Kada sam objavio svoj prvi roman, više neću ni da pominjem koliko je od onda prošlo, valjda smo svi savladali matematiku drugog razreda, shvatio sam da, ako želim da se te knjige prodaju, a nećemo se lagati – želim, moram imati neku pratnju na društvenim mrežama. Dan danas i još uvek nisam siguran šta to tačno znači, zašto to moram imati, šta bih s tim radio, i kako da do toga dođem, šta ja to
Na raznim internetima često možeš naići na savete koji će ti reći da nije bitno šta drugi misle, da ti najbolje znaš, da slušaš sebe, slušaš svoje srce i posebno svoj apetit… To ima svojih prednosti, posebno ako si neko ko svoj rad izlaže sudu javnosti, pa kad ti se pojave neki zajedljivi komentari raznog polusveta i profesionalnih pljuvača u dalj, takozvanih profesionalnih fejsbuk komentatora, onda stvarno nije bitno šta drugi misle. Jer, ako ti
Ne znam da li ti imaš glasove u glavi, ali ja ih imam za izvoz. Ako nekom trebaju, šaljem brzom poštom. I to nije nešto zbog čega bi trebalo ići psihijatru (tešim se), već nešto što mnogi imaju, samo što smo ih neki svesni, a neki i ne baš. To je zapravo način na koji razmišljam. Neki vide slike kada razmišljaju, neki čuju reči. Neki mogu oba. Ja isključivo slušam te glasove. (Jedan mi baš
Kada se godina završava šesticom znači da se broj mojih godina završava nulom. Nula znači početak nečega. Početak nove decenije ili kako Jung kaže, početak novog života. Čudno zvuči to ČETRDESET. Hej! Punim ČETRDESET. Idi begaj! U glavi se još uvek osećam kao da imam dvadeset. Kada sam zapravo imao dvadeset, na likove koji imaju četrdeset sam gledao kao na „neke tamo matorce“ čije je vreme prošlo, što zapravo i jesmo; za nekog ko ima
Stiven Presfild je u svojoj knjizi The War of Art definisao pojam Rezistencije odnosno Otpora. Najkraće rečeno, Rezistencija je nevidljiva sila koja dolazi iznutra i stvaraoca ometa u samom činu stvaranja. Ona se manifestuje u raznim oblicima. To je, na primer, onaj poriv da središ stan pre nego što sedneš da pišeš ili želja da spasiš Afriku od gladi pre nego što spremiš ispit, jer kako možeš da pišeš dok imaš prašine u stanu ili
Kad me neko pita: „Kako napreduje nova knjiga?“ uglavnom nemam jasno definisan odgovor. Otkud znam? Da znam, ne bismo sada pričali o tome, zar ne? Ne napreduje. Stagnira. Vrti se u krug. Degradira. Mnogo faktora je u igri. Problem nikada nije jednosmeran i jednostavan. Bilo bi dobro da jeste, pa da na njega možeš da staviš neki flaster i sve si rešio. Nije. Rešavanje problema najčešće podrazumeva stavljanje flastera na više mesta i tek kad
Doneo sam odluku da po završetku školske godine dam otkaz na mestu učitelja. Jedini razlog što još uvek radim u školi jeste što sam deci obećao da ću ostati sa njima do kraja četvrtog razreda, a ja sam neko ko svoja obećanja ispunjava i samim tim nikada ne obećam nešto što ne mogu da ispunim. Pored moje Nataše i te dece u školi, u mom životu postoji još jedan dečak kom sam nešto još davno
Jedna od stvari koja mi je najteže u životu pala jeste da glasno, jasno kažem NE. Ali, ne samo ono „ne“ kada mi nadređeni naredi da uradim nešto što nije u opisu mog posla, ili kad mi Nataša trepne da joj kupim nešto, već i ono NE koje podrazumeva odstranjivanje svih šumova i prepreka koje me sputavaju u nameri i u gorućoj želji da ispunim svoj dečački san da postanem pisac, a ne da budem
Uskoro će biti deset godina kako sam objavio Krvavo zeleno; prvi i jedini roman kog sam ikada završio. Nestvarno mi sve to deluje. Deset godina. Čoveče! Nisam ovako zamišljao ovaj jubilej. Bio sam ubeđen da ću u narednih deset godina objaviti bar još pet romana. Čak sam verovao da ću roman objaviti i na engleskom, da će biti apsolutni hit i da ću živeti u Njujorku. Trebalo je da me ispratite sa onom pesmom koju
Od kad znam za sebe, pokušavam da stvorim idealne uslove za pisanje. Znaš ono, kada misliš da ti je potreban radni sto veličine bilijarskog kako bi na njega stale sve tvoje sveske, beleške, maramice, štampač (kog takođe nemam); stolica po čijem je modelu rađeno sedište prve klase Qatar Airways-a; 4K monitor koji prikazu 100% RGB da bi mogao u realnoj boji da vidiš crna slova na beloj pozadini; nečujna tastatura da ne probudiš komšije dok
