Misli

Sarkazam

…je retko kada pomogao bilo kome.

Osoba koja upućuje sarkastičan komentar često govori o tome koliko nešto ne voli, koliko nešto smatra apsurdnim, i koliko nisko vidi osobu kojoj je sarkastičan komentar upućen.

Sarkastične osobe se često zbog svog dugog jezika smatraju inteligentim, ali kada neko pri padu uspe da se dočeka na ruke umesto da padne na glavu, upotrebi se ista inteligencija; refleks, ondosno impuls.

Ukazati nekom na propust staloženim tonom i promišljenom rečenicom može navesti tog nekog da razmisli o svojim postupcima, dok će ga sarkazam uglavnom naljutiti i udaljiti od osobe koja upućuje sarkastični komentar, iako se prenosi ista poruka.

Postoji bitna razlika između: “Znači, danas jedemo rukama?” i “Da li bi, molim te, mogao da opereš sudove? Nemamo više čistih kašika?”

U prvom slučaju, ko god da je bio zadužen za pranje sudova će verovatno da uđe u raspravu, dok će u drugom slučaju najverovatnije oprati sudove koje je trebalo da opere ranije.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Šta nas ubija?

Na sajtu, our world data, možete pronaći uzročnike smrti od 1990 do 2017, po raznim godinama i kategorijama.

Iako svet živi u strahu od terorista i ratova, od svih ljudi koji su umrli u 2017 godini, svega 0.05% je umrlo od posledica terorističkog napada, 0.21%, od posledica sukoba.

Kada se ti procenti pretvore u konkretne brojke, to onda izgleda ovako: 26.445 je umrlo od posledica terorističkog napada, 129.720 od posledica drugih sukoba, 405.346 je ubijeno u porodičnom nasilju, pljačkama…

Zanimljivo je da je 1,32 miliona ljudi umrlo zbog otkazivanja jetre, 1,37 miliona od dijabetesa, 9,56 miliona od kancera i čak 17,79 miliona zbog kardiovaskularnih bolesti.

S druge strane, 793.823 ljudi je odlučilo da oduzme sopstveni život, 184.934 je umrlo od posledica alkoholizma, a 166.613 zbog posledica narkomanije.

1,24 miliona je umrlo od posledica saobraćajnih nesreća, što je najveći uzročnik smrti kod mladih.

Kada se u obzir uzme faktor rizika, 10,44 miliona ljudi je umrlo zbog posledica koje ostavlja povišeni krvni pritisak, 7,1 milion pušača, 6,53 miliona zbod povišenog šećera u krvi, 4,72 miliona zbog gojaznosti.

Što govori da u modernom svetu, koliko god da strahujemo od raznih od apokalipse i trećeg svetskog rata, najviše ubijamo sami sebe, rizičnim i neodgovornim ponašanjem (tu pre svega spada pušenje, brza i nesmotrena vožnja, preterano konzumiranje šećera).

269.997 ljudi je umrlo zbog gladi, a 4,72 miliona od toga što previše jede.

Ako uzmemo u obzir da je šećer direktan uzročik gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, bolesti jetre, dijabetesa, možemo zaključiti da je šećer naš najveći neprijatelj i da bi trebalo nešto preduzeti povodom toga.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Slika od sebi

Bliži se Nova godina i vreme kada odlučujemo da ćemo iduće godine biti mnogo bolji nego prošle, ali to je i vreme kada shvatimo da je najlakše je slagati samog sebe.

Ove godinu ću, skinuti kilograme, pročitati više knjiga, uštedeti više novca… i ipak se te stvari ne dese.

Jedan od razloga što često ne uspemo da istrajemo u novogodišnjim, ili bilo kojim drugim odlukama je što se držimo izvesne slike o sebi, koju smo sami kreirali ili nam je nametnuta od strane okruženja.

Svaki put kada ne uspemo da skinemo kilograme mislimo:

Ja sam neko ko je jednostavno debeo.

Svaki put kada ne pročitamo dovoljno knjiga mislimo:

Ja sam neko ko nema vremena i živaca za čitanje.

