Znaš ono kad nismo imali internet pa legneš tako na kauč, jer nemaš nikog da ti pravi društvo, napolju je tmurno i kišovito, pa ne možeš nigde ni da ideš, i onda ti za oko zapadne muva kako kao najveći imbecil, što za muvu i nije neka uvreda, udara o prozor. Udari, pa se odbije od staklo, pa opet, i stotinu, hiljadu, bezbroj puta, a ti ležiš i gledaš u nju i misliš – sunce
Na raznim internetima često možeš naići na savete koji će ti reći da nije bitno šta drugi misle, da ti najbolje znaš, da slušaš sebe, slušaš svoje srce i posebno svoj apetit… To ima svojih prednosti, posebno ako si neko ko svoj rad izlaže sudu javnosti, pa kad ti se pojave neki zajedljivi komentari raznog polusveta i profesionalnih pljuvača u dalj, takozvanih profesionalnih fejsbuk komentatora, onda stvarno nije bitno šta drugi misle. Jer, ako ti
Kad poželiš da promeniš život nabolje, internet je nepresušan izvor saveta; od jutarnjih rutina, tuširanja hladnom vodom, sauna, eteričnih ulja, dijeta, vežbi, pa sve do kurseva koji će magično da ti promene život. Uglavnom se govori o stvarima koje bi trebalo uvesti u svoj život, da bi on bio na ovaj ili onaj način bolji. Kad stvarno pokušaš da to uvedeš, možeš lako upasti u zamku da se tvoja jutarnja rutina pretvori u dva sata
Subota je. Trebalo bi nešto da pišem, jer sam obećao sebi, da ću subotom objavljivati blogove. Dakle, kad ne napišeš ništa u toku nedelje, da bi to objavio u subotu, onda moraš da sedneš i da pišeš subotom. Ne ide. Teško je. Ne možeš tek tako sesti i odmah znati o čemu ćeš da pišeš. To je cena koju plaćaš zato što si čitavu sedmicu, a možda i duže proveo potpuno nesvesno, kao na nekom
Kada mi neko kaže da je perfekcionista umem tako glasno da prevrnem očima da se čuje i kod komšije. Mislim se, ne znaš ti šta je perfekcionizam, jer da znaš ne bi se time hvalio, baš kao što se niko ne hvali nekim svojim drugim mentalnim oboljenjem. Postoji tanka nit koja se nalazi na granici perfekcionizma i tendencije da se neki posao izvrši dobro, baš kao što postoji i ona druga, dobro poznata, nit između
Uhvatim juče sebe kako izgovaram „kad sam JA bio…“ i ne ugrizem se za jezik već ladno nastavim sa tim, jer jbg, jest bilo drukčije kad sam ja bio… Iako je štošta bilo drukčije kad sam bio mali/mlađi danas bih se zadržao na skorašnjem fenomenu, društvenih mreža, koje bi sada verovatno preciznije bilo zvati – društveni mediji, jer svi smo mi postali u neku ruku mediji koji izveštava o koječemu i prenosi tuđe izveštaje o
Doneo sam odluku da po završetku školske godine dam otkaz na mestu učitelja. Jedini razlog što još uvek radim u školi jeste što sam deci obećao da ću ostati sa njima do kraja četvrtog razreda, a ja sam neko ko svoja obećanja ispunjava i samim tim nikada ne obećam nešto što ne mogu da ispunim. Pored moje Nataše i te dece u školi, u mom životu postoji još jedan dečak kom sam nešto još davno
Kad bi detinjstvo moglo da stane u jednu sliku, na toj slici bi morao biti crveno-beli plovak najlonom privezanim za vrh suve trske. Takvog nije bilo dva na tom delu kanala jer ga je mama čak iz Ukrajine donela kad je onomad vodila gimnazijalce iz Ruskog Krstura na ekskurziju. Plovak je plastičan i pun vazduha, pa ga samo veliki terpan može potopiti, neka druga riba ga tek može zaljuljati ili možda provozati. Na toj slici
Jedna od stvari koja mi je najteže u životu pala jeste da glasno, jasno kažem NE. Ali, ne samo ono „ne“ kada mi nadređeni naredi da uradim nešto što nije u opisu mog posla, ili kad mi Nataša trepne da joj kupim nešto, već i ono NE koje podrazumeva odstranjivanje svih šumova i prepreka koje me sputavaju u nameri i u gorućoj želji da ispunim svoj dečački san da postanem pisac, a ne da budem
Kada sam postao učitelj, i kada sam postao roditelj, i kada sam svojevoljno odlučio da na internetu delim savete o ishrani, u svim tim ulogama sam doživljavao sebe kao odgovornog za tuđe postupke. Moj zadatak je bio da usmerim nekog na donošenje ispravne odluke; odluke iz koje će ili pojedinac lično, ili čitava grupa ljudi imati korist. Svaki put kada bi neko doneo pogrešnu odluku osećao bih se poraženim. Mislio sam šta je to trebalo
