Produktivnost, Život

Khan Akademija

Pre više od 10 godina, Salmon Khan je na Youtube stavljao videa u kojima objašnjava matematiku svojim rođacima koji su živeli daleko od njega. Nikada nije ništa očekivao od toga; nije mislio da će se to pretvoriti u jednu veliku Khan akademiju, ali jeste.

Ne samo da su druga deca imala korist od nejgovih videa, već i roditelji i nastavnici. Deca su zahvaljujući video lekcijama mogla da uče školski sadržaj svojim tempom u privatnosti svog doma, bez pritiska i žurbe.

Problem u školi je što bez obzira da li je učenik nešto razumeo ili nije, nastavnik je dužan da pređe na iduće gradivo. Sa videom, učenik može da se zaustavi i vrati na mesta koja nije razumeo.

Ideja Khan akademije je da se učinioca humanizuje. Ono što je nastavnik nekada predavao na času, se sada može pogledati kod kuće, za domaći, tempom koji odgovara svakom učeniku, a ono što je nekada bio domaći se radi u školi, uz asistenciju i nadzor nastavnika i drugih učenika, koji su tu da pomognu. Na taj način, učinica je humanizovana, jer nastavnik ne drži govor pred tridesetoro dece, već je u mogućnosti da individualno pomogne svakom kada za to ima potrebe.

Khan akademija je globalna svetska organizacija i većina sadržaja koji se nalaze na njihovom sajtu je potpuno besplatan i tamo možete učini šta god da vas zanima, na bilo kom jeziku. Video predavanja su titlovana, a vežbe koje se tamo nalaze su takođe prevedene; bar onaj deo što sam ja proverio.

Ukoliko vaše dete ide u školu, napravite mu nalog na Khan akademiji i možda će mu biti od pomoći u školi.

Ukoliko ste učitelj ili nastavnik, sajt Khan akademije vam takođe može biti od koristi.

Moram da naglasim da ovo nije reklamni članak, ja nemam nikakve koristi od toga što promovišem Khan akademiju na mom sajtu, jednostavno mi se svidela ideja za koju verujem da će revolucionizovati obrazovni sistem; samo što, nažalost, revolucije u obrazovanju uvek dolaze sporo.

Ovo je link za Khan akademiju , a možete pogledati i TED talk iz 2011, koji je takođe preveden na srpski, kako biste se dodatno upoznali sa Khan akademojim.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Motivacija, Produktivnost, Život

Pravo vreme je sad

Svi imamo neke želje; želeli bismo da vodimo drukčiji život nego što sada vodimo. Možda želimo da promenimo posao, da ostvarimo karijeru na internetu, da otpočnemo vlastiti biznist, da proširimo porodicu, da…

Ali, te želje često ostaju nešto što će se dogoditi u budućnosti; nešto na čemu ćemo raditi kada se stvore određeni uslovi; kada budemo rešili izvesne probleme; kada nas bude pogodila inspiracija; kada naša deca odu na fakultet, kada budemo imali ovo ili ono…

Da vam kažem nešto: idealni uslovi ne postoje! Uvek će vam nešto faliti!

Jedini razlog zašto neko vodi život kog biste vi želeli da vodite je što taj neko nije čekao idealne uslove već je preduzeo izvesne mere. Ne, taj neko nije ni pametniji, ni sposobniji, niti je imao više sreće, niti su mu bogovi i horoskopski znaci više naklonjeni, taj neko je jednostavno uzeo stvar u svoje ruke i počeo da radi.

Koliko ste puta pročitali neku knjgu, pogledali film, videli bilo čiji proizvod rada u domenu u kom biste sami želeli da radite, i pomislili – pa ja mogu bolje od ovog?

Recimo da hoćete da radite kao dizajner, ali radite kao kasirka jer to vam donosi sigurna mesečna primanja iako mrzite taj posao. Prošli ste pored bilborda koji izgleda kao da ga je sastavio neko iz IV-2 na času likovnog i pomislili ste da vi možete bolje.

