Produktivnost, Život

Još jedan krug

Moje dve omiljene video igre, i igre na kojima sam od 1998. godine pa sve do danas provodio mogo više vremena nego što bi trebalo, su Football Manager i Civilizacija.

Obe igre su strateške; zahvtevaju mnoštvo planiranja, sadrže mnoštvo problema koji će remetiti vaše planove i na vama je odaberete taktiku pomoću koje ćete rešiti problem.

Obe igre su potezne; nakon što postavite vašu taktiku, odrigrate vaš potez, vaš protivnik će načiniti svoj potez, i u idućem krugu se sve ponavlja.

Problem kod ovih video igara je što su vrlo zarazne. Dok igrate menadžer reći ćete: “Još samo jedan meč, pa idem da spavam”, a u slučaju civilizacije, reći ćete: “Još jedan krug, pa idem da spavam.

A, kada prođe tak “joše jedan meč” ili taj “još jedan krug” desi će nešto zanimljivo. Vaš klub igra važan meč, počinje transfer sezona, ili u slučaju civilizacije, neko vam je objavio rat, ostao vam je još jedan krug da izgradite svetsko čudo…

Pre ili kasnije, shvatite da je vaše vreme za spavanje odavno prošlo.

Video igre su ciljano dizajnirane da na njima provodite što je više moguće vremena. Pred vas stavljaju male, lako rešive probleme, čije će vam rešavanje pružiti lažni osećaj ostvarivanja nečeg bitnog ili velikog, a vaš mozak će kao nagradu za tako nešto lučiti seratonin, što će vas navoditi da nastavite da igrate i da nastavite da se kupate u seratoninu.

Oduvek sam zavideo ljudima koji su mogli da postave vremensko ograničenje kada su u pitanju video igre. Odrede sebi 30-60 minuta u toku dana kada će igrati svoju omiljenu igru, i nakon što bi to vreme isteklo, radili bi nešto drugo.

U mom slučaju, kada sednem da igram video igru, znači da u toku tog dana, a često i nardenih nekoliko dana, neću ništa drugo raditi. Ako bih suviše kasno seo da igram video igru, proveo bih celu noć za računarom, a ako bih rano izjutra seo da igram video igru, možda bih legao na vreme, ali bih dan sigurno proveo za računarom.

Zarazna priroda video igara i moja nesposobnost da im odolim su mi oduvek stvarali probleme; posebno u srednjoj školi, kada je moje donošenje odluka bilo na najnižem stepenu, ali ni danas nije ništa bolje, jer postoje samo dve opcije po pitanju video igara; mogu ili da ne igram video igre uopšte, ili da ih igram čitav dan zanemarujući sve svoje obaveze.

Po mom mišljenju, problem video igara ne leži u njivoj nasilnoj prirodi, posebno zato što nisu sve igre nasilne, već u njihovom zavisnoj prirodi.

Naučnici su otkrili da su neki ljudi manje, a neki više skloni zavisnostima i ta zavisnost je direktno proporcionalna našoj sposobnosti da se odupremo hemikalijama koje naš mozak luči; tu pre svega mislim na seratonin, dopamin i druge hormone sreće, koji se luče kao posledica konzumiranja alkohola, droga, slatkiša, video igara, društvenih mreža, tv serija, ili bilo čega drugog što ne možemo da prestanemo da radimo.

Nameće se pitanje – A, kako čovek ne može da bude zavistan od nečeg dobrog? Jer,zavisnost od nečeg dobrog, može samo da ima svoje prednosti?

Zapravo ne može, a radoholizam je klasičan primer.

Rad, naravno, nije ništa loše. Štaviše, rad je nešto što donosi smisao našim životima, jer kroz rad naš život može da ima svrhu, bilo da je ta svrha indirektna, poput pukog obezbeđivanje materijalnih sredstava za porodicu radeći besmislene poslove, što je najniži stepen svrhe rada, ili da je to posao koji je od nekog značaja za zajednicu, kao što je to posao lekara, učitelja, advokata, i mnogih drugih profesija koji pored doprinosa finansijskoj stabilnosti radnika i članova njihovih porodica doprinose poboljšanju životne zajednice i rešavanju problema koje ljudi ne umeju da reše bez pomoći stručnih lica.

