Svi smo skloni da kažemo: U mom kvartu, ne postoji dobar… Šta god da ne postoji u našem kvartu, a mi bismo baš voleli da postoji, može da znači dve stvari: Ne postoji dovoljno velika potreba da bi tako nešto nastalo; Ne postoji niko ko ima dovoljno inicijative da pokrene nešto i odradi posao; Prvi slučaj često može da bude da bude zanemaren. Ljudi nisu znali da im je potreban mobilni telefon; ljudi nisu znali
Kako znamo da smo nešto završili? Da li je nešto gotovo kada istekne rok za proizvodnju ili kada znamo da nije moglo biti bolje? Ni jedno ni drugo. Projekat je gotov kada možemo da kažemo sada je dovoljno dobro da može bezbedno da se koristi; možda ima neke greške, ali ćemo ih ukloniti u sledećem izdanju. Ako malo bolje pogledamo, ništa što posedujemo nije gotovo. Naš telefon je mogao imati bolju bateriju, naš automobil je
Od 19. juna pa sve do danas, nije prošao nijedan dan, a da na ovom blogu nije bio obljavljen članak, što je niz od 219 dana. Prošlo je više od godinu dana od kako praktikujem periodični post, što znači da bar 365 dana sigurno nije bio nijedan dan u kom sam preskočio da ne jedem bar 16 sati. Više od dve godine, nije mi se dogodilo nijednom da sam ustao iz kreveta nakon 8 časova.
Svi uspešni ljudi imaju jednu zajedničku osobinu: rade stvare koje niko drugi ne radi. Svi znamo da napravimo plan, da zamišljamo neku uspešnu, bolju budućnost, da postavimo ciljeve, ali kada dođe vreme da te planove ostvarimo, da preduzmemo konkretne korake ka ostvarivanju tih ciljeva, tada postaje teško, tada nam se ne radi, tada bismo rađe bili u toj budućnosti koja nas čeka, nego ovde i sada, gde moramo da radimo sve te stvari koje nam
Kada nešto planiramo, onda smo ambiciozni i postavljamo visoke ciljeve, ali nakon što po prvi put naiđemo na poteškoće, skloni smo da odustanemo. Ono što sam primetio jeste da ako svoje planove izložimo javnosti, lakše ih se držimo jer ne želimo da razočaramo one koji su od nas očekivali da uspemo; uvek je teže razočarati druge nego sebe. U to ime, delim sa vama moje iskustvo na karnovire ishrani, u toku koje sam jeo samo
… ali ne možemo postići sve što želimo; prosto jer nemamo vremena za sve. Ako želimo da naučimo jezik, napišemo roman, vodimo blog, jutjub kanal, da budemo dobar otac i muž, da naučimo da slikamo, da sviramo muzički instrument, ili da programiramo, šta god da nam se radi, sve je moguće, sve je ostvarivo, ako se dovoljno potrudimo, ali pitanje je da li imamo vremena za sve te aktivnosti. Iako je bitno u vaš dan
Gledati Mesija kako dribla i uzeti loptu i šutirati je po travi su dve različite stvari; da bismo bili vešti kao Mesi, moramo da treniramo kao Mesi, igramo kao Mesi i da privučemo pažnju Barselone, pa ćemo MOŽDA, jednog dana biti dobri kao Mesi; velika je verovatnoća da nećemo nikad. To nam je svima jasno, ali kada su u pitanju neki drugi poslovi, nešto apstraktniji, onda mislimo da je dovoljno gledati nekog kako nešto radi,
Bolje je raditi nešto svaki dan po malo nego jedanput u deset dana uraditi mnogo. Na primer, bolje je svakodnevno napisati 500 reči, vežbati 40 minuta, meditirati 10 minuta, čitati 30 minuta, nego jedanput u deset dana napisati 2000 reči, vežbati 2 sata, meditirati sat vremena i čitati 3 sata. Kada podelimo zadatke na male komade, nećemo se mnogo umoriti, prijaće nam to što radimo, uspećemo da odradimo mnoštvo zadataka u toku dana, dan će
Kad god nas čeka težak posao, naš mozak smišlja razne izgovore kako bi izbegao taj posao. Iznenada ćemo dobiti želju da učimo strani jezik ili da učimo da crtamo, da plešemo, sviramo klavir, da otkrijemo najveće tajne univerzuma; šta god, samo da radimo ono što bi trebalo da radimo. Ovo stanje svesti je posebno poznato studentima koji spremajući ispite budu motivisani raznim projektima koji u tada izgledaju znatno primamljivije nego učenje. Danas je mnogo lakše
Pre više od 10 godina, Salmon Khan je na Youtube stavljao videa u kojima objašnjava matematiku svojim rođacima koji su živeli daleko od njega. Nikada nije ništa očekivao od toga; nije mislio da će se to pretvoriti u jednu veliku Khan akademiju, ali jeste. Ne samo da su druga deca imala korist od nejgovih videa, već i roditelji i nastavnici. Deca su zahvaljujući video lekcijama mogla da uče školski sadržaj svojim tempom u privatnosti svog
