Misli, Motivacija, Produktivnost

Tehnologija

… je unapredila, ubrzala i olakšala naše živote.

Ne moramo da odlazimo na reku da bismo vratili vodu u kofama, već voda dolazi u naše domove. Ne moramo da peremo veš, već mašina to odradi za nas.

Internet kupovina nam je dodatno olakšala život, pa u nekim delovima sveta ne morate da odlazite u nabavku namirnica, već namirnice mogu da stignu na vašu kućnu adresu.

Bilo kog trenutka možemo uživo da prenosimo sve što se događa pre nama, možemo da pozovemo bilo koga ko poseduje telefon i internet konekciju.

Kada šaljemo pisma, ne moramo da čekamo danima ili nedeljama da ga neko primi, već je ono dostupno istog trenutka primaocu čiju mejl adresu posedujemo.

Ne moramo da razvijamo film da bismo videli fotografiju, već je ona odmah dostupna na ekranu uređaja kojim smo fotografisali.

Svako može uz malo ulaganja da napravi kućni studio i da vodi sopstvenu TV emisiju, da snimi igrani ili dokumentarni film.

Telefon, koji može da stane u svaki džep, služi najmanje za telefoniranje; njime snimamo, fotografišemo, šaljemo poruke, mejlove, čitamo sadržaj na internetu, gledamo sadržaj na internetu, planiramo, beležimo, plaćamo, kupujemo, prodajemo,…

Ipak, tehnologije nije u mogućnosti da unapredi nas same.

Dobar fotoaprat nas ne čini dobrim fotografom; dobra tastatura nas ne čini dobrim piscem; elektronska olovka nas ne čini dobrim likovnim umetnikom; dobar mikrofon nas ne čini dobrim pevačem…

Tehnologija svakako može da pomogne, ali veštine moramo da stičemo sami, bez obzira kakvu tehnologiju koristimo.

Neophodno je da svakodnevno vežbamo i unapređujemo naš rad. Za godinu dana možemo daleko da doguramo, a za deset možemo da postanemo ekspert.

U čemu ćete vi danas biti bolji nego juče?

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Motivacija

Poslovi

Ne mogu da vam kažem gde se nalaze granice vaših mogućnosti, ali znam da se nalaze granice vašeg dana; svi imamo 24 sata u jednom danu, od kojih bi 8 trebalo da provedemo spavajući.

Kako ćemo provesti tih 16 sati najviše zavisi od nas.

Neki imamo poslove koji nam donose prihode i na kojima moramo da se pojavimo svakog dana, iako bismo rađe tih 8 sati proveli na neki drugi način.

Svaki posao koji podrazumeva da vam neko govori šta ćete da radite, kako ćete da izgledate, kada ćete da se pojaveite na radnom mestu i kada ćete da odete je sranje od posla.

Posao u kom ćete moći istinski da uživate je onaj u kom ćete rešavati zanimljive probleme.; pre svega probleme koji su vama zanimljivi.

Kako kaže Seth Godin, zanimljivi probemi su oni za koje ne postoji samo jedno tačno rešenje i oni čija rešenje ne znamo dok ne počnemo da radimo na njima.

Pisanje knjige je zanimljiv problem.

Knjiga može da se otkuca za 3 do 4 dana, ali da bi se knjiga napisala, nekada je potrebno i 3-4 godine.

Ako to vreme nismo proveli kucajući, gde je to vreme utrošeno?

Utrošeno je na rešavanje zanimljivih problema.

Seth Godin

Problem sa rešavanjem zanimljivih problema je što niko ne može da vam garantuje da ćete uspeti; mnogi pre braće Rajt su pokušali da polete, ali su oni bili prvi koji su u tome uspeli.

Isto je sa pisanjem knjige, pokretanjem YouTube kanala, otvaranjem bilo kog ličnog biznisa; mnogi su pokušali, ali nisu svi uspeli. Zbog toga, vrlo malo ljudi se odluči da rešava interesantne probleme već bira naizgled bezbednije rešenje i radi za nekog drugog.

Kada oduzmemo vreme koje provedemo na poslu, i vreme koje provedemo spavajući, tada imamo 8 sati s kojima možemo da radimo šta god želimo.

