Oni koji idu u teretanu znaju da su poslednja tri ponavljanja, ona u kojima potrošite i poslednji atom snage, najbitnija.
To je ono kada gurate, a ruke vam drhte, boli vas svaka žila, ali ipak izgurate jedno, pa još jedno i na kraju još jedno ponavljanje i na kraju bacite tegove ili vam ih neko skine s grudi jer ne možete više da ih pomerite.
To znači da ste pomerili granice vaših mogućnosti.
Takav pristup može da se primeni i na pisanje, kao i na mnoge druge stvari u životu.
Ponekad sednem da pišem, a rađe bih radio nešto drugo. Kada sam u takvom stanju do znači da sam došao do granice svojih mogućnosti i da bi trebalo da izguram još tri ponavljanja.
Sednem i pišem bez obzira na sve; izguram još jedan članak ili još 1000 reči svog romana i pomerim granice svojih mogućnosti. Idući put kada budem seo da pišem biću u mogućnosti da pišem duže i bolje.
Ipak, morate biti oprezni sa takvim pristupom životu, za neke stvari dobro je imati nisku granicu; kada pijete alkohol, kada jedete tortu ili kada radite bilo šta što inače nije dobro po vas.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