Kada bismo promenili slke, odnosno uverenja o nama samima, možda bi došlo i do promene u našim životima.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Rok bend

U mom gradu ne postoji nijedan rok bend, nijedan bioskop, nijedna galerija…

Često do doživljavamo kao nedostatak sredine u kojoj se nalazimo, dok pojedinci to vide kao priliku ta pokrenu inicijativu i organizuju rok bend, pronađu sredstva za otvaranje bioskopa ili galerije…

Moja generacija je rođena sa mnogim pogodnostima koje je doneo 20. vek; elektrodistributivna mreža, frižider, vodovodna mreža, avio transport, TV, automobili, železnički transport, škole, ali smo ipak bili svedoci inovacija koje je doneo kraj 20. veka i početak 21. veka; internet, mobilni telefoni…

Stvari sa kojima smo rođeni uzimamo zdravo za gotovo, a danas je mnogo toga s čim se rodimo i što nam čini život lakšim; ne razmišljamo o tome da je sve stvari koje svakodnevno koristimo neko morao da stvori.

Iako nam se čini da to uvek rade neki drugi ljudi, koji nemaju pametnija posla, ili su bolji, pametniji, odlučniji, bogatiji od nas, još uvek postoji dovoljno prostora da svako od nas pokrene inicijativu i stvori nešto što u našoj sredini ne postoji, a potrebno je.

Dakle, ako mislite da bi vašem mestu dobro došao jedan rok bend jer ima previše bendova drugog tipa, vreme je da organizujete vlastiti.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Građani sveta

Od svog nastanka čovek je bio nomadsko biće. Ljudi su se hranili onim što su našli (voće, povrće, najčešće bobice, orasi, pečurke, insekti) ili onim što su ulovili. Takav način ishrane primorao je čoveka da se kreće sa jednog mesta na drugo pre svega jer bi se vremenom iscrpile zalihe hrane koje su se na određenom području nalazile.

Pre nekoliko milenijuma, ljudska vrsta je prošla kroz nešto što znamo kao poljopriverednu odnosno agrikulturnu revoluciju. Malo po malo, zasađena su prva polja žitarica, pirinča, širom Evroazije, ali i Amerike.

Iako je čovek mislio da je pripitiomio i ukrotio biljku, zapravo je obrnuto. Uzgajanje biljaka primoralo je čoveka da se usidri uz svoje polje žitarica, kako bi ga svakodnevno navodnjavao, branio od korova i životinja.

Nakon svega nekoliko generacija, nomadski život je u potpunosti iščezao i ljudse zajednice su rasle od malih imanja, do velih poseda, pa do nacija i država, i carstava.

Svega nekoliko decenija unazad, i nekoliko generacija, prosečan čovek još uvek nije bilo mnogo pokretljivo biće i zadržao je tradiciju nastalu poljoprivrednom revolucijom.

Brakovi i prijateljstva su se sklapali u istom selu, gradu, a najčešće i u istoj ulici, jer ljudi nisu imali mnogo prilike da upoznaju ljude iz drugih mesta.

Tako su se razvili različiti jezici, ali i različiti dijalekti unutar istih jezika.

Jedino što je primoravalo ljude da se promene svoje prebivalište su velike nedaće poput ratova, gladi, elementarnih nepogoda i sličnog.

Transport se mahom obavljao kolima koja su vukla konji ili druge životinje, a onda se dogodila nova revolucija – industrijska.

Otrkićem parne mašine, transport je postepeno postao sve lakši i današnji prosečan čovek je u mogućnosti da prilično lako obiđe čitav svet.

Tehnološka revolucija nam je omugućila nezamislivo laku komunikaciju i sada smo, ukoliko govorimo zajednički jezik, u mogućnosti da komuniciramo sa ljudima sa bilo kog dela planete.

Stoga, današnje generacije su mnogo pokretljivije. Vrlo je čest slučaj da će neko iz Evrope, danas upoznati nekog iz Azije, Australije, Amerika, otići tamo i sklopiti brak.

Slično tome, vrlo je lako naći posao na drugom kraju sveta i preseliti se, stoga se veliki broj ljudi odluči za tako nešto, posebno ako će taj novi posao, ili osoba koju su upoznali, doneti nešto što sredna u kojoj se određeni čovek rodio i u kojoj je odrastao.

Takvo stanje stvari, iz korena menja ljudske odnose. Oni koji se odluče za nomadski život ili jednostavno za promenu sredine, često ostaju udaljeni od porodice i prijatelja koje su stekli u rodnom mestu.

S druge strane, moderna tehnologija omogućava da ostanemo u svakodnevnom kontaktu. Više ne moramo da čekamo nedeljama na pismo, već poruka od kuće stigne praktično istog momenta, bilo da koristimo mejl ili instant mesindžer; ali ne samo poruka, već i slika i zvuk.

