Ovih dana sam malo pojačao konzumiranje društvenih mreža. Ne znam zašto. Nisam imao preterano dobar povod. Prosto sam na nekom auto pilotu završio listajući malo jednu, malo drugu mrežu. Uglavnom se to svodi na instagram i redit. Teretana je postala mesto gde imam prilike da budem sam sa sobom, sa svojim mislima. Tamo uglavnom nikog ne poznajem, i malo ko je tu došao da razgovara, uglavnom se svi bave samim sobom i svojim vežbama. Uz
Na raznim internetima često možeš naići na savete koji će ti reći da nije bitno šta drugi misle, da ti najbolje znaš, da slušaš sebe, slušaš svoje srce i posebno svoj apetit… To ima svojih prednosti, posebno ako si neko ko svoj rad izlaže sudu javnosti, pa kad ti se pojave neki zajedljivi komentari raznog polusveta i profesionalnih pljuvača u dalj, takozvanih profesionalnih fejsbuk komentatora, onda stvarno nije bitno šta drugi misle. Jer, ako ti
Kad poželiš da promeniš život nabolje, internet je nepresušan izvor saveta; od jutarnjih rutina, tuširanja hladnom vodom, sauna, eteričnih ulja, dijeta, vežbi, pa sve do kurseva koji će magično da ti promene život. Uglavnom se govori o stvarima koje bi trebalo uvesti u svoj život, da bi on bio na ovaj ili onaj način bolji. Kad stvarno pokušaš da to uvedeš, možeš lako upasti u zamku da se tvoja jutarnja rutina pretvori u dva sata
Subota je. Trebalo bi nešto da pišem, jer sam obećao sebi, da ću subotom objavljivati blogove. Dakle, kad ne napišeš ništa u toku nedelje, da bi to objavio u subotu, onda moraš da sedneš i da pišeš subotom. Ne ide. Teško je. Ne možeš tek tako sesti i odmah znati o čemu ćeš da pišeš. To je cena koju plaćaš zato što si čitavu sedmicu, a možda i duže proveo potpuno nesvesno, kao na nekom
Odrastao sam u finom kraju, skoro pa na kraju Kule, a kuća u kojoj smo živeli bila je na mestu gde se prva ulica uliva u drugu. Nije to bila neka idila; smrdi onaj Begejac ko sami đavo, ali kakav je takav je, moj je kraj, pa ga volim. To vam je blizu onog drvenog mosta kog ste ovih dana videli na vestima i nadam se da ga više nećemo viđati na vestima, ali kad
Jedna od tema koja se neprestano promalja mojim životom jeste da uvek nešto čekam; uvek treba da se ispune određeni uslovi da bih nešto počeo da radim ili da bih se na određeni način osećao; uvek neki Godo treba da dođe, i dok se on ne pojavi, ne mrdam i ne mogu biti srećan dok ga ne ugledam. Nekad su ti uslovi trivijalni, npr. trenutno je 7.57, prvi čas počinje u 8.30, meni treba 15
U poslednje vreme sam se toliko uvukao u svet digitalno, pre svega besciljnog digitalnog, da zapravo ne znam o čemu bih pisao. Svestan sam da se u sve te aplikacije i mreže napravljene tako da nas navuku da što više vremena provodimo na njima, i sve se kao nešto branim od toga, a na kraju završim kao i svi drugi, zalepljen za jedan ili drugi ekran, jednu ili drugu aplikaciju, potpuno zanemarujući sve druge životne
Kada mi neko kaže da je perfekcionista umem tako glasno da prevrnem očima da se čuje i kod komšije. Mislim se, ne znaš ti šta je perfekcionizam, jer da znaš ne bi se time hvalio, baš kao što se niko ne hvali nekim svojim drugim mentalnim oboljenjem. Postoji tanka nit koja se nalazi na granici perfekcionizma i tendencije da se neki posao izvrši dobro, baš kao što postoji i ona druga, dobro poznata, nit između
Pre četiri godine, par dana manje-više, Sanja, Nataša, naše dve mačke i ja seli smo na zadnje sedište folksvagena (ubij me ako znam kojeg), i vozili se nekoliko stotina kilometara od Rijana do Šangaja gde smo čekali let za Beograd preko Frankfurta. Malo je reći da smo utrnuli i pretrnuli na tom letu, posebno kad je pilot najavio da ćemo malo da kružimo oko aerodroma u Frankfurtu jer ne možemo baš odmah da sletimo, i
U poslednje vreme imam osećaj da biti kod kuće znači gledati u ekran. Kada kažem ekran, pre svega mislim na kompjuter i telefon. TV ređe gledam, njega sam prepustio Sanji i Nataši. Ponekad mi se čini da sam prilično bolestan po tom pitanju konzumiranja digitalnog sadržaja, ali kada malo bolje pogledam svi smo u manjoj ili većoj meri upali u taj problem konstantnog piljenja u svetleće staklo iz kog izvire beskraj načina za zabavu i
