Blog

Misli

Jeftino

Najjeftinije, često nije i najbolja opcija.

Da bi nešto bilo jeftino, a profitabilno za onoga ko ga je napravio, to znači da mora da se zakine na kvalitetu materijala, na kvalitetu proizvodnje i na uloženom vremenu za pravljenje i testiranje proizvoga.

Kada se sve ti parametri umanje, da bi se dobio jeftin proizvod, često se dobije proizvod koji se lako kvari, ne pruža željene rezultate, i koji sa sobom nosi mnoštvo grešaka.

Zbog čestih kvarova, i mana takvih proizvoda, često ćemo biti u prilici da kupimo, dva, tri, četiri, jeftina proizvoda, koji će u zbiru da premaše cenu jednog dobrog, ali skupog.

Jeste, imaćemo četiri proizvoda, ali njihov zbir neće nadmašiti kvalitet proizvoda u kog je uloženo malo više vremena, materijala, i testiranja kako bi pružio kvalitet.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Samopouzdanje

Samopouzdanje dolazi u dva oblika; zasluženo samopouzdanje i lažno samopouzdanje.

Zasluženo samopouzdanje je nus pojava dugog niza uspešno izvršenih zadataka.

Dug niz uspešno izvršenih zadataka je posledica još dužeg niza neuspešno izvršenih zadataka.

Dug niz neuspešno izvrešenih zadataka je poseldica rada, onda i kada nam se ne radi, kada nismo spremni za posao, kada ne znamo dovoljno o tom poslu, kada nemamo strah od pravljenja greške, i kada smo spremni da učimo.

Lažno samopouzdanje dolazi kada ne znamo dovoljno o poslu, i kada nemamo strah od pravljenja greške.

Zasluženo samopouzdanje se veoma teško gubi, dok se lažno samopouzdanje gubi nakon prvog neuspelog pokušaja.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Zašto?

Čime god da se u životu bavimo, šta god da radimo, bitno je da imamo odgovor na ovo pitanje.

Ako pišemo knjigu, moramo da znamo zašto pišemo tu knjigu; da li je edukativna, zabavna, ili oba po malo? Šta to želimo da promenimo? Koji je glavni motiv za pisanje naše knjige.

Ako pišemo knjigu da bismo billi poznati, verovatno to uzaludno radimo; ali to nije slučaj samo sa knjigom; šta god da radimo, ako nam je cilj da bismo bili poznati, da bismo zaradili; verovatno nećemo uspeti.

S druge strane ako, pišemo knjigu da bismo promenili kulturu, da bismo ukazali na neke stvari, da bismo određenoj grupi ljudi pomogli da reše njihove probleme, da motivisali nekog; da bismo ukazali na neke propuste društva ili pojedinca; u tom slučaju možemo da kažemo da znamo zašto nešto radimo.

Na primer, Bil Gejts je želeo da na svakom radnom stolu postoji računar, i zato je radio to što je radio u Mikrosoftu; Stiv Džobs je želei da svako može da nosi hiljade pesama u džepu, zato je napravio iPod.

Mnogi drugi, koji su pokušali da kopiraju Mikrosoft ili Apple, nisu ni upola toliko uspešni, ali to ne znači da njihovi proizvodi nisu dovoljno dobri, ili možda bolji, ali oni jednostavno nisu imali jasno “zašto”, i samim tim nisu uspeli da se povežu sa ljudima kojima je njihov proizvod namenjen.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Odluka

Lakše je držati se tuđe odluke.

Šef je odlučio da radim na ovom projektu, moram da radim i kad mi se ne radi; ako ne bude uspelo, nisam ja kriv, nego on; sve vreme sam znao da neće uspeti.

Kada nešto sami odlučimo, kada pokrenemo vlastiti projekat, stvari izgledaju drukčije.

Možda bi trebalo da prestanem sa ovim pre nego što shvatim da je sve bilo uzaludno; danas mi se ne radi, možda da preskočim; ako ne bude uspelo, moraću da se nosim sa neuspehom.

