Misli, Motivacija, Život

Koja osobina je ključna za uspeh?

Kada ste učitelj živite u prokletsvu Platonove Alegorije pećine; znate nešto što drugi ne znaju, ali čak i kada ih naučite nečemu, shvatite da to nije dovoljno da dođe do promene ili uspeha uopšteno.

Kao učitelj, neuspeh onih koje obrazujem doživljavam kao sopstveni neuspeh.

Naime, Sanja i ja na Zagolaju učimo ljude o štetnosti šećera i prerađenih ugljenih hidrata, pre svega žitarica, ali i pored znanja koje ljudi koji nas prate steknu, oni nastavljaju da jedu sve što ne bi trebalo da jedu, i to je veoma bolno, posebno jer nam je stalo da pomognemo.

Pitam se, koja je ključna osobina neophodna da bi došlo do promene; bilo na ličnom ili na globalnom planu?

Znanje

Prvo što se nameće je znanje., ali smo već ustanovili da znanje nije dovoljno.

Ako znamo da nešto što radimo, na primer pušenje, nije dobro za nas, onda bi to trebalo da prestanemo da radimo.

Svi znamo koliko je pušenje štetno, čak iako ne znamo, vrlo lako to možemo da saznamo sa pakovanja cigareta, ali da bismo ostavili cigarete potrebno je nešto drugo, što nije znanje.

Isti slušaj je sa ishranom; mnogi znaju da su šećer i drugi prerađeni ugljeni hidrati loši za zdravlje, da direktno povezani sa gojaznošću, dijabetesom, srčanim oboljenjima, kancerom, alchajmerom, ali to nas ne sprečava da jedemo slatko, da jedemo testo, kad god za to imamo prilike.

Ali nije bitno samo znanje o važnosti promene, već je neophodno posedovati i zanje o tome kako izvršiti promenu.

  • Ako želimo da smršamo moramo znati kako ćemo to učiniti.
  • Ako želimo da ostavimo pušenje, moramo da znamo kako ćemo da prebrodimo krize.
  • Ako želimo da spremimo ispit, moramo da znamo kako se sistematski uči, koliko ja san bitan za transfer informacija iz frontalnog dela mozga u regiju odgovornu za dugotrajno pamćenje

Ali znanje, samo po sebi, nije dovoljno.

Želja

Da li je želja ključna za promenu?

Mark Tven je jednom rekao:

Ostaviti pušnje je nešto najlakše na svetu. Znam, jer sam to učinio već hiljadu puta.

Mark Tven

Ako ste pušač, ili ako ste bili pušač, ili ako poznajete nekog ko je pušač, znate da nijedan pušač ne manjka željom za ostavljanjem ove loše radnje. Često ćete od pušača čuti: “Želim da ostavim pušenje!” ili “Od sutra ostavljam cigarete!” A, onda se ne dogodi ništa.

Isti slučaj je sa odlaskom u teretanu, sa skidanjem kilograma, sa promenom ishrane, sa spremanjem ispita, sa suočavanjem sa bilo kojom drugom životnom promenom koja zahteva da u njeno ostvarivanje unesemo određeni rad i trud.

Još jedan klasičan primer koji pokazuje da želja nije ključna za promenu jeste činjenica da mnogi žele da nauče da sviraju neki muzički instrument, dakle imaju želju, ali nedostaje im nešto da prođu kroz taj bolan proces sticanja znanja i veštine; nisu spremni da vežbaju.

Možda najbolji primer da želja nije dovoljna, jeste što veliki broj ljudi želi da bude bogat, da zarađuje više, ali ako bi to moglo bez mnogo truda; da nam šef poveća platu, a da nam ne poveća obaveze; da dobijemo na lutriji; da nasledimo neko bogatstvo; da nađemo kofer pun para ili neki dijamant…

Disciplina

Kada smo ustanovili da znanje i želja nisu dovoljni, ono što se iduće nameće jeste disciplina da se plan sprovede u delo.