Ako tih 8 sati iskoristimo za stvaranje nečeg vrednog, nečeg što će neko drugi imati koristi od toga, otvaramo sebi priliku da stvorimo nešto što nas može osloboditi posla kog mrzimo i što će nam vratiti nazad naših 8 sati koji trenutno pripadaju našem šefu i kompaniji u kojoj smo zaposleni.

Ipak, tih 8 sati koje imamo za sebe, najčešće nije 8 osam nego mnogo manje; izvesno vreme bi trebalo da provedemo sa porodicom, zatim, jedući, baveći se ličnom higijenom, obavljajući kućne poslove… i na kraju nam ostane, možda, 2 sata.

U želji da se što pre otarasimo posla kog mrzimo, pokušavamo da započnemo stotinu stvari odjednom, kako bi jedna od njih upalila i kako bismo se što pre ratosiljali tog sranja od posla.

To je najčešće pogrešan pristup, jer znači da nijedoj stvari nećemo moći maksimalno da se posvetimo, već ćemo da skačem sa jednog projekta na drugi, ostavljajući za sobom mnoštvo grešaka i propusta.

Postoji i druga opcija, a ona podrazumeva da napravimo strateški plan kog ćemo realzovati u naredne 2-3 godine i kom ćemo se maksimalno posvetiti u toku ta 2 sata koje imamo isključivo za sebe.

To znači da ćemo naredne 2-3 godine morati da se odričemo mnogih zadovoljstava poput YouTube-a, Netflixa, odlazaka u bioskope i kasnog odlaska u krevet, ali ako nakon te 2-3 godine uspemo u našem cilju, dobićemo naše vreme nazad i moći ćemo da ga posvetimo, kako zadovoljstvima, tako novom planu koji će dodatno da unapredi naš život., ali i živote drugih.

Mnogo ljudi odustane od takvog plana jer rezultati nisu odmah vidljivi, ali ako svakodnevno provedete 2 sata, unapređujući vaše veštine, stvarajući nešto od čega će neko imati koristi, nakon izvesnog vremena vaš trud će se isplatiti.

Stoga, uzmite vaša 2 sata i napravite nešto vredno!

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Motivacija

Putevi

Postoje ljudi koji idu dobro utabanim stazama i koji pokušavaju da ostvare svoje ciljeve preduzimanjem unapred utrvrđenih koraka koje je neko već napravio.

S druge strane stoje ljudi koji krče sopstvene puteve i donose strateške i taktičke odluke na svakom novom koraku i prilagođavaju svoj kurs novonastalim situacijama.

Nijedan od tih puteva vam ne garantuje uspeh.

Prvi put će vam omogućiti da lakše dođete do cilja, ali vam garantuje da ćete imati veću konkurenciju jer će se mnogi odlučiti da idu istom stazom.

Drugi put je teži, nepredvidiv, zahteva mnogo više truda, kreativnosti i pronalaženja rešenja za probleme s kojima niste imali prethodna iskustva, ali ako ga uspešno pređete, može da otovori prolaz za druge, koji će vas pratiti na tom putu i koji će pokušati da preduzmu vaše korake.

Treća opcija je krenuti nečijim putem i kada se budete osećali dovoljno samouvereno, skrenuti s tog puta i probiti novi, vlastiti, put.

Na taj način, imaćete dobre temelje, na kojima mnogi drugi stoje, ali i nešto lično, što ste samo vi uspeli.

Sami odaberite vaš put i radite onako kako vam najviše odgovara, ali nemojte očekivati da na kraju puta nađete nešto što tamo ne pripada.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Motivacija

Naj, naj, naj…

Mnogi ljudi poseduju veliki takmičarski duh; uvek žele da budu najbolji, najbrži, najveći, najpametniji, naj…

Nažalost, samo jedan može da bude “naj” i najčešeće nije lako izmeriti ko je zapravi “naj” i zbog toga, “naj” može da nam zada mnogo problema jer koliko god da smo u nečemu dobri, veoma su male šanse da ćemo zapravo biti “naj” i ako imamo ambiciju da budemo “naj”, nikada nećemo biti zadovoljni onim što radimo ili onim što posedujemo.

