Blog

Misli

Oksimoron

Često čitam knjige iz domena psihologije. Volim da učim o tome kako funkcioniše čovek i šta ga navodi na određena ponašanja i kako korigovati ta ponašanja.

U poslednjoj knjizi na temu besa sam naišao na jedan krajnje neobičajan oksimoron.

Naime, autor knjige je PhD, i pretpostavio sam da je njegov rad baziran na naučnom metodu.

Kako se ispostavilo, negde na pola knjige, kao rešenje za suzbijanje besa autor navodi pronalaženje vere u boga; ne, ne govorimo o metaforičkom bogu, ili nekom višem spiritualnom nivou, nekoj samosvesti, već o istinskoj veri u boga.

Knjiga od tog momenta postaje kao neka brošura pridruživanje Jehovinim svedocima koji nude rešenja za svaki vaš problem, pa sam je vrlo brzo zatvorio i stavio na gomilu sa nezavršenim knjigama.

Zanimljivo je da neko može da bude naučnik, PhD, i da istovremeno istinski veruje u boga.

Isak Njunt je bio poznat po tome, ali Njutn nikad nije postigao značajne rezultate u domenu religije.

S druge strane, zakoni koje je Njutn definisao su bili od ključne važnosti pri sletanju na mesec, što je jedno od najvećih dostignuća čovečanstva.

To samo govori o tome da čak i veliki umovi poput Njutna ne mogu da pronađu odgovore na sva pitanja i kada dođu do vrhunca svojih mogućnosti odgovore pronalaze u religiji.

Ipak, Njutn nikada nije mešao boga sa gravitacijom, pa stoga boga ne bi trebalo stavljati ni u druge kontekste naučnog domena.

Istina je da je psihologija mnogo niže na lestvici egzaktnosti od fizike i da duhovnost nije strana u tom polju, ali nemojmo mešati babe i žabe.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Produktivnost

Malo bolje

Greške se dešavaju i ne možemo svaku da ulovimu. Šta god da radimo uvek postoji prostor da napravimo grešku; ovaj blog je svakako prepun grešaka u kucanju jer nekada te greške ne vidimo.

Pitanje je – da li da predstavimo nešto javnosti pre nego što možemo da tvrdimo da ne postoje greške?

Odgovor je da i ne.

Programeri to vrlo dobro znaju. Svaki softver ima beta verziju koja je dostupna korisnicima i za koju se zna da ima greške i korisnici će rado testirati te verzije i obavestiti programere o svakoj koju pronađu.

Ali, čak iako program nije u beta verziji, uvek postoji prostor da se ostavi neka greška i da se napravi novi “update”.

Da su programeri radili na softveru dok ne uklone s ve greške, nijedan operativni sistem ili bilo koji drugi softver ne bi nikada ugledao svetlost dana već bi oni svakodnevno radili na tome da naprave njihov proizvod malo boljim.

Ako greške koje ne vidimo neće umanjiti iskustvo onoga ko uživa u našem proizvodu onda ne bi trebalo mnogo da brinemo za greške; posebno ako te greške mogu lako da se uklone, kao na primer u ovom blogu da mi neko jednostavno pošalje spisak reči koje nisu dobro otkucane i ja ih u roku od nekoliko sekundi ispravim.

S druge strane, ako je naš proizvod automobil, onda ne bi trebalo da pravimo greške na ključnim mestima, jer se greške na sistemu za zaustavljanje i upravljanje često teško ispravljaju i mogu da koštaju živote drugih ljudi.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Preporuka knjige

Sapijens, Juval Noa Harari

U svojoj knjizi, Sapijens, Juval Noa Harari, govori o značaju priče, posebno mita.

Ljudska bića nisu jedina bića koja umeju da komuniciraju. Poznato je da primati mogu da stvaraju različite zvuke koje nose različite poruke. Neki majmuni umeju verbalno da upozore pripadnike svoje zajednice da dolazi lav ili orao ili neka druga opasna zver, ali nijedan majmun, niti bilo koja druga životinja, ne ume da stvara fikciju.

Sudeći po Hararijevom istraživanju, sposobnost čoveka da stvara fikciju i mitove i apstraktne socijalne ugovore, je omogućila ovu vrstu primata da stvara velike zajednice u kojima mogu da sarađuju.

Zahvaljujući fikciji nastale su nacije i pripadnici jedne nacije su u stanju da rade u korist čitave zajednice samo zato što su vezani za istu zastavu, isti grb, religiju i geografsko područje.

Države koje nemaju jak nacionalni identitet su često u sukobima; poput Afganistana, Libije… pa i Jugoslavije.

