Pisanje romana Dan 8. i 9.

Juče nisam pisao. Reinstalirao sam Windows, što me je koštalo čitavog dana i mnogo živaca.

Danas sam napisao svega 300 reči. Postoje i takvi dani i to su dani kada pišeš i sve vreme si svestan da to što si zapisao neće ni u kom slučaju završiti u finalnoj verziji knjige, ali moraš zapisati i te reči. One će te odvesti do nečega što će ostati u knjizi. One su kao skela na kojoj zidari stoje dok zidaju. Neće zauvek ostati ispred kuće, ali je neophodna da bi se kuća završila.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 7.

500 reči napisano.

Pisao sam u Starbaksu. Volim da pišem tamo. Prija mi muzika, prija mi graja ljudi i prijaju mi veliki prozori kroz koje mogu da zurim dok sređujem misli.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 5. i 6.

Juče nisam pisao. U poslednje vreme umem da zabodem u video igre. Veći deo realnosti mi ne prija, posebno kada je posao u pitanju, pa onda tražim neki vid bega, kako u knjigama, pričama, drugom poslu, tako i u igrama. Kasno sam legao, kasno ustao, poremetilo mi je čitav dan.

Današnji dan je takođe bio veliki izazov. Ujutro je trebalo da ustanem i odem za susedni Wenzhou, gde radim. Subotom provedem 6 sati u učionici trpeći teror razmaženih kineskih kraljevića. Nakon toga je trebalo da pišem.

Bilo je teško. Morao sam pročitam sve što sam prethodno napisao kako bih uopšte znao o čemu pišem.

Na kraju sam uspeo. 500 reči. Ne baš najboljih 500 reči, ali pomeram se, polako.

Pretpostavljam da će vikendi i ubuduće biti veliki izazov. Ali, tako je zanimljivije.

U toku dana mi se često desi da razmišljam o romanu. Što je dobro.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 4.

500 reči napisano i danas.

Mogao sam sigurno da idem mnogo više. Imao sam osećaj da sam daleko od toga da ispraznim bunar, ali mislim da je daleko bolje držati bunar na izvesnom, sigurnom, nivou, nego ga isprazniti u potpunosti.

Kad se doliva nova voda u bunar sa njom dođe i mulj, a mulj nosi nesigurnost u to što radimo.

U svakom slučaju zadovoljan sam što mogu da kažem da pišem roman već četiri dana za redom.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 3.

500 reči napisano.

Pisanje ponekad ide teže nego što možeš da zamisliš, teže nego što je bilo juče, ne zato što ti reči teško dolaze već zato što nisi siguran kuda ideš. I to je u redu.

Pisanje romana je kao hodanje gustom šumom, u sred noći, noseći jednu baterijsku lampu.

Vidiš samo ono što lampa vidi, a nekada nećeš usmeriti lampu tamo gde je put, već na neki žbun, ili potok, ili palo stablo.

Nekad ćeš naći nešto dragoceno, poput izvora hladne vode koja može da te osveži.

Nekad nećeš naći ništa i tumaraćeš unaokolo.

Poenta pisanja nije da zabeležiš svaki žbun, ili svaki potok, već sve što ti je na putu izlaska iz šume bilo od koristi.

Ipak, ne znaš šta će ti biti od koristi dok ga ne osvetliš lampom.

Ako se nešto ispostavi da si zapisao i nije prilično korisno, prosto ga obriši, ali tek kad uređivanje dođe na red.

Za sad vitlaj svojim fenjerom.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 2.

Jednom kada imaš siže, sinopsis, nazovi to kako god želiš, red je da sedneš i da pišeš, ali pazi, roman je ogromno delo, koje često ima 80,000 i više reči. Ali uzmimo da je 80,000 neki prosek.

Ne možeš da sedneš sa idejom sad ću da završim roman, odjednom. Ne možeš čak ni za nedelju dana, ni za mesec, ni za nekoliko meseci…

Uopšte ne bi trebalo da se obazireš na završavanje romana, jer znaj, to je daleko, posebno kada uzmeš u obzir koliko samo uređivanja mora da prođe da bi jedan roman mogao da se proglasi gotovim.

