Postoji ona izreka da se Rim nije izgradio za jedan dan i verovatno je mnogo starija od Rima jer to je jedna od opšte poznatih mudrosti za koje, kada čujemo, svi znamo da ubadaju tačno u srž, ali kada treba da primenimo na sebi, na svoj život, na svoje pohode, nekako zakažemo, i uvek nam se nešto ispreči.
Ima nekih šest nedelja kako redovno pišem i nekih jedanaest nedelja kako redovno vežbam u teretani. Slučajnost, da ne kažem koincidencija pa da zvučim pametnije, nikako. Kada malo bolje sagledam poslednjih dvadeset godina mog života, ne postoji period u kom sam redovno pisao, a da nisam bio redovan na treningu; bilo da je u pitanju teretana ili neki drugi vid fizičke aktivnosti, ali je u većini slučajeva bila teretana.
Teretana je temelj nekog mog Rima, da ne kažem mira; kad je temelj jak, moguće je i bezbedno je zidati sve drugo pa i masovne projekte poput romana.
Ne volim baš mnogo da pišem ni o jednom ni drugom, jer sam prilično sujeveran povodom oba i uvek se plašim da ću se ili povrediti, pa neću moći da treniram, ili će mi se dogoditi nešto zbog čega se mesecima neću moći sastaviti, a u takvim periodima pisanje romana padne u drugi plan, ali evo ipak ću da pišem o tome pa šta bude, jer mislim da je bitno napraviti ovaj podsetnik.
Nemam jasno objašnjenje zašto se teretana postavlja kao temelj, ali možda leži u još jednoj antičkoj poslovici, znaš ono – u zdravom telu zdrav duh.
Današnji članak je pun klišea, ali nekada mi se čini da je život ništa drugo nego jedan veliki kliše; sve je već viđeno i stalno se ponavlja.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
