Blog

Misli

Sve za klik – "novinari"

Iako sam već pisao o clikcbait-u, ali u današnjem članku ću morati da se nadovežem na to.

Naime, od kako smo Sanja i ja pokrenuli Zagolaj, često smo dobili mejlove ili poruke gde sam prvi put čuo da su ljudi na “autofagija dijeti”.

I o autofagiji sam već pisao i prilično dugo istraživao, i moram da priznam da mi tumačenje ovog regulatornog biološkog mehanizma kao “dijete”, ide na živac.

AUTOFAGIJA NIJE DIJETA!

Dugo sam se pitao ko je izvor ove budalaštine, pa sam odlučio da pitam DuckDuckGo, pošto mi i Google ide na živac.

Odgovor sam našao, a gde drugo nego u Bljucu; (nije štamparska greška). Neko od “savesnih novinara ili novinarki” bljuc žene je proveo 3 minuta istražujući autofagiju, a još savesniji urednik ili urednica je odlučio da je bolje povezati naslov tog članka sa “čudotvornom dijetom” jer će tako skupiti više klikova.

Onda su još neki drugi “novinari” i “blogeri” proveli čitav minut da prekopiraju taj tekst. 1, 2, 3, 4

Zapravo, možda je taj čitav proces čuven u resavskoj, prepisivačkoj, školi, išao drugim tokom, ali to sad nije toliko ni bitno.

Drugi su čuli za ovu “dijetu” pa su odlučili da napušu opširniji tekst 1, 2, onda su opet neki prepisali 1.

Vrlo zanimljiv pristup “novinarstvu” i vrlo zanimljiv pristup “istraživanju” i širenju “korisnih infromacija”.

Moj savet je, da vrlo dobro proverite izvore vaših informacija, jer je agenda većine novina i blogera da dobiju klikove, a ne da vas nečemu nauče.

Ukoliko želite da saznate šta je autofagijA, i dobro se vladate engleskim jezikom, EDx je u saradnji sa Tokio univerzitetom pokrenuo kurs na ovu temu, na kog još uvek možete besplatno da se prijavite ovde.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Jedna stvar

Koliko god nešto voleli da radimo, bitno je da stvorimo raznolikost u našem delanju, jer ćemo se brzo zasititi.

Odradite projekat i pređite na drugi, ali to ne važi samo za lični razvoj ili posao, već i za zabavu.

Na primer, koliko god voleli da pišemo, ako je pisanje jedino što radimo u toku dana dosadiće nam.

Koliko god voleli da crtamo, ako je crtanje sve što radimo u toku dana, dosadiće nam.

Koliko god voleli da gledamo filmove, ako je gledanje filmove sve što radimo u toku dana, dosadiće nam.

Zašto onda ne bismo organizovali dan tako da malo pišemo, malo crtamo, i malo gledamo filmove?

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Sam

Ne znam za vas, ali ja jedino mogu da pišem u tišini, kada sam sâm.

Nije mi problem da pišem u kafićima, gde mi se niko ne obraća, ali mi je veliki problem da pišem kod kuće, kada su moji ukućani budni i kada mi se svako malo obrate.

U toku pisanja u mojoj glavi se poput voza naninže mnoštvo misli koje čekaju na svoj red da budu zapisane. Taj niz je veoma krhke prirode i kada me prekinu on se rasprsne poput balona od sapunice i zauvek nestane.

Konstanto prekidanje predstavlja poseban problem kada pisanje ide teško, a to će se dešavati bez obzira na iskustvo i nivo veštine.

Pisanje je, dakle, samačka profesija i postoji dva načina da se to ostvari:

  • Da posedujete kancelariju u kojoj vas niko neće ometati.
  • Da pišete dok svi drugi spavaju.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli, Motivacija, Život

Koja osobina je ključna za uspeh?

Kada ste učitelj živite u prokletsvu Platonove Alegorije pećine; znate nešto što drugi ne znaju, ali čak i kada ih naučite nečemu, shvatite da to nije dovoljno da dođe do promene ili uspeha uopšteno.

Kao učitelj, neuspeh onih koje obrazujem doživljavam kao sopstveni neuspeh.

Naime, Sanja i ja na Zagolaju učimo ljude o štetnosti šećera i prerađenih ugljenih hidrata, pre svega žitarica, ali i pored znanja koje ljudi koji nas prate steknu, oni nastavljaju da jedu sve što ne bi trebalo da jedu, i to je veoma bolno, posebno jer nam je stalo da pomognemo.

