Pisanje romana – Dan 139.

U jednom poglavlju sam pronašao prilično dugačku scenu. Imala je gotovo 2500 reči, pa sam je zbog toga izolovao u zasebno poglavlje. 

Izbacio sam nekoliko pasusa iz nje, nekoliko dodao i činilo mi se kako sam napravio neke minorne promene, ali kad bolje razmislim, to poglavlje nije više ni nalik na ono što je bilo.

Zanimljivo je kako svega nekoliko malih promena, jedan pasus manje, jedan pasus više, nekoliko dodatih i nekoliko oduzetih rečenica, mogu da promene jednu scenu, jedno poglavlje, ali i tok čitavog romana.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 138.

Još jedna seansa koja je podrazumevala mnogo brisanja i vrlo malo pisanja. Zavrišio sam poglavlje za koje nisam siguran da će završiti u konačnoj verziji. Prilično je dugačko, a vrlo malo pokazuje. Verovatno može od svega da se napiše jedan dobar pasus i da se ubaci na kraj prethodnog poglavlja ili kao uvod u sledeće, kao neka tranzitivna scena.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 137.

Danas sam obrisao 90% jednog poglavlja. Ono što je ostalo pruža osnovu za nastavak tog poglavlja, ali nisam siguran da li će biti uspešno. Ipak napisaću ga.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 136.

Danas sam završio još jednu scenu. 

Scena je drastično izmenjena u poređenju sa prvim draftom. Pitao sam se da li da je možda obrišem u potpunosti, ali sam joj ipak pružio još jednu šansu. Sadržala je mnoštvo dobrih pasusa, ali to nije bilo dovoljno da je ne obrišem. Morao sam da je napišem tako da ima početak, sredinu i kraj.

Roman je kao ona ruska lutka, babuška. Roman ima početak, sredinu i kraj, svako poglavlje ima početak, sredinu i kraj, svaka scena ima početak, sredinu i kraj, svaki početak, svaka sredina, i svaki kraj, imaju početak, sredinu i kraj.

Ako nešto ne štima u romanu, u poglavlju ili u sceni, u početku, sredini ili kraju, to je zato što nemaju početak, sredinu i kraj.

Šta je to tačno? Niko ne zna da kaže, ali kad ih napišem, znam da je to baš ono što mi je trebalo.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 135.

Roman nije dobar zbog onoga što se u njemu nalazi, već zbog onoga što je iz njega izbačeno.

Ne sećam se ko je ovo tačno rekao, ali ja sigurno nisam.

Iako nisam taj koji je prvi primetio ovu pojavu, ne mogu da ne primetim da moj roman počinje da liči na pravi roman tek kad počnem iz njega da izbacujem suvišno.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 134.

Već koji put govorim da mi izuzetno prija da pišem uz muziku i onda to nekako smetnem s uma i prosto prestanem da puštam muziku kada hoću da pišem.

Prethodni roman sam pisao uz Mocartov Rekvijem, dok ovaj roman pišem uz Balaševića. Ne smeta mi što razumem reči. Ne odvraćaju mi pažnju. Štaviše, kada pre podne pustim Balaševića moj mozak dobije signal da je vreme za pisanje i prosto ne razmišljam ni o čemu drugom nego o tome što bi trebalo da pišem.

Tišina je veći pritisak za pisanje nego prazan papir iliti beo monitor bez ijedne reči na njemu.

Jedna od zanimljivih stvari koje mogu da se dese dok pišeš uz muziku jeste da zapisuješ reč koju pevač tog momenta izgovara u pesmi. Vrlo čudan osećaj, i nikad se ne navikneš na to.

Ne znam da li zato što znam sve pesme napamet, podsvesno krenem da razmišljam u okviru reči koje se nalaze u pesmi ili pa samim tim povećavam verovatnoću da ću zapisati određenu reč u određenom momentu, ili je prosto slučajnost i neke reči su prosto dovoljno učestale da se tako nešto prosto mora, kad-tad, desiti.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 133.

Izuzetno mi je teško da uhvatim dobar ritam. Moj život je trenutno podložan mnogim promenama koje mogu, a i ne moraju, biti dobar izgovor za nedostatak organizacije vremena, pa samim tim i redovnog pisanja.

Ono što je dobro jeste da i pored većih razmaka između pisanja, nisam izgubio momentum. Još uvek znam o čemu je priča, još uvek znam u kom smeru bi trebalo da ide, a nekada mi se čini da mi pauze zapravo omogućuju da neke stvari vidim jasnije i da se zahvaljujući njima lakše odlučim da izbacim suvišno iz romana.

Fokus u idućem periodu jeste da opet uhvatim dobar ritam, da iz dana u dan pronađem vremena za pisanje, i da pišem i kad mi se ne bude pisalo.

Mogao bih da kukam i da kažem kako bi mi bilo mnogo lakše kada bi mi pisanje bilo primarno zanimanje, i da bih tada znatno lakše našao vremena za tako nešto, ali to su samo glupi izgovori.

Svi raspolažemo sa istih 24 sata, i sve je pitanje prioriteta. Ako je nešto dovoljno visoko na listi prioriteta naći ćemo vremena za to, ako nije, nećemo naći. Krajnje prosto.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana Dan 131. i 132.

131. dana nisam mnogo toga uradio, niti sam našao bilo šta vredno beleženja, pa stoga nisam pisao blog.

Danas sam priveo šesto poglavlje kraju. Ne mogu da kažem da je u potpunosti završeno jer će sigurno morati da prolazi kroz razne druge stilske promene, ali što se tiče samog sadržaja romana, privh šest poglavlja mi deluje kao jedna skladna celina koja se nadovezuju jedno na drugo.

Zanimljivo mi je u kojoj meri ne mogu da primetim greške u kucanju. Čak i kada mi softver podvuče neku reč, gledam u nju i ne vidim da fali slovo ili da sam permutovao neka slova. Da ne znam da je potpuno normalno da ne vidimo sopstvene greške u kucanju, pomislio bih da sam disleksičan, što bi bila ironija. Disleksični pisac.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 130.

Dok sam danas prepravljao roman, shvatio sam da imam dve iste verzije jedne iste scene, napisane u toku dve različite prilike, verovatno nedeljama udaljenim jedne od druge. 

Zanimljivo je da nisam shvatio kako dva puta pišem jedno te isto, i još mi je zanimljivije koliko su neki pasusi približno isto napisani. Što znači, da kad imaš ideju u glavi, nije bitno da li si napisao sinopsis ili ne, ako za nešto veruješ da bi trebalo da bude napisano, isplivaće kad tad.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 129.

Pisanje romana je verovatno najčudnija stvar koju sam ikada radio. Nešto što mi je juče delovalo kao briljantna ideja i što može da se pretvori u takozvani “main plot” iliti glavni tok radnje, danas mi deluje kao apsolutna glupost, i sve što sam danas radio jeste da sam eliminisao sve delove romana koji su vodili ka jednoj takvoj ideji.

Ono što je još zanimljivo povodom toga jeste da kada obrišeš sve to, osećaš se kao da si skinuo neki težak teret sa vrata, kao kada obaviš neki razgovor kog odlažeš već nedeljama jer znaš da će biti neprijatan.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.