Greške

Postoje mesta na kojima se greške nedopustive; hirurg ne bi trebalo da vam operiše pogrešan organ; pilot ne bi trebalo da pravi greške pri sletanju…

Ali, hirurg koji uči da operiše na maketi ili u obdukcionoj sali može da napravi grešku, baš kao što pilot koji leti na simulatoru ima pravo na grešku…

Kada naše greške ne ostavljaju velike posledice i posebno kada učimo, potpuno normalno i očekivano praviti greške.

Roditelji, posebno ovi u Kini, ali slična je situacija i u drugim delovima sveta, ne dozvoljaju deci da prave greške; što je, paradoksalno, greška.

Od dece se očekuje da postižu 100% na testovima i da budu najbolji u ulici, odeljenju, školi, regiji… i da bi se takav rezultat postigao nema mesta za greške; što je ironičnu u zemlji čiji sistem nalaže da smo svi isti.

Tinejdžeri često neće ni da pokušaju da daju odgovor na pitanje jer to umanjuje njihove šanse za greške; možda nije dao odgovor, ali nije napravio grešku.

Na jednoj od aktivnosti na časovima pustim kratkometražni animirani film, zaustavim ga na izvesnoj sceni, i pitam šta misle da će iduće da se dogodi?

Veoma mi je teško da im objasnim da ne postoji tačan, ali ni pogrešan odgovor na to pitanje; bitan je proces razmišljanja na stranom jeziku.

Čak se i odrasli ustručavaju da bilo šta pokušaju ako nisu 100% sigurni da neće napraviti grešku; ne samo u Kini, ovo važi sa sve. Bilo da je u pitanju promena posla, prebivališta, pokretanje biznisa, ili nečeg banalnog poput odstupanje od recepta za jelo ili instaliranja nove aplikacije na telefon, rađe ćemo se držati nečeg starog i proverenog da ne bismo pravili greške.

Na kraju, da bismo stvorili nešto novo moramo biti spremni da pravimo greške. Novo znači da niko do sada nije tako nešto uradio i samim tim niko ne zna koje su potencijalne greške.

Zahvaljujući ljudima koji su bili spremni da prave greške danas imamo mogućnot da letimo, da komuniciramo brže i lakše nego ikada, i uspeli smo da sletimo na mesec.

Nemojte se plašiti grešaka, svetu su potrebni takvi ljudi.