Blog

Preporuka knjige

Sapijens, Juval Noa Harari

U svojoj knjizi, Sapijens, Juval Noa Harari, govori o značaju priče, posebno mita.

Ljudska bića nisu jedina bića koja umeju da komuniciraju. Poznato je da primati mogu da stvaraju različite zvuke koje nose različite poruke. Neki majmuni umeju verbalno da upozore pripadnike svoje zajednice da dolazi lav ili orao ili neka druga opasna zver, ali nijedan majmun, niti bilo koja druga životinja, ne ume da stvara fikciju.

Sudeći po Hararijevom istraživanju, sposobnost čoveka da stvara fikciju i mitove i apstraktne socijalne ugovore, je omogućila ovu vrstu primata da stvara velike zajednice u kojima mogu da sarađuju.

Zahvaljujući fikciji nastale su nacije i pripadnici jedne nacije su u stanju da rade u korist čitave zajednice samo zato što su vezani za istu zastavu, isti grb, religiju i geografsko područje.

Države koje nemaju jak nacionalni identitet su često u sukobima; poput Afganistana, Libije… pa i Jugoslavije.

U koliko želite da saznate više o nastanku Sapijensa, pročitajte knjigu Juvala Noa Hararija.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Moderna komunikacija

Ne znam za vas, ali ja obožavam YouTube.

Na tom sajtu ne gledam snimke mačaka ili TV emisije koje sam propustio, jer ne gledam TV; na YT pronalazim odgovore na svoja pitanja.

Kad god nešto ne umem da uradim ili me nešto jednostavno zanima odem na YouTube i tamo ukucam svoje pitanje i pritisnem enter.

Na moje pitanje uvek postoji bar jedan odgovor, a često postoji znatno više i uvek pogledam bar tri snimka pre nego što zadovoljim svoju znatiželju ili pre nego što usvojim novu veštinu ili novo znanje.

Internet je promenio način na koji komuniciramo. Generacije pre naših nisu imale tu mogućnost.

Ako ste želeli da saznate kako da popravite nešto na svom automobilu, morali biste da pitate lokalnog automehaniračara koji bi vam možda rekao kako to da uradite, a možda ne. A, ako ste želeli drugo mišljenje, morali biste da odete kod drugog automehaničara.

Ako vam je dosadio reperotar jela koja umete da spremite i želeli ste da uvedete novo jelo, morali biste da pitate vašu majku, koja je verovatno imala isti repertoar kao, ali i kao njena majka.

Komunikacija je pre nego što su izumljieni efikasniji vidovi transportacije bila toliko lokalizovana da su se razvili različiti jezici, ali i različiti dijalekti i akcenti u okviru istih jezika.

Uvek pričamo onako kako ljudi iz naše okoline pričaju, a svega nekoliko generacija unazad, čovek nije imao mnogo prilike da komunicira sa ljudima van njegovog sela.

Danas, bilo ko može da odgovori na vaše pitanje, i ta komunikacija je krajnje retroaktivna. Neko je odlučio da odogovori na pitanje koje bi ljudi mogli da postave i taj odgovor će vas čekati kad god budete spremni da ga potražite.

Kako vreme odmiče, ljudi postaju sve veštiji u davanju odgovora; ti odgovori su mnogo precizniji i predstavljeni su na interesantniji način.

Nezamislivo je kako će svet izgledati nekoliko generacija nakon naših jer da znanja nikada nije bilo lakše doći.

Istina je da većina ljudi provede vreme na internetu konzumirajući zabavnu sadržinu, ali za one koji žele da steknu znanje, mogućnosti su praktično neograničene.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Sastanci

Ako ste deo neke komPanije, to verovatno znači da ćete imati mnogo sastanaka.

Sastanci su dobri kada čitav tim može da radi na rešavanju problema ili kreiranju novih ideja i planova, ali ako je svrha sastanka da bi menadžer nešto saopštio svima, istovremeno, te stvare se mnogo efikasnije obaljvaju putem mejla.

Pošto sastanci oduzimaju mnogo više vremena nego mejl, pre nego što zakažemo sastanak trebalo bi razmisliti da li je potrebno održati sastanak ili možemo jednostavno napisati mejl.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Prihvatanje

Često na svet gledamo kroz sočivo naših vrednosti i na osnovu njega sudimo drugima.