Za nekog kažemo da je disciplinovan ako se drži pravila ili ako se drži plana kog je zacrtao; svakodnevno odlazi u teretanu, svakodnevno se zdravo hrani, svakodnevno uči za ispit, svakodnevno vežba klavir…

A šta je sa ljudima koji su disciplinovani u jednoj sferi, a u drugoj nisu?

Na primer:

  • svakodnevno vežbaju, imaju znaje o hrani, imaju želju da budu zdravi i da se hrane zdravo, ali i dalje jedu hranu koja ne predstavlja baš najbolji izbor;
  • svakodnevno piju lekove za pritisak, zahteva disciplinu, imaju znanje i hrani, imaju želju da ozdrave, ali ne mogu da izbace šećer iz ishrane;
  • završili su medicinski fakultet, što zahteva disciplinu, imaju znanje o fiziologiji čoveka, imaju želju da ostave cigarete, ali ne mogu da se nateraju;
  • mnogi ustaju svako jutro u 5 i odlaze da rade posao koji mrze; to zahteva izuzetnu disciplinu

Motivacija

Iako motivacija može da deluje isto što i želja, postoji veoma bitna razlika jer možemo da imamo želju da uradimo nešto, ali ako nismo motivisani, nećemo to i uraditi.

Druga razlika je što motivacija može da dolazi spolja, dok želja uvek dolazi iznutra.

Imamo želju da ostavimo cigarete, a jedan od motiva za ostavljanje cigareta je novac; zamislite koliko bismo samo novca uštedeli kada bismo ostavili cigarete?

Da, ta motivacija nikad ne pali kada je u pitanju ostavljanje cigareta. Novac, ali ni očuvanje zdravlja, očuvanje životne sredine, nisu dovoljno dobri motivi za ostavljanje cigareta.

Motivacija često dolazi kao proizvod znaja i/ili želje.

Znamo da nas slatko goji, znamo da ćemo smršati ako prestanemo da jedemo slatko, želimo da smršamo, a razlog iz kog želimo to da uradimo predstavlja izvor naše motivacije; želimo da smršamo da bismo se dopali potencijalnom partneru, da bismo lepše izgledali, da bismo obukli haljinu koju nismo nosili 10 godina…

Volja

Volja predstavlja našu sposobnost da svesno upravljamo ponašanjem u postizanju postavljenog cilja.

Ako imamo volju da naučimo da sviramo klavir, proći ćemo kroz sve neophodne korake da steknemo tu veštinu.

Ako imamo volju da ostavimo cigarete, proći ćemo kroz sve neophodne korake da bismo ostavili cigarete.

Problem sa voljom je što se svakodnevno budimo sa određenom dozom volje i svaki put kada donosimo odluku, koliko god trivijalno delovala, mi trošimo određenu dozu te volje.

  • Šta ću da pojedem za doručak? Jaja ili krofnu?
  • Šta ću danas da obučem?
  • Kako ću da idem na posao (peške, bicikom, autobusom, autom…)

Na kraju dana, ako smo doneli više odluka nego što možemo, često ćemo reći:

  • “namam volje da učim,”
  • “nemam volje da ostavim pušenje”,
  • “nemam volje da vežbam,”
  • “nemam volje da čitam knjigu,”
  • “nemam volje da se hranim zdravo,”

I umesto da učimo, gledaćemo seriju, zapalićemo cigaretu, sedećemo na kauču, i jesti čips. I do promene nikada neće doći.

Da li nam je potrebno od svega po malo?

Ispostavlja se da jeste, ali i nije.

  • Znanje nam je preko potrebno, jer bez znanja nećemo imati ni želju, ni motivaciju, a samim tim ni disciplinu, a ni volju da nešto uradimo.
  • Ako imamo znanje, a nemamo želju, nijedna od drugih osobina nam neće igrati ulogu.
  • Ako imamo sve osim discipline koja će nas naterati da se svakog dana pojavimo i odradimo posao, teško da ćemo uspeti.
  • Ako nam nedostaje motivacija, brzo ćemo odustati.
  • Ako nam nedostaje volja, nećemo ni početi.

