Kada se pre četiri godine igralo Svetsko prvenstvo u Kataru, dao sam otkaz na mestu agenta u pozivnom centru što sam kratko radio po povratku iz Kine. Posle toga, zaposlio sam u osnovnoj školi, prvo kao zamena, a zatim sam preuzeo tadašnji I-2. Danas, kada se igra novo Svetsko prvenstvo u Kanadi, SAD-u i Meksiku, to I-2 je postalo IV-2, a ja sam opet dao otkaz. Jebeš ti taj posao! Teška je bila prethodna nedelja;
Postoji ona izreka da se Rim nije izgradio za jedan dan i verovatno je mnogo starija od Rima jer to je jedna od opšte poznatih mudrosti za koje, kada čujemo, svi znamo da ubadaju tačno u srž, ali kada treba da primenimo na sebi, na svoj život, na svoje pohode, nekako zakažemo, i uvek nam se nešto ispreči. Ima nekih šest nedelja kako redovno pišem i nekih jedanaest nedelja kako redovno vežbam u teretani. Slučajnost,
Kada sam objavio svoj prvi roman, više neću ni da pominjem koliko je od onda prošlo, valjda smo svi savladali matematiku drugog razreda, shvatio sam da, ako želim da se te knjige prodaju, a nećemo se lagati – želim, moram imati neku pratnju na društvenim mrežama. Dan danas i još uvek nisam siguran šta to tačno znači, zašto to moram imati, šta bih s tim radio, i kako da do toga dođem, šta ja to
Ovih dana sam malo pojačao konzumiranje društvenih mreža. Ne znam zašto. Nisam imao preterano dobar povod. Prosto sam na nekom auto pilotu završio listajući malo jednu, malo drugu mrežu. Uglavnom se to svodi na instagram i redit. Teretana je postala mesto gde imam prilike da budem sam sa sobom, sa svojim mislima. Tamo uglavnom nikog ne poznajem, i malo ko je tu došao da razgovara, uglavnom se svi bave samim sobom i svojim vežbama. Uz
Znaš ono kad nismo imali internet pa legneš tako na kauč, jer nemaš nikog da ti pravi društvo, napolju je tmurno i kišovito, pa ne možeš nigde ni da ideš, i onda ti za oko zapadne muva kako kao najveći imbecil, što za muvu i nije neka uvreda, udara o prozor. Udari, pa se odbije od staklo, pa opet, i stotinu, hiljadu, bezbroj puta, a ti ležiš i gledaš u nju i misliš – sunce
Na raznim internetima često možeš naići na savete koji će ti reći da nije bitno šta drugi misle, da ti najbolje znaš, da slušaš sebe, slušaš svoje srce i posebno svoj apetit… To ima svojih prednosti, posebno ako si neko ko svoj rad izlaže sudu javnosti, pa kad ti se pojave neki zajedljivi komentari raznog polusveta i profesionalnih pljuvača u dalj, takozvanih profesionalnih fejsbuk komentatora, onda stvarno nije bitno šta drugi misle. Jer, ako ti
Kad poželiš da promeniš život nabolje, internet je nepresušan izvor saveta; od jutarnjih rutina, tuširanja hladnom vodom, sauna, eteričnih ulja, dijeta, vežbi, pa sve do kurseva koji će magično da ti promene život. Uglavnom se govori o stvarima koje bi trebalo uvesti u svoj život, da bi on bio na ovaj ili onaj način bolji. Kad stvarno pokušaš da to uvedeš, možeš lako upasti u zamku da se tvoja jutarnja rutina pretvori u dva sata
Subota je. Trebalo bi nešto da pišem, jer sam obećao sebi, da ću subotom objavljivati blogove. Dakle, kad ne napišeš ništa u toku nedelje, da bi to objavio u subotu, onda moraš da sedneš i da pišeš subotom. Ne ide. Teško je. Ne možeš tek tako sesti i odmah znati o čemu ćeš da pišeš. To je cena koju plaćaš zato što si čitavu sedmicu, a možda i duže proveo potpuno nesvesno, kao na nekom
Odrastao sam u finom kraju, skoro pa na kraju Kule, a kuća u kojoj smo živeli bila je na mestu gde se prva ulica uliva u drugu. Nije to bila neka idila; smrdi onaj Begejac ko sami đavo, ali kakav je takav je, moj je kraj, pa ga volim. To vam je blizu onog drvenog mosta kog ste ovih dana videli na vestima i nadam se da ga više nećemo viđati na vestima, ali kad
Jedna od tema koja se neprestano promalja mojim životom jeste da uvek nešto čekam; uvek treba da se ispune određeni uslovi da bih nešto počeo da radim ili da bih se na određeni način osećao; uvek neki Godo treba da dođe, i dok se on ne pojavi, ne mrdam i ne mogu biti srećan dok ga ne ugledam. Nekad su ti uslovi trivijalni, npr. trenutno je 7.57, prvi čas počinje u 8.30, meni treba 15