Da li voli istu muziku kao ja? Da li ima isti stil oblačenja? Da li voli iste filmove? Da li je vegan? Šta misli o keto ishrani? Da li voli fudbal? Da li vežba? Da li voli da trči ili voli sportove sa loptom? Šta misli o…

Kroz ovakve filtere naša podsvest neprestano propušta svaku interakciju sa druim ljudima. Što se više naših stavova ne poklapa sa stavovima drugih to se više distanciramo od tih osoba.

Ponekad ćemo za osobe koje imaju drukčije vrednosti od naših reći da su glupe, ili da su prolupale, da nemaju ukusa, ili da su primitivni.

Ubeđeni smo da su naši stavovi i naše vrednosti apsolutno ispravni i ne shvatamo da osoba preko puta misli apsolutno isto.

Kada nam je do neke osobe stalo, a njihove vrednosti se ne poklapaju sa našima, pokušaćemo da ih promenimo, ne shvatajući da je to sizifov posao.

Jedna od najtežih lekcija koju bi svako od nas trebalo da nauči jeste da prihavatamo druge onakvi kakvi jesu, jer kada je većina stavova u pitanju nije bitno ko je u pravu i da li je u pravu.

Naravno, postoje ljudi sa određenim vrednostima koje bi trebalo izbegavati ili pokušati da ih izmenimo, ukoliko nam je do te osobe stalo; tu pre svega mislim na vrednosti koje nanose štetu bilo onome ko se drži tih vrednosti ili drugima; ako je neko sklon alkoholu, drogama i sličnom.

Ipak, većina vrednosti zbog kojih se distanciramo i kojima sudimo drugim ljudima su daleko od objektivne istine i nije bitno ko je u pravu; da li je bolji Mesi ili Ronaldo i da li je Green Book zaslužio oskara ili je on možda trebalo da pripadne Black Panther-u; Apple ili Android?

Dobro je imati svoje mišljenje, dobro je imati svoje stavove, dobro je imati svoje vrednosti, dobro ih je braniti, ali nije dobro smatrati druge manje vrednima ako se ništa od toga ne poklapa sa našim.

Kada bismo svi voleli i vrednovali isto, ovaj svet bi bio pun istih ljudi i bio bi prilično dosadan.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Preporuka knjige, Čitanje

Sabotaža

Sudeći po Geriju Džonu Bišopu, postoje tri osnovna razloga zašto sabotiramo sami sebe: naš pogled na same sebe, naš pogled na druge ljude, naš pogled na život.

Ta tri razloga možete pronaći u knjizi Unfu*k Yourself: 7 Assertions to Seize the Life You Want, a knjiga je za sada dostupna samo na engleskom jeziku i ako se preko ovog linka budete registrovali na Scribd, moći ćete da je slušate potpuno besplatno na divnom, Gerijevom, škotskom akcentu, koji u potpunosti ide uz ovaj naslov, i samu Gerijevu filozofiju o životu.

Uverenja

Još u detinjstvu, dok učimo kako funkcioniše svet oko nas, formiramo izvesne slike o sebi, drugim ljudima i životu i tražimo dokaze koji će da podupiru naša uverenja.

Ta uverenja ne predstavljaju celu sliku, već našu viziju i samim tim nisu u potpunosti tačna, ali ih mi smatramo jedinom istinom.

Kad god nam nešto ne ide od ruke ili kada pokušamo da se promenimo na bolje, vraćaćemo se našim starim navikama jer će nam naša uverenja govoriti da je svet jednostavno takav kakav jeste i da se tu ništa ne može učiniti kako bismo bilo šta promenili.

Možda želimo da skinemo kilograme, ili da promenimo posao, partnera, ili sredinu u kojoj živitimo, ali ćemo odustati kada budemo shvatili da je sve uzaludno, odnosno kada nam naša uverenja potvrde da smo jednostavno rođeni da budemo debeli, da radimo besmislene poslove ili da živimo upravo tu gde smo se rodili.

Naša uverenja su nešto što sabotira svaki naš pokušaj da donesemo bilo kakvu promenu ili novine u naš život.