Reklo bi se da smo prokleti, jer kako god okrenemo, pre ili kasnije će se dogoditi da potrošimo našu volju, ostanemo bez motivacije, izgubimo disciplinu, a možda izgubimo i želju.

A šta ako imamo sve, imamo znanje, imamo želju, imamo disciplinu, motivisani smo, voljni smo, a opet ne uspemo?

U tom slučaju, znači da imamo viška; imamo nešto što nam ni po koju cenu ne treba; imamo izgovor;

  • star sam
  • mlad sam
  • to mi je u krvi
  • glup sam
  • roditelji me nisu voleli
  • moj brat je bio siledžija
  • stidljiv sam
  • devojka me je ostavila
  • nemam vremena
  • skupo je
  • nema koristi
  • stidljiv sam
  • niko me ne voli
  • umoran sam
  • gladan sam
  • nervozan sam/nemam živaca
  • nemam para
  • teško mi je
  • nisam takva osoba
  • svi su bolji od mene
  • ne isplati se

Izgovora je bezbroj, a dovoljan je samo jedan da nas sputa u donošenju bilo kakve promene u našim životima.

Zato, ako želimo da uspemo u nečemu, moramo da shvatimo jedno:

Nema izgovora.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli, Život

Dobra stara vremena

Često sebe uhvatimo da mislimo kako je život nekada, u daljoj i ili bližoj prošlosti, bio bolji. U svom filmu, Ponoć u Parizu, Vudi Alen je ovaj termin definisao kao Golden Age Thinking, odnosno verovanje da postoji neko zlatno doba.

Verovanje da postoji zlatno doba, predstavlja pogrešno shvtanje da je neki drugi vremenski period bolji od onoga u kog živimo, odnosno zabludu koju predstavlja um ljudi kojima je teško da se suoče sa bolnom stvarnošću.

Paul, lik iz filma Ponoć u Parizu

Postoje dva načina da se doživi ovaj fenomen:

  • da nostalgično gledamo na doba pre našeg rođenja
  • da nostalgično gledamo na doba u kom smo bili deca, ili mladi

U prvom slučaju sanjarimo o tome kako bi nam bilo mnogo bolje da smo savremenici Hemnigveja, Šekspira, Da Vinčija, Cara Dušana, ili koga god, i u potpunosti ignorišemo nedostatke doba u kojima su ti ljudi živeli; dva svetska rata, kuga, robovlasništvo, sveopšti haos i konstatno ratno stanje, nedostatak električne energije, frižidera, antibiotika, vakcina, moderne medicine uopšte, visok stepen siromaštva, nepismenost, nedostupnost obrazovanja.

U drugom slučaju, verujemo kako je pre 20, 30, 40, 50 godina bilo bolje i opet ignorišemo nedostatke tog doba. Osnovni razlog zašto nam to doba zvuči primamljivije od ovog, jeste zato što smo bili mlađi, imali smo mnogo manje problema, briga, obaveza nego danas, i voleli bismo da se vratimo u tu bezbrižnu mladost.

Ovo doba, u kom smo se, ni krivi ni dužni, našli, ima svoje mane i svoje prednosti, ali za prosečnog čoveka, ima znatno više prednosti nego što je ijedno doba u istoriji imalo i zaista nemamo zbog čega da kukamo.

Dobre stvari su:

Stepen siromaštva manji nego ikada; 10% svetskog stanovništa živi u apsolutnom siromaštvu, na manje od 2 dolara dnevno, dok je taj procenat 1820. godine iznosio zapanjujućih 94%.

Postoji lek ili način za prevenciju većine bolesti koje su nekada odnosile milione života.

Stepen smrtnosti novorođenčadi i porodilja je sveden na statističku grešku.

Deca, u većini zemalja, ne moraju da rade.

Iako potpuna ravnopravnost još uvek nije dostignuta, žene imaju mnogo više prave nego što su ikada imale i više ih niko ne pali na lomači.