Naravno da možete! Ali, da biste u tome uspeli morate da ustanete iz vaše fotelje, ostavite telefon i zaista preduzmete korake; napravite vebsajt, napravite portfolio, pravite tutoriale i stavljajte ih na YouTube i na vaš vebsajt, napravite profile na freelancing sajtovima…

Jeste, u početku će biti teško. Nećete moći da nađete klijente, ali to nije razlog da odustanete. Zapamtite, oni koji se bave dizajnom su tu samo zato što su bili uporni i zato što su radili. Svakodnevno su stvarali rad, možda su ga kačili na instagram, možda na svoj sajt, ali su se stvarali i pokazivali svoj rad drugima, i neko ih je primetio i angažovao da dizajniraju taj bilbord. Da je taj neko znao da vi umete bolje, sigurno bi angažovao vas umesto njih, ali vi niste radili i niko vas nije primetio.

Imaćete mnogo da učite i moraćete da se navikavate na nove radne obaveze i isplanirate vaš dan drukčije; možda ćete morati da se odreknete vaše omiljene TV serije ili nekoliko sati listanja fejsbuka, ali ako zaista želite neku promenu u vašem životu, to je cena koju morate da platite; morate da se pokrenete i da zaista odradite posao; ne sutra, ne u ponedeljak, ne sledeće godine već – SADA, DOMAH!

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Fitnes, Misli, Život

U poslednji čas

Iako deluje kao nešto potpuno nebitno i kao gubljenje vremena, spavanje je najvažnija aktivnost koju obavljamo u toku jednog dana, odnosno noći.

Da spavanje nije toliko bitno, evolucija bi se pobrinula da više nikada ne radimo tako nešto. Kada malo bolje pogledamo, dok spavamo tada smo najranjiviji, što je posebno bilo problematično za naše pretke kojima je večito pretila opasnost od predatora. I, zašto bi onda priroda odlučila da zadrži jednu takvu radnju u kojoj svako može da nam naudi, ako nije od ključne važnosti za naš život i u kojoj provedemo trećinu našeg života?

Znatno duže možemo da izdržimo bez hrane, nego bez spavanja. Ako preskočimo da spavamo svega jednu noć svi znamo kako se sutradan osećamo i koliko možemo uspešno da obavljamo i najtrivijalnije radnje.

U toku spavanje, dolazi do regenarcije našeg mozga, mišića i drugih ćelija i odvijaju se veoma važni procesi u mozgu, poput prenošenja informacija iz kratkotrajnog u dugotrajno pamćenje.

Da bismo imali kvalitetan san naše telo mora da ima dovoljnu količinu melatonina, prostorija mora da bude odgovrajuće temperature (16-18 stepeni celzjusa je idalna temperatura za spavanje), mora da bude dobro zamračeno i dovoljno tiho.

Melatonin je hormon koji nas uspavljuje i on se luči pri nedostatku svetlosti, posebno plave svetlosti. Kako su naši preci provodili najveći deo dana na otvorenom, nedostatak svetlosti, odnosno boje neba, govorilo je našem telu da je vreme za spavanje u nekom dobrom skloništu, daleko od predatora.

Ekrani modernih uređaja u koje gledamo dobar deo dana emituju veoma jaku svetlost. Stručnjaci za spavanje, poput Metju Vokera, preporučuju da sat vremena pre spavanja izbegavamo korišćenje bilo kakvih ekrana kako bi naše telo uspelo da izluči dovoljnu količinu melatonina.

Ukoliko ne možete da izbegnete gledanje u ekrane u toku poslednjih sat vremena vašeg dana, onda je preporučljivo da nabavite naočari koje reflektuju plavu svetlost, ili ako stalno nosite naočari da na njih ugradite filter koji će činiti isto.

Gotovo svi uređaji imaju opciju da izbace plavu svetlost u toku određenog doba dana. Jednostavno pogledajte u podešavanjima ekrana vašeg uređaja i verovatno ćete pronaći opciju da uklonite plavu svetlost od zalaska do izlaska sunca. To možda nije najbolja opcija za dizajnere, jer će to učiniti vaš ekran plavim, ali za obične korisnike je i te kako od korsiti.

Takođe, u prostorijama u kojima provodite poslednje sate vašeg dana ne bi trebalo da imate uključene led, ili štedljive sijalice, jer one emitiju znatno više plave svetlosti od običnih sijalica čija je svetlost žuta.

Čoveku je u proseku potrebno 8 sati sna, a sve ispod 7 sati je štetno za zdravje.

Čuvajte vaš san da bi on čuvao vas i posvetite poslednih sat vremena vašeg dana da biste se pripremili za zdrav san.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Život

Lovac na greške

Jedna od profesionalnih deformacija nas koji radimo u obrazovanju je da stalno lovimo greške u tuđem ponašanju i da ih na njih upozoravamo.

Problem nastaje kada to radimo uvek i na svakom mestu.

Ja, na primer, imem strašnu glavobolju kada spazim da neko ne koristi tehnologiju onako kako bi trebalo; ako neko ne ažurira svoje aplikacije i operativne sisteme; ako im je ptrebno druže vremena da bi došli od izvesnih podešavanja na njihovom uređaju ili ako uopšte ne umeju da dođu do podešavanja. U tim situacijama čak i ne ispravaljam druge, već uradim šta god su naumili umesto njih.

Zatim, tu su bahati vozači za kojima često vičem ili makar tiho opsujem; agresivni roditelji; roditelji koji hrane svoju decu smećem; oni koji ostavljaju smeće za sobom; oni koji idu pre reda; svi oni čija je linija horizonta na fotografiju koju su napravili kriva; svi oni koji otkucaju “c”, “c,” “s”, “dj,” “z” umest “č”, “ć”, “š”, “đ”, “ž”; svi oni koji kažu “jer” umesto “da li”; i za kraj – sve kontradiktorno mi izuzezno ide na živac i ne mogu da se uzdržim i da ne intervenišem ili da makar ne budem ciničan…

Spisak je podugačak i ide do te mere da ponekad gledamTV (to se uglavnom desi kada sam u poseti nekome ko poseduje TV i stalno je uključen) i sve što radim je da komentarišem greške iako od tih komentara niko nema koristi niti dopiru do onoga ko bi imao koristi od njih.

To je slično onome kada smo svi mi političari i fudbalski selektori.

Ljudi ne vole da im se ukaže svako banalno odstupanje od norme, pravila ili logike i u tim situacijama će se braniti.

Ukazivanje na greške kada to nije traženo često nikome ne donosi dobro. Onaj ko na grešku ukazuje ispadne cepidlaka, namćor, filozof, i razne druge etikete, a onaj ko je grešku napravio u inat onom od gore neće svoju grešku ispraviti.

Iako se iz grešaka najbolje uči, možda ne bi trebalo ukazati baš na svaku; možda bi ukazivanje trebalo ostaviti za one ključne, one koje mogu najviše štete da nanesu bilo onome ko pravi grešku ili nekom u njihovoj okolini.

Trebalo bi obratiti pažnju na ton kojim se tako nešto iskazuje; cinizam, ironija, sarkazam ili podmsmeh nisu nikada ništa dobro doneli onom kome su bili upućeni.

Najkraće rečeno, preterano ukazivanje na greške je samo po sebi greška.

Najveća ironija je kada ne vidimo sopstvene greške; kao, na primer, bezbroj grešaka u kucanju na ovom blogu, a druge greške neću ni da pominjem.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Produktivnost, Život

Šta ako izuzmemo novac iz jednačine?

Pre dva dana sam pisao o strasti i hteo bih da se nadovežem.

Allan Watts je jednom prilikom pitao studente šta će da rade nakon što budu diplomirali.

Neki su rekli da će biti biznismeni, menadžeri, prodavci,… birali su karijere koje mogu da donesu status i novac.

Watts je zatim rekao:

A, šta ako izuzmemo novac iz jednačine, šta biste onda radili?

Neki su rekli da bi voleli da pišu, da snimaju filmove, da plešu, da pomažu siromašnim ljudina, da slikaju… jedan potpuno drugi spektar disciplina koji takođe može da donese status i novac, ali uspeh u tim disciplinama nije zagarantovan i ne postoji spisak koraka koje bi trebalo napraviti kako bi se do tog uspeha došlo.

Watts je sevetovao studente da rade ono u čemu leži njihova strast, ono što su odabrali nakon izuzimanja novca iz jednačine i da će jednog dana, kada budu dovoljno dobri i kada budu dovoljno dugo radili to što su odabrali, novac doći sam.

Kada malo bolje razmislite, suludo je trošiti vreme, život uopšteno, na poslove čija je novac jedina svrha.

Raditi ono što volite ne znači ležati i pasivno gledati TV ili YouTube, igrati igrice, već stvarati nešto što samo vi možete da stvorite i niko drugi.

Raditi nešto što volite znači provesti vreme u aktivnosti u kojoj vreme stane i od koje vam je teško da se odvojite.

Raditi nešto što volite znači da vas to podseća na dečju igru; to je prvo što želite da radite kad se probudite; u toj meri to ne želite da prekinte da ćete preskočiti obrok ili spavanje; kada to nešto završite, želite nesebično da delite sa drugima.

Ako ste mladi, tek ste završili fakultet ili ćete tek da ga upišete, radite ono što volite; pronađite vašu starst, promenite svoj život, ali i živote drugih, na bolje; stvorite nešto.

Ako imate porodicu i neophodno je da donosite novac za sto, ako ste zaglibili u nekom poslu koga mrzite to znači da ne možete tek tako da date otkaz da biste se denuli i potragu za vašim strastima jer postoje ljudi koji zavise od vas i vaše zarade.

Ono što možete da uradite jeste da odvojite deo svog slobodnog vremena da biste radili stvari koje volite i možda jednog dana nećete više morati da radite poslove koje mrzite; znaćete da ste utrošili vaše vreme radeći nešto što vam prija i što vas čini srećnim.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Život

Vraćanje starim navikama

Kad nas uhvati panika, kada dotaknemo dno, često smo odlučimo da promenimo naše navike; mnogi prestanu da puše posle prvog srčanog udara; neki prestanu da piju nakon što se javno osramote; neki promene ishranu nakon što im je postavljena dijagnoza neke teške bolesti; neki odluče da naprave dnevni raspored i da više ne kasne ni sa jednim projektom…

Držimo se tih novih navika i vidimo kako se naš život menja; često na bolje, a ponekad je te navike potrebno korigovati; što je normalno.

Shvatimo, koliko su naše stare navike loše uticale na naš život i kako su nas dovele u lošu situaciju i obećamo da se više nikada nećemo vraćati na njih.

I onda, malo pod uticajem okoline, malo zato što kada se rane ohlade i zarastu zaboravimo koliko nam je loše bilo, polako se vraćamo starim navikama.

Zapalimo jednu cigaretum, popijemo jedno piće, pojedemo kolač više, ili preskočimo nešto iz našeg rasporeda… i mislimo, dobro je, neću se vraćati starim navikama, ali dok trepnemo, opet smo se vratili, mnogo brže nego što smo ih se otarasili.

Čovek je čudno biće sposobno da samo sebi nanosi štetu zarad malih zadovoljstava koja mu pružaju sopstveni hormoni.

Čovek, iako poseduje moćan intelekt, većinu svojih odluka donosi vođen emocijama; jede mi se sladoled; baš bih popio jedno pivo; spao bih s komšinicom; voleo bih da imam novi telefon, auto…

Političari i marketing stručnjaci su svesni koliko čovek lako donosi loše odluke ako ga pogodimo u emotivnu žicu i zato smisleno prave svoje kampanje da izazovu emociju koja će nas navesti da glasamo za njih ili da kupimo njihov proizovd.

Da bismo racionalno doneli odluku, moramo da sednemo sami sa sobom, uzmemo papir i olovku i zapišemo sve “za” i “protiv” neke odluke. To će nam omogućiti da imamo kantar kojim ćemo da merimo na koju stranu će naša odluka pasti.

Takav jedan kantar će još bolje funkcionisati ako nakon donošenja odluke sačekamo bar 48 sati pre nego što odluku ozvaničimo; tada će emocije splasnuti i jasno ćemo videti da li bi nešto trebalo uraditi ili ne; marketing stručnjaci su takođe svesni toga i zato vam kažu: “ako pozovete omdah…”

Kada donesete racionalnu odluku znaćete zašto ste tako postupili, i kada dođete u situaciju da uradite nešto što ne bi trebalo, lakše će vam biti da to izbegnete ako se budete setili zbog čega ste nešto zapravo prestali da radite.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Produktivnost, Život

U koliko stvari možete biti dobri

Moj odgovor je – ne znam.

S jedne strane, postoje ljudi koji savetuju da odaberete jednu stvar i postanete majstor u njoj; bilo da je to pisanje, slikanje, muzika, šah, stolarija, grnčarija, u čemu god da leži vaša strast, uhvatite se toga i kopajte koliko god duboko možete.

Vrlo dobro se sećam intervjua sa jednim čelistom koji je tada imao blizu 90 godina. Novinarka ga je pitala šta ga motiviše da još uvek vežba i nastupa; njegov odgovor je bio.

Svakog dana naučim nešto novo.

nažalost ne mogu da se setim imena čeliste; vrlo sam loš u pamćenju imena

To dovodi do zaključka da bez obzira koliko se dugo nečim bavite, uvek ima prostora za napredak i da nikada ne može nešto dovesti do savršenstva, ali možete nešto podići na velemajstorski nivo i postati jedan od retkih.

S druge strane, imate ljude koji ne mogu da se zadrže na jednoj sferi već su kranje svestrani.

Vladimir Nabokov je pisao romane, predavao književnost, za šta se može reći da je srodno, ali se bavio i izučavanjem leptira; što nema mnogo veze jedno s drugim.

Vudi Alen piše scenarija, režira i svira klarinet. Možda nije uspešan u sviranju klarineta koliko u filmu, ali zašto bi morao da bude velemajstor u svim sferama? Dovoljno je raditi nešto iz ljubavi. Vudi Alen toliko voli da svira klarinet da je propustio dodelu svog prvog oskara jer je imao zakazanu svirku u džez klubu.

Stiven King svira gitaru u rok bendu koji postoji nekoliko decenija.

Braća Green, Džon i Henk, pišu romane, i vode nekoliko YouTube kanala.

Da Vinči i Aristotel su bili prilično svestrani i ne samo to, već su bili geniji u mnogim sferama i njihovi radovi i teorije opstaju dugi niz vekova.

Elon Musk je tvorac PayPal-a, Space – X, Tesla automobila, kopa tunele ispod Los Anđelesa što ga čini prilično uspešnim biznismenom i inženjerom.

Dakle, ako možete da radite više stvari paralelno, dajte sebi na volju. Ako vas interesuje samo jedna, nemojte da vas to brine. Vi najbolje znate šta je najbolje za vas.

Samo jedna stvar je sigurna, u čemu god želite da budete uspešni, neophodno je da provedete godine rada i truda pre nego što vaše delo podignete na neki viši nivo.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Produktivnost, Život

Rupa

Po rečima Seth Godina, uvek će postojati rupa između onoga što jeste i što biste hteli da postanete.

Ponekad će vam se činiti što više kopate to vaša rupa postaje dublja i sve je teže izaći iz nje. Rezultati našeg rada često ne dolaze odmah, posebno ako se nalazimo u poslu koji zahteva pažnju poverenje drugih ljudi.

Pažnju i poverenje ljudi se stiču polako. Za početak, najbolje je steći poverenje 10 ljudi. Ako uspete da pronađete 10 ljudi kojima ćete biti od pomoći i koji će o vama pričati vašim prijateljima, velika je verovatnoća da će vam oni pomoći da nađete 100 ljudi,…

Za tako nešto je potrebno mnogo strpljenja i požrtvovanja i rada bez ikakvih rezultata. Svi bismo želeli da postanemo hit preko noći. Takvi hitovi su retki i za njih i veoma je mala verovatnoća da će se dogoditi upravo vama.

Mnogo češće, rezultati dolaze nakon 5,6, 10 godina rada, ali čak i onda pomislimo da se nešto dogodilo preko noći jer nismo bili prisutni dok je hit nastajao.

Retki su oni koji ne odustanu kada jama postane duboka i kada se ne vidi izlaz na drugoj strani. Većina uglavnom odustane i počne da radi nešto drugo, dok se i tamo ne pronađe u jami.

Da biste izašli iz rupe morate reći ne mnogim stvarima i koncentrisati se samo na pronalaženje vašeg puta do drugog kraja rupe.

Kada jednom budete izašli iz rupe naći ćete se u društvu malobrojnih i postaćete neko čija će priča biti vredna pažnje; tada je vreme da pronađete novu rupu iz koje ćete se mukom iskopavati.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Život

Vreme

Vreme je najjeftinija stvar koju imamo.

… čuo sam jednom i moram reći da se žestoko ne slažem s tim stavom.

Vreme je jedino što ne možemo kupiti. Svakog dana, svako od nas dobije istu količinu vremena i veoma je bitno kako ćemo ga potrošiti.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli, Život

Lakše je promeniti svet nego samog sebe

To je ono kada ste nezadovoljni sopstvenim životom, a ne znate kako ste tu dospeli pa tražite krivce. 

Srećan sam što sam davno prerastao taj način razmišljanja, ali verujem da postoje oni koji još uvek ne vide suludost krivljenja političara ili neke druge više sile za sve nedaće koje su ih snašle i možda će im moja priča biti od pomoći.

Bio sam student na Pedagoškom fakultetu u Somboru; imao sam mnoštvo nagomilanih ispita i seminarskih radova koje nisam rešavao; nisam mogao da viđam devojku kad god sam to hteo; živeo sam na račun roditelja koji baš nisu mogli mnogo da mi šalju, a bio sam dovoljno nesposoban da pronađem neki “part-time” posao ili da dođem do novca na bilo kakav legalan način.

Pored svega toga, nisam znao da li zaista želim da studiram to što sam upisao, nisam znao šta ću posle, odnosno nisam imao konkretno zacrtan životni cilj, a samim tim niti bilo kakav životni plan. 

Otaljavao sam taj fakultet kako sam mogao i dane sam provodio igrajući teksas poker na fejsbuku, listajući 9gag, i igrajući hattrick i Footbal Manager; ne baš najbolji i najsrećniji način da se provodi vreme.

Ukratko rečeno, mrzeo sam čitav svet, a najviše sam mrzeo sebe jer nisam umeo da se iščupam iz situacije u kojoj sam se našao.

Onda sam pronašao izvestan pokret, nevladinu organizaciju, koja funkcioniše na globalnom nivou i čije ime ne bih želeo da spominjem jer ne želim nikog da imenujem u negativnom kontekstu. 

Oni su mi ukazali na neke stvari koje ne funkcionišu u svetu; ekonomski sitem, zdravstveni sistem, sistem vaspitanja, religija… šta god poželite. Zar razliku od drugih teoretičara zavere, jer ništa drugo nisu bili, ovi su nudili izvesna rešenja. Želeli su da promene čitav monetarni sistem kako bismo svi živeli u nekoj njihovoj verziji Utopije.

Oni su mi dali odgovore i rešenje za sve moje probleme. Rekli su mi da nije problem u meni već u sistemu; ubedili su me da sam programiran da razmišljam na izvestan način, da sam ovca baš kao i svi oni koji ne vide pravu istinu, da život nije onakav kakvim nam se čini već da postoji neka istina koju od nas skrivaju izvesni vladari sveta.

Iako ne mogu da tvrdim da sve to nije istina, tada nisam video da bavljenje teorijama zavere neće pomoći mojim problemima; da mi to neće pomoći da položim ispite i da zadržim pravo da stanujem u studentskom domu, što je bila mnogo jeftinija opcija od stanovanja u stanu; čak i kada sam ga delio sa drugima.

Žestoko sam bio zapenio sa svim što su oni propovedali. Pridružio sam se organizaciji, prevodio tekstove na sajtovima i titlove za njihove video snimke, postao sam koordinator prevodilačkog tima, organizovao onlajn sastanke, organizovao premijeru filma u Somboru, i pomogao organizaciju premijere istog filma u drugim gradovima širom Srbije, sve u nadi da ću na taj način promeniti svet i rešiti sve probleme; ne samo svoje već čitavog čovečanstva.

Istina, bilo je lakše raditi sve to nego spremiti ispit, pronaći honorarni posao ili rešiti neke lične probleme i afere u kojim sam se našao; bilo je lakše nositi čitav svet na leđima nego sesti i na 10 stranica otkucati seminarski rad. 

Propaganda te organizacije postala je moja opsesija. Svima sam propovedao o izvanrednom svetu koji ćemo moji komradi i ja da stvorimo. Kada bih naišao na sumnju mojih sagovornika pretvarao bih se u ciničnu zver koja je zbog toga izgubila mnogo prijatelja i poznanika. 

Druge sam smatrao ovcama jer nisu bili sposobni da vide istinu koju smo im stavljali na tacnu, dok sam istovremeno bio jedan veliki magarac koji je lične probleme zamenio svetskim i koji je verovao u sve što mu teoretičari zavere serviraju.

Takve organizacije i ideje privlače vrlo čudne ljude; ljude koji su sposobni da veruju u bilo šta; da smo nastali od vanzemaljaca koji su došli sa izvesne planete Anunaki; da postoji izvesna orgonska energija na koju možemo da pokrećemo motore naših automobila ali nam naftne koorporacije to ne dozvoljavaju; da možete da živite gladajući u Sunce… 

Možda zvuči suludo, i možda je još luđe što o tome otvoreno i javno govorim, ali sam verovao u sve to. Gledao sam u Sunce, verovao u Anunaki civilizaciju, orgonsku energiju i bio sam vegetarijanac jer sam mislio da ću time da spasim ne znam koliko životinja, dok sam žestoko narušavao sopstveno zdravlje i zbog čega još uvek osećam posledice.

Ljudi skloni takvim verovanjima imaju jednu zajedničku stvar; svi su nezadovoljni sopstvenim životima i ne umeju da iznađu rešenja za svoje probleme. 

Neke je ostavila žena pa su zbog toga krivili JP Morgana; neki su ostali bez posla ili su radili na radnim mestima koja mrze, pa im je za to bila kriva Koka kola i crkva; neki su izgubili blisku osobu i za to su krivili HAARP antene i izvesne avione koji nadleću naše nebo i prskaju nas kojekakvim hemikalijama iz krajnje nepoznatih razloga; valjda vrše neke eksperimente ili šta ti ja znam. 

Jedni nisu mogli da nađu partnera pa im je bilo lakše da kažu da su ih vanzemaljci genetski modifikovali, isti ti vanzemalji koje izvesne vladajuće partije vešto skrivaju u nekim tajnim objektima; to je bilo lakše nego poraditi na svojim socijalnim veštinama i zapitati se kako je moguće da su svi ludi, a samo sam ja normalan?

Kada na sve to gledam 12 godina kasnije, izgleda mi neverovatno da sam se kleo u naučni metod i istovremeno slepo verovao čitavoj dogmatskoj propagandi jedne organizacije bez trunke preispitivanja onoga što propovedaju.

Bio sam vrlo čudan i otuđen. Nisam hteo da gledam filmove jer sam mrzeo Holivud; kako je moguće uživati u filmu na kog je potrošeno toliko novca? 

S druge strane, filmove poput Matriksa sam doživljavao kao dokumentarne filmove i objašnjavao ljudima tajne poruke koje navodno taj film krije. Verujem da sam bio predmet dobre sprdnje među ljudima i izgubio sam povrenje i kredibilitet mnogih. 

Ljudi koji se nalaze u bezizlaznim situacijama, bilo stvarnim ili fiktivnim, često odgovor pronalaze u religiji, čudotvorcima, magičnim napicima, magnetima, amajlijama i ne shvataju da se najveća moć nalazi upravo u njihovim rukama. 

Ne govorim o smrtno bolesnima, već o zdravim ljudima koji se nalaze na radnim mestima koja mrze, u vezama iz kojih ne mogu da izađu iako su nesrećni, koji ukratko nisu zadovoljni sopstvnim životom i statusom kog poseduju i ništa ne preduzimaju ne bi li stvorili promenu.

Promeniti sopstveni život nije lako, ali ako ga mi ne promenimo, niko drugi neće niti je to ičiji posao.

Ne kažem da bi trebalo da odustanete od promene sveta; naprotiv, jedna od glavnih funkicja mog bloga je da se nakon čitanja svakog teksta zapitate na koji način biste mogli da postanete bolji ili da pomognete nekom drugom da postane bolji.

Ali, ta promena je najefikasnija ako se odvija na ličnom nivou, ako se svakodnevno trudimo da postanemo bolji nego što smo bili juče. 

Ta promena ne znači linčovanje, nepoverenje, traženja krivaca za probleme koji smo sami sebi stvorili; ta promena znači priznati samome sebi da smo napravili greške u životu i pronaći način da te greške ispravimo.

Lako je maštati o nekom utopijskom sistemu u kom ćemo svi biti srećni i bez problema, ali taj svet je krajnje fiktivan. Što pre budemo shvatili da je život jedan dugačak niz problema koje rešavamo, lakše će nam pasti svaki put kada se budemo našli u jednom. 

Ne postoji svet bez problema; život je suviše kompleksan da bi sve funkcionisalo onako kako mi to želimo. Uostalom, ako mi tako želimo, ne znači da svi drugi žele isto; neko će morati da istrpi nešto što mu ne odgovara.

Predlažem onima koji su na putu da promene svet, da sednu sami sa sobom naprive spisak onoga što bi u životu hteli da poprave na ličnom planu i da naprave strategiju kako će to nešto postići. 

Ne mogu zauvek političari biti krivi za sve naše poraze; nešto za šta smo lično odgovorni možemo pronaći način da popravimo, dok ako za nešto što krivimo druge ne preostaje nam ništa drugo nego da ih kunemo i proklinjemo, ali to ne znači da ćemo sutra popraviti naš status, da ćemo zarađivati više novca, da ćemo se naći na radnom mestu koje nam odgovara, da ćemo se naći u vezi sa osobom našeg života, ili da ćemo skinuti viške kilograma.

To je upravo ono što sam lično uradio pre 9 godina, kada sam imao 7 zaostalih ispita i kada više nisam stanovao u domu; napustio sam organizaciju, postavio cilj, napravio plan i sproveo plan u delo.

Tri meseca, svakog jutra sam ustajao u 6 ujutro i provodio čitavo pre podne učeći. Za tri meseca sam spremio sedam ispita, što znači da sam pročitao 120 knjiga dečje književnosti (neke manjeg, neke većeg obima) i da sam spremio druge ispite koristeći se drugim knjigama (priličnog obima).

Nije bilo lako, ali to je tada bio moj prioritet; baš kao što sada imam neke druge priorite.

Kada rešite sopstvene probleme, problemi koje ima svet vam deluju trivijalno. 

Ne kažem da se ne bi trebalo žrtvovati zarad nekih većih ciljeva od spremanja ispita ili pronalaženja posla ili skidanja kilograma, ali pre toga bi trebalo počistiti svoje dvorište.

Ne možemo spasiti okean od plastike, ako nam je dvorište puno plastičnih flaša.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.