Kao neko ko već dugi niz godina stvara sadržaj za internet često sam bio u prilici da se susretnem sa pritiskom, kog samom sebi napravim, misleći da sve što započnem moram da završim danas.
Sadržaj na društvenim mrežama je beskonačan i svakodnevno dolazi novi. Taj konstantan priliv sadržaja me vrlo lako obmane me da mislim da sam dužan svakodnevno da objavljujem ili neću biti primećen.
Tačno je da postoje projekti koji se vrlo lako mogu stvarati svakodnevno i to je onaj sadržaj kog možemo da progutamo u jednom zalogaju; tvit, post na fejsbuku, post na instagramu, jedan ovakav blog,… ali za stvaranje nekih sadržaja je potrebno utrošiti znatno više vremena; YT video na primer.
Takođe je tačno da je moguće na dnevnoj bazi objavljivati na YT, ali to ne važi za bilo koji sadržaj. Nije isto snimiti objaviti neki vlog, koji će da sadrži neke najbitnije delove našeg dana sašivene u jednu celinu propraćene muzikom i dobrim prelazima, ili neki kratak dokumentarni film koji zahteva mnogo više pažnje u samoj produkciji, pisanju scenarija, odabiru kadrova za B-roll, odabiru muziku, zvučnih efekata… To je posao koji može da traje danima, ako ne i nedeljama.
Isto važi i za blog. Jednoj pisati blogiće ovog tipa koje otkucam za pola sata i u kom sumiram svoj radni dan, bilo da je u pitanju sumiranje pisanja romana, ili rad na nekom drugom projektu, a sasvim je druga priča napisati jedan ozbiljan članak, koji ima formu, dobar SEO, i ostavlja čitaoca pod utiskom da je naučio nešto što nigde drugo nije mogao naučiti.
Kada je u pitanju stvaranje tog sadržaja za kog je potrebno više dana, neophodno je znati jednu stvar – Kada je za nešto potrebno X dana, to znači X dana moraš da radiš na tome. Ne možeš da blejiš Y dana i onda sve da završiš za jedan dan i da kažeš – Eto ja objavljujem blog/vlog/članak jedanput nedeljno.
Ako ne radiš na tim dugoročnim projektima svakodnevno, prosto im izgubiš niti pa iako je za njihovo objavljivanje potrebno, recimo, 7 dana, svi znamo da si na njemu radio svega jedan dan, i to možda ne ceo.
Na primer, razlog zašto ovde više ne pišem o pisanju romana je zato što više ne pišem roman, a ne pišem roman, jer sam napravio suviše dugu pauzu da bih tek tako mogao da nastavim sa pisanjem; nema mi druge nego da krenem ispočetka.
Publika uvek zna i kad je jednom nasamariš, nećeš je više dobiti.
S druge strane, niko dnevnog bloga/vloga/članka/posta/objave, kako god nazivao svoj sadržaj neće očekivati nekog kandidata za Pulicera, već će očekivati upravo to, nešto što može da se sklepa za jedan dan.
To što se nešto može sklepati za jedan dan, ne umanjuje njegovu vrednost, dva bloga koja su na mene imala najveći uticaj su upravo blogovi koji mi na mejl stižu svakodnevno, već kad nešto radiš svakodnevno prosto postaviš očekivanja publike i dužan si da ih ispoštuješ.
Na tebi je da li ćeš objavljivati na dnevnoj ili na nedeljnoj ili na mesečnoj ili na godišnjoj bazi; ako se odlučiš za ovo poslednje, onda bi ti bolje bilo na napišeš knjigu, a ne tvit.
I onog momenta kada se za to odlučiš, probaj neko vreme da se držiš te odluke i nemoj ono za šta si predvideo da će trajati sedam dana da probaš da zbrzaš za jedan, ali samo zbog tebe, već zbog toga što ćeš i sam pregoreti.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