Postoji rasna ravnopravnost u većini delova sveta. Amerikanci afričkog porekla su se pre nekoliko godina bunili jer niko od njih nije dobio oskara, a samo 70 godina ranije, ne da niko od njih ne bi mogao da učestvuje u snimanju filma, već ne bi mogao da se vozi autobusom ili da uđe u prodavnicu koju želi. Gledano iz tog ugla, dobro je da se bune zbog oskara, a ne zbog autobusa.

Postoje prava ljudi svih seksualnih opredeljenja; ako tvrdite suprotno, zamislite se u devetnaestom veku i opredelite se kao gej.

Ratova je manje nego ikada.

Sama činjenica da imate uređaj za komunikaciju koji vam stane u džep i da možete da pročitate ovaj tekst istog momenta kada ga objavim je fascinantna.

Zahvaljujući internetu, svako ima mogućnost za besplatno obrazovanje.

I mnoštvo drugih prednosti koje ovo doba pruža.

Naravno da postoje i loše stvari ovog doba, na koje bi trebalo da obratimo pažnju, i koje bi trebalo da korigujemo.

Tu pre svega mislim na uništavanje eko sistema i globalno zagrevanje, industrijsku nezdravu hranu kojom se trujemo, medijsko širenje panike i stresa i lude predsednike država koji poseduju oružija velike destruktivne sile.

Postoje i neke manje stvari koje bi trebalo korigovati, ali ne može se očekivati da se sve odjednom popravi, i dobra stvar je što se na svim problemima radi.

Stoga, pre nego što okrivimo doba u kom živimo za naše probleme, možda bi trebalo sesti i razmisliti šta mi to lično možemo da uradimo da bismo rešili sopstvene probleme, i kada pronađemo odgovor, trebalo bi preduzeti korake ka rešavanju tih problema, jer, kao što se da primetiti, nije problem u vremenu u kom živimo, već u našoj nesposobnosti i nespremnosti da se suočimo sa vlastitim problemima i baš zbog te nesposnobnisti i nespremnosti, pribegavamo tom romantičnom razmišljanju i verujemo da bi život bio mnogo lakši i bolji da smo se samo rodili nešto ranije.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Život

Tehnička podrška

Često nema mnogo veze sa tehničkim već sa ljudskim problemima i, shodno tome, ljudi bi trebalo da ih rešavaju. Nažalost, u većini slučajeva, s druge strane linije se nalazi neko ko će vas uputiti na “često postavljena pitanja”, ili ko neće umeti da reši vaš problem jer rešavanje vašeg problema znači kršenje polise firme i nijedan zaposleni neće rizikovati tako nešto.

Međutim, ovoga puta, moja priča je nešto drukčija.

Kada smo leta 2019. godine Sanja i ja odlučili da pokrenemo Zagolaj, morali smo da odlučimo čime ćemo snimamo naš video sadržaj.

Bila su nam potrebna svetla, mikrofoni, stalci, teleprompter, a pitanje je bilo da li nam je zaista neophodna kamera, kada već imamo telefone, koji sasvim dobro snimaju?

Ono što telefonima nedostaje da bi mogli da pariraju kamerama jeste veliki senzor koji jednostavno ne može da se spakuje u mali uređaj, što samim tim znači da možemo da zaboravimo na bokeh i filmski kvalitet snimaka, ali to i nije bio prioritet.

Druga stvar koja nedostaje telefonima da bi mogli profesionalno da se koriste za snimanje jeste ručno upravljanje podešavanjima kamere; trebalo bi da mogu da podesim brzinu okidanja, ISO, i otvorenost blende, ali ništa od toga nisam mogao da radim na telefonu, pa je bilo krajnje teško doneti odluku.

Nekom ko je laik, i ko se ne bavi snimanjem ove informacije sigurno nemaju nikakav značaj, ali ja sam jedan od onih štrebera koji vole da imaju svoju kameru pod kontrolom. I bio sam našao Canon M50, koji bi bio idealan za početak; pristupačan je, snima 4K, ima dobar auto fokus, i sve drugo što Canon nudi, a onda sam naišao na aplikaciju pod imenom Filmic Pro, koja je doprinela tome da odložim ulaganje u kameru i da snimam isključivo telefonom.