U poređenju sa blogom kog možeš da otkucaš za 10 minuta i nikada ne prepraviš ništa u njemu, roman je jedan slon. A kako ćeš da pojedeš slona?

Razume se. Deo po deo, zalogaj po zalogaj.

Najmanja, nedeljiva celina romana, rekli smo da je scena, ali kad sedneš da pišeš, ne moraš čak ni nju da završiš.

Pravilo je sledeće – Kada sedneš da pišeš, napiši 500 reči, ni reč manje, ni reč više, što znači da ćeš često stati u pola rečenice, što je dobra stvar jer ćeš sutradan imati odakle da nastaviš i nećeš gledati u “prazan papir”, tj. beli ekran.

Današnjih 500 reči je išlo prilično lagano. Prvi lik je dobio ime. Glavni lik još uvek nema ime. Ovaj lik što je dobio ime se ne može čak i nazvati likom. Sve što znamo o njemu na početku, a verovatno i do kraja romana, jeste da je umro.

Bitno je skinuti urednički šešir kada pišeš taj prvi, usrani draft, kako je to rekla Ana Lamot, u svojoj knjizi Bird by Bird, koju takođe preporučujem za čitanje između pisanja romana.

Prvi draft će da bude sranje. Prvi draft je kao onaj prvi malter kog baciš na zid. Ne liči ni na šta, ali da bi izmalterisao taj zid, moraš da baciš dovoljno svežeg maltera, pa ga onda uglačaš.

Ne obaziri se na to što je sranje. Idućeg dana samo nastavi.

Ako ti se desi da si zaboravio neke pojedinosti, pročitaj ono što si prethodno napisao i tek ti je tada dozvoljeno da uređuješ. Ali izbegavaj to, kad god je moguće. Kad čitaš nešto što je sranje, može da te deprimira.

Dobra stvar u pisanju 500 reči dnevno je upravo to što nećeš biti premoren i tvoj mozak će nastaviti da razmišlja o tome i u ostatku dana pa ćeš dobro utemeljiti sve to što si napisao.

Za kontinuitet bitno je da pišeš bar 6 dana u nedelji. Nemoj sebi uzeti za zlo ako bude 5, ali se trudi da ne bude 4 i manje.

500 reči je ništa i uvek možeš naći dovoljno vremena i snage da ih napišeš.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 1.

Odlučio sam da napišem roman. Drugi po redu. Ko zna koji put, reklo bi se, ali ovog puta neću odustati na pola već ću ga stvarno završiti. Odlučio sam, kao što sam već rekao.

Ovaj i narednih nekoliko stotina postova će biti isključivo o pisanju romana i ako vas tako nešto ne zanima i verovatno ćete me otpratiti i mogu da vam kažem samo – Drago mi je što smo se poznavali.

Ako vas pak tako nešto zanima ili pak možete da nađete korist u tako nečemu – onda ću vam reći Dobrodošli. Biće ovo duga vožnja.

Ovaj i svi naredni članci će biti isključivo za mene; za nekog budućeg mene koji će opet zaboraviti kako se piše roman. Slutim da će se to opet desiti, jer se već jednom dogodilo, pa sledeći put želim da budem spreman za tako nešto.

Pisanje prvog romana sam završio 2014. Počeo sam 2012. Pa sami izračunajte koliko je prošlo od kada sam poslednji put završio roman. Ne mogu da kažem da ga nisam pisao.

Priprema

Pre samog pisanja uradio sam pripremu, a kada kažem priprema, mislim na pravljenje sižea.

Siže ne sme da bude duži od jedne stranice onog žutog, trgovačkog papira. On izgleda ovako:

Znači, sve što stane na list ovog romana je siže tvog romana.

Podelićeš roman na početak, sredinu i kraj i opisaćeš šta se desilo na početku, šta na sredini, šta na kraju.

