Blog

Često čitam knjige iz domena psihologije. Volim da učim o tome kako funkcioniše čovek i šta ga navodi na određena ponašanja i kako korigovati ta ponašanja.

U poslednjoj knjizi na temu besa sam naišao na jedan krajnje neobičajan oksimoron.

Naime, autor knjige je PhD, i pretpostavio sam da je njegov rad baziran na naučnom metodu.

Kako se ispostavilo, negde na pola knjige, kao rešenje za suzbijanje besa autor navodi pronalaženje vere u boga; ne, ne govorimo o metaforičkom bogu, ili nekom višem spiritualnom nivou, nekoj samosvesti, već o istinskoj veri u boga.

Knjiga od tog momenta postaje kao neka brošura pridruživanje Jehovinim svedocima koji nude rešenja za svaki vaš problem, pa sam je vrlo brzo zatvorio i stavio na gomilu sa nezavršenim knjigama.

Zanimljivo je da neko može da bude naučnik, PhD, i da istovremeno istinski veruje u boga.

Isak Njunt je bio poznat po tome, ali Njutn nikad nije postigao značajne rezultate u domenu religije.

S druge strane, zakoni koje je Njutn definisao su bili od ključne važnosti pri sletanju na mesec, što je jedno od najvećih dostignuća čovečanstva.

To samo govori o tome da čak i veliki umovi poput Njutna ne mogu da pronađu odgovore na sva pitanja i kada dođu do vrhunca svojih mogućnosti odgovore pronalaze u religiji.

Ipak, Njutn nikada nije mešao boga sa gravitacijom, pa stoga boga ne bi trebalo stavljati ni u druge kontekste naučnog domena.

Istina je da je psihologija mnogo niže na lestvici egzaktnosti od fizike i da duhovnost nije strana u tom polju, ali nemojmo mešati babe i žabe.

Ne znam za vas, ali ja obožavam YouTube.

Na tom sajtu ne gledam snimke mačaka ili TV emisije koje sam propustio, jer ne gledam TV; na YT pronalazim odgovore na svoja pitanja.

Kad god nešto ne umem da uradim ili me nešto jednostavno zanima odem na YouTube i tamo ukucam svoje pitanje i pritisnem enter.

Na moje pitanje uvek postoji bar jedan odgovor, a često postoji znatno više i uvek pogledam bar tri snimka pre nego što zadovoljim svoju znatiželju ili pre nego što usvojim novu veštinu ili novo znanje.

Internet je promenio način na koji komuniciramo. Generacije pre naših nisu imale tu mogućnost.

Ako ste želeli da saznate kako da popravite nešto na svom automobilu, morali biste da pitate lokalnog automehaniračara koji bi vam možda rekao kako to da uradite, a možda ne. A, ako ste želeli drugo mišljenje, morali biste da odete kod drugog automehaničara.

Ako vam je dosadio reperotar jela koja umete da spremite i želeli ste da uvedete novo jelo, morali biste da pitate vašu majku, koja je verovatno imala isti repertoar kao, ali i kao njena majka.

Komunikacija je pre nego što su izumljieni efikasniji vidovi transportacije bila toliko lokalizovana da su se razvili različiti jezici, ali i različiti dijalekti i akcenti u okviru istih jezika.

Uvek pričamo onako kako ljudi iz naše okoline pričaju, a svega nekoliko generacija unazad, čovek nije imao mnogo prilike da komunicira sa ljudima van njegovog sela.

Danas, bilo ko može da odgovori na vaše pitanje, i ta komunikacija je krajnje retroaktivna. Neko je odlučio da odogovori na pitanje koje bi ljudi mogli da postave i taj odgovor će vas čekati kad god budete spremni da ga potražite.

Kako vreme odmiče, ljudi postaju sve veštiji u davanju odgovora; ti odgovori su mnogo precizniji i predstavljeni su na interesantniji način.

Nezamislivo je kako će svet izgledati nekoliko generacija nakon naših jer da znanja nikada nije bilo lakše doći.

Istina je da većina ljudi provede vreme na internetu konzumirajući zabavnu sadržinu, ali za one koji žele da steknu znanje, mogućnosti su praktično neograničene.

Ako ste deo neke komPanije, to verovatno znači da ćete imati mnogo sastanaka.

Sastanci su dobri kada čitav tim može da radi na rešavanju problema ili kreiranju novih ideja i planova, ali ako je svrha sastanka da bi menadžer nešto saopštio svima, istovremeno, te stvare se mnogo efikasnije obaljvaju putem mejla.

Pošto sastanci oduzimaju mnogo više vremena nego mejl, pre nego što zakažemo sastanak trebalo bi razmisliti da li je potrebno održati sastanak ili možemo jednostavno napisati mejl.

Često na svet gledamo kroz sočivo naših vrednosti i na osnovu njega sudimo drugima.