Iako ovaj tekst zvuči kao reklama za Filmic Pro, što i jeste, moram da naglasim da me niko iz te kompanije nije angažovao da uradim tako nešto, već to radim isključivo kao zadovoljni korisnik.

Filmic Pro ima mogućnost da otključa podešavanje vaše kamere na telefonu i da je pretvori u 67% prave kamere; kažem 67% jer vam omogućava da podešavate ISO i brzinu okidanja, dok blendu i dalje ne možete da kontrolišete, što je sasvim razumno jer je tako malu blendu i nemoguće kontrolisati.

Filmic Pro košta $15, pa smo kupili na Sanjinom telefonu, a pošto imamo “Apple Family Account”, ja sam na svoj telefon preko tog naloga skinuto Filmic Pro besplatno.

2 za 1, reklo bi se.

Filmic Pro nudi opciju da birate birate profil boja i osvetljenja, odnosno pruža vam mogućnost da na vašem telefonu (pod uslovom da vaš telefon već ima dobru kameru na telefonu) snimate u flat ili log formatu; što je nešto što pružaju samo digitalne kamere i što vam omogućava da u post produkciji izvučete maksimum detalja iz senki i iz najsvetlijih delova vaše slike.

Međutim, ima kvaka; uvek ima kvaka. Ako želite tako nešto, to se dodatno plaća.

Naravno da želim!

To košta još $15.

Nije problem, i dalje je jeftinije od čitave kamere koja košta $500.

Ali, Apple ne dozvoljava deljenje porizvoda koje kupiš unutar aplikacije sa članovima porodice, pa ćeš morati da kupiš dva ta dodatka jer snimaš sa dve kamere.

Da vidimo. $15+$15+$15=$45; $45<$500. Može!

Sve je spremno, možemo da počnemo da snimamo, sve imamo i nakon nekoliko snimaka shvatim da veoma teško snimati iz ruke, a da moj snimak ne izgleda kao da ga je snimao alkoholičar pred jutarnji rakiju.

Dakle, treba mi stabilizator, iliti gimbal.

Zhiyun Smooth 4 može da se može da se poveže sa Filmic Pro aplikacijom i mogu kontrolišem kompletnu aplikaciju, a da ne dotaknem ekran telefona! Kupujem!

$100.

Dobro, i dalje je manje od $500.

Prošlo je tako nekoliko meseci kako snimamo, svakim snimanjem učim po malo, još nisam tu gde želim da budem što se tiče kvaliteta, razmišljam da li je možda bilo bolje da kupim kameru…

Filmic Pro, ne može da nađe moj gimbal više! Ne mogu da se povežu!

Probaj na Sanjinom telefonu.

Neće!

Možda je crko gimbal.

Kud nisam kupio kameru!?

Ne paniči, poveži sa Zhiyun, aplikacijom!

Neće!

Pošto beše ona kamera?

Google!

Google kaže: “Reinstaliraj Aplikaciju!”

Reinstaliram.

I dalje neće! Dobro!

Reinstaliraj Zhiyun aplikaciju!

Hoće!

Dobro je! Gimbal nije crko!

Poveži gimbal i Filmic Pro.

Neće.

Filmic Pro je proširio spisak uređaja koji mogu da se povežu sa aplikacijom.

Aha! Znači tu je problem! Sigurno imaju neki bug. Poslaću im mejl da ih pitam. Ali, pre toga ću da vratim moj “cinematographers kit”, dodatak kog sam kupio unutar aplikacije.

Neće! Kaže ne postoji transakcija na vašem Apple ID.

Kako ne postoji kad sam kupio?

Proveravam poruke od Apple. Evo ga!

Tehnički, ja ne posedujem aplikaciju, već Sanja, ali posedujem dodatak aplikaciji i sada kada pokušavam da vratim ono što prethodno bio kupio, Apple store traži u bazi mojih aplikacija i ne može da nađe Filmic Pro.