Možda nam neko kaže da je periodično post dobar za skidanje kilograma i popravljanje zdravlja, ali mi verujemo da je doručak najzdraviji obrok u toku dana i ne pada nam na pamet da ga preskačemo.

Možda smo usamljeni i želimo da steknemo nove prijatelje, ali verujemo da ljudi provode vreme sa nam čisto iz koristoljublja pa čak i kada upoznamo nekog novog tražimo dokaze koji će potkrepiti naše tvrdnje i ako se tako nešto desi, zauvek ćemo otpisati tu osobu.

Kako vidimo sebe

Ako u detinjstvu nismo bili dobri u školi ili u sportu ili u odnosu sa drugim ljudima, moći ćemo sebe da vidimo kao nekog ko je nespretan, glup ili asocijalan i svakodnevno ćemo tražiti dokaze koji će da potvrde naša verovanja.

Možda smo odlučili da počnemo da trčimo da bismo popravili naš izgled, zdravlje ili jednostavno da bismo se bolje osećali.

A, onda, nakon nekoliko dana, desi nam se da nezgodno stanemo dok trčimo i istegnemo ligament ili nam pukne ahilova tetiva i onda ćemo sami sebi reći:

Sport ipak nije za mene.

Nakon što se budemo oproravili od povrede, nećemo se više nikada vratiti trčanju ili bilo kom drugom sportu jer ćemo verovati našoj tvrdnji da smo nespretni.

Svako ima neka svoja uverenja i neke svoje slike o sebi koje svakodnevno potvrđuje.

Kako vidimo druge

U zavisnosti kakav smo odnos imali sa roditeljima, braćom, sestrama, prijateljima iz detinjstva, našim prvim ljubavnim avanturama, steći ćemo uopšteno mišljenje o ljudima.

Možemo da mislimo da su ljudi glupi, sebični, da ne ispunjavaju svoja obećanja, da uvek gledaju da nas iskoriste…

Recimo da smo bili dobar učenik u školi i da su se druga deca družila sa nama samo onda kada im je trebala pomoć iz matematike ili bilo čega, a nisu nas nikada zvali na njihove rođendanske žurke. U tom slučaju, svaki put kada je neko prijateljski nastrojen prema nama, pitaćemo se šta se krija iza toga, kakvu korist pokušavaju da izvuku od nas, dok je vrlo lako moguće da da jednostavno žele da se druže sa nama.

Ako se ikada desi da potvrdimo naše sumnje, samo ćemo pojačati naša uverenja da su ljudi koristoljubivi.

Kako vidimo život

Možda je slučaj da sve što smo stekli smo to učinili uz velike muke, pa mislimo da je život borba; ili nikada ništa nismo stekli pa mislimo da je život besmislen,…

Kako god vidimo život, baš kao i u prethodna dva slučaja, uvek ćemo tražiti dokaze da potvrdimo naša uverenja.

Možda smo odlučili da pokrenemo biznis, ali onda shvatimo da šta god radimo, ništa nam ne ide od ruke i konstantno neuspevamo, pa time potvrđujemo da je život borba i besmislen, i ne shvatamo da možda radimo pogrešne stvari ili imamo pogrešnu sliku ili pogrešna očekivanja.

Kako se izboriti sa našim uverenjima

Sudeći po Geriju, ne možemo da promenimo naša uverenja jer su duboko ukorenjena u našu podsvest, ali možemo da naučimo da živimo sa njima.

Drukčije rečeno, ne bi trebalo mnogo da se orijentišemo na prošlost već na budućnost. Ako nas je jednom neko prevario, ne znači da će nas svi prevariti.

Trebalo bi zacrtati šta želimo da ostvarimo u budućnosti i činiti korake ka tom cilju.

Uostalom, pročitajte knjigu, Geri to razume mnogo bolje nego ja.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Rokovi

Rokovi su dobra stvar i znače da ste odredili tačku u vremenu u kom ćete izneti vaš projekat.

Rokovi takođe mogu da vas pritiskaju kada shvatite da možda nećete uspeti da završite vaš projekat pre isteka roka.