Da li voli istu muziku kao ja? Da li ima isti stil oblačenja? Da li voli iste filmove? Da li je vegan? Šta misli o keto ishrani? Da li voli fudbal? Da li vežba? Da li voli da trči ili voli sportove sa loptom? Šta misli o…

Kroz ovakve filtere naša podsvest neprestano propušta svaku interakciju sa druim ljudima. Što se više naših stavova ne poklapa sa stavovima drugih to se više distanciramo od tih osoba.

Ponekad ćemo za osobe koje imaju drukčije vrednosti od naših reći da su glupe, ili da su prolupale, da nemaju ukusa, ili da su primitivni.

Ubeđeni smo da su naši stavovi i naše vrednosti apsolutno ispravni i ne shvatamo da osoba preko puta misli apsolutno isto.

Kada nam je do neke osobe stalo, a njihove vrednosti se ne poklapaju sa našima, pokušaćemo da ih promenimo, ne shvatajući da je to sizifov posao.

Jedna od najtežih lekcija koju bi svako od nas trebalo da nauči jeste da prihavatamo druge onakvi kakvi jesu, jer kada je većina stavova u pitanju nije bitno ko je u pravu i da li je u pravu.

Naravno, postoje ljudi sa određenim vrednostima koje bi trebalo izbegavati ili pokušati da ih izmenimo, ukoliko nam je do te osobe stalo; tu pre svega mislim na vrednosti koje nanose štetu bilo onome ko se drži tih vrednosti ili drugima; ako je neko sklon alkoholu, drogama i sličnom.

Ipak, većina vrednosti zbog kojih se distanciramo i kojima sudimo drugim ljudima su daleko od objektivne istine i nije bitno ko je u pravu; da li je bolji Mesi ili Ronaldo i da li je Green Book zaslužio oskara ili je on možda trebalo da pripadne Black Panther-u; Apple ili Android?

Dobro je imati svoje mišljenje, dobro je imati svoje stavove, dobro je imati svoje vrednosti, dobro ih je braniti, ali nije dobro smatrati druge manje vrednima ako se ništa od toga ne poklapa sa našim.

Kada bismo svi voleli i vrednovali isto, ovaj svet bi bio pun istih ljudi i bio bi prilično dosadan.

Rokovi su dobra stvar i znače da ste odredili tačku u vremenu u kom ćete izneti vaš projekat.

Rokovi takođe mogu da vas pritiskaju kada shvatite da možda nećete uspeti da završite vaš projekat pre isteka roka.

Dobar trik za smanjivanje pritiska je da ostavite nešto vremena u rezervi; odredite više vremena za vaš projekat nego što vam je potrebno, ali nemojte rezervu da potrošite odmah; ostavite je za dana kada će vam zaista biti potrebna.

Ako ne iskoristite rezervu, to znači da ćete dostaviti projekat pre isteka roka, što je dobro za vas, dobro je za vaš projekat i za onog ko očekuje gotov proizvod.

Vidiećete, da često nećete uopšte ni dotaći rezervu samo zato što niste imali pritisak koji vas je blokirao.

Živimo u dobu informacija, gde se sve nalazi jedan klik od nas.

Ukoliko imate nešto da saopštite, to je lakše nego ikad, ali znajte da imate 10 sekudni da privučete pažnju publike, jer toliko je u proseku potrebno da odlučimo da li ćemo nešto da pogledamo ili pročitamo do kraja pre nego što kliknemo na idući link ili pre nego što prstom odguramo sadržaj van ekrana.

Tetovaže – znače da je neko opasan, neko s kim bi trebalo izbegavati svaki kontakt, neko ko je spreman da prođe kroz nevorovatan bol, neko ko je u stanju da naudi samom sebi, pa i drugima…

Dok su zapravo, tetovaže crteži na nečijem telu.

“Besni automobili” – ako vaš automobil ima “besan” izgled, znači da ste kriminalac.

Istina je da je automobil danas mnogo više od prevoznog sredstva, da je više statusni simbol, ali okarakterisati nekog na osnovu izgleda njegovog automobila je krajnje apsurdno.

Brada – ako ste neobrijani to znači da ste neuredni i neprofesionalni.

To sranje će da raste na mom licu, hteo ja to ili ne i ako je moja brada oprana i ošišana, ne vidim problem.

Obrijana glava – s druge strane, ako ste kojim slučajem obrijali glavu, onda ste nacista.

Duga kosa – Isti slučaj kao i sa bradom.

Nehrišćanski praznici i običaji – poput Noći veštica umeju da budu osuđivani u konzervativnim sredinama i etiketirani kao nasilni i neprimerni.

To govore sledbenci religije čija je knjiga puna incesta, ubistava, i koji za simbol imaju spravu za mučenje na kojoj je najvećim mukama ubijen sin njihovog boga.

Spisak je podugačak, ali ovo su samo neki koji mi idu na živce.

Ne možemo suditi o nečemu i nekome i ne možemo ga smatrati neispravnim i nemoralnim samo zato što ne razumemo ili se ne uklapa u naš vrednosni sistem.