Problem nastaje kada radoholičar ne vidi zadovoljstvo ni u čemu drugom osim u poslu.

Isto tako, čokolada nije loša (ako nema mnogo šećera, što znači čokolada sa minumum 85% kakaa), jer kakao je bogat nutritivnim namirnicama, a seratonin kog ćemo izlučiti nakon što pojedemo čokoladu će nas učiniti srećnim, i u tome nema ništa loše, ali moramo da pazimo da ne preteramo.

Video igre nisu loše, jer mogu da nam pruže priliku da razvijamo naše strateške i taktičke sposobnosti bez posledica u stvarnom životu, ali samo pod uslovom da u njima ne preteramo, jer ako budemo preterali stvarni život neće ostati bez loših posledica.

Pored dobrih stvari od kojih možemo da budemo zavisni, postoje radnje koje nam pored pozitivnog iskustva ne nude nijednu drugu vrednost, poput alkohola, cigareta i drugih droga, i upotrebu tih sredstava bi svakako trebalo izbegavati, bilo da smo od njih zavisni ili ne.

Iduće pitanje koje se nameće jeste na koji način neko ko je zavisne prirode može da napravi balans i da iskoristi sve što video igre, društvene mreže, ili čokolada nude? Balans između posla, obrazovanja i zabave je nužan za zdravu psihu i zdravo funkcionisanje svakog pojedinca i ne bi trebalo odstraniti.

Ono što meni trenutno pada na pamet je da sve te stvari, koje nas čine srećnim, a nisu od egzistencijalnog značaja, mogu da služe kao nagrada za nešto što jeste nužno i od egzistencijalnog značaja.

Svakog jutra bi trebalo napraviti listu zadataka koje bi tog dana trebalo da izvršimo, i ako izvršimo 80% zadataka sa naše liste, možemo sebi da dozvolimo 30 minuta pukog zadovoljstva (recimo), a ako izvršimo 100% zadataka, možemo sebi da priuštimo 60 minuta pukog zadovoljstva. U suprotnom, tog dana nećemo dobiti nagradu.

Neki će vam preporučiti da odnos obaveze zabava bude drukčiji, recimo da radite 40 minuta, pa da priuštite 10 minuta zabave, ali ako ste skloni zavisnostima i ako se tih 10 minuta lako pretvori u mnogi više, onda bi trebalo izbegavati taj metod.

Shodno nagradama, trebalo bi uvesti i kazne; ako se 30 minuta zabave, pretvori u 60, a 60 minuta se pretvori 120, onda bi u narednih nekoliko dana trebalo sebi uskratiti taj vid nagrade.

Iako je ovo nešto što još uvek nisam testirao, i što možda nije održivo na duže staze, jer vrlo lako možemo da pokleknemo u nedostatku volje, definitivno je nešto što ću testirati u narednom periodu.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli, Obrazovanje, Produktivnost

2 najvažnije veštine

  • engleski jezik
  • korišćenje računara

S obzirom da sam još kao dete stekao veštinu da vladam engleskim jezikom (pre svega mislim na čitanje i slušanje), zaboravio sam kako izgledati nerazumevanje ovog jezika koji je postao globalna norma za internacionalnu komunikaciju.

Kada pokušam da zamislim kako bi mi izgledao život bez razumevanja engleskog jezika to doživljavam kao da mi je oduzeto neko od 5 osnovnih čula; zastrašujuće.

Isto mi je tako zastrašujuće kada se susretnem sa nekim čiji bi problem bio rešen kada bi samo umeo da se vlada ovim jezikom; mogoa bih da ih uputim na vebsajt, na jutjub video, na knjigu, koji nude rešenje za njihov problem, ali su, nažalost, te informacije dostupne isključivo na engleskom jeziku.

Ako imate bilo kakav problem u životu, ako želite da steknete bilo koju novu veštinu, dovoljno je samo u internet pretraživač ukucate “How to…” odnosno “Kako da…” i umesto tri tačke stavite predmet vašeg interesovanja, i u 99% slučajeva neko je već postavio slično ili isto pitanje, a neko drugi je odgovorio na to pitanje, ili još bolje, snimio video sa detaljnim uputstvom kako se to nešto radi i taj video je potpuno besplatno dostupan svima.

Možete to da radite i na drugim jezicima, ali nećete baš uvek pronaći odgovor.