Tako da, svako vreme nosi neke svoje karakteristike, i uz ovaj ubrzan razvoj tehnologije nezamislivo je kako će svet izgledati za 20 godina, jer pre 20, niko nije mogao predvidi ono što imamo danas.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Kad nešto stvarno želimo

Išao bih u teretanu kada bih imao vremena. Čitao bih knjige kada bih imao vremena. Radio bih bilo šta kada bih imao vremena.

Ipak, nikada nećete čuti nekog da kaže, ručao bih kada bih imao vremena. Veoma mali broj završi dan, a da je preskočio ručak jer nije imao vremena.

Što znači, da kada vam je nešto bitno, nađete vreme za to. Ako vam nešto nije prioritet, onda ga ostavite za sutra.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Motivacija, Produktivnost

Tehnologija

… je unapredila, ubrzala i olakšala naše živote.

Ne moramo da odlazimo na reku da bismo vratili vodu u kofama, već voda dolazi u naše domove. Ne moramo da peremo veš, već mašina to odradi za nas.

Internet kupovina nam je dodatno olakšala život, pa u nekim delovima sveta ne morate da odlazite u nabavku namirnica, već namirnice mogu da stignu na vašu kućnu adresu.

Bilo kog trenutka možemo uživo da prenosimo sve što se događa pre nama, možemo da pozovemo bilo koga ko poseduje telefon i internet konekciju.

Kada šaljemo pisma, ne moramo da čekamo danima ili nedeljama da ga neko primi, već je ono dostupno istog trenutka primaocu čiju mejl adresu posedujemo.

Ne moramo da razvijamo film da bismo videli fotografiju, već je ona odmah dostupna na ekranu uređaja kojim smo fotografisali.

Svako može uz malo ulaganja da napravi kućni studio i da vodi sopstvenu TV emisiju, da snimi igrani ili dokumentarni film.

Telefon, koji može da stane u svaki džep, služi najmanje za telefoniranje; njime snimamo, fotografišemo, šaljemo poruke, mejlove, čitamo sadržaj na internetu, gledamo sadržaj na internetu, planiramo, beležimo, plaćamo, kupujemo, prodajemo,…

Ipak, tehnologije nije u mogućnosti da unapredi nas same.

Dobar fotoaprat nas ne čini dobrim fotografom; dobra tastatura nas ne čini dobrim piscem; elektronska olovka nas ne čini dobrim likovnim umetnikom; dobar mikrofon nas ne čini dobrim pevačem…

Tehnologija svakako može da pomogne, ali veštine moramo da stičemo sami, bez obzira kakvu tehnologiju koristimo.

Neophodno je da svakodnevno vežbamo i unapređujemo naš rad. Za godinu dana možemo daleko da doguramo, a za deset možemo da postanemo ekspert.

U čemu ćete vi danas biti bolji nego juče?

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Da li smo svi isti?

Koliko god tvrdili da smo isti, činjenica je da nismo.

Rodimo se sa različitim predispozicijama, na različitim meridijanima, u različitim mikro i makro kulturama.

Sva četiri faktora utiču na naš razvoj i oblikuju nas.

Pojedinac se rodi sa izvesnim predispozicijama, koje mogu, ali ne moraju uvek da dođu do izražaja.

Isti pojedinac će prvih nekoliko godina biti izložen mikro kulturi svojih roditelja koja će oblikovati njegovo ponašanje.

Zatim će pojedinac krenuti u školu gde će pripadati mikro kulturi svojih vršnjaka koja će dodatno da oblikuje njegovo ponašanje i njegova uverenja.

Istovremeno, škola će na osnovu predviđenog programa da oblikuje znanje i vrednosti pojedinca na osnovu vrednosti makro kulutre, određene države ili regije.

Svaka promena sredine, svako upoznavanje novih ljudi i sticanje novih znanja, donosi sa sobom novu mikro kulturu koja će nas oblikovati, hteli mi to ili ne.

Na kraju, dobijemo odraslu jedinku koja naizgled izgleda isto kao i svi drugi; ima dva oka, jedan nos, jedna usta, dve ruke… ali živi sa unikatnim iskustvima i unikatnom kulturom.

Čak ni blizanci koje su odgajali isti roditelji u istim uslovima i pohađali su iste škole i imali iste prijatelje se nikada neće razviti kao dve identične jedinke.

Ljudi imaju tendenciju da prikupljaju šablone i određene karakteristike pripisuju makro kulturi.

Šablonsko razmišljanje može često da nam pomogne; crveno voće je zrelo i ukusno, a zeleno nije, ili gume sa dubokim šarama su dobre za sneg, ali nisu dobre za leto…

Ipak, šablonsko razmišljanje ne možemo uvek da primenimo u ljudskim odnosima već svakoj jedinki moramo da pristupimo individualno.