“Naj” se može meriti u sportu, u bogatstvu, u popularnosti, ali u drugim sferama, koje su manje-više subjektivnog karakera, ono što je naj za mene, verovatno neće biti naj za vas.

Da li onda možemo da kažemo da je ono što je “naj” za većinu ljudi zaista pravi i jedini “naj”?

Uzmimo za primer književnost; možemo da merimo ko je prodao najviše knjiga, ko ima najviše pratilaca na instagramu, tviteru, fejsbuku ali, da li možemo da izmerimo čija je knjiga najbolja i koj najbolji pisac?

Bez obzira u koliko je primeraka prodana, najbolja knjiga je ona koju trenutno čitamo jer ta knjiga trenutno ostavlja najjači utisak i ima najveći uticaj na naš život i to je najčešće individualno i promenljivo.

Džoni Dep je dugo nosio titulu najpoželjnijeg muškarca na planeti, ali ako pitate devojke u Kini, većina neće znati ko je Džoni Dep, a one koje su gledale Pirate će vam reći da postoje poželjniji muškarci od njega, što bi značilo da Džoni ima veliku konkurenciju u Kineskim pop zvezdama i glumcima, za koju ni ne zna.

Neki, ne samo da žele da oni budu “naj”, već sve što poseduju mora da bude “naj”; njihove patike su najbolje, imaju najbolji telefon i računar; imaju najboljeg psa, imaju najbolju devojku, brata i sestru, roditelje… i kada se pojavi nešto bolje od njihovog “naj”, imaju veliku želju da poseduju to novo “naj”.

Postoje i oni koji imaju pogrešan “naj” jer se nalaze u pogrešnom društvu. Kada su u društvu alkoholičara, onda žele da najviše popiju; kada su u društvu prostaka, onda žele da budu najprostiji…

Kao što se da videti, sa “naj” bi trebalo da budemo oprezni.

Ako se desi da postanemo “naj”, u čemu god, trebalo bi da budemo zahvalni na tome, ako se ne desi ne bi trebalo očajavati.

Ako možemo možemo da priuštimo “naj” onda bi trebalo da posedujemo ono što je “naj”, ali ako nešto obavlja dovoljno dobar posao, a nije najbolji i najskuplji telefon ili automobil ili računar, ili nameštaj, ne bi trebalo da očajavamo što nemamo “naj” već da iskoristimo to što imamo i što možemo da priuštimo.

I naravno, trebalo bi paziti da li je dobro biti “naj” u određenim sferama; da li je dobro biti najciničnija osoba u prostoriji, najzastrašujuća,…

Ono, gde bi sigurno trebalo da težimo ka “naj” je da budemo najbolja verzija nas samih, jer tu se takmičimo sami sa sobom i uvek ćemo da pobedimo; Trebalo bi da uradimo postao najbolje što umemo, da budemo najbolji mogući partner, roditelj, prijatelj…

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Motivacija, Produktivnost

Neuspeh

Kada na kraju dana, nakon napornog rada, shvatimo da smo proveli čitav dan radeći nešto uzalud, nešto što nam nije dalo nikakve rezultate, nešto što nas nje pomaklo s tačke na kojoj smo bili tog jutra, imamo dve opcije.

Možemo da budemo besni, da kukamo, i da svima pričamo kako nismo imali sreće,…

Možemo da analiziramo ono što smo uradili, da pokušamo da ustanovimo grešku, da je eliminišemo i da idućeg dana uradimo sve kako smo zamislili.

Prva opcija će nam možda doneti empatiju, potvrdu da nismo imali sreće, ili da nikada nemamo sreće, dok će nam druga opcija često otvoriti nova vrata, nove perspektive, koje će nam često doneti mnogo bolje ishode nego što smo ih prvobitno zamislili.

Kako ćemo reagovati je isključivo pitanje ličnog izbora.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Motivacija, Produktivnost, Život

Pravo vreme je sad

Svi imamo neke želje; želeli bismo da vodimo drukčiji život nego što sada vodimo. Možda želimo da promenimo posao, da ostvarimo karijeru na internetu, da otpočnemo vlastiti biznist, da proširimo porodicu, da…

Ali, te želje često ostaju nešto što će se dogoditi u budućnosti; nešto na čemu ćemo raditi kada se stvore određeni uslovi; kada budemo rešili izvesne probleme; kada nas bude pogodila inspiracija; kada naša deca odu na fakultet, kada budemo imali ovo ili ono…

Da vam kažem nešto: idealni uslovi ne postoje! Uvek će vam nešto faliti!