Znači, moram da kupim aplikaciju, da bih povratio nešto što sam već bio kupio.

Bolje da sam kupio kameru!

Da li da pišem Apple-u ili Filmic-u povodom ovoga ili da jednostavno kupim aplikaciju i na svom telefonu?

Pišem Filmi-c-u i objašnjavam im svoju situaciju:

“Reinstalirao sam aplikaciju. Želim da vratim svoj CK, ali ne mogu. Aplikaciju delim sa suprugom na porodičnom nalogu. Šta da radim?” (Parafraza)

Neko po imenu Russel u krajnje opširnom mejlu mi objašnjava, da “praktično” ništa ne postoji što oni mogu da urade, jer problem nije do njih već do Apple-vog sistema…

Na pola mejla mi treperi živac u oku…

Ali, pošto krivica nije moja, već Apple-ova, oni mi šalju vaučer kog mogu da iskoristim da bih kupio aplikaciju i rešio svoj problem.

Sedim u stolici i ne verujem šta čitam.

Jeste, ne košta ih ništa. Nije da će im u zalihama aplikacija zafaliti jedan primerak. Ne prave nikakvu štetu firmi time što će mi dati besplatan primerak aplikacije. Neće mi zapravo dati ništa. Ja već posedujem taj primerak. Apple je omogućio da deliš aplikacije unutar porodice i tu nema ništa spornog.

Ali ga istovremeno ne posedujem i neko u Filmic Pro, po imenu Russel, je toga svestan, i odlučio je, na svoju ruku, da reši moj problem i da od zadovoljne mušterije, napravi vernog obožavaoca; a ono što Russel nije znao jeste da sam ja već bio spreman da potrošim dodatnih $15 dolara, jer sam znao da će mi to rešiti problem.

Pored toga, Russel mi je objasnio da su svesni da konekcija sa Zhiyun uređajem ne radi prethodna 2 dana, ali da ne mogu ništa da urade bez saradnje sa tehničkom podrškom Zhiyuna, koja je trenutno na godišnjem odmoru, ali Russel mi je dao rešenje, koje će mi biti od koristi dok ne izađe novi “update”; sve što treba da uradim jeste da isključim automatsko podešavanje vremena i da vratim datum na telefonu unazad, i moći ću da povežem svoj gimbal sa svojom omiljenom aplikacijom za snimanje.

Žao mi je što sam “potrošio ovoliko papira” da bih tek sada rekao kako sam zatečen kvalitetom tehničke podrške u Filmic Pro kompaniji, ali mislim da ne biste mogli da dobijete pravu sliku, a da niste bili upućeni u sve detalje mog problema, koje je Russel rešio jednim pišljivim kodom u obliku vaučera.

I da mi Russel nije poklonio aplikaciju, ja bih je kupio, i dalje bih mislio da je aplikacija nešto najbolje što se može instalirati na telefon, ali…

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli, Život

Otvoreni um

Imati otvoreni um znači da ćete prihvatiti činjenicu da možda niste u pravu, sagledaćete šta strana koja misli drukčije ima da kaže, i ako se bude ispostavilo da su oni u pravi, prihvatićete istinu, jer istina je ono što je bitno, a ne ko je u pravu.

Oni koji imaju zatvoreni um će učiniti sve što je moguće kako bi dokazali da su u pravu čak iako svi argumenti govore suprotno. Njima nije bitna istina, već da budu u pravu.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Produktivnost, Život

Khan Akademija

Pre više od 10 godina, Salmon Khan je na Youtube stavljao videa u kojima objašnjava matematiku svojim rođacima koji su živeli daleko od njega. Nikada nije ništa očekivao od toga; nije mislio da će se to pretvoriti u jednu veliku Khan akademiju, ali jeste.

Ne samo da su druga deca imala korist od nejgovih videa, već i roditelji i nastavnici. Deca su zahvaljujući video lekcijama mogla da uče školski sadržaj svojim tempom u privatnosti svog doma, bez pritiska i žurbe.