Pitanje je za čiju viziju želimo da radimo? Vlastitu ili tuđu?

Velika je razlika između – Probao sam, ali nije uspelo i neću ni da probam, znam da neće uspeti.

Jednom kada nešto odlučimo, pružimo našoj odluci šansu da uspe.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Greške

Raditi previše stvari istovremeno

Nije isto raditi dve stvari istovremeno i biti usresređen na dve stvari istovremeno.

Tačno je da možemo da hodamo i pričamo u isto vreme, ali ne možemo da gledamo film i pričamo u isto vreme, ili da razgovaramo i listamo društvene mreže u isto vreme.

Naš mozak, kada je u pitanju pažnja, funkcioniše kao računar; deluje nam da možemo da radimo dve stvari istovremeno, ali u suštini, naša pažnja se prebacuje sa jednog procesa na drugi; toliko brzo da to i ne primetimo.

Rađena su mnoga istraživanja na temu “multitaskinga”, odnosno obavljanja mnoštva poslova istovremeno i rezulatit su zapanjujući.

Istraživanje koje je obavio Mikrosoft, pokazalo je daje prosečnom čoveku, nakon što prekine posao da bi pročitao jedan mejl, potrebno 15 minuta da bi se vratio na zadatak, što produžava vreme za izvrašanje tog zadatka od 25%-100%.

Slične rezultate dobijemo i kada nas kolega prekine u poslu da bi nas nešto pitao ili rekao.

Iako deluje da ćemo postići više time što ćemo raditi dve stvari istovremeno; očigledno je zabuna.

Istraživanjem multitaskinga, došlo se do još jednog veoma zanimljivog otkrića.

Naučnici su uspeli da definišu nešto što se na engleskom kaže “attention residue”, a kada bi se to prevelo na srpski, bilo bi nešto poput “zaostala pažnja”.

Svaki put kada pređemo sa jednog zadatka na drugi, naša pažnja će se zadržati na prethodnom zadatku narednih 15 minuta, što znači da narednih 15 minuta nećemo moći da se skoncentrišemo na novi zadatak.

Recimo da pišemo nešto, i neko nas prekine da bi nam rekao nešto, ili otvorimo fejsbuk da brzo vidimo šta ima, “da odmorimo mozak”, kada se budemo vratilli pisanju, naša pažnja će narednih 15 minuta delom biti posvećena fejsbuku ili onome što nam je neko rekao, što će znatno usporiti naše pisanje, ali će i znatno uticati na kvalitet samog pisanja.

Sledeći put pre nego što se odlučite da radite dve ili više stvari istovremeno, ili da “odmorite mozak na instagramu” pa da se vratite na posao, vrlo dobro razmislite da li je to ispravan postupak.

Da bismo bili sigurni da nećemo biti ometani dok radimo možemo da uradimo nekoliko stvari:

  • ustanemo ranije i da najvažnije poslove odradimo u tišini i miru dok svi drugi spavaju
  • da isključimo notifikacije na telefonu ili da isključimo telefon u potpunosti
  • da isključimo notifikacije na računaru i da mejl proveravamo u određenim vremenskim blokovima predviđenim za odgovaranje na mejl
  • da se suzdržimo od proveravanja društvenih mreža pre nego što obavimo najbitnije poslove
  • da zatvorimo vrata kancelarije ukoliko smo u mogućnosti
  • stavimo slušalice i time kolegama stavimo do znanja da ne želimo da nas ometaju, ili možemo čak jasno istaknuti znak na kom piše “radim, ne ometaj osim ako nije od životne važnosti”

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Tretrirati ljude kao mašine

Industrijsko doba nas je naučilo da tretiramo ljude kao mašine; kako da je napravim da bude brža, kako da troši manje energije, kako da proizvodi što više; odnosno, kako da za što manje ulaganja, dobijem što više proizvoda?