U koliko želite da saznate više o nastanku Sapijensa, pročitajte knjigu Juvala Noa Hararija.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Moderna komunikacija

Ne znam za vas, ali ja obožavam YouTube.

Na tom sajtu ne gledam snimke mačaka ili TV emisije koje sam propustio, jer ne gledam TV; na YT pronalazim odgovore na svoja pitanja.

Kad god nešto ne umem da uradim ili me nešto jednostavno zanima odem na YouTube i tamo ukucam svoje pitanje i pritisnem enter.

Na moje pitanje uvek postoji bar jedan odgovor, a često postoji znatno više i uvek pogledam bar tri snimka pre nego što zadovoljim svoju znatiželju ili pre nego što usvojim novu veštinu ili novo znanje.

Internet je promenio način na koji komuniciramo. Generacije pre naših nisu imale tu mogućnost.

Ako ste želeli da saznate kako da popravite nešto na svom automobilu, morali biste da pitate lokalnog automehaniračara koji bi vam možda rekao kako to da uradite, a možda ne. A, ako ste želeli drugo mišljenje, morali biste da odete kod drugog automehaničara.

Ako vam je dosadio reperotar jela koja umete da spremite i želeli ste da uvedete novo jelo, morali biste da pitate vašu majku, koja je verovatno imala isti repertoar kao, ali i kao njena majka.

Komunikacija je pre nego što su izumljieni efikasniji vidovi transportacije bila toliko lokalizovana da su se razvili različiti jezici, ali i različiti dijalekti i akcenti u okviru istih jezika.

Uvek pričamo onako kako ljudi iz naše okoline pričaju, a svega nekoliko generacija unazad, čovek nije imao mnogo prilike da komunicira sa ljudima van njegovog sela.

Danas, bilo ko može da odgovori na vaše pitanje, i ta komunikacija je krajnje retroaktivna. Neko je odlučio da odogovori na pitanje koje bi ljudi mogli da postave i taj odgovor će vas čekati kad god budete spremni da ga potražite.

Kako vreme odmiče, ljudi postaju sve veštiji u davanju odgovora; ti odgovori su mnogo precizniji i predstavljeni su na interesantniji način.

Nezamislivo je kako će svet izgledati nekoliko generacija nakon naših jer da znanja nikada nije bilo lakše doći.

Istina je da većina ljudi provede vreme na internetu konzumirajući zabavnu sadržinu, ali za one koji žele da steknu znanje, mogućnosti su praktično neograničene.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Sastanci

Ako ste deo neke komPanije, to verovatno znači da ćete imati mnogo sastanaka.

Sastanci su dobri kada čitav tim može da radi na rešavanju problema ili kreiranju novih ideja i planova, ali ako je svrha sastanka da bi menadžer nešto saopštio svima, istovremeno, te stvare se mnogo efikasnije obaljvaju putem mejla.

Pošto sastanci oduzimaju mnogo više vremena nego mejl, pre nego što zakažemo sastanak trebalo bi razmisliti da li je potrebno održati sastanak ili možemo jednostavno napisati mejl.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Prihvatanje

Često na svet gledamo kroz sočivo naših vrednosti i na osnovu njega sudimo drugima.

Da li voli istu muziku kao ja? Da li ima isti stil oblačenja? Da li voli iste filmove? Da li je vegan? Šta misli o keto ishrani? Da li voli fudbal? Da li vežba? Da li voli da trči ili voli sportove sa loptom? Šta misli o…

Kroz ovakve filtere naša podsvest neprestano propušta svaku interakciju sa druim ljudima. Što se više naših stavova ne poklapa sa stavovima drugih to se više distanciramo od tih osoba.

Ponekad ćemo za osobe koje imaju drukčije vrednosti od naših reći da su glupe, ili da su prolupale, da nemaju ukusa, ili da su primitivni.

Ubeđeni smo da su naši stavovi i naše vrednosti apsolutno ispravni i ne shvatamo da osoba preko puta misli apsolutno isto.

Kada nam je do neke osobe stalo, a njihove vrednosti se ne poklapaju sa našima, pokušaćemo da ih promenimo, ne shvatajući da je to sizifov posao.

Jedna od najtežih lekcija koju bi svako od nas trebalo da nauči jeste da prihavatamo druge onakvi kakvi jesu, jer kada je većina stavova u pitanju nije bitno ko je u pravu i da li je u pravu.

Naravno, postoje ljudi sa određenim vrednostima koje bi trebalo izbegavati ili pokušati da ih izmenimo, ukoliko nam je do te osobe stalo; tu pre svega mislim na vrednosti koje nanose štetu bilo onome ko se drži tih vrednosti ili drugima; ako je neko sklon alkoholu, drogama i sličnom.

