Sudeći po nutricionistima – ortoreksija je opsednutost zdravom hranom. Ona podrazumeva fiksaciju na “čistu” i “pravu” hranu. Ortoreksičari često jedu samo organsku hranu i izbacuju iz jelovnika sve namirnice za koje nisu sigurni da su “ispravno” uzgajane. Ili drukčije rečeno – ne morate baš uvek da pazite šta jedete, prodavnice su puna sranja s kojim ne bismo znali šte ćemo ako prestanete da ih kupujete.
Pre neki dan, pitao sam medadžerku škole da li može da odvede moju suprugu u banku kako bi joj pomogla da otvori račun. Menadžerka je nazvala banku i u banci su joj rekli da stranci ne mogu da otvore račun u Kini. Znajući koliko je ponekad komplikovano otvoriti račun u banci, dao sam joj imena banaka u kojima imam račune i za koje pouzdano znam da sarađuju sa strancima. Nazvala ih je i dobila isti
Da li i vi poznajete ljude koji su jedva čekali da završe školu (koji god nivo da je u pitanju) kako bi napokon prestali da uče i nisu videli neophodnost i pre svega užitak u konstantnom učenju? Možda ste baš vi jedan od njih; velika verovatnoća je da jeste. Nedavno sam se zapitao sam ko se može smatrati odgovornim za tako nešto? Zar nije u ljudskoj prirodi da voli da uči i da konstanto napreduje?
Da li ste se ikada zapitali na šta se sve čovek navikne? Npr. nakon tri godine života u Kini, meni je potpuno normalno da me niko ništa ne razume i da ja nikoga ništa ne razumem, ali se snalazim i živim potpuno normalno. (OK, ne mogu da se objasnim sa frizerom da ne treba da mi brije obrve, ali nije toliko bitno.) Ljudi su sposobni da se naviknu na koješta. Konc logor, na primer. Nakon