Isto tako postupamo i sa ljudima, iako većinu poslova koje čovek danas obavlja pripadaju intelektualnom domenu. Potrebni su lideri koji umeju da barataju ljudima, a ne mašinama, potrebni su ljudi koji umeju da napišu sadržaj na internetu, da snime zanimljiv video, da dizaniraju privlačan poster, koricu za knjige, potrebni su ljudi koji umeju da organizuju rad i da tretiraju svakog pojedinca kao ljudsko biće…

Ipak, često ćemo videti da se od ljudi očekuje da napišu suludi broj članaka u toku dana, da snime što je više moguće filmova u toku godine, da dizajniraju bezbroj korica za knjige… jer bitno da se okreće, što više to bolje…

Moramo prestati da tretiramo ljude kao mašine; moramo pustiti ljude da pronađu svoju strast, da rade ono što vole, tempom koji im odgovara, i tek tada ćemo imati priliku da vidimo njihov pun potencijal.

Ljudima ne bi trebalo davati instrukcije da reše probleme, već bi trebalo ukazati na problem, i pustiti ih da sami nađu rešenje za problem, a sami će tražiti pomoć kad za nju bude bilo potrebe. Na kraju krajeva, nije bitno kako će problem rešiti, bitno je da se reši.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

3 osobine ključne za uspeh

Postoje tri osobine ključne za uspeh.

  • Vizija; neophodno je da umemo da vidimo ono što želimo da stvorimo.
  • Dicsiplina; neophodno je da preduzmemo određene korake da ostvarenju te vizije
  • Strast; da bismo prošli kroz najteže momente, moramo da gajimo strast prema poslu koji radimo, inače ćemo odustati.

Recimo da neko hoće da se bavi pisanjem; neophodno je da ima viziju, da može da vidi čitavu priču od početka do kraja; neophodno je da ima disciplinu da sedne i da piše svakodnevno; neophodno je da ima strast, koja će ga progurati kroz najteže momente.

Isti slučaj je sa bilo kojom drugom delatnošću.

Ako nedostaje samo jedna od osobina, pre ili kasnije, projekat na kom radimo će da propadne, a čest je slučaj da će nedostajati i preostale dve osobine.

Ljudi koji nemaju viziju rade za tuđe vizije, često moraju da budu eksterno disciplinovani i nikada nemaju dovoljno strasti za posao koliko bi imali za sopstveni.

Ljudi koji imaju viziju, ali nemaju disciplinu, ne završe projekte.

Ljudi koji imaju viziju, imaju disciplinu, ali nemaju strast prema poslu koji obavljaju stvaraju mediokritetan proizvod koji brzo bude zaboravljen i ugušen u moru drugih mediokriteta.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Učenje

Jedan od najboljih načina da naučimo nešto je da pokušamo to da objasnimo drugima, jer tek tada shvatamo koliko nešto znamo ili ne znamo.

Pored toga, kada pristupimo sa idejom da ćemo nekome nešto da objasnimo, da nekome pomognemo da nešto nauči, znatno smo motivisaniji nego da učimo sebe radi jer ne želimo da izneverimo osobu kojoj smo obećali da ćemo nešto naučiti.

Stoga, sledeći put kada budete nešto učili, pokušajte da ono što učite naučite druge ili pitajte vašu decu da vas nauče onome što su naučili u školi; pravite se da ne znate i da vas zanima i da biste želeli da vas oni nauče.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

99% kapaciteta

U konstantnoj želji za napretkom, ponekad nam se desi da ne vidimo kako je nešto sasvim dobro onako kako jeste i tek kada napravimo male korekcije, modifikacije, shvatimo da je alat koji nas je služio izgubio svoju efikasnost ili funkciju u najgorem slučaju.

Umesto popravljanja onoga što nije pokvareno, možda bi se trebalo usresrediti na stvari i alate koji ne funkcionišu kako treba.

