnologiju koristimo.

Neophodno je da svakodnevno vežbamo i unapređujemo naš rad. Za godinu dana možemo daleko da doguramo, a za deset možemo da postanemo ekspert.

U čemu ćete vi danas biti bolji nego juče?

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli, Motivacija

Poslovi

Ne mogu da vam kažem gde se nalaze granice vaših mogućnosti, ali znam da se nalaze granice vašeg dana; svi imamo 24 sata u jednom danu, od kojih bi 8 trebalo da provedemo spavajući.

Kako ćemo provesti tih 16 sati najviše zavisi od nas.

Neki imamo poslove koji nam donose prihode i na kojima moramo da se pojavimo svakog dana, iako bismo rađe tih 8 sati proveli na neki drugi način.

Svaki posao koji podrazumeva da vam neko govori šta ćete da radite, kako ćete da izgledate, kada ćete da se pojaveite na radnom mestu i kada ćete da odete je sranje od posla.

Posao u kom ćete moći istinski da uživate je onaj u kom ćete rešavati zanimljive probleme.; pre svega probleme koji su vama zanimljivi.

Kako kaže Seth Godin, zanimljivi probemi su oni za koje ne postoji samo jedno tačno rešenje i oni čija rešenje ne znamo dok ne počnemo da radimo na njima.

Pisanje knjige je zanimljiv problem.

Knjiga može da se otkuca za 3 do 4 dana, ali da bi se knjiga napisala, nekada je potrebno i 3-4 godine.

Ako to vreme nismo proveli kucajući, gde je to vreme utrošeno?

Utrošeno je na rešavanje zanimljivih problema.

Seth Godin

Problem sa rešavanjem zanimljivih problema je što niko ne može da vam garantuje da ćete uspeti; mnogi pre braće Rajt su pokušali da polete, ali su oni bili prvi koji su u tome uspeli.

Isto je sa pisanjem knjige, pokretanjem YouTube kanala, otvaranjem bilo kog ličnog biznisa; mnogi su pokušali, ali nisu svi uspeli. Zbog toga, vrlo malo ljudi se odluči da rešava interesantne probleme već bira naizgled bezbednije rešenje i radi za nekog drugog.

Kada oduzmemo vreme koje provedemo na poslu, i vreme koje provedemo spavajući, tada imamo 8 sati s kojima možemo da radimo šta god želimo.

Ako tih 8 sati iskoristimo za stvaranje nečeg vrednog, nečeg što će neko drugi imati koristi od toga, otvaramo sebi priliku da stvorimo nešto što nas može osloboditi posla kog mrzimo i što će nam vratiti nazad naših 8 sati koji trenutno pripadaju našem šefu i kompaniji u kojoj smo zaposleni.

Ipak, tih 8 sati koje imamo za sebe, najčešće nije 8 osam nego mnogo manje; izvesno vreme bi trebalo da provedemo sa porodicom, zatim, jedući, baveći se ličnom higijenom, obavljajući kućne poslove… i na kraju nam ostane, možda, 2 sata.

U želji da se što pre otarasimo posla kog mrzimo, pokušavamo da započnemo stotinu stvari odjednom, kako bi jedna od njih upalila i kako bismo se što pre ratosiljali tog sranja od posla.

To je najčešće pogrešan pristup, jer znači da nijedoj stvari nećemo moći maksimalno da se posvetimo, već ćemo da skačem sa jednog projekta na drugi, ostavljajući za sobom mnoštvo grešaka i propusta.

Postoji i druga opcija, a ona podrazumeva da napravimo strateški plan kog ćemo realzovati u naredne 2-3 godine i kom ćemo se maksimalno posvetiti u toku ta 2 sata koje imamo isključivo za sebe.

To znači da ćemo naredne 2-3 godine morati da se odričemo mnogih zadovoljstava poput YouTube-a, Netflixa, odlazaka u bioskope i kasnog odlaska u krevet, ali ako nakon te 2-3 godine uspemo u našem cilju, dobićemo naše vreme nazad i moći ćemo da ga posvetimo, kako zadovoljstvima, tako novom planu koji će dodatno da unapredi naš život., ali i živote drugih.

Mnogo ljudi odustane od takvog plana jer rezultati nisu odmah vidljivi, ali ako svakodnevno provedete 2 sata, unapređujući vaše veštine, stvarajući nešto od čega će neko imati koristi, nakon izvesnog vremena vaš trud će se isplatiti.

Stoga, uzmite vaša 2 sata i napravite nešto vredno!

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli, Motivacija

Putevi

Postoje ljudi koji idu dobro utabanim stazama i koji pokušavaju da ostvare svoje ciljeve preduzimanjem unapred utrvrđenih koraka koje je neko već napravio.

