Često sebe uhvatimo da mislimo kako je život nekada, u daljoj i ili bližoj prošlosti, bio bolji. U svom filmu, Ponoć u Parizu, Vudi Alen je ovaj termin definisao kao Golden Age Thinking, odnosno verovanje da postoji neko zlatno doba. Verovanje da postoji zlatno doba, predstavlja pogrešno shvtanje da je neki drugi vremenski period bolji od onoga u kog živimo, odnosno zabludu koju predstavlja um ljudi kojima je teško da se suoče sa bolnom stvarnošću.
Često nema mnogo veze sa tehničkim već sa ljudskim problemima i, shodno tome, ljudi bi trebalo da ih rešavaju. Nažalost, u većini slučajeva, s druge strane linije se nalazi neko ko će vas uputiti na „često postavljena pitanja“, ili ko neće umeti da reši vaš problem jer rešavanje vašeg problema znači kršenje polise firme i nijedan zaposleni neće rizikovati tako nešto. Međutim, ovoga puta, moja priča je nešto drukčija. Kada smo leta 2019. godine Sanja
Imati otvoreni um znači da ćete prihvatiti činjenicu da možda niste u pravu, sagledaćete šta strana koja misli drukčije ima da kaže, i ako se bude ispostavilo da su oni u pravi, prihvatićete istinu, jer istina je ono što je bitno, a ne ko je u pravu. Oni koji imaju zatvoreni um će učiniti sve što je moguće kako bi dokazali da su u pravu čak iako svi argumenti govore suprotno. Njima nije bitna istina,
Pre više od 10 godina, Salmon Khan je na Youtube stavljao videa u kojima objašnjava matematiku svojim rođacima koji su živeli daleko od njega. Nikada nije ništa očekivao od toga; nije mislio da će se to pretvoriti u jednu veliku Khan akademiju, ali jeste. Ne samo da su druga deca imala korist od nejgovih videa, već i roditelji i nastavnici. Deca su zahvaljujući video lekcijama mogla da uče školski sadržaj svojim tempom u privatnosti svog
Svi imamo neke želje; želeli bismo da vodimo drukčiji život nego što sada vodimo. Možda želimo da promenimo posao, da ostvarimo karijeru na internetu, da otpočnemo vlastiti biznist, da proširimo porodicu, da… Ali, te želje često ostaju nešto što će se dogoditi u budućnosti; nešto na čemu ćemo raditi kada se stvore određeni uslovi; kada budemo rešili izvesne probleme; kada nas bude pogodila inspiracija; kada naša deca odu na fakultet, kada budemo imali ovo ili
Iako deluje kao nešto potpuno nebitno i kao gubljenje vremena, spavanje je najvažnija aktivnost koju obavljamo u toku jednog dana, odnosno noći. Da spavanje nije toliko bitno, evolucija bi se pobrinula da više nikada ne radimo tako nešto. Kada malo bolje pogledamo, dok spavamo tada smo najranjiviji, što je posebno bilo problematično za naše pretke kojima je večito pretila opasnost od predatora. I, zašto bi onda priroda odlučila da zadrži jednu takvu radnju u kojoj
Jedna od profesionalnih deformacija nas koji radimo u obrazovanju je da stalno lovimo greške u tuđem ponašanju i da ih na njih upozoravamo. Problem nastaje kada to radimo uvek i na svakom mestu. Ja, na primer, imem strašnu glavobolju kada spazim da neko ne koristi tehnologiju onako kako bi trebalo; ako neko ne ažurira svoje aplikacije i operativne sisteme; ako im je ptrebno druže vremena da bi došli od izvesnih podešavanja na njihovom uređaju ili
Pre dva dana sam pisao o strasti i hteo bih da se nadovežem. Allan Watts je jednom prilikom pitao studente šta će da rade nakon što budu diplomirali. Neki su rekli da će biti biznismeni, menadžeri, prodavci,… birali su karijere koje mogu da donesu status i novac. Watts je zatim rekao: A, šta ako izuzmemo novac iz jednačine, šta biste onda radili? Neki su rekli da bi voleli da pišu, da snimaju filmove, da plešu,
Kad nas uhvati panika, kada dotaknemo dno, često smo odlučimo da promenimo naše navike; mnogi prestanu da puše posle prvog srčanog udara; neki prestanu da piju nakon što se javno osramote; neki promene ishranu nakon što im je postavljena dijagnoza neke teške bolesti; neki odluče da naprave dnevni raspored i da više ne kasne ni sa jednim projektom… Držimo se tih novih navika i vidimo kako se naš život menja; često na bolje, a ponekad
Moj odgovor je – ne znam. S jedne strane, postoje ljudi koji savetuju da odaberete jednu stvar i postanete majstor u njoj; bilo da je to pisanje, slikanje, muzika, šah, stolarija, grnčarija, u čemu god da leži vaša strast, uhvatite se toga i kopajte koliko god duboko možete. Vrlo dobro se sećam intervjua sa jednim čelistom koji je tada imao blizu 90 godina. Novinarka ga je pitala šta ga motiviše da još uvek vežba i