Jedini razlog zašto neko vodi život kog biste vi želeli da vodite je što taj neko nije čekao idealne uslove već je preduzeo izvesne mere. Ne, taj neko nije ni pametniji, ni sposobniji, niti je imao više sreće, niti su mu bogovi i horoskopski znaci više naklonjeni, taj neko je jednostavno uzeo stvar u svoje ruke i počeo da radi.

Koliko ste puta pročitali neku knjgu, pogledali film, videli bilo čiji proizvod rada u domenu u kom biste sami želeli da radite, i pomislili – pa ja mogu bolje od ovog?

Recimo da hoćete da radite kao dizajner, ali radite kao kasirka jer to vam donosi sigurna mesečna primanja iako mrzite taj posao. Prošli ste pored bilborda koji izgleda kao da ga je sastavio neko iz IV-2 na času likovnog i pomislili ste da vi možete bolje.

Naravno da možete! Ali, da biste u tome uspeli morate da ustanete iz vaše fotelje, ostavite telefon i zaista preduzmete korake; napravite vebsajt, napravite portfolio, pravite tutoriale i stavljajte ih na YouTube i na vaš vebsajt, napravite profile na freelancing sajtovima…

Jeste, u početku će biti teško. Nećete moći da nađete klijente, ali to nije razlog da odustanete. Zapamtite, oni koji se bave dizajnom su tu samo zato što su bili uporni i zato što su radili. Svakodnevno su stvarali rad, možda su ga kačili na instagram, možda na svoj sajt, ali su se stvarali i pokazivali svoj rad drugima, i neko ih je primetio i angažovao da dizajniraju taj bilbord. Da je taj neko znao da vi umete bolje, sigurno bi angažovao vas umesto njih, ali vi niste radili i niko vas nije primetio.

Imaćete mnogo da učite i moraćete da se navikavate na nove radne obaveze i isplanirate vaš dan drukčije; možda ćete morati da se odreknete vaše omiljene TV serije ili nekoliko sati listanja fejsbuka, ali ako zaista želite neku promenu u vašem životu, to je cena koju morate da platite; morate da se pokrenete i da zaista odradite posao; ne sutra, ne u ponedeljak, ne sledeće godine već – SADA, DOMAH!

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Motivacija

Strast

Mnogi će vam reći da pronađete vašu strast, ali vam neće reći kako da je prepoznate.

Strast je ono o čemu razmišljate pre nego što zaspete i ono što prvo želite da uradite nakon što se probudite.

Strast je ono što ne volite da prestanete da radite.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Fitnes, Motivacija, Produktivnost, Život

Da li da ustanem ili da odustanem?

Ovoga puta ne govorim o tome da li želim da pišem blog ili ne.

Ovih dana sam bio pod mnogo stresa; hakovan mi je sajt; išao sam u Peking da bih napravio novi pasoš, a svi znamo koliko je stresno imati posla sa državnim institucijama i koliko je prijatno provesti čitav dan u vozu.

Niko ne voli da radi ono što ne mora i zato neke stvari jednostavno otaljavamo, ali postoje neke stvari koje bi trebalo raditi propisno.

Naime, juče sam nakon tri dana pauze i nakon dugog što sam se vratio sa dugačkog puta otišao u teretanu. Trebalo je da vežbam noge; zaista ne znam nikog ko voli da vežba noge. Jednostavno je naporno. Noge su najveći i najsnažniji mišići koje imamo i neohphodno je koristiti znatno više tegova nego kada vežbamo ruke ili ramena na primer.

Odradio sam dve vežbe, pokupio svoj peškir i svoju flašu vode i otišao u svlačionicu; bilo mi je dosta svega. Bio sam nervozan jer sam shvatio da imam bar mesec dana posla oko prebacivanja sajtova i podešavanja svega na wordpress-u i nisam mogao da se koncentrišem na vežbanje, tj. otaljavao sam i to nije nešto što se otaljava, jer onda nema apsolutno nikakvog efekta.