Problem u školi je što bez obzira da li je učenik nešto razumeo ili nije, nastavnik je dužan da pređe na iduće gradivo. Sa videom, učenik može da se zaustavi i vrati na mesta koja nije razumeo.

Ideja Khan akademije je da se učinioca humanizuje. Ono što je nastavnik nekada predavao na času, se sada može pogledati kod kuće, za domaći, tempom koji odgovara svakom učeniku, a ono što je nekada bio domaći se radi u školi, uz asistenciju i nadzor nastavnika i drugih učenika, koji su tu da pomognu. Na taj način, učinica je humanizovana, jer nastavnik ne drži govor pred tridesetoro dece, već je u mogućnosti da individualno pomogne svakom kada za to ima potrebe.

Khan akademija je globalna svetska organizacija i većina sadržaja koji se nalaze na njihovom sajtu je potpuno besplatan i tamo možete učini šta god da vas zanima, na bilo kom jeziku. Video predavanja su titlovana, a vežbe koje se tamo nalaze su takođe prevedene; bar onaj deo što sam ja proverio.

Ukoliko vaše dete ide u školu, napravite mu nalog na Khan akademiji i možda će mu biti od pomoći u školi.

Ukoliko ste učitelj ili nastavnik, sajt Khan akademije vam takođe može biti od koristi.

Moram da naglasim da ovo nije reklamni članak, ja nemam nikakve koristi od toga što promovišem Khan akademiju na mom sajtu, jednostavno mi se svidela ideja za koju verujem da će revolucionizovati obrazovni sistem; samo što, nažalost, revolucije u obrazovanju uvek dolaze sporo.

Ovo je link za Khan akademiju , a možete pogledati i TED talk iz 2011, koji je takođe preveden na srpski, kako biste se dodatno upoznali sa Khan akademojim.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Motivacija, Produktivnost, Život

Pravo vreme je sad

Svi imamo neke želje; želeli bismo da vodimo drukčiji život nego što sada vodimo. Možda želimo da promenimo posao, da ostvarimo karijeru na internetu, da otpočnemo vlastiti biznist, da proširimo porodicu, da…

Ali, te želje često ostaju nešto što će se dogoditi u budućnosti; nešto na čemu ćemo raditi kada se stvore određeni uslovi; kada budemo rešili izvesne probleme; kada nas bude pogodila inspiracija; kada naša deca odu na fakultet, kada budemo imali ovo ili ono…

Da vam kažem nešto: idealni uslovi ne postoje! Uvek će vam nešto faliti!

Jedini razlog zašto neko vodi život kog biste vi želeli da vodite je što taj neko nije čekao idealne uslove već je preduzeo izvesne mere. Ne, taj neko nije ni pametniji, ni sposobniji, niti je imao više sreće, niti su mu bogovi i horoskopski znaci više naklonjeni, taj neko je jednostavno uzeo stvar u svoje ruke i počeo da radi.

Koliko ste puta pročitali neku knjgu, pogledali film, videli bilo čiji proizvod rada u domenu u kom biste sami želeli da radite, i pomislili – pa ja mogu bolje od ovog?

Recimo da hoćete da radite kao dizajner, ali radite kao kasirka jer to vam donosi sigurna mesečna primanja iako mrzite taj posao. Prošli ste pored bilborda koji izgleda kao da ga je sastavio neko iz IV-2 na času likovnog i pomislili ste da vi možete bolje.

Naravno da možete! Ali, da biste u tome uspeli morate da ustanete iz vaše fotelje, ostavite telefon i zaista preduzmete korake; napravite vebsajt, napravite portfolio, pravite tutoriale i stavljajte ih na YouTube i na vaš vebsajt, napravite profile na freelancing sajtovima…

Jeste, u početku će biti teško. Nećete moći da nađete klijente, ali to nije razlog da odustanete. Zapamtite, oni koji se bave dizajnom su tu samo zato što su bili uporni i zato što su radili. Svakodnevno su stvarali rad, možda su ga kačili na instagram, možda na svoj sajt, ali su se stvarali i pokazivali svoj rad drugima, i neko ih je primetio i angažovao da dizajniraju taj bilbord. Da je taj neko znao da vi umete bolje, sigurno bi angažovao vas umesto njih, ali vi niste radili i niko vas nije primetio.