Dobar trik za smanjivanje pritiska je da ostavite nešto vremena u rezervi; odredite više vremena za vaš projekat nego što vam je potrebno, ali nemojte rezervu da potrošite odmah; ostavite je za dana kada će vam zaista biti potrebna.

Ako ne iskoristite rezervu, to znači da ćete dostaviti projekat pre isteka roka, što je dobro za vas, dobro je za vaš projekat i za onog ko očekuje gotov proizvod.

Vidiećete, da često nećete uopšte ni dotaći rezervu samo zato što niste imali pritisak koji vas je blokirao.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

10 sekundi

Živimo u dobu informacija, gde se sve nalazi jedan klik od nas.

Ukoliko imate nešto da saopštite, to je lakše nego ikad, ali znajte da imate 10 sekudni da privučete pažnju publike, jer toliko je u proseku potrebno da odlučimo da li ćemo nešto da pogledamo ili pročitamo do kraja pre nego što kliknemo na idući link ili pre nego što prstom odguramo sadržaj van ekrana.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Predrasude

Tetovaže – znače da je neko opasan, neko s kim bi trebalo izbegavati svaki kontakt, neko ko je spreman da prođe kroz nevorovatan bol, neko ko je u stanju da naudi samom sebi, pa i drugima…

Dok su zapravo, tetovaže crteži na nečijem telu.

“Besni automobili” – ako vaš automobil ima “besan” izgled, znači da ste kriminalac.

Istina je da je automobil danas mnogo više od prevoznog sredstva, da je više statusni simbol, ali okarakterisati nekog na osnovu izgleda njegovog automobila je krajnje apsurdno.

Brada – ako ste neobrijani to znači da ste neuredni i neprofesionalni.

To sranje će da raste na mom licu, hteo ja to ili ne i ako je moja brada oprana i ošišana, ne vidim problem.

Obrijana glava – s druge strane, ako ste kojim slučajem obrijali glavu, onda ste nacista.

Duga kosa – Isti slučaj kao i sa bradom.

Nehrišćanski praznici i običaji – poput Noći veštica umeju da budu osuđivani u konzervativnim sredinama i etiketirani kao nasilni i neprimerni.

To govore sledbenci religije čija je knjiga puna incesta, ubistava, i koji za simbol imaju spravu za mučenje na kojoj je najvećim mukama ubijen sin njihovog boga.

Spisak je podugačak, ali ovo su samo neki koji mi idu na živce.

Ne možemo suditi o nečemu i nekome i ne možemo ga smatrati neispravnim i nemoralnim samo zato što ne razumemo ili se ne uklapa u naš vrednosni sistem.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Test

Napomena: pre nego što počnem ovaj članak, želo bih da istaknem da je ovaj članak moja interpretacija onoga što sam naučio od Seth Godina o školovanju.

Jedan od mnogih nedostataka obrazovnog sistema su standardizovani testovi. Ne postoji taj test koji može da pokaže sveukupnu sposobnost i znanje jednog učenika.

Prvo, zašto bi uopšte trebalo da ocenjujemo učenike? Da bismo im rekli:

E, ti nisi dovoljno dobar, moraćeš da slušaš sve ovo još jednu godinu?

Da bismo ih rangirali po znanju? Ili, da bismo mogli da kažemo roditeljima:

Vaše dete je trebalo da nauči određene stvari ove godine, i bilo je ovoliko uspešno u tome: 1, 2, 3, 4, 5?

Većina tih testova je dizajnirano za puko popunjavanje informacija koje na internetu možete prnoaći u roku od nekoliko sekundi. Samim tim, đaci su primorani da pamte razne trivijalne informacije koje im nikada u životu neće trebati, osim na tom testu.

Još gore od toga je što jedan test odlučuje da li ćete biti primljeni na fakultet ili u srednju školu u kojima biste želeli da se obrazujete.

Fakulteti i srednje škole imaju ograničen kapacitet, svake godine mogu da prime samo određen broj studenata i da bi mogli nekima da kažu:

E, vi ne možete da učite u našoj školi zbog toga što niste dovoljno dobri za nas.