Na primer, ako nas je neki trgovac prevario, ne možemo zaključiti da su svi trgovci prevaranti, ili ako smo sreli nekoliko žena koje loše voze, ne možemo reći da su žene generalno loši vozači.

Isto važi za pripadnike bilo kojih drugih kultura, nacija, rasa…

Postoje karakteristike koje se u jednoj kulturi ponavljaju češće nego druge.

Na primer, Kinezi često žvaću otvorenih usta, pljuju na ulici i voze motocikle trotoarom, ali to ne znači da svaki Kinez čini isto, jer postoji mnogo onih koji žvaću zatvorenih usta, ne pljuju na ulici, i ne voze trotoarom, ali njih ne uzimamo u obzir jer se njihove vrednosti podudaraju sa našim; verovatno.

Dakle, iako neke karakteristike možemo pripisati određenim kulturama jer su učestalije nego u drugim kulturama, to ne znači da te karakteristike možemo da primenimo na pojednca.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Udovoljavanje mušetrijama

Mušterija je uvek u pravu. Naravno. Ali da li se zaista treba boriti za svaku mušteriju?

U današnjoj ekonomiji, gde je konkurencija veća nego ikada, imamo potrebu da zadržimo svaku mušteriju, a samim tim moramo da udovoljavamo njihovim prohtevima, reagujemo na svaku njihovu sugestiju i oblikujemo naš servis ili prozivod na osnovu individualnog mišljenja.

Posle izvesnog vremena završimo sa nekim hibridnim proizvodom koji je daleko od originalne zamisli i svrhe. Tako su pre desetak godina nastali kineski mobilni telefoni koji su imali antenu za TV i niti su bili dobar telefon niti dobar TV.

Ponekad mušteriji jednostavno treba reći:

Žao nam je, ne možemo da promenimo našu polisu, mi radimo na ovaj način i ako vam se ne sviđa, uvek možete potražite slične usluge na drugom mestu.

Apple, Microsoft i Tesla, nisu uspeli zato što su udovoljavali svakoj mušteriji već zato što su rekli:

Evo vam ovo, izgleda ovako, može da radi određene stvari, i nigde nećete naći ništa slično.

S takvim pristupom, zadržavate formu i namenu vašeg proizvoda, a mušeterije stiču utisak da poseduju nešto unikatno.

Bez obzira što će mnogi kopirati vaš model, ako vaš proizvod uspe, mušterije će se držati originalnog proizvoda jer će da nudi unikatno iskustvo koje im je obećano.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Oksimoron

Često čitam knjige iz domena psihologije. Volim da učim o tome kako funkcioniše čovek i šta ga navodi na određena ponašanja i kako korigovati ta ponašanja.

U poslednjoj knjizi na temu besa sam naišao na jedan krajnje neobičajan oksimoron.

Naime, autor knjige je PhD, i pretpostavio sam da je njegov rad baziran na naučnom metodu.

Kako se ispostavilo, negde na pola knjige, kao rešenje za suzbijanje besa autor navodi pronalaženje vere u boga; ne, ne govorimo o metaforičkom bogu, ili nekom višem spiritualnom nivou, nekoj samosvesti, već o istinskoj veri u boga.

Knjiga od tog momenta postaje kao neka brošura pridruživanje Jehovinim svedocima koji nude rešenja za svaki vaš problem, pa sam je vrlo brzo zatvorio i stavio na gomilu sa nezavršenim knjigama.

Zanimljivo je da neko može da bude naučnik, PhD, i da istovremeno istinski veruje u boga.

Isak Njunt je bio poznat po tome, ali Njutn nikad nije postigao značajne rezultate u domenu religije.

S druge strane, zakoni koje je Njutn definisao su bili od ključne važnosti pri sletanju na mesec, što je jedno od najvećih dostignuća čovečanstva.

To samo govori o tome da čak i veliki umovi poput Njutna ne mogu da pronađu odgovore na sva pitanja i kada dođu do vrhunca svojih mogućnosti odgovore pronalaze u religiji.

Ipak, Njutn nikada nije mešao boga sa gravitacijom, pa stoga boga ne bi trebalo stavljati ni u druge kontekste naučnog domena.

Istina je da je psihologija mnogo niže na lestvici egzaktnosti od fizike i da duhovnost nije strana u tom polju, ali nemojmo mešati babe i žabe.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.