„Đavo kog poznajete može biti gori od đavola kog ne znate.“
Džordan B. Peterson
Pre neke 3 godine, odlučili smo da na našem sajtu napravimo prodavnicu. Taj potez je podrazumevao promenu hosting provajdera. Sa provajderima nikad nisam imao dobra iskustva. Bili su preskupi, bili su spori, nisu imali dobru korisničku podršku… I tako je bilo i sa poslednjim; sajt je često bio offline, stalno su mi stizala upozorenja da bi trebalo da povećam paket, da koristim više resursa, što sam i učinio. Onda sam dobijao obaveštenja da naš vebsajt pravi previše prometa i otežava saobraćaj svim drugim sajtovima na njihovom serveru… a, pritom, naš sajt je bio potpuno nefunkcionalan, jer pravljenje bilo kakve promene bi značilo da će u pola da se prekine i da ništa od mog rada ne bi bilo sačuvano; postavljanje novih članaka na blogu je bila noćna mora, a da ne pričam da su kupci imali problema sa plaćanjem i porudžbinom uopšteno.
I koliko god bilo loše, nisam menjao provajdera. Bilo mi je suviše mukotrpno da selim čitav sajt, iako je to možda nekoliko sati posla. Ironično je, ali bilo mi je lakše da imam sajt koji je potpuno nefunkcionalan, nego da uložim nekoliko sati rada da prebacim sajt kod boljeg provajdera.
I konačno, to sam učinio sa našim sajtom. Prošlo godine sam ga prebacio kod novog provajdera. Kad sam prvi put pokušao da objavim članak, prosto nisam mogao da verujem da sam toliko dugo čekao da načinim promenu i onda sam se setio reči Džordana Petersona, kojima sam i otvorio ovaj članak.
Još veća ironija je što sam od dva vebsajta koja sam imao kod tog provajdera, prebacio samo jedan (prebacio sam zagolaj.com) a ovaj, ivanbacic.com, sam i dalje držao kod onih starih, pod izgovorom da ovaj sajt nije toliko zahtevan, praktično nema ništa osim nekoliko slika i mnoštvo teksta. Koliko resursa tako nešto može da koristi?
Međutim, prevario sam se. Sajt nije radio nikako, i dalje sam nastavio da dobijam obaveštenja da sajt nije optimizovan, da ima previše dodataka (celih 11), i razna druga obaveštenja kojima su pokušavali da me ubede da problem nije do njih, već do mene, i da bi trebalo da se pretplatim na skuplji paket (naravno)…
Sve dok pre nekoliko dana nisam dobio obaveštenje da je moj vebsajt suspendovan jer sam iskoristio previše protoka (iako u njihovom paketu piše da ih imam beskonačno) i da će vebsajt biti odblokiran tek kada budem rešio problem malvera ili čega već.
To je bila kap koja je prelila čašu i juče sam čitavo pre podne proveo prebacujući sajt i domen sa jednog provajdera na drugi i podešavajući sve što je bilo neophodno da bi sajt ponovo bio dostupan i, pre svega, funkcionalan.
I, opet, ne mogu da verujem da mi je toliko trebalo da se nakanim da uradim nešto… Da nešto promenim. Mi, ljudi, sve sa mnom u paketu, ne volimo promenu. I, ako do sada niste naslutili, ovaj članak uopšte nije o hosting provajderima i ja vam neću sada uvaliti neki affilate link za mog novog provajdera kojim sam izuzetno zadovoljan.
Ovo je članak o promenama. Ovo je priča nakon koje bi trebalo da se zapitamo zbog čega nam je toliko teško da donesemo odluku o promeni? O promeni posla, partnera, sredine, ishrane, drugih navika…
Plašimo se nepoznatog, lenji smo da uložimo određeni rad i trud, a istovremeno patimo u okolnostima u kojima se nalazimo. I baš kao što je to Džordan Peterson primetio, Đavo kog poznajemo je često gori od onog kog ne poznajemo, a mi se iz nekog razloga plašimo da može biti gore i da, koliko god se mi trudili i šta god da uradimo i šta god da pokušamo neće biti bolje. Uljuljkani smo u neku zonu komfora i iz nje ne izlazimo, a njeno napuštanje je jedini način da napredujemo i da nešto naučimo…
Ne moraju to da budu velike i drastične promene. Dovoljno je promenimo nekoliko navika, nekoliko izbora, da vreme provodimo na malo drugačiji način, pa da shvatimo koliko je malo potrebno da nešto menjamo i samo bitno da nekud idemo, umesto da tapkamo u mestu, u poznatom, čak i kada nam to poznato ne prija.
Sada imaš priliku da podržiš moj rad na Patreonu i budeš deo mog kreativnog procesa! Kao zahvalnost, Tvoje ime može se pojaviti na mojim video snimcima ili u zahvalnicama moje sledeće knjige. Tvoja podrška će mi pomoći da nastavim da stvaram i da te inspirišem još više!