Bez obzira u koju zemlju odlazite, znatno će vam biti lakše da se snađete, čak iako se u toj zemlji ne govori engleski, jer ćete uvek naći nekog ko makar natuca taj jezik, a i većina znakova na putevima, u javnim institucijama sadrže informacije na engleskom.

U velikom broju zemalja, engleski je praktično drugi jezik, tu pre svega mislim na skandinavske zemlje, mnoge zemlje istočne evrope, i na sve zemlje koje su nekada bile engleske kolonije, poput Indije, Hong Konga, Singapura…

Svi vodeći univerziteti, bilo da se nalaze u zemljama gde je engleski maternji jezik ili ne, uglavnom imaju progarame za internacionalne studente upravo na engleskom jeziku.

Najkraće rečeno, engleski jezik vam otvara vrata znanja, informacija, i internacionalne komunikacije, koju, zahvaljujući internetu, od skora možete da obavljate i od kuće, što nas dovodi do druge najvažnije veštine 21. veka, a to je korišćenje računara.

Prvi Apple računar napravljen je 1976. godine i od onda se mnogo toga promenilo u svetu računara, ali oni koji su sve vreme bili uz te brze i drastične promene, ostali su u koraku s vremenom.

Računari i internet su oblikovali svet u kom danas živimo, pomogli su nam da radimo stvari koje nismo mogli da zamislimo da ćemo ikada raditi, poput 3D animacije, ili 3D štampe, prenošenje snimka uživo putem uređaja koji nam stane u džep, i mnogo toga još, ali računari i internet su nam takođe omogućili da neke stvari koje smo radili bez njih, sada možema da radimo na njima, mnogo brže i efikasnije; pod uslovom da umemo da ih koristimo, naravno.

Danas, gotovo da ne postoji radno mesto (osim teškog fizičkog rada), koje ne podrazumeva rad na računaru.

Devedesetih, u Srbiji je retko ko imao računar, a da ne pominjem internet, a računari su već tada postojali više od 15 godina i žestoko uticali na promenu sveta u kom živimo. Njihova moć nije bila ni blizu kolika je danas, ali se nazirala jedna revolucija koja nas je polako uvela u eru informacija.

Tek početkom 2000-ih, računari su počeli da se pojavljuju na radnim stolovima mnogih firmi u Srbiji, ali i u domovima.

Ljudi koji su već imali poslove (koji nisu zahtevali upotrebu računara), i koji jednostavno nisu bili zainteresovani da nauče da se služe računarima, nisu ni slutili da će ih to u narednih 10 godina učiniti hendikepiranim za obavljanje bilo kojih poslova koje moderno doba nudi.

Ljudi se računare doživljavali kao nešto za decu, nešto na čemu deca igraju video igre i zabavljaju se, a ne nešto za obavljanje poslova, za komunikaciju, za učenje ili bilo šta korisno i samim tim su ga ignorisali kao što su ignorisali “playstation” ili bilijarski sto.

I onda, deceniju ili dve kasnije, kada im se na radnom mestu pojavio računar, jer je njihov šef shvatio da će se posao znatno efikasnije obavljati primenom računara, ti ljudi su dobili neku magičnu kuglu koju ne umeju da koriste, imaju strah da će je vrlo lako pokvariti, jer neće baš uvek da ih sluša, i moglo bi se reći da su se odjenom našli u budućnosti poput glavnih junaka filma Posetioci.

Ti ljudi imaju dva izbora;

  • da nauče da koriste računar
  • da pronađu posao koji ne zahteva korišćenje računar (što znači monotoni, fizički poslovi koje računar i mašina još uvek ne mogu da obavljaju)

Ti ljudi, najčešće neće ni jedno ni drugo; nisu spremni da uče, a nisu spremni ni da menjaju, koliko-toliko, dobar posao, za nešto što rađe ne bi radili.

Ako mene pitate, sticanje veštine rada na računaru je norma, baš kao i sticanje veštine razumevanje engleskog jezika, jer baš kao što su ljudi nekada bili hendikepirani bez čitanja i pisanja, oni koji ne razumeju engleski i koji ne umeju da koriste računar su podjednako hendikepirani danas, i to im ostavlja mogućnost da rade vrlo mali broj poslova.