Pitam se, koja je ključna osobina neophodna da bi došlo do promene; bilo na ličnom ili na globalnom planu?

Znanje

Prvo što se nameće je znanje., ali smo već ustanovili da znanje nije dovoljno.

Ako znamo da nešto što radimo, na primer pušenje, nije dobro za nas, onda bi to trebalo da prestanemo da radimo.

Svi znamo koliko je pušenje štetno, čak iako ne znamo, vrlo lako to možemo da saznamo sa pakovanja cigareta, ali da bismo ostavili cigarete potrebno je nešto drugo, što nije znanje.

Isti slušaj je sa ishranom; mnogi znaju da su šećer i drugi prerađeni ugljeni hidrati loši za zdravlje, da direktno povezani sa gojaznošću, dijabetesom, srčanim oboljenjima, kancerom, alchajmerom, ali to nas ne sprečava da jedemo slatko, da jedemo testo, kad god za to imamo prilike.

Ali nije bitno samo znanje o važnosti promene, već je neophodno posedovati i zanje o tome kako izvršiti promenu.

  • Ako želimo da smršamo moramo znati kako ćemo to učiniti.
  • Ako želimo da ostavimo pušenje, moramo da znamo kako ćemo da prebrodimo krize.
  • Ako želimo da spremimo ispit, moramo da znamo kako se sistematski uči, koliko ja san bitan za transfer informacija iz frontalnog dela mozga u regiju odgovornu za dugotrajno pamćenje

Ali znanje, samo po sebi, nije dovoljno.

Želja

Da li je želja ključna za promenu?

Mark Tven je jednom rekao:

Ostaviti pušnje je nešto najlakše na svetu. Znam, jer sam to učinio već hiljadu puta.

Mark Tven

Ako ste pušač, ili ako ste bili pušač, ili ako poznajete nekog ko je pušač, znate da nijedan pušač ne manjka željom za ostavljanjem ove loše radnje. Često ćete od pušača čuti: “Želim da ostavim pušenje!” ili “Od sutra ostavljam cigarete!” A, onda se ne dogodi ništa.

Isti slučaj je sa odlaskom u teretanu, sa skidanjem kilograma, sa promenom ishrane, sa spremanjem ispita, sa suočavanjem sa bilo kojom drugom životnom promenom koja zahteva da u njeno ostvarivanje unesemo određeni rad i trud.

Još jedan klasičan primer koji pokazuje da želja nije ključna za promenu jeste činjenica da mnogi žele da nauče da sviraju neki muzički instrument, dakle imaju želju, ali nedostaje im nešto da prođu kroz taj bolan proces sticanja znanja i veštine; nisu spremni da vežbaju.

Možda najbolji primer da želja nije dovoljna, jeste što veliki broj ljudi želi da bude bogat, da zarađuje više, ali ako bi to moglo bez mnogo truda; da nam šef poveća platu, a da nam ne poveća obaveze; da dobijemo na lutriji; da nasledimo neko bogatstvo; da nađemo kofer pun para ili neki dijamant…

Disciplina

Kada smo ustanovili da znanje i želja nisu dovoljni, ono što se iduće nameće jeste disciplina da se plan sprovede u delo.

Za nekog kažemo da je disciplinovan ako se drži pravila ili ako se drži plana kog je zacrtao; svakodnevno odlazi u teretanu, svakodnevno se zdravo hrani, svakodnevno uči za ispit, svakodnevno vežba klavir…

A šta je sa ljudima koji su disciplinovani u jednoj sferi, a u drugoj nisu?

Na primer:

  • svakodnevno vežbaju, imaju znaje o hrani, imaju želju da budu zdravi i da se hrane zdravo, ali i dalje jedu hranu koja ne predstavlja baš najbolji izbor;
  • svakodnevno piju lekove za pritisak, zahteva disciplinu, imaju znanje i hrani, imaju želju da ozdrave, ali ne mogu da izbace šećer iz ishrane;
  • završili su medicinski fakultet, što zahteva disciplinu, imaju znanje o fiziologiji čoveka, imaju želju da ostave cigarete, ali ne mogu da se nateraju;
  • mnogi ustaju svako jutro u 5 i odlaze da rade posao koji mrze; to zahteva izuzetnu disciplinu

Motivacija

Iako motivacija može da deluje isto što i želja, postoji veoma bitna razlika jer možemo da imamo želju da uradimo nešto, ali ako nismo motivisani, nećemo to i uraditi.

