Istraživanje pokazuje da većina novogodišnjih planova padne u vodu tu negde oko 19. februara. Moji planovi nisu ništa bolje prošli ove godine, baš kao i prethodnih. Cilj mi je bio da svakog dana pišem 500 reči fikcije, čitam 30 minuta, snimim i objavim vlog, da ne jedem rafinisanu hranu i da 3 puta nedeljno (ponedeljak, sreda i petak), trčim 15 minuta. Kada bih uspeo u svemu, označio bih to zelenom bojom, kada bih u nečemu
U poslednjih godinu dana, a možda i nešto duže, na ovom blogu nisam pisao ni o čemu drugom nego o pisanju, a deluje mi da ću u buduće na ovom blogu pisati o svemu osim o pisanju. Pre svega, ne znam šta više da pišem o pisanju, a da se ne ponavljam, a zatim ne znam koga još zanima bilo šta o pisanju, a posebno kada JA imam nešto da pišem o pisanju. Verovatno nikoga.
Kada ste učitelj živite u prokletsvu Platonove Alegorije pećine; znate nešto što drugi ne znaju, ali čak i kada ih naučite nečemu, shvatite da to nije dovoljno da dođe do promene ili uspeha uopšteno
Svi smo skloni da kažemo: U mom kvartu, ne postoji dobar… Šta god da ne postoji u našem kvartu, a mi bismo baš voleli da postoji, može da znači dve stvari: Ne postoji dovoljno velika potreba da bi tako nešto nastalo; Ne postoji niko ko ima dovoljno inicijative da pokrene nešto i odradi posao; Prvi slučaj često može da bude da bude zanemaren. Ljudi nisu znali da im je potreban mobilni telefon; ljudi nisu znali
Stvoriti nešto originalno je strašno, pre svega, jer su mnogo veće šanse da se ljudima tako nešto neće svideti nego da hoće. Većina današnjih automobila liče jedni na druge i kada se pojavi nešto originalno često postane predmet sprdnje. Da bi nešto postalo norma, trebalo da bude prihvaćeno od strane velikog broja ljudi. Kada nešto postane prihvaćeno od strane velikog broja ljudi, drugi počnu to da imitiraju i tada prestane da bude originalno. Pogledajmo samo
Svi uspešni ljudi imaju jednu zajedničku osobinu: rade stvare koje niko drugi ne radi. Svi znamo da napravimo plan, da zamišljamo neku uspešnu, bolju budućnost, da postavimo ciljeve, ali kada dođe vreme da te planove ostvarimo, da preduzmemo konkretne korake ka ostvarivanju tih ciljeva, tada postaje teško, tada nam se ne radi, tada bismo rađe bili u toj budućnosti koja nas čeka, nego ovde i sada, gde moramo da radimo sve te stvari koje nam
… ali ne možemo postići sve što želimo; prosto jer nemamo vremena za sve. Ako želimo da naučimo jezik, napišemo roman, vodimo blog, jutjub kanal, da budemo dobar otac i muž, da naučimo da slikamo, da sviramo muzički instrument, ili da programiramo, šta god da nam se radi, sve je moguće, sve je ostvarivo, ako se dovoljno potrudimo, ali pitanje je da li imamo vremena za sve te aktivnosti. Iako je bitno u vaš dan
Gledati Mesija kako dribla i uzeti loptu i šutirati je po travi su dve različite stvari; da bismo bili vešti kao Mesi, moramo da treniramo kao Mesi, igramo kao Mesi i da privučemo pažnju Barselone, pa ćemo MOŽDA, jednog dana biti dobri kao Mesi; velika je verovatnoća da nećemo nikad. To nam je svima jasno, ali kada su u pitanju neki drugi poslovi, nešto apstraktniji, onda mislimo da je dovoljno gledati nekog kako nešto radi,
… je unapredila, ubrzala i olakšala naše živote. Ne moramo da odlazimo na reku da bismo vratili vodu u kofama, već voda dolazi u naše domove. Ne moramo da peremo veš, već mašina to odradi za nas. Internet kupovina nam je dodatno olakšala život, pa u nekim delovima sveta ne morate da odlazite u nabavku namirnica, već namirnice mogu da stignu na vašu kućnu adresu. Bilo kog trenutka možemo uživo da prenosimo sve što se
Ne mogu da vam kažem gde se nalaze granice vaših mogućnosti, ali znam da se nalaze granice vašeg dana; svi imamo 24 sata u jednom danu, od kojih bi 8 trebalo da provedemo spavajući. Kako ćemo provesti tih 16 sati najviše zavisi od nas. Neki imamo poslove koji nam donose prihode i na kojima moramo da se pojavimo svakog dana, iako bismo rađe tih 8 sati proveli na neki drugi način. Svaki posao koji podrazumeva