Dakle, ako nemate jednu od ove dve veštine, ili pak obe, sticanje tih veština bi trebalo da vam predstavlja prioritet ako imate želju da radite posao koji će vas na bilo koji način ispuniti.

Zahvaljujući računaru i engleskom jeziku, ja sam potpuno samostalno naučio da napravim vebsajt, da montiram film, da pravim jednostavne animacije, da pravim jednostavne kalkulatore u ekselu, da obradim fotografiju u fotošopu, da dizajniram korice za knjige, da napravim elektronsku knjigu, da napravim poster, flajer, pamflet, da obradim zvuk, da napravim mejl kampanju, da napravim marketinšku kampanju na društvenim mrežama, i mnogo toga još.

Cilj prethodnog pasusa nije da se hvalim šta sve umem da radim već da ukažem na mogućnosti koje postoje upotrebom računara i koja sve vrata mogu da se otvore sticanjem ove dve veštine.

Još jedna prednost posedovanja umeća korišćenja engleskog jezika i korišćenja računara je samopouzdanje da kada se bude pojavilo nešto da ne umem da radim, a neophodno mi je da znam, uvek ću moći da naučim.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Inspiracija, Motivacija, Produktivnost

Pojavi se i odradi dobar posao

Svi smo skloni da kažemo:

U mom kvartu, ne postoji dobar…

Šta god da ne postoji u našem kvartu, a mi bismo baš voleli da postoji, može da znači dve stvari:

  • Ne postoji dovoljno velika potreba da bi tako nešto nastalo;
  • Ne postoji niko ko ima dovoljno inicijative da pokrene nešto i odradi posao;

Prvi slučaj često može da bude da bude zanemaren.

Ljudi nisu znali da im je potreban mobilni telefon; ljudi nisu znali da im je potreban automobil; ljudi nisu znali da im je potreban internet… isto važi za mnoge druge stvari.

I pored toga, pojavili su se pojedinci spremni da odrade dobar posao, da stvore nešto što ljudi i ne znaju da im treba i da kažu:

Izvolite! Ovo je za vas. Služi da vam učini život lakšim.

U drugom slučaju, umesto da kukamo kako ne postoji niko ko bi odradio posao, to bi trebalo da gledamo kao priliku da sami odradimo nešto.

Ako u našem kvartu postoji potreba za bioskopom, a ne postoji niko ko ima dovoljno inicijative da pokrene posao, umesto da kukamo kako nemamo bioskop, trebalo da sami uzmemo stvari u svoje ruke.

Možemo da napišemo projekat, ili da nađemo nekog ko će napisati projekat za nas, zatim da taj projekat predložimo nadležnima, da pronađemo sredstva za otvaranje bioskopa i da ga konačno otvorimo.

Ono na šta bi trebalo biti spreman ako se odlučimo na takav korak je mnoštvo odbijanja; jer ništa od toga neće upaliti iz prvog pokušaja, i ništa od toga neće biti lako, ali to ne znači da bi trebalo da odustanemo.

Jedino, kada bi trebalo da odustanemo, štaviše u samom startu, jeste kada smo 100% sigurni da u toj kulturi ne postoji potreba za onim što bismo mi voleli ili želeli da postoji.

Ne možemo otići u Indiju sa ciljem da otvorimo restoran u kom ćemo da služimo goveđe bifteke.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli, Produktivnost

Kraj

Kako znamo da smo nešto završili?

Da li je nešto gotovo kada istekne rok za proizvodnju ili kada znamo da nije moglo biti bolje?

Ni jedno ni drugo.

Projekat je gotov kada možemo da kažemo sada je dovoljno dobro da može bezbedno da se koristi; možda ima neke greške, ali ćemo ih ukloniti u sledećem izdanju.

Ako malo bolje pogledamo, ništa što posedujemo nije gotovo.

Naš telefon je mogao imati bolju bateriju, naš automobil je mogao trošiti manje goriva, naš softver je mogao imati manje bagova, naše cipele su mogle biti udobnije, ali neko je podvukao crtu i rekao:

Kraj! Ovo je dovoljno dobro! Spakuj ga i šalji i prodaju!

Bitno je umeti podvući crtu.

Nakon crte, imamo dve opcije.

Ili da pravimo novu verziju (pogledajte samo računare i telefone), gde ćemo nakon godinu dana opet da podvučemo crtu, ili da radimo na potpuno novom projektu.