Druga razlika je što motivacija može da dolazi spolja, dok želja uvek dolazi iznutra.

Imamo želju da ostavimo cigarete, a jedan od motiva za ostavljanje cigareta je novac; zamislite koliko bismo samo novca uštedeli kada bismo ostavili cigarete?

Da, ta motivacija nikad ne pali kada je u pitanju ostavljanje cigareta. Novac, ali ni očuvanje zdravlja, očuvanje životne sredine, nisu dovoljno dobri motivi za ostavljanje cigareta.

Motivacija često dolazi kao proizvod znaja i/ili želje.

Znamo da nas slatko goji, znamo da ćemo smršati ako prestanemo da jedemo slatko, želimo da smršamo, a razlog iz kog želimo to da uradimo predstavlja izvor naše motivacije; želimo da smršamo da bismo se dopali potencijalnom partneru, da bismo lepše izgledali, da bismo obukli haljinu koju nismo nosili 10 godina…

Volja

Volja predstavlja našu sposobnost da svesno upravljamo ponašanjem u postizanju postavljenog cilja.

Ako imamo volju da naučimo da sviramo klavir, proći ćemo kroz sve neophodne korake da steknemo tu veštinu.

Ako imamo volju da ostavimo cigarete, proći ćemo kroz sve neophodne korake da bismo ostavili cigarete.

Problem sa voljom je što se svakodnevno budimo sa određenom dozom volje i svaki put kada donosimo odluku, koliko god trivijalno delovala, mi trošimo određenu dozu te volje.

  • Šta ću da pojedem za doručak? Jaja ili krofnu?
  • Šta ću danas da obučem?
  • Kako ću da idem na posao (peške, bicikom, autobusom, autom…)

Na kraju dana, ako smo doneli više odluka nego što možemo, često ćemo reći:

  • “namam volje da učim,”
  • “nemam volje da ostavim pušenje”,
  • “nemam volje da vežbam,”
  • “nemam volje da čitam knjigu,”
  • “nemam volje da se hranim zdravo,”

I umesto da učimo, gledaćemo seriju, zapalićemo cigaretu, sedećemo na kauču, i jesti čips. I do promene nikada neće doći.

Da li nam je potrebno od svega po malo?

Ispostavlja se da jeste, ali i nije.

  • Znanje nam je preko potrebno, jer bez znanja nećemo imati ni želju, ni motivaciju, a samim tim ni disciplinu, a ni volju da nešto uradimo.
  • Ako imamo znanje, a nemamo želju, nijedna od drugih osobina nam neće igrati ulogu.
  • Ako imamo sve osim discipline koja će nas naterati da se svakog dana pojavimo i odradimo posao, teško da ćemo uspeti.
  • Ako nam nedostaje motivacija, brzo ćemo odustati.
  • Ako nam nedostaje volja, nećemo ni početi.

Reklo bi se da smo prokleti, jer kako god okrenemo, pre ili kasnije će se dogoditi da potrošimo našu volju, ostanemo bez motivacije, izgubimo disciplinu, a možda izgubimo i želju.

A šta ako imamo sve, imamo znanje, imamo želju, imamo disciplinu, motivisani smo, voljni smo, a opet ne uspemo?

U tom slučaju, znači da imamo viška; imamo nešto što nam ni po koju cenu ne treba; imamo izgovor;

  • star sam
  • mlad sam
  • to mi je u krvi
  • glup sam
  • roditelji me nisu voleli
  • moj brat je bio siledžija
  • stidljiv sam
  • devojka me je ostavila
  • nemam vremena
  • skupo je
  • nema koristi
  • stidljiv sam
  • niko me ne voli
  • umoran sam
  • gladan sam
  • nervozan sam/nemam živaca
  • nemam para
  • teško mi je
  • nisam takva osoba
  • svi su bolji od mene
  • ne isplati se

Izgovora je bezbroj, a dovoljan je samo jedan da nas sputa u donošenju bilo kakve promene u našim životima.

