Kada sam završavao fakultet jedna prijateljica mi je rekla: “Nemoj nikada da se promeniš!” Znali smo da je verovatnoća da ćemo se opet videti vrlo mala i ona je iz nekog razloga želela da ostanem narcisoidni, nezreli glupan koji misli da je najpametniji na svetu, i baš zato što sam bio takav kakav sam bio rekao sam: “To je nešto najgore što si mi mogla reći.” Naravno, nije joj bilo jasno zbog čega bih tako
Pre svega nekoliko decenija cigarete su bile kul. Reklame su bile na svakom bilbordu, na trkačkim automobilima, u filmovima, pa čak i onima za decu. Nešto kasnije smo shvatili da udisanje duvanskog dima nimalo ne doprinosi našem zdravlju i cigarete se više ne reklamiraju i postavili smo ih tamo gde zaslužuju da budu – na stub srama. Možemo da mislimo da danas puše samo oni slabog karaktera, neobrazovani, nemarni, sebični ili kraće rečeno – glupi,
Ljudi će često tražiti od vas da uradite stvari koje bi mogli i sami da urade, ukoliko će vama za to biti potrebno manje truda, jer ste iskusniji i veštiji u tome. Svi imamo tetke, komšije, kolege ili ma koga, koji su nas pitali nešto poput ovoga: Da li bi mogao da mi časkom … ? Tebi je lako ti znaš i voliš to da radiš. Ukoliko zaista mogu da učine to sami, ali misli
Pre nedelju dana sam poslao mejl Ambasadi Republike Srbije u Pekingu. Mojoj kćeri i meni uskoro ističu pasoši i hteo sam da saznam koji su nam sve dokumenti potrebni da bismo ih produžili i u kom terminu mogu da ih posetim i, naravno, koliko će sve to da me košta. Umesto odgovora na moja pitanja dobio sam broj telefona na koji mogu da ih pozovem, jer to je pretpostavljam praktičnije. Umesto da imaju unapred spreman
Sudeći po nutricionistima – ortoreksija je opsednutost zdravom hranom. Ona podrazumeva fiksaciju na “čistu” i “pravu” hranu. Ortoreksičari često jedu samo organsku hranu i izbacuju iz jelovnika sve namirnice za koje nisu sigurni da su “ispravno” uzgajane. Ili drukčije rečeno – ne morate baš uvek da pazite šta jedete, prodavnice su puna sranja s kojim ne bismo znali šte ćemo ako prestanete da ih kupujete.
Pre neki dan, pitao sam medadžerku škole da li može da odvede moju suprugu u banku kako bi joj pomogla da otvori račun. Menadžerka je nazvala banku i u banci su joj rekli da stranci ne mogu da otvore račun u Kini. Znajući koliko je ponekad komplikovano otvoriti račun u banci, dao sam joj imena banaka u kojima imam račune i za koje pouzdano znam da sarađuju sa strancima. Nazvala ih je i dobila isti
Da li i vi poznajete ljude koji su jedva čekali da završe školu (koji god nivo da je u pitanju) kako bi napokon prestali da uče i nisu videli neophodnost i pre svega užitak u konstantnom učenju? Možda ste baš vi jedan od njih; velika verovatnoća je da jeste. Nedavno sam se zapitao sam ko se može smatrati odgovornim za tako nešto? Zar nije u ljudskoj prirodi da voli da uči i da konstanto napreduje?
Da li ste se ikada zapitali na šta se sve čovek navikne? Npr. nakon tri godine života u Kini, meni je potpuno normalno da me niko ništa ne razume i da ja nikoga ništa ne razumem, ali se snalazim i živim potpuno normalno. (OK, ne mogu da se objasnim sa frizerom da ne treba da mi brije obrve, ali nije toliko bitno.) Ljudi su sposobni da se naviknu na koješta. Konc logor, na primer. Nakon
