Pisanje romana – Dan 118.

Napisao sam još 500 reči danas. Poglavlje još uvek nije gotovo. Praktično ne mogu da kažem ni da je poglavlje početo, jer sam sve vreme pisao neki veliki uvod za poglavlje čija je svrha prevashodno da bih ja razumeo šta se događa.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 117.

Danas sam napisao još 500 reči novog poglavlja. Sumnjam da će išta od toga završiti u konačnoj verziji, ali takvo pisanje je veoma korisna vežba u kojoj otkrivaš i najsitnije detalje svojih likova.

Kažem da neće završiti jer ima vrlo malo radnje u prethodna dva dana. Uglavnom su neki opisi lika koji bi mnogo bolje bili predstavljeni tehnikom koja se na engleskom kaže “Show, don’t tell”, iliti Pokaži, ne pripovedaj.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 116.

Danas sam počeo da pišem novo poglavlje, koje uopšte nije bilo u planu u prvom draftu. Stoga sam odlučio da napišem svega 500 reči i da tu stanem. 

Jedno je prepravljati već napisano poglavlje, dopunjavati ga ili brisati višak, a potpuno je drugo pisati poglavlje ispočetka. Pisati poglavlje ispočetka je pratkično prvi draft; ne romana, ali tog poglavlja.

To je još jedan balans kog moraš da napraviš i u tom prvom draftu poglavlja koje je nastalo u drugom draftu, dužan si sebi da daš za pravo da praviš greške, da eksperimentišeš, da se igraš, i da vidiš gde će poglavlje da te odvede.

Kad-tad, doći će vreme da to poglavlje prođe kroz drugi draft, i onda možeš da budeš strog i da izbaciš sve mu ne pripada.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 115.

Jedan od pokazatelja da sam na dobrom putu, jeste da sam došao u fazu kada potpuno ignorišem sinopsis. Kroz tu fazu sam prošao pišući prvi roman, a kroz tu fazu prolazim i sada.

Pišući prvi roman imao sam mnogo detaljniji sinopsis, gde je svako poglavlje bilo u detalje isplanirano, ali ako poredimo taj sinopsis, sa konačnom verzijom romana, primećujemo vrlo malo sličnosti, i pored nekih ključnih događaja, sve drugo je izmenjeno.

Sada nemam detaljan sinopsis, ali događaji prosto nestaju iz narativa romana i pojavljuju se neki novi. U ovom momentu, obzirom da pišem ovaj roman drugi put, nemam osećaj da pišem fikciju, već imam osećaj da se prisećam događaja koji su se stvarno odvili i to je ono čemu bi trebalo da težiš kada pišeš roman.

Tako napisan roman ostavlja na utisak da su se ti događaji stvarno odigrali, ne samo na pisca, već i na čitaoca, a da bi došao do tako nečega moraš priču da proživiš dovoljan broj buta, kako u glavi, tako u pripremi sinopsisa, tako kroz stvarno pisanje.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 114.

Drugi draft mi uvek pričinjava veće zadovoljstvo nego prvi.

Kada pišem prvi draft, a posebno kada pišem sinopsis, mogu da imam dobre momente, i da verujem u roman, da verujem da imam dobru ideju i da se priča dobro razvija.

Vremenom, počinjem da sumnjam u priču, pronalazim razne rupe, i drugi draft je upravo mesto na kom se popunjavaju sve te rupe, i kad počnem da ih popunjavam, kada nešto što je prvo bila dobra ideja, pa sam shvatio da ipak nije, kada to u drugom draftu, postane još bolja ideja od one prve, tada osećam najveće zadovoljstvo pisanja.

Mislim da je za tako nešto potrebno mnogo vremena i mnogo razmišljanja. I nije dovoljno da provedeš mnogo vremena u jednom danu, neophodno je da provedeš vreme razmišjajući, pa neko vreme ne razmišljaš o tome, već skupljaš neke znakove pored puta koji bi mogli da ti pruže to rešenje.

Nekad su znakovi u snovima, nekad u bezveznim događajima, nekada u tuđim pričama, bilo u formi filma, knjige, pesme,… zaista se mogu pojaviti bilo gde, samo ih je bitno prepznati.

I za sve to je potrebno mnogo vremena i mnogo strpljenja i veoma dobra moć zapažanja.

Iskreno, ne znam kako neko može da napiše roman za manje od godinu dana. Iskreno, ne znam ni da li sam ikada završio čitanje jednog takvog romana. Pokušao jesam, ali sam odmah mogao da uočim rupe koje je trebalo popuniti, a pošto nemam pravo da ispunjavam tuđe, jednostavno sam bio primoran da napustim takve romane.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 113.

Slušaj svoje snove. Kada kažem snove ne mislim na snove o kojima sanjaš budan, kako želiš da ostvariš ovo ili ono, već snove koji ti dolaze u toku noći.

Čitav moj drugi roman baziran je na ideji koja mi je došla u snu. Nekoliko poglavlja ove knjige bazirana su na iskustvima koje sam doživeo u snu. 

Noćas sam sanjao nešto što sam morao da unesem u roman, jer je bio jedini logičan način da započnem poglavlje.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 112.

Dobar deo današnjeg vremena kog sam posvetio pisanju proveo sam pokušavajući da vidim da li zaista mogu da ugradim novu priču u postojeći prvi draft romana.

Odgovor je bio da mogu, ali bi tada ta priča preuzela čitav roman i potencijalno izgurala priču koja trenutno glavna, a to je nešto što, pre svega, ne želim, a drugo što mi se ne čini ispravnim i mislim da je greška izgurati jednu priču koja ima dobar potencijal, nakon što se izvrše određene ispravke, da bi na njeno mesto došla priča koja je već bila napisana do pola, ali nije imala ni blizu toliki potencijal kao ova.