Zato, ako želimo da uspemo u nečemu, moramo da shvatimo jedno:

Nema izgovora.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Korak po korak

U industrijskom dobu, naučeni smo da život može da se vodi korak po korak:

  • završimo školu
  • zaposlimo se u oblasti za koju smo se školovali
  • radimo 40 godina na radnom mestu za koje smo se školovali
  • penzionišemo se

U novoj eri, u kojoj se trenutno nalazimo, život prestaje da funkcioniše na taj način i otvara nam mogućnost da radimo nešto poput ovoga:

  • postanemo eskpert u jednoj ili više oblasti i nikada ne prestajemo da se obrazujemo
  • ostavljamo trag na internetu u vidu sadržaja koji kreiramo, i taj trag će nam služiti kao portfolio i marketinški materijal
  • na osnovu traga koji smo ostavili bivamo angažovani na različitim projektima koji zahtevaju naše veštine
  • penzionišemo se kad steknemo mogućnost za to

Druga putanja može da izgleda ovako:

  • postanemo eskpert u jednoj ili više oblasti i nikada ne prestajemo da se obrazujemo
  • ostavljamo trag na internetu u vidu sadržaja koji kreiramo, i taj trag će nam služiti kao portfolio i marketinški materijal
  • oni koji pronalaze vrednost u našem sadržaju nas plaćaju da kreiramo taj sadržaj
  • kreiramo premium sadržaj koji je dostupan samo uz pretplatu
  • objavljujemo knjige
  • pravimo kurseve
  • pravimo aplikacije
  • kompanije čiji se proizvodi uklapaju u naš sadržaj sponzorišu naš rad
  • penzionišemo se kad steknemo mogućnost za to

Treća putanja može da izgleda ovako:

  • postanemo eskpert u jednoj ili više oblasti i nikada ne prestajemo da se obrazujemo
  • ostavljamo trag na internetu u vidu sadržaja koji kreiramo, i taj trag će nam služiti kao portfolio i marketinški materijal
  • identifikujemo problem s kojima se određena grupa ljudi suočava
  • napišemo projekat koji će rešiti problem određene grupe ljudi
  • nađemo resurse za realizaciju projekta
  • ponovimo dok ne steknemo uslove da se penzionišemo

Ovo su samo tri modela, a uz dovoljno kreativnosti, broj modela postaje mnogo veći, ali ono što je zajedničko za sve je da postanemo eksperti, da ostavljamo trag na internetu, i da ne postoji jednostavno i jedinstveno, korak po korak, uputsvo za život.

Zapravo, korak po korak pristup životu je jedino i postojao u industrijskom dobu, a kreiran je od strane industrijalaca čiji je cilj bio da stvore veliki broj lako zamenljivih radnika koji bi radili jednostavne poslove i donosili im profit; sastavi deo A sa delom B, izračunaj ovo, prevezi ovo sa tačke A do tačke B.

Lako zamenljivi, jer ako ste vozač kamiona, i vašem gazdi se ne sviđa kako vozite kamion, vrlo lako će naći drugog.

S druge strane, ako ste ekspert u nekoj ili više oblasti, vrlo lako možete biti jedina osoba koja može da reši određeni problem i samim tim nećete biti lako zamenljivi.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli, Obrazovanje, Produktivnost

2 najvažnije veštine

  • engleski jezik
  • korišćenje računara

S obzirom da sam još kao dete stekao veštinu da vladam engleskim jezikom (pre svega mislim na čitanje i slušanje), zaboravio sam kako izgledati nerazumevanje ovog jezika koji je postao globalna norma za internacionalnu komunikaciju.

Kada pokušam da zamislim kako bi mi izgledao život bez razumevanja engleskog jezika to doživljavam kao da mi je oduzeto neko od 5 osnovnih čula; zastrašujuće.

Isto mi je tako zastrašujuće kada se susretnem sa nekim čiji bi problem bio rešen kada bi samo umeo da se vlada ovim jezikom; mogoa bih da ih uputim na vebsajt, na jutjub video, na knjigu, koji nude rešenje za njihov problem, ali su, nažalost, te informacije dostupne isključivo na engleskom jeziku.

Ako imate bilo kakav problem u životu, ako želite da steknete bilo koju novu veštinu, dovoljno je samo u internet pretraživač ukucate “How to…” odnosno “Kako da…” i umesto tri tačke stavite predmet vašeg interesovanja, i u 99% slučajeva neko je već postavio slično ili isto pitanje, a neko drugi je odgovorio na to pitanje, ili još bolje, snimio video sa detaljnim uputstvom kako se to nešto radi i taj video je potpuno besplatno dostupan svima.

Možete to da radite i na drugim jezicima, ali nećete baš uvek pronaći odgovor.

Bez obzira u koju zemlju odlazite, znatno će vam biti lakše da se snađete, čak iako se u toj zemlji ne govori engleski, jer ćete uvek naći nekog ko makar natuca taj jezik, a i većina znakova na putevima, u javnim institucijama sadrže informacije na engleskom.