Ipak, većina vrednosti zbog kojih se distanciramo i kojima sudimo drugim ljudima su daleko od objektivne istine i nije bitno ko je u pravu; da li je bolji Mesi ili Ronaldo i da li je Green Book zaslužio oskara ili je on možda trebalo da pripadne Black Panther-u; Apple ili Android?

Dobro je imati svoje mišljenje, dobro je imati svoje stavove, dobro je imati svoje vrednosti, dobro ih je braniti, ali nije dobro smatrati druge manje vrednima ako se ništa od toga ne poklapa sa našim.

Kada bismo svi voleli i vrednovali isto, ovaj svet bi bio pun istih ljudi i bio bi prilično dosadan.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Preporuka knjige, Čitanje

Sabotaža

Sudeći po Geriju Džonu Bišopu, postoje tri osnovna razloga zašto sabotiramo sami sebe: naš pogled na same sebe, naš pogled na druge ljude, naš pogled na život.

Ta tri razloga možete pronaći u knjizi Unfu*k Yourself: 7 Assertions to Seize the Life You Want, a knjiga je za sada dostupna samo na engleskom jeziku i ako se preko ovog linka budete registrovali na Scribd, moći ćete da je slušate potpuno besplatno na divnom, Gerijevom, škotskom akcentu, koji u potpunosti ide uz ovaj naslov, i samu Gerijevu filozofiju o životu.

Uverenja

Još u detinjstvu, dok učimo kako funkcioniše svet oko nas, formiramo izvesne slike o sebi, drugim ljudima i životu i tražimo dokaze koji će da podupiru naša uverenja.

Ta uverenja ne predstavljaju celu sliku, već našu viziju i samim tim nisu u potpunosti tačna, ali ih mi smatramo jedinom istinom.

Kad god nam nešto ne ide od ruke ili kada pokušamo da se promenimo na bolje, vraćaćemo se našim starim navikama jer će nam naša uverenja govoriti da je svet jednostavno takav kakav jeste i da se tu ništa ne može učiniti kako bismo bilo šta promenili.

Možda želimo da skinemo kilograme, ili da promenimo posao, partnera, ili sredinu u kojoj živitimo, ali ćemo odustati kada budemo shvatili da je sve uzaludno, odnosno kada nam naša uverenja potvrde da smo jednostavno rođeni da budemo debeli, da radimo besmislene poslove ili da živimo upravo tu gde smo se rodili.

Naša uverenja su nešto što sabotira svaki naš pokušaj da donesemo bilo kakvu promenu ili novine u naš život.

Možda nam neko kaže da je periodično post dobar za skidanje kilograma i popravljanje zdravlja, ali mi verujemo da je doručak najzdraviji obrok u toku dana i ne pada nam na pamet da ga preskačemo.

Možda smo usamljeni i želimo da steknemo nove prijatelje, ali verujemo da ljudi provode vreme sa nam čisto iz koristoljublja pa čak i kada upoznamo nekog novog tražimo dokaze koji će potkrepiti naše tvrdnje i ako se tako nešto desi, zauvek ćemo otpisati tu osobu.

Kako vidimo sebe

Ako u detinjstvu nismo bili dobri u školi ili u sportu ili u odnosu sa drugim ljudima, moći ćemo sebe da vidimo kao nekog ko je nespretan, glup ili asocijalan i svakodnevno ćemo tražiti dokaze koji će da potvrde naša verovanja.

Možda smo odlučili da počnemo da trčimo da bismo popravili naš izgled, zdravlje ili jednostavno da bismo se bolje osećali.

A, onda, nakon nekoliko dana, desi nam se da nezgodno stanemo dok trčimo i istegnemo ligament ili nam pukne ahilova tetiva i onda ćemo sami sebi reći:

Sport ipak nije za mene.

Nakon što se budemo oproravili od povrede, nećemo se više nikada vratiti trčanju ili bilo kom drugom sportu jer ćemo verovati našoj tvrdnji da smo nespretni.

Svako ima neka svoja uverenja i neke svoje slike o sebi koje svakodnevno potvrđuje.

Kako vidimo druge

U zavisnosti kakav smo odnos imali sa roditeljima, braćom, sestrama, prijateljima iz detinjstva, našim prvim ljubavnim avanturama, steći ćemo uopšteno mišljenje o ljudima.