Osmislili su prijemne testove koji navodno procenjuju sposobnosti budućih studenata da bi na osnovu nečega mogli da ih rangiraju. Isto tako, mogli su da ih rangiraju po visini i da u svoje škole prime 100 najviših učenika jer pitanje ispod:

preuzeto sa sajta prijemni.rs

koje se našlo na prijemnom ispitu za Pravni fakultet, ne govori ništa o vaših sklonostima i sposobnostima o učenju prava, već o vašim sposobnostima da rešite testove. Isti je slučaj sa svim drugim pitanjima na tom testu.

Znanje koje učenici stiču u školama je korisno za trivia kvizove i za rešavanje testova u školama i nema nikakvu primenu u životu.

Dobar advokat nije neko ko zna čitav zakonik napamet, već neko ko ume da reši vaš pravni problem.

Još jedan problem testova je što đaci uče da bi položili testove, a ne da bi stekli znanje. Najčešće pitanje koje đaci upute predavaču je:

Hoće li ovo biti na kontrolnom?

Ako neće, nema svrhe učiti, jer sve što se može pronaći na internetu ili u enciklopediji, nije vredno pamćenja.

Škole bi trebalo da motivišu đake da rešavaju zanimljive probleme. Zanimljiv problem je onaj za koji ne postoji unapred utvrđen tačan odgovor.

Na primer, zanimljiv problem je – kako smanjiti zagađenje reka?

Da bi se rešio jedan takav problem, prvo je neophodno pronaći uzrok zagađenja, zatim pronaći način na koji bi to moglo da se smanji ili u potpunosti eliminiše.

Ako vaš odgovor daje željene rezultate nije bitno da li je u pitanju neki filter ili kanalizaciona mreža, ili hemikalija koja će da ukloni sve štetne materije iz vode, ili bilo šta drugo.

S druge strane, na testu, postoji samo jedan tačan odgovor.

Jedini način da postanemo bolji u reševanju zanimljivih problema je da rešavamo zanimljive probleme, ali ako dece provedu 12, 16, ili više godina rešavajući testove, to znači da će biti dobri u rešavanju testova.

Problem je što kada izađemo iz škole, ne postoji radno mesto na kom ćemo rešavati testove.

Recimo da ste dizajener. Na radnom mestu, nećete dobiti test na kom bi trebalo da znate kad je rođen Endi Vorhol, ili koji od tri ponuđena softvera služi za ilustracije. Vaš zadatak će biti da rešite problem klijenta:

Imam problem, da li možeš da ga rešiš? Treba mi logo za firmu. Da li možeš da ga dizajniraš? Treba mi za nedelju dana.

Niko od dizajnera neće tražiti da zna sve prečice ilustratora napamet, ali ako dizajner želi da reši problem za nedelju dana, moraće da nauči prečice na tastaturi za alate koje načešće koristi, kako bi ubrzao svoj rad.

Učimo kada nam nešto treba. Ako nam treba za test, naučićemo za test, ako nam treba da bi unapredilo naš život, ili živote drugih, naučićemo tada.

Ako želite dete da nauči da igra i voli fudbal, nećete mu dati istoriju svetskih prvenstava na 200 stranica i reći mu:

Evo ti ovo, za dve nedelje ćeš to imati na testu.

Umesto toga, vodićete ga na utakmice, daćete mu loptu i vodićete ga da igra fudbal sa drugom decom. Nakon izvesnog vremena dete će znati imena svih igrača, kako bivših tako sadašnjih, hteli vi to ili ne.

Zašto onda dajemo deci udžbenike i testove kada ih učimo neke bitnije veštine od fudbala?

Za kraj, preporučujem vam da pogledate Sethov Ted Talk u kom on ističe besmislenost testova mnogo bolje od mene:

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Govor mržnje

Na društvenim mrežama ćete se često susresti sa govorom mržnje. Ljudi će vam reći sve što misle o vama i obavestiće vas o svemu što ne vole kod vas ili što smatraju neispravnim i često će koristiti oštar jezik i direktan pristup.

Ružan si! Glup si! Dosadan si! Ovo je nešto nagluplje što sam čuo! Ubij se!

U interakcijama van društvenih mreža nećete toliko često imati prilike da svedočite takvom govoru.

Ipak, treba znati da nije problem u društvenim mrežama, već u nesposobnosti da razumemo da iza profila na društvenoj mreži stoji ljudsko biće.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.