Imaćete mnogo da učite i moraćete da se navikavate na nove radne obaveze i isplanirate vaš dan drukčije; možda ćete morati da se odreknete vaše omiljene TV serije ili nekoliko sati listanja fejsbuka, ali ako zaista želite neku promenu u vašem životu, to je cena koju morate da platite; morate da se pokrenete i da zaista odradite posao; ne sutra, ne u ponedeljak, ne sledeće godine već – SADA, DOMAH!

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Fitnes, Misli, Život

U poslednji čas

Iako deluje kao nešto potpuno nebitno i kao gubljenje vremena, spavanje je najvažnija aktivnost koju obavljamo u toku jednog dana, odnosno noći.

Da spavanje nije toliko bitno, evolucija bi se pobrinula da više nikada ne radimo tako nešto. Kada malo bolje pogledamo, dok spavamo tada smo najranjiviji, što je posebno bilo problematično za naše pretke kojima je večito pretila opasnost od predatora. I, zašto bi onda priroda odlučila da zadrži jednu takvu radnju u kojoj svako može da nam naudi, ako nije od ključne važnosti za naš život i u kojoj provedemo trećinu našeg života?

Znatno duže možemo da izdržimo bez hrane, nego bez spavanja. Ako preskočimo da spavamo svega jednu noć svi znamo kako se sutradan osećamo i koliko možemo uspešno da obavljamo i najtrivijalnije radnje.

U toku spavanje, dolazi do regenarcije našeg mozga, mišića i drugih ćelija i odvijaju se veoma važni procesi u mozgu, poput prenošenja informacija iz kratkotrajnog u dugotrajno pamćenje.

Da bismo imali kvalitetan san naše telo mora da ima dovoljnu količinu melatonina, prostorija mora da bude odgovrajuće temperature (16-18 stepeni celzjusa je idalna temperatura za spavanje), mora da bude dobro zamračeno i dovoljno tiho.

Melatonin je hormon koji nas uspavljuje i on se luči pri nedostatku svetlosti, posebno plave svetlosti. Kako su naši preci provodili najveći deo dana na otvorenom, nedostatak svetlosti, odnosno boje neba, govorilo je našem telu da je vreme za spavanje u nekom dobrom skloništu, daleko od predatora.

Ekrani modernih uređaja u koje gledamo dobar deo dana emituju veoma jaku svetlost. Stručnjaci za spavanje, poput Metju Vokera, preporučuju da sat vremena pre spavanja izbegavamo korišćenje bilo kakvih ekrana kako bi naše telo uspelo da izluči dovoljnu količinu melatonina.

Ukoliko ne možete da izbegnete gledanje u ekrane u toku poslednjih sat vremena vašeg dana, onda je preporučljivo da nabavite naočari koje reflektuju plavu svetlost, ili ako stalno nosite naočari da na njih ugradite filter koji će činiti isto.

Gotovo svi uređaji imaju opciju da izbace plavu svetlost u toku određenog doba dana. Jednostavno pogledajte u podešavanjima ekrana vašeg uređaja i verovatno ćete pronaći opciju da uklonite plavu svetlost od zalaska do izlaska sunca. To možda nije najbolja opcija za dizajnere, jer će to učiniti vaš ekran plavim, ali za obične korisnike je i te kako od korsiti.

Takođe, u prostorijama u kojima provodite poslednje sate vašeg dana ne bi trebalo da imate uključene led, ili štedljive sijalice, jer one emitiju znatno više plave svetlosti od običnih sijalica čija je svetlost žuta.

Čoveku je u proseku potrebno 8 sati sna, a sve ispod 7 sati je štetno za zdravje.

Čuvajte vaš san da bi on čuvao vas i posvetite poslednih sat vremena vašeg dana da biste se pripremili za zdrav san.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.