Od kad znam za sebe, pokušavam da stvorim idealne uslove za pisanje. Znaš ono, kada misliš da ti je potreban radni sto veličine bilijarskog kako bi na njega stale sve tvoje sveske, beleške, maramice, štampač (kog takođe nemam); stolica po čijem je modelu rađeno sedište prve klase Qatar Airways-a; 4K monitor koji prikazu 100% RGB da bi mogao u realnoj boji da vidiš crna slova na beloj pozadini; nečujna tastatura da ne probudiš komšije dok
Nećete me često čuti da koristim narodne umotvorine. Ne mislim da su neprecizne ili banalne. Štaviše, po pravilu, ubadaju u srž stvari, ali, zbog ljudi koji ih citiraju, a nikada ih ne primenjuju u praksi, narodne umotvorine su se pretvorile u kliše; postale su nešto čime ti drugi natrljaju nos kada pogrešiš, a najgore je kad samom sebi natrljaš umotvorinu kao nešto što te je moglo sprečiti da napraviš grešku samo da si bio dovoljno
„Đavo kog poznajete može biti gori od đavola kog ne znate.“ Džordan B. Peterson Pre neke 3 godine, odlučili smo da na našem sajtu napravimo prodavnicu. Taj potez je podrazumevao promenu hosting provajdera. Sa provajderima nikad nisam imao dobra iskustva. Bili su preskupi, bili su spori, nisu imali dobru korisničku podršku… I tako je bilo i sa poslednjim; sajt je često bio offline, stalno su mi stizala upozorenja da bi trebalo da povećam paket, da
Prošle godine sam dao otkaz u firmi u kojoj sam radio kao agent u call centru da bih se zaposlio u školi kao učitelj. Delovalo kao dobra ideja i kao rešenje za sve moje probleme. Želeo sam izađem iz toksičnog okruženja stvorenog, pre svega, zbog toksičnog šefa, ali takođe nisam hteo da radim noćne smene da ne bih ugrožavao svoje zdravlje, i da bih mogao da provodim više vremena sa svojom porodicom, i nisam hteo
Poimanje brojeva Ljudi misle da su dobri u poimanju brojeva. Mi smo jedina vrsta koja se bavi matematikom i koja ume da razume matematičke zakone i odnose brojeva na tako dubokom nivou. Ali, kada su u pitanju veliki brojevi, imamo priličnu lošu sliku. Na primer, dobro se snalazimo sa brojevima koji se podudaraju sa brojem naših prstiju, sa brojem naših godina, sa brojem dana u jednoj godini, ali kada prosečnog čoveka pitaš kola je razlika
Večita borba sa samim sobom. Da li da radim ovo? Da li radim ono? Koliko sam dobar u tome? Zašto bih se zamarao time kada mi neće doneti ništa u životu… A sve vreme sediš i ne radiš ništa već živiš u nekom imaginarnom svetu, gde si sve to što želiš da radiš već završio i sad ubireš plodove svog rada, ili šta već… Ne želim ja mnogo, ali to što želim iziskuje mnogo rada,
Bila je jedan dan mlađa od mene. Rodili smo se u istom porodilištu, a naše majke su bile u istoj sobi. Ipak, zvanično smo se upoznali onog dana kad, s peškirčetom na kom je izvezeno tvoje ime, kreneš put vrtića ne shvatajući šta te čeka ni zašto odjednom moraš negde da ideš gde nikog ne poznaješ i da radiš kako ti se naređuje i da deliš igračke sa tamo nekima s kojima ne bi delio
Sinoć sam poslednji put seo da radim kao dispečer/agent korisničkog servisa kako god se zvalo to radno mesto. Bilo je nešto posle pet izjutra kada sam završio smenu i napisao poslednje zbogom Vankuveru. Ja sam bio taj koji je dao otkaz. Razloga za to je bilo više, al’ ponajviše zbog toksične menadžerke iz Vankuvera, pod kojim rukovodstvom sam odbijao dalje da radim. Ipak, rešio sam da se rastanem prijateljski, jer tako je ljudski. Mogao sam
Istraživanje pokazuje da većina novogodišnjih planova padne u vodu tu negde oko 19. februara. Moji planovi nisu ništa bolje prošli ove godine, baš kao i prethodnih. Cilj mi je bio da svakog dana pišem 500 reči fikcije, čitam 30 minuta, snimim i objavim vlog, da ne jedem rafinisanu hranu i da 3 puta nedeljno (ponedeljak, sreda i petak), trčim 15 minuta. Kada bih uspeo u svemu, označio bih to zelenom bojom, kada bih u nečemu
Deluje mi kao da oduvek imam neki veliki plan za sebe. Plan u kom je određeno kako će sve da se završi. A završava se tako što ću toliko toga napisati i to će toliko dobro biti da će svi da me pamte. Onda malo zastaneš i zapitaš se – Ko će da te pamti i sa kojim ciljem? Šta ću ja da imam od toga što će me neko pamtiti kad me više ne