Otvorio sam ormarić u kom se nalazila moja torba i stao na sred svlačionice potpuno poražen; razbesneo sam se jer sam bio besan. Mislio sam kako je taj način da se odustane od treninga nešto detinjasto; neću više da se igram, jer nije po mom ukusu i idem kući.

E, nećeš vala, rekao sam sebi, vratio torbu u ormarić, ponovo navukao rukavice i odlučio da završim trening.

Od sveg tog besa, dobio sam dodatnu energiju. Naređao sam više tegova na šipke nego ikada u životu jer su mi sve vežbe delovale suviše lako. Trening sam završio udaranjem u džak i udarao sam u tu jadnu vreću sve dok više nisam imao snage da podignem ruke.

To je bio verovatno jedan od najboljih treninga koje sam u životu imao, a nedostajalo je tako malo da odustanem od svega.

Verujem da iz ovakvih situacija izlazimo jači i sposobniji da se nosimo sa većim izazovima nego što je trening u teretani. Ne samo da jačamo naše mišiće već i karakter.

Vratio sam se iz teretane, spremio ručak i zatim seo da napravim jasan plan za rešavanje novonoastalih problema povodom bloga. Bilo je jasno da ću morati da se odreknem nekih prioriteta i da ih izmenim jer ovakve situacije zahtevaju alarmantno stanje; kao kada vam pukne guma na automobilu pa prioritet nije da stignete na destinaciju već da zamenite točak, tako i kada vam sajt ne funkcioniše kako biste baš hteli.

Sve mi to deluje kao veliko krečenje kuće; sve je u nekom velikom rasulu, novine su svuda po podu, ali osposobio sam spavaću sobu i kuhinjski sto pa sad imam gde da spavam i na čemu da jedem, ali me i dalje očekuje veliko čišćenje.

Kada znam da mogu da izguram trening od kog umalo nisam odustao, tada znam da mogu da odradim ono što nije ni malo lako i što zahteva mnogo odricanja.

I na kraju, ko hoće nađe načina, ko neće nađe izgovor.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Motivacija, Pisanje, Život, Život pisca

Otaljavanje

…bi bio sinonim za moje školovanje.

To je ono kada radite domaći ili učite za kontrolni, a radili biste nešto drugo i samim tim ulažete minumum napora samo da biste odradili posao i konačno bili u mogućnosti da radite ono što volite.

Sve što sam naučio, što mi je bitno posao ili u životu uopšte sam naučio mimo škole, a školu sam morao da otaljam jer sam kao prvo bio obavezan zakonom, a kao drugo želeo sam neku sigurnost koju će mi sertifikat o završenom formalnom obrazovanju doneti.

Mislio sam da ću kada završim školu konačno moći da radim šta hoću i da neću morati više ništa da otaljavam, ali sam se prevario; svi radna mesta na kojima sam radio, uključujući i ovo sadašnje, su puko otaljavanje.

Koji god posao da je u bio pitanju, njegova jedina svrha bila je da mi donese novac kojim ću platiti račune.

Nigde se nisam osećao toliko ispunjenim kao za tastaturom kada pišem ono što se meni tog momenta piše; kažem to, zato što sam radio kao freelance pisac i nije mi bilo ni upola zanimljivo da pišem članke za tuđe sajtove koliko za svoje; otaljavao sam ih.

Ovoga sam se setio ovih dana kada sam žestoku zadubljen u redizajniranje svog sajta, što je takođe jedna od mojih strasti. Ipak, volim samo vizuelni deo veb dizajna; volim da biram font, boju, da sređujem razne sličice, banere, naslove dok nisam mnogo oduševljen samim funkcionalnim delovima veb dizajna; zato je moj sajt i bio hakovan.

Veb dizajn je nešto čime nikada ne bih mogao profesionalno da se bavim jer ne bih umeo da sarađujem sa klijentima i da prihvatam njihove predloge koje smatram da nisu na mestu i pre svega jer me veb dizajn dovodi u manično stanje; kada krenem time da se bavim ne mogu da prestanem i dobar deo (čitajte ceo dan) sam odsutan.

