U poslednje vreme sam se toliko uvukao u svet digitalno, pre svega besciljnog digitalnog, da zapravo ne znam o čemu bih pisao. Svestan sam da se u sve te aplikacije i mreže napravljene tako da nas navuku da što više vremena provodimo na njima, i sve se kao nešto branim od toga, a na kraju završim kao i svi drugi, zalepljen za jedan ili drugi ekran, jednu ili drugu aplikaciju, potpuno zanemarujući sve druge životne
Kada mi neko kaže da je perfekcionista umem tako glasno da prevrnem očima da se čuje i kod komšije. Mislim se, ne znaš ti šta je perfekcionizam, jer da znaš ne bi se time hvalio, baš kao što se niko ne hvali nekim svojim drugim mentalnim oboljenjem. Postoji tanka nit koja se nalazi na granici perfekcionizma i tendencije da se neki posao izvrši dobro, baš kao što postoji i ona druga, dobro poznata, nit između
Pre četiri godine, par dana manje-više, Sanja, Nataša, naše dve mačke i ja seli smo na zadnje sedište folksvagena (ubij me ako znam kojeg), i vozili se nekoliko stotina kilometara od Rijana do Šangaja gde smo čekali let za Beograd preko Frankfurta. Malo je reći da smo utrnuli i pretrnuli na tom letu, posebno kad je pilot najavio da ćemo malo da kružimo oko aerodroma u Frankfurtu jer ne možemo baš odmah da sletimo, i
U poslednje vreme imam osećaj da biti kod kuće znači gledati u ekran. Kada kažem ekran, pre svega mislim na kompjuter i telefon. TV ređe gledam, njega sam prepustio Sanji i Nataši. Ponekad mi se čini da sam prilično bolestan po tom pitanju konzumiranja digitalnog sadržaja, ali kada malo bolje pogledam svi smo u manjoj ili većoj meri upali u taj problem konstantnog piljenja u svetleće staklo iz kog izvire beskraj načina za zabavu i
Uhvatim juče sebe kako izgovaram „kad sam JA bio…“ i ne ugrizem se za jezik već ladno nastavim sa tim, jer jbg, jest bilo drukčije kad sam ja bio… Iako je štošta bilo drukčije kad sam bio mali/mlađi danas bih se zadržao na skorašnjem fenomenu, društvenih mreža, koje bi sada verovatno preciznije bilo zvati – društveni mediji, jer svi smo mi postali u neku ruku mediji koji izveštava o koječemu i prenosi tuđe izveštaje o
Ne znam da li ti imaš glasove u glavi, ali ja ih imam za izvoz. Ako nekom trebaju, šaljem brzom poštom. I to nije nešto zbog čega bi trebalo ići psihijatru (tešim se), već nešto što mnogi imaju, samo što smo ih neki svesni, a neki i ne baš. To je zapravo način na koji razmišljam. Neki vide slike kada razmišljaju, neki čuju reči. Neki mogu oba. Ja isključivo slušam te glasove. (Jedan mi baš
Kao i svake Nove godine, svi novogodišnji planovi propadnu već nakon nekoliko nedelja. I, šta ćemo sad!? Prošle nedelje, dok je još uvek trajao raspust, seo sam da napravim plan za celo polugodište; nisam pravio plan vezan za školski program, već sam napravio plan kako ću provoditi vreme kad nisam školi, i naravno ništa od toga nisam ispunio. Problem sa tim novogodišnjim odlukama, ili bilo kakvim drugim odlukama koje iziskuju neke promene ličnosti, uvođenje novih
Kada se godina završava šesticom znači da se broj mojih godina završava nulom. Nula znači početak nečega. Početak nove decenije ili kako Jung kaže, početak novog života. Čudno zvuči to ČETRDESET. Hej! Punim ČETRDESET. Idi begaj! U glavi se još uvek osećam kao da imam dvadeset. Kada sam zapravo imao dvadeset, na likove koji imaju četrdeset sam gledao kao na „neke tamo matorce“ čije je vreme prošlo, što zapravo i jesmo; za nekog ko ima
Stiven Presfild je u svojoj knjizi The War of Art definisao pojam Rezistencije odnosno Otpora. Najkraće rečeno, Rezistencija je nevidljiva sila koja dolazi iznutra i stvaraoca ometa u samom činu stvaranja. Ona se manifestuje u raznim oblicima. To je, na primer, onaj poriv da središ stan pre nego što sedneš da pišeš ili želja da spasiš Afriku od gladi pre nego što spremiš ispit, jer kako možeš da pišeš dok imaš prašine u stanu ili
Kad me neko pita: „Kako napreduje nova knjiga?“ uglavnom nemam jasno definisan odgovor. Otkud znam? Da znam, ne bismo sada pričali o tome, zar ne? Ne napreduje. Stagnira. Vrti se u krug. Degradira. Mnogo faktora je u igri. Problem nikada nije jednosmeran i jednostavan. Bilo bi dobro da jeste, pa da na njega možeš da staviš neki flaster i sve si rešio. Nije. Rešavanje problema najčešće podrazumeva stavljanje flastera na više mesta i tek kad