Možemo da mislimo da su ljudi glupi, sebični, da ne ispunjavaju svoja obećanja, da uvek gledaju da nas iskoriste…

Recimo da smo bili dobar učenik u školi i da su se druga deca družila sa nama samo onda kada im je trebala pomoć iz matematike ili bilo čega, a nisu nas nikada zvali na njihove rođendanske žurke. U tom slučaju, svaki put kada je neko prijateljski nastrojen prema nama, pitaćemo se šta se krija iza toga, kakvu korist pokušavaju da izvuku od nas, dok je vrlo lako moguće da da jednostavno žele da se druže sa nama.

Ako se ikada desi da potvrdimo naše sumnje, samo ćemo pojačati naša uverenja da su ljudi koristoljubivi.

Kako vidimo život

Možda je slučaj da sve što smo stekli smo to učinili uz velike muke, pa mislimo da je život borba; ili nikada ništa nismo stekli pa mislimo da je život besmislen,…

Kako god vidimo život, baš kao i u prethodna dva slučaja, uvek ćemo tražiti dokaze da potvrdimo naša uverenja.

Možda smo odlučili da pokrenemo biznis, ali onda shvatimo da šta god radimo, ništa nam ne ide od ruke i konstantno neuspevamo, pa time potvrđujemo da je život borba i besmislen, i ne shvatamo da možda radimo pogrešne stvari ili imamo pogrešnu sliku ili pogrešna očekivanja.

Kako se izboriti sa našim uverenjima

Sudeći po Geriju, ne možemo da promenimo naša uverenja jer su duboko ukorenjena u našu podsvest, ali možemo da naučimo da živimo sa njima.

Drukčije rečeno, ne bi trebalo mnogo da se orijentišemo na prošlost već na budućnost. Ako nas je jednom neko prevario, ne znači da će nas svi prevariti.

Trebalo bi zacrtati šta želimo da ostvarimo u budućnosti i činiti korake ka tom cilju.

Uostalom, pročitajte knjigu, Geri to razume mnogo bolje nego ja.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Rokovi

Rokovi su dobra stvar i znače da ste odredili tačku u vremenu u kom ćete izneti vaš projekat.

Rokovi takođe mogu da vas pritiskaju kada shvatite da možda nećete uspeti da završite vaš projekat pre isteka roka.

Dobar trik za smanjivanje pritiska je da ostavite nešto vremena u rezervi; odredite više vremena za vaš projekat nego što vam je potrebno, ali nemojte rezervu da potrošite odmah; ostavite je za dana kada će vam zaista biti potrebna.

Ako ne iskoristite rezervu, to znači da ćete dostaviti projekat pre isteka roka, što je dobro za vas, dobro je za vaš projekat i za onog ko očekuje gotov proizvod.

Vidiećete, da često nećete uopšte ni dotaći rezervu samo zato što niste imali pritisak koji vas je blokirao.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

10 sekundi

Živimo u dobu informacija, gde se sve nalazi jedan klik od nas.

Ukoliko imate nešto da saopštite, to je lakše nego ikad, ali znajte da imate 10 sekudni da privučete pažnju publike, jer toliko je u proseku potrebno da odlučimo da li ćemo nešto da pogledamo ili pročitamo do kraja pre nego što kliknemo na idući link ili pre nego što prstom odguramo sadržaj van ekrana.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Predrasude

Tetovaže – znače da je neko opasan, neko s kim bi trebalo izbegavati svaki kontakt, neko ko je spreman da prođe kroz nevorovatan bol, neko ko je u stanju da naudi samom sebi, pa i drugima…

Dok su zapravo, tetovaže crteži na nečijem telu.

“Besni automobili” – ako vaš automobil ima “besan” izgled, znači da ste kriminalac.

Istina je da je automobil danas mnogo više od prevoznog sredstva, da je više statusni simbol, ali okarakterisati nekog na osnovu izgleda njegovog automobila je krajnje apsurdno.

Brada – ako ste neobrijani to znači da ste neuredni i neprofesionalni.

To sranje će da raste na mom licu, hteo ja to ili ne i ako je moja brada oprana i ošišana, ne vidim problem.

Obrijana glava – s druge strane, ako ste kojim slučajem obrijali glavu, onda ste nacista.

Duga kosa – Isti slučaj kao i sa bradom.

Nehrišćanski praznici i običaji – poput Noći veštica umeju da budu osuđivani u konzervativnim sredinama i etiketirani kao nasilni i neprimerni.

To govore sledbenci religije čija je knjiga puna incesta, ubistava, i koji za simbol imaju spravu za mučenje na kojoj je najvećim mukama ubijen sin njihovog boga.

Spisak je podugačak, ali ovo su samo neki koji mi idu na živce.

Ne možemo suditi o nečemu i nekome i ne možemo ga smatrati neispravnim i nemoralnim samo zato što ne razumemo ili se ne uklapa u naš vrednosni sistem.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.