Preporučujem da pre svakog pisanja romana, a posebno pre svakog uređivanja romana, još jednom pročitaš The Story Grid. Šon Kojn, autor ove knjige je nešto najbliže Maksvelu Perkinsu. Kažem najbliže jer za razliku od Maksa, Šon zapravo zna zašto priča funkcioniše i zašto ne i ume to da prenese na pisca. Maks je znao da ispravi roman, ali nije nikog naučio kako se to radi.

Roman se sastoji od gradivnih jedinica, manjih priča:

  • Inciting Incident
  • Complication
  • Crisis
  • Climax
  • Resolution

Inciting Incident je događaj bez kog roman ne bi mogao da počne. U ljubavnoj priči to je kada se ljubavni par upozna. U detektivskom romanu je to kada neko pronađe leš…

Complication predstavlja niz problema pred kojima se glavni lik nalazi.

Crisis predstavlja dilemu u kojoj se glavni lik nalazi pre nego što priča doživi klimaks. Lik mora da odabere između dva zla ili između dva dobra. Poenta je da šta god da odabere nešto će morati da izgubi.

Klimaks je mesto na kom si opisao odluku iz Crisis dela.

Resolution bi bio neki zaključak svega.

Ali ne samo da se svaki roman sastoji od ovih delova već se i svaki deo romana sastoji od ovoga dela.

Početak, sredina i kraj imaju svoj Inciting Incident, Complication, Crisis, Climax, Resolution i sve tako dok se ne dođe do najmanje nedeljive jedinice romana, do scene koja takođe ima sve ove elemente.

Scena je najkraća priča u romanu u kojoj lik prođe kroz sve ove faze i njegovo stanje s početka mora da se razlikuje od njegovog stanja s kraja. Ako je na početku bio srećan, na kraju scene mora da bude tužan, besan, zabrinut…

Roman je kao jedna velika babuška, ona ruska lutka u kojoj se nalazi niz manjih lutaka, dok se ne dođe do one najmanje.

Roman, ako je dobar, znači da će glavni lik, ili glavni likovi proći kroz određenu promenu, a za model promene najbolje je koristiti se Kubler-Ross fazama kroz koje ljudi prolaze nakon šoka, poput smrti bližnjih.

Inciting Incident romana bi trebalo da bude neki šok, bilo pozitivan ili negativan. Neko je dobio na lutriji, upoznao je ljubav svog života, ili je izgubio nekog ili nešto. Saznao je nešto, što će mu promeniti život. Nešto tog tipa.

Siže bi trebalo da izgleda ovako:

Početak

Ovde u jednoj rečenici opiši događaj
Inciting Incident:
Complication:
Crisis:
Climax:
Resolution:

Sredina

Ovde u jednoj rečenici opiši događaj
Inciting Incident:
Complication:
Crisis:
Climax:
Resolution:

Kraj

Ovde u jednoj rečenici opiši događaj
Inciting Incident:
Complication:
Crisis:
Climax:
Resolution:

I to je sve što bi trebalo da znaš o svom romanu pre nego što počneš da ga pišeš. Sledeći korak je da pišeš scenu po scenu. Imaj u vidu da je sredina po pravilu gotovo uvek duplo duža nego početak i kraj. Sredina čini otprilike 50% tvog romana.

Iako je naslov ovog teksta Dan 1, nemoj provesti samo jedan dan popunjavajući ovu tabelu. Provedi bar nedelju dana i uvek se konsultuj sa knjigom Story Grid. Uvek. Neka ti ona bude kao Biblija. U njoj se nalazi sve što bi trebalo da znaš o pisanju romana.

I ako misliš da je ovo neki bluprint, jer pre ili kasnije ćeš to pomisliti, znaj da samo šarlatani vide strukturu priče kao neki šablon, i samo je šarlatani ignorišu.

Neki pisci su te sreće da mogu da napišu čitav roman da nikad ne razmišljaju o ovome i njihov roman će ipak imati ovakvu strukturu. Ti nisi jedan od njih i nemoj se zavaravati.

Napiši siže pre nego što počneš da pišeš.

Dok budeš pisao roman menjaćeš i siže. Tako si radio i prošli put tako ćeš uvek i raditi, ali bez sižea ne možeš.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.