Veb dizajn, poput pisanja, je nešto što mi teško pada da otaljam; volim da uradim najbolje što mogu. Nekada to moje “najbolje što mogu” nije dovoljno dobro, ali ako nisam dao sve od sebe, jednostavno se ne osećam dobro.

S druge strane, engleski predajem uz minimum napora, toliko da zadovoljim mušterije i nadređene; drukčije rečeno – otaljavam.

Zanimljivo je da oni nekada misle da se ubijam od posla, ali ne usuđujem se da im kažem da mogu više.

Iako sam primoran da otaljavam poslove koji mi donose novac, dok najveći deo svoje energije ulažem u posao koji nije uopšte profitabilan, ne mogu da se bunim.

Dobro mi je jer sam u mogućnosti da se mimo radnog vremena posvetim pisanju i verujem da će mom otaljavanju jednog dana doći kraj; da ću jednog dana konačno moći pisanjem da platim račune.

Tužno mi je kada znam da veliki broj ljudi provede svoj radni vek otaljavajući razne poslove dolazeći kući frustrirani i lečeći te frustracije u raznim zavisnostima ili bezumnim aktivnostima poput gledanja rijaliti emisija na televiziji i beskonačnim vežbanjem palca listajući razne društvene mreže.

Zašto nas u školi nisu naučili da je važno da pratimo svoju strast? Zašto su nas naučili da je bolje da nešto otaljamo samo zato što će nam možda doneti novac nego da radimo ono što zaista volimo?

Većina poslova su poput neke sigurnosne mreže, ali od kanapa te iste mreže se pravi i omča oko vrata koja nas steže što duže ostajemo na radnim mestima koja nepodnosimo.

Nije istina da moramo da provedemo život radeći stvari koje vremenom počnemo da mrzimo. Verujem da svako može da nađe svoju strast; nešto što će toliko voleti da radi da će moći da postane majstor u tome i da bude plaćen za svoje usluge.

Ne moramo biti ni poznati niti imati gomilu pratilaca i obožavalaca; nephodno je imati mali broj ljudi koji će toliko voleti ono što radimo da će biti naše najiskrenije mušterije.

Oni koju su u tome uspeli tvrde da je dovoljno imati 1000 pravih obožavalaca da bi se moglo živeti od nečega što stvaramo.

Pravi obožavalac je neko ko će kupiti sve što stvorite; sva izdanja i formate knjige, onlajn kurs, suvenir, sliku, šolju za kafu… šta god da stvaramo.

Iako ne postoji formula za pronalazak pravih obožavalaca, verujem da je jedan od puteva koji vodi ka stvaralačkoj samostalnosti je da ne otaljavamo svoj rad već da nesebično dajemo sve od sebe tako da drugi imaju korist od proizvoda našeg rada i siguran sam da će obožavaoci pojaviti.

Taj put nije lak, ali kada ga jednom pređemo, tih 1000 obožavalaca lako postane 10000, 100000.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Motivacija, Život pisca

Poslednji atom snage

Oni koji idu u teretanu znaju da su poslednja tri ponavljanja, ona u kojima potrošite i poslednji atom snage, najbitnija. 

To je ono kada gurate, a ruke vam drhte, boli vas svaka žila, ali ipak izgurate jedno, pa još jedno i na kraju još jedno ponavljanje i na kraju bacite tegove ili vam ih neko skine s grudi jer ne možete više da ih pomerite.

To znači da ste pomerili granice vaših mogućnosti.

Takav pristup može da se primeni i na pisanje, kao i na mnoge druge stvari u životu. 

Ponekad sednem da pišem, a rađe bih radio nešto drugo. Kada sam u takvom stanju do znači da sam došao do granice svojih mogućnosti i da bi trebalo da izguram još tri ponavljanja. 

Sednem i pišem bez obzira na sve; izguram još jedan članak ili još 1000 reči svog romana i pomerim granice svojih mogućnosti. Idući put kada budem seo da pišem biću u mogućnosti da pišem duže i bolje. 

Ipak, morate biti oprezni sa takvim pristupom životu, za neke stvari dobro je imati nisku granicu; kada pijete alkohol, kada jedete tortu ili kada radite bilo šta što inače nije dobro po vas.