Naravno, odrediti šta škripi najčešće nije najlakši posao. Za tako nešto neophodno je izvršiti dublju analizu.

Da bismo izveli tako nešto, neophodno je postaviti sledeća pitanja:

  • Da li moj alat donosi željene rezultate?
  • Da li moj alat može da bude efikasniji?
  • Da li je cena modifikovanja alata veća od cene manje efikasnosti?
  • Da li se ulaganje u veću efikasnost isplati na duže staze?

Postlednje pitanje je ključno, posebno u slučaju kada je cena modifikacije veća nego cena manje efikasnosti.

Tipičan primer za to je slepo kucanje ili prečice na tastaturi.

Cena učenja slepog kucanja ili prečica na tastaturi je velika i na kraće staze će značajno usporiti naš rad. Ali, nakon dve tri nedelje, kada konačno savladamo nove veštine, nadoknadićemo sve izgubljeno i ubrzo ćemo postati znatno efikasniji.

Isti slučaj je sa učenjem i sticanjem bilo kojih drgugih veština.

Cena sticanja fakultetske diplome je ogromna; neophodno je uložiti mnogo novca, vremena i rada da bi se došlo do jednog papira, ali taj papir nam otvara mnoga vrata, a sam boravak na fakultetu nam pruža priliku da upoznamo ljude slične nama, i da ostvarimo veze koje će potencijalno trajati do kraja života.

Ali, ako nešto radi na 90% svoje efikasnosti, da bismo došli do 95% efikasnosti, cena ulaganja u tih 5% je veća od prethodnog ulaganja, a promena u ishodnu je gotovo neprimetna, kao što smo videli, ponekad može i da nas unazadi, umesto da nas unapredi.

Ipak, da bismo postali velemajstori u nečemu i da bismo se istakli iz gomile, neophodno je da dođemo do 99% svog kapaciteta, a put do toga je trnovit i pun grešaka.

Stoga, trebalo bi dobro birati u šta ćemo da ulažemo, da li želimo da budemo majstor u brzom kucanju, rešavanju rubikove kocke ili u nečemu značajnijem.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Negativno iskustvo

Ko se jednom opeče, taj i u hladnu supu duva.

Pamćenje negativnih iskustava je odbrambeni mehanizam naše psihe kojim potencijalno možemo da izbegnemo ponavljanje istih grešaka.

Jednom sam imao trovanje hranom nakon što sam jeo u tom restoranu, što znači da više nikada neću tamo jesti.

Jednom sam kupio određeni brend telefona, pokvario se nakon 3 dana, više nikada neću kupiti taj brend.

Jednom sam probao čokoladu, nije mi se svidela, više nikada neću jestu čokoladu (ovo niko nikada nije rekao, ali hajde de…)

Iako ovaj mehanizam može da pozitivno na našu efikasnost, i da eliminiše pravljenje istih grešaka, iznova i iznova, on takođe može da nas ograničava.

Možda se ipak nisam otrovao u tom restoranu; možda je u pitanju bio stomačni virus.

Možda taj brend telefona i nije toliko loš; svi serijski proizvodi imaju određeni procenat robe sa greškom; zato postoji garancija i zamena proizvoda.

Možda mi se čokolada nije svidela, ali da li to znači da ne bi trebalo da pružim šansu nijednoj drugoj čokoladi?

Ponekad bi stvarima za koja imamo uvreženo mišljenje trebalo pristupiti kao ih vidimo prvi put.

To ne znači da bi trebalo strpati kašiku vrele supe u usta, već bi jednostavno trebalo utvrditi temperaturu i proceniti da li je bezbedno za jelo.

Možemo pitati šefa kuhinje u restoranu da li se još neko žalio na stomačne tegobe. Ako su iskreni i ako im je stalo do mušterija priznaće da je bilo problema, ali da ih više nema.

Možemo još jednom zagristi čokoladu, možda nam se ovoga puta bude svidela; nemam šta da izgubimo.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.