S druge strane stoje ljudi koji krče sopstvene puteve i donose strateške i taktičke odluke na svakom novom koraku i prilagođavaju svoj kurs novonastalim situacijama.

Nijedan od tih puteva vam ne garantuje uspeh.

Prvi put će vam omogućiti da lakše dođete do cilja, ali vam garantuje da ćete imati veću konkurenciju jer će se mnogi odlučiti da idu istom stazom.

Drugi put je teži, nepredvidiv, zahteva mnogo više truda, kreativnosti i pronalaženja rešenja za probleme s kojima niste imali prethodna iskustva, ali ako ga uspešno pređete, može da otovori prolaz za druge, koji će vas pratiti na tom putu i koji će pokušati da preduzmu vaše korake.

Treća opcija je krenuti nečijim putem i kada se budete osećali dovoljno samouvereno, skrenuti s tog puta i probiti novi, vlastiti, put.

Na taj način, imaćete dobre temelje, na kojima mnogi drugi stoje, ali i nešto lično, što ste samo vi uspeli.

Sami odaberite vaš put i radite onako kako vam najviše odgovara, ali nemojte očekivati da na kraju puta nađete nešto što tamo ne pripada.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli, Motivacija

Naj, naj, naj…

Mnogi ljudi poseduju veliki takmičarski duh; uvek žele da budu najbolji, najbrži, najveći, najpametniji, naj…

Nažalost, samo jedan može da bude “naj” i najčešeće nije lako izmeriti ko je zapravi “naj” i zbog toga, “naj” može da nam zada mnogo problema jer koliko god da smo u nečemu dobri, veoma su male šanse da ćemo zapravo biti “naj” i ako imamo ambiciju da budemo “naj”, nikada nećemo biti zadovoljni onim što radimo ili onim što posedujemo.

“Naj” se može meriti u sportu, u bogatstvu, u popularnosti, ali u drugim sferama, koje su manje-više subjektivnog karakera, ono što je naj za mene, verovatno neće biti naj za vas.

Da li onda možemo da kažemo da je ono što je “naj” za većinu ljudi zaista pravi i jedini “naj”?

Uzmimo za primer književnost; možemo da merimo ko je prodao najviše knjiga, ko ima najviše pratilaca na instagramu, tviteru, fejsbuku ali, da li možemo da izmerimo čija je knjiga najbolja i koj najbolji pisac?

Bez obzira u koliko je primeraka prodana, najbolja knjiga je ona koju trenutno čitamo jer ta knjiga trenutno ostavlja najjači utisak i ima najveći uticaj na naš život i to je najčešće individualno i promenljivo.

Džoni Dep je dugo nosio titulu najpoželjnijeg muškarca na planeti, ali ako pitate devojke u Kini, većina neće znati ko je Džoni Dep, a one koje su gledale Pirate će vam reći da postoje poželjniji muškarci od njega, što bi značilo da Džoni ima veliku konkurenciju u Kineskim pop zvezdama i glumcima, za koju ni ne zna.

Neki, ne samo da žele da oni budu “naj”, već sve što poseduju mora da bude “naj”; njihove patike su najbolje, imaju najbolji telefon i računar; imaju najboljeg psa, imaju najbolju devojku, brata i sestru, roditelje… i kada se pojavi nešto bolje od njihovog “naj”, imaju veliku želju da poseduju to novo “naj”.

Postoje i oni koji imaju pogrešan “naj” jer se nalaze u pogrešnom društvu. Kada su u društvu alkoholičara, onda žele da najviše popiju; kada su u društvu prostaka, onda žele da budu najprostiji…

Kao što se da videti, sa “naj” bi trebalo da budemo oprezni.

Ako se desi da postanemo “naj”, u čemu god, trebalo bi da budemo zahvalni na tome, ako se ne desi ne bi trebalo očajavati.

Ako možemo možemo da priuštimo “naj” onda bi trebalo da posedujemo ono što je “naj”, ali ako nešto obavlja dovoljno dobar posao, a nije najbolji i najskuplji telefon ili automobil ili računar, ili nameštaj, ne bi trebalo da očajavamo što nemamo “naj” već da iskoristimo to što imamo i što možemo da priuštimo.

I naravno, trebalo bi paziti da li je dobro biti “naj” u određenim sferama; da li je dobro biti najciničnija osoba u prostoriji, najzastrašujuća,…

Ono, gde bi sigurno trebalo da težimo ka “naj” je da budemo najbolja verzija nas samih, jer tu se takmičimo sami sa sobom i uvek ćemo da pobedimo; Trebalo bi da uradimo postao najbolje što umemo, da budemo najbolji mogući partner, roditelj, prijatelj…

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.