Mnogi se odlučuju da podvlače crte nakon određenog vremenskog perioda i svaka crta predstavlja proizvod za nijansu bolji od prethodnog, ali ako poredimo prvi i deseti proizvod, te nijanse postaju drastične razlike; poredite samo iPhone 1 i 11.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Inspiracija, Produktivnost

Niz

Od 19. juna pa sve do danas, nije prošao nijedan dan, a da na ovom blogu nije bio obljavljen članak, što je niz od 219 dana.

Prošlo je više od godinu dana od kako praktikujem periodični post, što znači da bar 365 dana sigurno nije bio nijedan dan u kom sam preskočio da ne jedem bar 16 sati.

Više od dve godine, nije mi se dogodilo nijednom da sam ustao iz kreveta nakon 8 časova. Uglavnom ustajem između 5 i 6, ponekad se uspavam pa ustanem u 7, jedno vreme sam ustajao u 4; ali nijednom nakon 8; bilo da je Nova godina, moj rođendan, ili Božić; ustajem pre svih mojih ukućana i radim.

Ne pišem ovo da bih se hvalio kako sam ja sad, tobož, bolji od drugih, pa umem da radim sve te stvari i imam nadljudsku disciplinu.

To što ja radim, može svako da radi, a ključ za uspeh u bilo kojoj navici, dobroj ili lošoj, je niz.

Kada govorimo o sticanju navika, često ćemo čuti da dobro bi dobro ponašanje trebalo nagrađivati, a loše kažnjavati i tako će nam dobre stvari preći u naviku.

Trebalo bi da postoji znak koji će nas podstaći na neku akciju i nagrada koja će nas stimulisati da tu akciju ponovimo.

Recimo, 12 sati je znak da je vreme za ručak, ako pojedem zdrav ručak (akcija), dozvoliću sebi da pojedem kocku čokolade (nagrada);

Svaki put nakon što operem zube (znak), uradiću 10 sklekova (akcija), i potom ću provesti 10 minuta na fejsbuku (nagrada).

Svi vezujemo nagrade ili za nešto materijalno ili za nešto što će nam pružiti trenutni užitak, ali postoji nešto čemu naš mozak ne može da odoli, a to je činjenica da smo neke stvari radili jedan duži niz.

Kada znamo da smo nešto radili 30, 40 dana za redom, ne želimo to da prestanemo da radimo samo da ne bismo prekinuli niz.

Da bismo to zloupotrebili u dobre svrhe, trebalo bi da pokušamo da vodimo evidenciju o svim dobrim stvarima koje radimo na dnevnoj bazi; bilo da je to pisanje bloga, čitanje knjiga, vežbanje, zdrava ishrana, odlazak u krevet na vreme, igranje sa vašom decom…

Vodite evidenciju o dobrim stvarima koje radite i uvodite nove stvari koje želite da vam pređu u naviku, tako što ćete praviti duge nizove.

Niz ima i svoje negativne efekte; ja sam ih svakako osetio na svojoj koži.

Ne mogu da prestanem da pušim, pušim već 10 godina.

Svake subote moram da izlazim u grad, iako mi se možda i ne izlazi svake subote.

Uz svaki obrok moram da jedem hleb, jer tako jedem celog života…

Stoga, da bismo se oslobodili loših navika, neophodno je prekinuti niz na dovoljno dugo vremena. Što je loša navika duže trajala, teže će biti prekinuti niz i održati taj prekid trajnim.

Kreatori društvenih medija, video igrica i drugih aplikacija vrlo dobro znaju kakav uticaj niz ima na našu psihu pa nam svakodnevno šalju notofikacije:

Danas nisi orao tvoju virtuelnu farmu; danas nisi ništa objavio na fejsbuku, tvoji pratioci očekuju tvoj post; danas nisi potrošio tvoju energiju na nekoj drugoj, bezveznoj, igrici…

Vrlo dobro pazite da li neko želi da manipuliše vašim odlukama time što će vam poturiti neki apsolutno nebitan niz koji navodno ne bi trebalo da prekinete.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

P. S.

Ako ste se zapitali, izbacio sam sve one loše navike koje sam gore nabrojao.