U velikom broju zemalja, engleski je praktično drugi jezik, tu pre svega mislim na skandinavske zemlje, mnoge zemlje istočne evrope, i na sve zemlje koje su nekada bile engleske kolonije, poput Indije, Hong Konga, Singapura…

Svi vodeći univerziteti, bilo da se nalaze u zemljama gde je engleski maternji jezik ili ne, uglavnom imaju progarame za internacionalne studente upravo na engleskom jeziku.

Najkraće rečeno, engleski jezik vam otvara vrata znanja, informacija, i internacionalne komunikacije, koju, zahvaljujući internetu, od skora možete da obavljate i od kuće, što nas dovodi do druge najvažnije veštine 21. veka, a to je korišćenje računara.

Prvi Apple računar napravljen je 1976. godine i od onda se mnogo toga promenilo u svetu računara, ali oni koji su sve vreme bili uz te brze i drastične promene, ostali su u koraku s vremenom.

Računari i internet su oblikovali svet u kom danas živimo, pomogli su nam da radimo stvari koje nismo mogli da zamislimo da ćemo ikada raditi, poput 3D animacije, ili 3D štampe, prenošenje snimka uživo putem uređaja koji nam stane u džep, i mnogo toga još, ali računari i internet su nam takođe omogućili da neke stvari koje smo radili bez njih, sada možema da radimo na njima, mnogo brže i efikasnije; pod uslovom da umemo da ih koristimo, naravno.

Danas, gotovo da ne postoji radno mesto (osim teškog fizičkog rada), koje ne podrazumeva rad na računaru.

Devedesetih, u Srbiji je retko ko imao računar, a da ne pominjem internet, a računari su već tada postojali više od 15 godina i žestoko uticali na promenu sveta u kom živimo. Njihova moć nije bila ni blizu kolika je danas, ali se nazirala jedna revolucija koja nas je polako uvela u eru informacija.

Tek početkom 2000-ih, računari su počeli da se pojavljuju na radnim stolovima mnogih firmi u Srbiji, ali i u domovima.

Ljudi koji su već imali poslove (koji nisu zahtevali upotrebu računara), i koji jednostavno nisu bili zainteresovani da nauče da se služe računarima, nisu ni slutili da će ih to u narednih 10 godina učiniti hendikepiranim za obavljanje bilo kojih poslova koje moderno doba nudi.

Ljudi se računare doživljavali kao nešto za decu, nešto na čemu deca igraju video igre i zabavljaju se, a ne nešto za obavljanje poslova, za komunikaciju, za učenje ili bilo šta korisno i samim tim su ga ignorisali kao što su ignorisali “playstation” ili bilijarski sto.

I onda, deceniju ili dve kasnije, kada im se na radnom mestu pojavio računar, jer je njihov šef shvatio da će se posao znatno efikasnije obavljati primenom računara, ti ljudi su dobili neku magičnu kuglu koju ne umeju da koriste, imaju strah da će je vrlo lako pokvariti, jer neće baš uvek da ih sluša, i moglo bi se reći da su se odjenom našli u budućnosti poput glavnih junaka filma Posetioci.

Ti ljudi imaju dva izbora;

  • da nauče da koriste računar
  • da pronađu posao koji ne zahteva korišćenje računar (što znači monotoni, fizički poslovi koje računar i mašina još uvek ne mogu da obavljaju)

Ti ljudi, najčešće neće ni jedno ni drugo; nisu spremni da uče, a nisu spremni ni da menjaju, koliko-toliko, dobar posao, za nešto što rađe ne bi radili.

Ako mene pitate, sticanje veštine rada na računaru je norma, baš kao i sticanje veštine razumevanje engleskog jezika, jer baš kao što su ljudi nekada bili hendikepirani bez čitanja i pisanja, oni koji ne razumeju engleski i koji ne umeju da koriste računar su podjednako hendikepirani danas, i to im ostavlja mogućnost da rade vrlo mali broj poslova.

Dakle, ako nemate jednu od ove dve veštine, ili pak obe, sticanje tih veština bi trebalo da vam predstavlja prioritet ako imate želju da radite posao koji će vas na bilo koji način ispuniti.

Zahvaljujući računaru i engleskom jeziku, ja sam potpuno samostalno naučio da napravim vebsajt, da montiram film, da pravim jednostavne animacije, da pravim jednostavne kalkulatore u ekselu, da obradim fotografiju u fotošopu, da dizajniram korice za knjige, da napravim elektronsku knjigu, da napravim poster, flajer, pamflet, da obradim zvuk, da napravim mejl kampanju, da napravim marketinšku kampanju na društvenim mrežama, i mnogo toga još.