Tako da sam odustao.

Ispraviću grešku koju sam napravio pišući prvi draft, i priča će dobiti potpuno novi, kompaktan oblik koji će zadovoljiti moje kriterijume, jer to je na kraju bitno.

Danas sam završio drugi draft prvog poglavlja.

Najveća razlika između prvog i drugog drafta je što dok pišeš prvi draft cilj ti je da ideš napred i pravilo je da se ne osvrćeš i ne ispravljaš ništa, dok pišući drugi draft ne ideš dalje dok ne osetiš da poglavlje zaista predstavlja jednu malu, ali koherentnu celinu.

Siguran sam da će to poglavlje proći kroz mnoge stilske i lingvističke promene u narednim draftovima, ali kada je u pitanju propovedački okvir, kada je reč o onome što se događa u poglavlju, ovog trenutka mi deluje da je završeno.

Ono što je još karakteristično za drugi draft je da jasno znaš šta se događa u budućnosti i onda imaš priliku da ugrađuješ dodatne uzroke budućih događaja i na taj način dodatno povezuješ priču u celinu.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 111.

Kada sam pisao prvi roman, dogodilo se to da sam napisao jednu priču do pola, saterao se u ćošak, i nikad nisam nastavio, zatim sam napisao drugu priču do pola sa istim rezultatom. 

Na kraju se ispostavilo da je najlogičniji mogući potez da spojim te dve priče u jednu i napravim jednu kohezivnu celinu za koju se ispostavilo da je bila prilično uspešna.

Pišući drugi roman, prolazim kroz sličan proces. Najveća razlika je što nisam napisao dve priče do pola već nešto više; šest da budem precizniji. I opet, najlogičnije rešenje problema je da spojim neke od priča u jednu, jer se prosto nadovezuju jedna na drugu i odlično se upotpunjavaju, kao dva dela slagalice.

Od tih šest priča, neke su nastale kao izgranci originalne prve priče, koju sam napisao još u periodu između 2015. i 2016. godine, i čije sam pisanje prekinuo neposredno pre odlaska u Kinu. 

Ta priča je imala rečenicu za koju sam znao da će biti rečenica kojom će da počne moj idući roman: „Kad umreš, odeš u Moneovu sliku”, rekla mi je devojčica kada mi je prvi put došla u san. Da je pre šest godina nisam ubio, ona bi sada napunila pet.

To je jedna od rečenica koja me je ubedila da ću kad-tad napisati drugi roman, jer roman koji počinje takvom rečenicom, jednostavno mora biti napisan.

Danas sam zapravo krenuo da usmeravam roman u novom pravcu i da ugrađujem u njega delove još jedne priče koja će ga konačno učiniti kompanktnimi dovoljno interesantnim. 

Mislim da još uvek nema potrebe za novim sižeom, već bi trebalo lagano da ugrađujem deo po deo, jer imam dovoljno jaku osnovu na koju mogu da se oslonim i čije elemente mogu s lakoćom da premeštam s jednog kraja romana na drugi, i gledajući iz ove perspektive, deluje mi da bi mi siže više bio smetnja i ograničenje nego korist, pa bi prilikom ubacivanja druge priče u postojeću trebalo da se služim svojim pripovedačkim instinktom.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 110.

Prepravljanje mi zapravo prija. Ima mnogo toga da se doda već od samog početka, pa sam danas tako dodao čitavu jednu scenu.

Mnogo je lakše proći stazom kojom si već prošao, i samo počupati korov koji je narastao od poslednjeg prolaska, ili kog si preskočio jer ga nisi video, a mogao si da prođeš.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 109.

Definitivno sam krenuo na drugi draft, iako nisam došao do kraja. Jednostavno je postalo jasno da priča više ne funkcioniše i da bi je popravio moram da krenem ispočetka, ne mogu tek tako da izbacim poglavlje, dva, tri, mora čitav rukopis da se prepravi da bih mogao priču da doteram do kraja. 

Takav pristup nije uopšte stran u pisanju romana, svi romani ikada objavljeni su prošli mnoštvo prepravki i često je pisac morao da kreće iznova i iznova.

Rat i mir je prepravljam od početka do kraja nekih pedesetak puta. Ako je knjiga tog obima mogla biti prepravljena 50 puta, kada nije bilo sijalica, a kompjutere i da ne pominjem, zašto ne bih ja mogao prepraviti svoj roman?

Kada prepravljaš roman, zaboraviš na brojanje reči, jer generalno ne guraš priču unapred, već dodaješ detalje, menjaš likove, i brišeš suvišno.

Na kraju dana možeš da završiš sa manje reči nego što si u početku imao, ali to ne znači da nisi uradio dobar posao. Dobra knjiga je dobra zbog onoga što je iz nje izbačeno, ne zbog onoga što je u njoj ostalo.

Čak iako nisam završio prvi draft, ostvario sam cilj pisanja prvog drafta; on je da saznaš o čemu je knjiga; šta motiviše likove; šta im je toliko bitno da bi čitav svoj život stavili na kocku?

Sve to sam saznao u prvom draftu i sad je jedan od zadataka ukloniti sve što ne podudara sa mojom saznanjima; kada kažem sve, mislim na sve likove i događaje koji ne guraju priču napred i doprinose razvoju protagoniste ili ostvarivanju njegovog cilja.

Kada kreneš da pišeš prvi draft trebalo bi sve to da imaš na umu, i ciljeve i motive, ali dok pišeš otkrivaš nove, snažnije, jer u toku pisanja ulaziš u znatno više detalja i ako si pre prvog drafta postavio pogrešne ciljeve i motive, u toku pisanja isplivaće oni novi, pravi.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.