Znaš ono kad nismo imali internet pa legneš tako na kauč, jer nemaš nikog da ti pravi društvo, napolju je tmurno i kišovito, pa ne možeš nigde ni da ideš, i onda ti za oko zapadne muva kako kao najveći imbecil, što za muvu i nije neka uvreda, udara o prozor. Udari, pa se odbije od staklo, pa opet, i stotinu, hiljadu, bezbroj puta, a ti ležiš i gledaš u nju i misliš – sunce
Kad poželiš da promeniš život nabolje, internet je nepresušan izvor saveta; od jutarnjih rutina, tuširanja hladnom vodom, sauna, eteričnih ulja, dijeta, vežbi, pa sve do kurseva koji će magično da ti promene život. Uglavnom se govori o stvarima koje bi trebalo uvesti u svoj život, da bi on bio na ovaj ili onaj način bolji. Kad stvarno pokušaš da to uvedeš, možeš lako upasti u zamku da se tvoja jutarnja rutina pretvori u dva sata
Jedna od tema koja se neprestano promalja mojim životom jeste da uvek nešto čekam; uvek treba da se ispune određeni uslovi da bih nešto počeo da radim ili da bih se na određeni način osećao; uvek neki Godo treba da dođe, i dok se on ne pojavi, ne mrdam i ne mogu biti srećan dok ga ne ugledam. Nekad su ti uslovi trivijalni, npr. trenutno je 7.57, prvi čas počinje u 8.30, meni treba 15
U poslednje vreme sam se toliko uvukao u svet digitalno, pre svega besciljnog digitalnog, da zapravo ne znam o čemu bih pisao. Svestan sam da se u sve te aplikacije i mreže napravljene tako da nas navuku da što više vremena provodimo na njima, i sve se kao nešto branim od toga, a na kraju završim kao i svi drugi, zalepljen za jedan ili drugi ekran, jednu ili drugu aplikaciju, potpuno zanemarujući sve druge životne
Kao i svake Nove godine, svi novogodišnji planovi propadnu već nakon nekoliko nedelja. I, šta ćemo sad!? Prošle nedelje, dok je još uvek trajao raspust, seo sam da napravim plan za celo polugodište; nisam pravio plan vezan za školski program, već sam napravio plan kako ću provoditi vreme kad nisam školi, i naravno ništa od toga nisam ispunio. Problem sa tim novogodišnjim odlukama, ili bilo kakvim drugim odlukama koje iziskuju neke promene ličnosti, uvođenje novih
Pokušavam da se setim života pre nego što sam imao telefon. Šta sam radio? Kako sam provodio vreme? Davno su bile devedesete, jer već 2000. sam dobio svoj prvi telefon. Nokiu 3310. Moji su bili prodali kuću, i odvojili su deo tih para da mi kupe, tada, skupoceni telefon. Njime sam mogao da telefoniram (ko bi rekao), da šaljem SMS poruke, i da na njemu igram dve igrice; zmiju i neki svemirski brod koji je
Istraživanje pokazuje da većina novogodišnjih planova padne u vodu tu negde oko 19. februara. Moji planovi nisu ništa bolje prošli ove godine, baš kao i prethodnih. Cilj mi je bio da svakog dana pišem 500 reči fikcije, čitam 30 minuta, snimim i objavim vlog, da ne jedem rafinisanu hranu i da 3 puta nedeljno (ponedeljak, sreda i petak), trčim 15 minuta. Kada bih uspeo u svemu, označio bih to zelenom bojom, kada bih u nečemu
Kao neko ko već dugi niz godina stvara sadržaj za internet često sam bio u prilici da se susretnem sa pritiskom, kog samom sebi napravim, misleći da sve što započnem moram da završim danas. Sadržaj na društvenim mrežama je beskonačan i svakodnevno dolazi novi. Taj konstantan priliv sadržaja me vrlo lako obmane me da mislim da sam dužan svakodnevno da objavljujem ili neću biti primećen. Tačno je da postoje projekti koji se vrlo lako mogu
Moje dve omiljene video igre, i igre na kojima sam od 1998. godine pa sve do danas provodio mogo više vremena nego što bi trebalo, su Football Manager i Civilizacija. Obe igre su strateške; zahvtevaju mnoštvo planiranja, sadrže mnoštvo problema koji će remetiti vaše planove i na vama je odaberete taktiku pomoću koje ćete rešiti problem. Obe igre su potezne; nakon što postavite vašu taktiku, odrigrate vaš potez, vaš protivnik će načiniti svoj potez, i
Kada pokušam da zamislim kako bi mi izgledao život bez razumevanja engleskog jezika to doživljavam kao da mi je oduzeto neko od 5 osnovnih čula; zastrašujuće.
