Postoji ona izreka da se Rim nije izgradio za jedan dan i verovatno je mnogo starija od Rima jer to je jedna od opšte poznatih mudrosti za koje, kada čujemo, svi znamo da ubadaju tačno u srž, ali kada treba da primenimo na sebi, na svoj život, na svoje pohode, nekako zakažemo, i uvek nam se nešto ispreči. Ima nekih šest nedelja kako redovno pišem i nekih jedanaest nedelja kako redovno vežbam u teretani. Slučajnost,
Kada se godina završava šesticom znači da se broj mojih godina završava nulom. Nula znači početak nečega. Početak nove decenije ili kako Jung kaže, početak novog života. Čudno zvuči to ČETRDESET. Hej! Punim ČETRDESET. Idi begaj! U glavi se još uvek osećam kao da imam dvadeset. Kada sam zapravo imao dvadeset, na likove koji imaju četrdeset sam gledao kao na „neke tamo matorce“ čije je vreme prošlo, što zapravo i jesmo; za nekog ko ima
Rekao sam da više neću pisati o pisanju, ali da bih ostao dosledan samo sebi, najbolje je da kažem kako ubuduće neću više govoriti da neću pisati o pisanju, jer kad pišeš svakodnevno i razmišljaš o pisanju svakodnevno, često imaš i potrebu da pišeš o pisanju kako bi sredio misli, pa što da ne onda pisati o pisanju? Poslednjih 8 godina sam pokušavao da završim roman. Bilo bi razumno provesti tu količinu vremena pokušavajući da
Da bi pronašao svoju strast, da bi saznao šta si to zapravo ti, neophodno je da prvo saznaš šta sve to nisi. Iako bi bilo dobro da ispod ovog ide neko poznato ime pa da se to lepo stavi na Instagram u vidu nekog posta, ne ide. Bar ja ne znam da ide. To je nešto što je meni danas palo na pamet. Možda je neko, nekada nešto slično rekao ili napisao, ali ovo je
Prošlo je više od mesec dana od kada sam pisao, što automatski znači da sam morao da krenem ispočetka. Ne samo zato što sam zaboravio neke detalje romana, već zato što sam ih toliko puta menjao da ne znam šta je ostalo o romanu, a šta ne. Iako nije opravdanje, ali razlog zašto nisam pisao poslednjih mesec dana je selidba iz Kine za Srbiju. Nije mala stvar, neki bi rekli, i potpuno je opravdano to
Da li iko može da te nauči da pišeš? Ne znam. Ne znam da li se to uopšte može naučiti. Ne znam da li postoji ijedan pisac koji je ikada rekao – E, sada znam sve što bi trebalo da znam o pisanju, i sad mogu prosto da sednem i da zapisujem svoje priče. Ne postoji škola pisanja iz koje možeš da izađeš kao pisac; ne postoji taj kurs, ta knjiga o pisanju nakon kojih
Danas sam obrisao 1500 reči iz romana. Nakon što sam završio taj posao shvatio sam da nije svima najjasnije šta bi trebalo obrisati; posebno ako to nikada nismo radili, ili nam niko nije pokazao kako se to radi. Brisanje se odvija na više nivoa; od najvećeg do najmanjeg, ali je formula uvek ista – odredi o čemu je nešto i amputiraj višak. Ako gledam čitav roman znači da ću obrisati poglavlja koja ne doprinose priči;
Potpuno sam ispao iz ritma kada je pisanje ovog bloga u pitanju. Uglavnom sam imao praksu da završim sa pisanjem za jedan dan i odmah da napišem blog, a sada sve nešto pišem na kredit, na odloženo, kako god se to moglo nazvati. Ali, ako pogledamo ovu tabelu, vidimo da sam u poslednjih desetak dana pisao čak, sedam, osam puta. Nekada sam više obrisao nego što sam napisao, nekada sam jedva nešto više napisao nego
U prethodna dva meseca pisao sam nekih 15 puta, tj. svaka četiri dana u proseku, što je daleko od željenih 6 puta nedeljno. Razlog zašto nisam u toj meri radio na romanu i zašto nisam vodio blog je što mi je fokus bio najvećim delom na mom novom YT kanalu i vlogu. Sad je to ludilo nove stvari u mom životu prošlo i polako se vraćam u rutinu da pišem svakodnevno, ali mi uskoro sredi
Nakon gotovo dva meseca se vraćam pisanju romana. Došlo je do raznih promena u mom životu, pa je pisanje romana palo u drugi plan, a sad se polako vraća u prvi, ali očekujem da je privremeno, jer velike promene tek slede. Elem, pisao sam juče i danas. Dva puta po 500 reči. Ne znam više da li uređujem ili pišem ispočetka, jer danas i juče sam dodao potpuno novo poglavlje i potpuno novog lika. Moram