Motivacija, Produktivnost

Ne radi mi se

Svi uspešni ljudi imaju jednu zajedničku osobinu: rade stvare koje niko drugi ne radi.

Svi znamo da napravimo plan, da zamišljamo neku uspešnu, bolju budućnost, da postavimo ciljeve, ali kada dođe vreme da te planove ostvarimo, da preduzmemo konkretne korake ka ostvarivanju tih ciljeva, tada postaje teško, tada nam se ne radi, tada bismo rađe bili u toj budućnosti koja nas čeka, nego ovde i sada, gde moramo da radimo sve te stvari koje nam se ne rade.

Ne postoji prečica za uspeh. Niko nas neće nagraditi zato što imamo divne snove i želje. Imati snove i želje nije ništa neuobičajeno. Ostvarivanje tih snova i želja, pak, jeste.

Sve oko nas, sve što se nalazi, na našem stolu, u našoj kući, ispred naše kuće, oko naše kuće, gde god da pogledamo, stvorili su ljudi; vaš računar, radni sto, internet, avion koji nadleće, zgrada, automobil, dovod električne energije, frižider i hiljade drugih stvari koje čine naš život lakšim su stvorili ljudi; ljudi baš kao ti i ja; ista krv, isto meso, iste nervne ćelije, isti broj hromozoma, ali drukčiji mentalni sklop.

Sve to su stvorili ljudi koji su radili stvari koje niko drugi nije hteo da radi, koje su svima drugima bile teške, i pred kojima su svi drugi poklekli.

Sve te neverovatne stvari koje nam čine život lakšim je neko stvorio za nas! Mi nismo ni prstom morali da mrdnemo. Rodili smo se svim ti pogodnostima koji moderan svet nudi.

Sada je red na nas, da mi nešto učinimo, da mi nešto ostavimo za sobom.

Ako želiš nešto da ostvariš u životu, ne postoji druga putanja nego raditi stvari koje su teške, sa svim drugim atributima si već opremljen.

Svako zaslužuje da se odmori, da radi stvari u kojima uživa, ali ako provedeš dan ne radeći stvari koje su teške, šta si zapravo učinio?

Težak rad ne znači da bi trebalo da budeš šraf u nečijoj mašini, da radiš težak posao kog neko drugi ne želi da otalja, šraf kog će taj neko zameniti kad se ti pohabaš; to znači da treba da radiš na svojoj viziji; da shvatiš da ti takođe možeš da učiniš ovaj svet boljim.

Ljudi i organizacije koji tretiraju ljude kao šrafove, ne zaslužuju ničiji trud, ali ljudi i organizacije s kojima deliš istu ili sličnu viziju su svakako oni s kojima bi trebalo da radiš, da radiš posao koji niko drgui neće, jer je težak.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Produktivnost

Javno izlaganje svojih planova

Kada nešto planiramo, onda smo ambiciozni i postavljamo visoke ciljeve, ali nakon što po prvi put naiđemo na poteškoće, skloni smo da odustanemo.

Ono što sam primetio jeste da ako svoje planove izložimo javnosti, lakše ih se držimo jer ne želimo da razočaramo one koji su od nas očekivali da uspemo; uvek je teže razočarati druge nego sebe.

U to ime, delim sa vama moje iskustvo na karnovire ishrani, u toku koje sam jeo samo meso i jaja, i definitivno ne bih izdržao čitavu nedelju da nisam obećao drugima da ću izdržati.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli, Motivacija, Produktivnost

Sve je ostvarivo

… ali ne možemo postići sve što želimo; prosto jer nemamo vremena za sve.

Ako želimo da naučimo jezik, napišemo roman, vodimo blog, jutjub kanal, da budemo dobar otac i muž, da naučimo da slikamo, da sviramo muzički instrument, ili da programiramo, šta god da nam se radi, sve je moguće, sve je ostvarivo, ako se dovoljno potrudimo, ali pitanje je da li imamo vremena za sve te aktivnosti.

Iako je bitno u vaš dan uneti raznovrsne aktivnosti, mnogim stvarima koje bismo želeli da radimo jednostavno moramo reći ne.

Postoji ograničen broj sati u jednom danu i postoji ograničena količina koncentracije i volje u nama.

Trebalo bi odabrati 3 najvažnije stvari koje želimo da ostvarimo i njih svakodnevno postaviti kao prioritete. Sve ostalo možemo da radimo, ako nam ostane vremena za to.

