Život

Ko sve izdaje pasoše?

Pre nedelju dana sam poslao mejl Ambasadi Republike Srbije u Pekingu. Mojoj kćeri i meni uskoro ističu pasoši i hteo sam da saznam koji su nam sve dokumenti potrebni da bismo ih produžili i u kom terminu mogu da ih posetim i, naravno, koliko će sve to da me košta.

Umesto odgovora na moja pitanja dobio sam broj telefona na koji mogu da ih pozovem, jer to je pretpostavljam praktičnije.

Umesto da imaju unapred spreman odgovor (jer, pretpostavljam, da nisam jedini koji ih je to pitao) i da svakom ko im postavi to pitanje odgovor pošalju mejlom, gde će taj neko svakog momenta moći da proveri da li ima sve što je na spisku, oni su odlučili da to obave direktno, telefonom, jer, pretpostavljam, da je mnogo manja verovatnaća da će zaboraviti nešto da mi kažu nego da zapišu.

Ukoliko im je to teško, mogli su informacije da stave na sajt i da mi pošalju link. 

Ukoliko te informacije postoje na sajtu, onda nisu na vidnom mestu jer ih nisam pronašao.

Ako ništa drugo, bar nisam morao da idem u 1500 km udaljen Peking da mi sve to saopšte u četiri oka.

To ne znači da mi, kada tamo konačno odem da produžim pasoš, neće reći da kako mi fali jedan papir; prošli put kada sam bio tamo nije im radio čitač ličnih karata, pa je trebalo u Pekingu da pronađem mesto koje poseduje tako nešto.

Nakon što sam se par dana nervirao povodom svega, pozvao sam, jer nisam imao kud.

Naravno, danima se niko ne javlja na taj telefon.

Sve što je trebalo da urade jeste da mi informacije proslede u mejlu; imali bismo manje posla i briga, kako oni tako i ja.

Takvu bahatost mogu sebi da priušte jer su jedina institucija koja može da mi pružu neophodnu uslugu; da to mogu obavim negde drugo, sigurno bih tamo obavio.

Kada mi je potrebna neka druga usluga, servis ili proizvod, uvek odlučim idem kod onog ko zadovoljava cenom, kvalitetom i efikasnošću.

Kada mi treba pasoš, mogu da idem samo na jedno mesto i oni znaju da ću tamo doći kako god se ponašali prema meni i kakvu god mi uslugu pružili i koliko god to da košta.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.