Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno mejlom, možeš da se prijaviš ovde.
Povremeno šaljem i priče koje ne objavljujem javno.
Prošlo je nedelju dana kako sam podelio knjižice i svedočanstva i otkako sam zvanično na raspustu, da ne kažem godišnjem odmoru, jer to je za one koji ne idu u školu, a opšti utisak je da je od tada prošlo mnogo više. Kada sam bio mlađi, pre recimo 20 godina, bio sam veliki filmofil. Umeo bih da pogledam neki klasik i da ga onda svima preporučujem, a najveće razočaranje bih
Kada se pre četiri godine igralo Svetsko prvenstvo u Kataru, dao sam otkaz na mestu agenta u pozivnom centru što sam kratko radio po povratku iz Kine. Posle toga, zaposlio sam u osnovnoj školi, prvo kao zamena, a zatim sam preuzeo tadašnji I-2. Danas, kada se igra novo Svetsko prvenstvo u Kanadi, SAD-u i Meksiku, to I-2 je postalo IV-2, a ja sam opet dao otkaz. Jebeš ti taj posao!
Postoji ona izreka da se Rim nije izgradio za jedan dan i verovatno je mnogo starija od Rima jer to je jedna od opšte poznatih mudrosti za koje, kada čujemo, svi znamo da ubadaju tačno u srž, ali kada treba da primenimo na sebi, na svoj život, na svoje pohode, nekako zakažemo, i uvek nam se nešto ispreči. Ima nekih šest nedelja kako redovno pišem i nekih jedanaest nedelja kako
Kada sam objavio svoj prvi roman, više neću ni da pominjem koliko je od onda prošlo, valjda smo svi savladali matematiku drugog razreda, shvatio sam da, ako želim da se te knjige prodaju, a nećemo se lagati – želim, moram imati neku pratnju na društvenim mrežama. Dan danas i još uvek nisam siguran šta to tačno znači, zašto to moram imati, šta bih s tim radio, i kako da do
Ovih dana sam malo pojačao konzumiranje društvenih mreža. Ne znam zašto. Nisam imao preterano dobar povod. Prosto sam na nekom auto pilotu završio listajući malo jednu, malo drugu mrežu. Uglavnom se to svodi na instagram i redit. Teretana je postala mesto gde imam prilike da budem sam sa sobom, sa svojim mislima. Tamo uglavnom nikog ne poznajem, i malo ko je tu došao da razgovara, uglavnom se svi bave samim
Znaš ono kad nismo imali internet pa legneš tako na kauč, jer nemaš nikog da ti pravi društvo, napolju je tmurno i kišovito, pa ne možeš nigde ni da ideš, i onda ti za oko zapadne muva kako kao najveći imbecil, što za muvu i nije neka uvreda, udara o prozor. Udari, pa se odbije od staklo, pa opet, i stotinu, hiljadu, bezbroj puta, a ti ležiš i gledaš u