Ponekad je teško reći ne beskonačnom gledanju serija, besknačnoj zabavi na jutjubu, ili drugim zaraznim sajtovima, ali ako zaista želimo uspeh nekom polju, moramo se fokusirati često reći ne mnogim stvarima, pa i zabavi.

Ponekad, ne samo da moramo da se odreknemo zabave već i stvari koje bismo želeli da naučimo ili radimo. Postoji toliko stvari koje bismo želeli da radimo, ali ne i dovoljno vremena za sve. Odaberite one koje su vam najvažnije i fokusirajte se na njih.

Ne znači da nikada nećemo odvojiti vreme za zabavu i razbibrigu, ali da bismo postogli ciljeve koje smo sebi postavili, zabavu moramo svesti na minimum. Razbibrigu bi takođe trebalo ubeležiti u kalendar i vremenski je ograničiti, baš kao i sve druge aktivnosti u našem kalendaru.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Misli, Motivacija, Produktivnost

Gledati i raditi

Gledati Mesija kako dribla i uzeti loptu i šutirati je po travi su dve različite stvari; da bismo bili vešti kao Mesi, moramo da treniramo kao Mesi, igramo kao Mesi i da privučemo pažnju Barselone, pa ćemo MOŽDA, jednog dana biti dobri kao Mesi; velika je verovatnoća da nećemo nikad.

To nam je svima jasno, ali kada su u pitanju neki drugi poslovi, nešto apstraktniji, onda mislimo da je dovoljno gledati nekog kako nešto radi, naučiti teoriju i pravila da bismo postali eksperti.

Tako imamo studente književnosti koji nikada nisu napisali roman, ali misle da znaju kako se roman piše; neko ko je pogledao 10 tutoriala o crtanju na jutjubu misli da je ilustrator; neko ko je pročitao dve knjige o biznisu misli da je Toni Robins, a neko ko je pogledao dva motivaciona videa je influenser.

Učenje je dobro i učenje je neophodno da bismo postali eksperti u nečemu, ali dok ne sednemo i ne počnemo da radimo posao, nećemo čak ni otvoriti vrata puta koji će nas voditi do uspeha.

Nije isto položiti test za vožnju i zapravo sesti u auto i voziti.

Nije slučajnost da je neko rekao kako bi trebalo uložiti 10.000 sati rada pre nego što postanemo dovoljno dobri u nekoj veštini.

To ne znači da u naših 10.000 sati nećemo biti dobri i da naš rad neće biti vredan pažnje, ali dok ne budemo proveli izvesno vreme radeći ne možemo da očekujemo pažnju i ne možemo da očekujemo poverenje ljudi.

Uspeh preko noći ne postoji. Ljudi uglavnom ignorišu sve pokušaje i neuspehe kroz koje uspešni prođu pre nego što ne postanu ono što su postali. Ljudi vide samo krajnji rezultat i to je upravo ono što ih parališe da sami pokušaju da urade nešto od sebe ili od svog života.

Čime god želite da se bavite, krenite odmah da ulažete u svojih 10.000 sati.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.

Produktivnost

Svaki dan po malo

Bolje je raditi nešto svaki dan po malo nego jedanput u deset dana uraditi mnogo.

Na primer, bolje je svakodnevno napisati 500 reči, vežbati 40 minuta, meditirati 10 minuta, čitati 30 minuta, nego jedanput u deset dana napisati 2000 reči, vežbati 2 sata, meditirati sat vremena i čitati 3 sata.

Kada podelimo zadatke na male komade, nećemo se mnogo umoriti, prijaće nam to što radimo, uspećemo da odradimo mnoštvo zadataka u toku dana, dan će nam biti dinamičan i zanimljiv, i na kraju dana ćemo biti uzbuđeni da sve to ponovimo sutradan.

Ako nam se nešto ne radi danas, uvek imamo sijaset drugih stvari koje možemo odraditi, a tome što nam se ne radi se možemo vratiti sutradan.

Kada se svakodnevno fokusiramo na samo jednu stvar, veliki zadatak kog smo sebi postavili može da nam izgleda kao planinčuga na koju se nikada nećemo popeti i samim tim ćemo vrlo lako odustati od našeg zadatka.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl.