Jedna od profesionalnih deformacija nas koji radimo u obrazovanju je da stalno lovimo greške u tuđem ponašanju i da ih na njih upozoravamo. Problem nastaje kada to radimo uvek i na svakom mestu. Ja, na primer, imem strašnu glavobolju kada spazim da neko ne koristi tehnologiju onako kako bi trebalo; ako neko ne ažurira svoje aplikacije i operativne sisteme; ako im je ptrebno druže vremena da bi došli od izvesnih podešavanja na njihovom uređaju ili

Kad nas uhvati panika, kada dotaknemo dno, često smo odlučimo da promenimo naše navike; mnogi prestanu da puše posle prvog srčanog udara; neki prestanu da piju nakon što se javno osramote; neki promene ishranu nakon što im je postavljena dijagnoza neke teške bolesti; neki odluče da naprave dnevni raspored i da više ne kasne ni sa jednim projektom… Držimo se tih novih navika i vidimo kako se naš život menja; često na bolje, a ponekad

Vreme je najjeftinija stvar koju imamo. … čuo sam jednom i moram reći da se žestoko ne slažem s tim stavom. Vreme je jedino što ne možemo kupiti. Svakog dana, svako od nas dobije istu količinu vremena i veoma je bitno kako ćemo ga potrošiti.

To je ono kada ste nezadovoljni sopstvenim životom, a ne znate kako ste tu dospeli pa tražite krivce.  Srećan sam što sam davno prerastao taj način razmišljanja, ali verujem da postoje oni koji još uvek ne vide suludost krivljenja političara ili neke druge više sile za sve nedaće koje su ih snašle i možda će im moja priča biti od pomoći. Bio sam student na Pedagoškom fakultetu u Somboru; imao sam mnoštvo nagomilanih ispita i

Sigurno u vašem životu postoji osebe koje u vama pokreću sumnju i koje svesno ili nesvesno utiču na spuštanje vašeg samopouzdanja; kao da usisaju svu vašu energiju. To su one osobe s kojima izađete na ručak ili na kafu i nakon tog susreta počnete da preispitujte sve vaše životne odluke, uljučujući i nešto trivijalno poput – da li je zaista trebalo da pogledam najnovijeg Spajdermena; šta ako je to zaista treš i ako nije vredno