Cilj prethodnog pasusa nije da se hvalim šta sve umem da radim već da ukažem na mogućnosti koje postoje upotrebom računara i koja sve vrata mogu da se otvore sticanjem ove dve veštine.

Još jedna prednost posedovanja umeća korišćenja engleskog jezika i korišćenja računara je samopouzdanje da kada se bude pojavilo nešto da ne umem da radim, a neophodno mi je da znam, uvek ću moći da naučim.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Bekstvo od stvarnosti

Ovih dana sam shvatio da sam u prošlosti bio pribegavao taktici bekstva od stvarnosti kad god bih bio nezadovoljan okolnostima u kojima se nalazim.

To sam radio na nekoliko načina, a jedan od njih je bio opsesivno igranje video igrica, Football Manager, između ostalih.

Već dugo nisam imao nikakve porive za igranjem video igrica ili primeni bilo koje druge taktike bega od stvarnosti, ali ovih dana, kada se nalazim u četvrtoj nedelji karantina, stvarnost nije ni malo primamljiva i primetio sam da imam žestok poriv da igram Football Manager.

Uz to neprihvatanje stvarnosti dolaze i izvesne emocije; često sam besan, što podrazumeva cinizam, ironiju, sarkazam, i izuzetnu nezdravu dozu kritičnosti prema drugima, ali i prema sebi.

U takvom stanju, sam proveo dobar deo svog života, i oni koji me poznaju, znaju me upravo kao velikog cinika i krtičara; seronju.

U poslednje vreme se trudim da to promenim, ne znam koliko mi tačno ide od ruke, nekada mi se čini da ide, a nekada ne, ali deluje mi da se popravilo; to vi najbolje znate, da li se popravilo ili nije.

Veliki broj ljudi koje poznajem, ali i oni koje ne poznajem već samo čitam njihove komentare na društvenim mrežama, se upravo nalaze u tom super ciničnom stanju, u kom čitav svet ne valja, samo smo mi pametni, imamo rešenje za sve probleme, ali niko neće da nas sluša, a pritom nismo ništa uradili da bilo šta promenimo.

Sanja je jednom prilikom definisala tu grupu ljudi kao “fejsbuk komentatori”, jer zaista, sve što to ljudi u takvom stanju rade jeste da po raznim fejsbuk objavama ostavljaju negativne komentare, negirajući stvarnost i bežeći od sopstvene realnosti.

Fejsbuk komentatori svoju negativnost često presele na kauč, pa će vam uz kafu saopštiti sve što im ide na živce.

Moram da napomenem, da je Sanja taj termin definisala na mom primeru, tako da sam ja prvi fejsbuk komentator u istoriji i nisam izuzet iz jednačine.

Ono što mi je ovog momenta zanimljivo, jeste da sam uspeo čvrsto da povežem negativnost, opsesivno igranje video igrica, opsesivno gledanje filmova, tv serija, tv-a uopšte, beskonačno surfovanje po društvenim mrežama, sa nezadovoljstvom i neprihvatanjem okolnosti u kojima se nalazim.

Po pitanju izlaska iz kuće neću moću mnogo toga da uradim sve dok traje ovaj karantin zbog koronavirusa, a to je trenutno najveći izvor mog nezadovoljstva, ali mi je čitava ova situacija pomogla da razumem sebe, zašto ponekad imam porive da radim iracionalne stvari, poput opsesivno igranja video igrica, ali mi je pomogla da razumem i druge, koji po mojoj pretpostavci, ostavljaju negativne komentare na internetu, traće svoje vreme na stvari koje nisu ni od kakvog značaja za njihov život, samo zato što beže od sopstvene stvarnosti.

Sami tim, biće mi mnogo lakše da me u budućnosti negativni komentari ne dotiču mnogo kada budu usmereni ka meni, a takođe će mi biti mnogo lakše da uočim sopstveno bekstvo od stvarnosti, kada u budućnosti primetim sopstveni cinizam ili potrebu da traćim vreme.

A verovatno najveća lekcija koju mogu da ponesem iz ovog iskustva je da idućeg puta kada ne budem bio zadovoljan okolnostima, i kada budem mogao da na njih utičem, zapravo preduzmem korake da bi promenio stvarnost, umesto da od nje bežim.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.