Pisanje romana – Dan 55.

Vrlo čudna seansa danas. Već sam utvrdio da će ovaj roman obilovati unutrašnjim konfliktima, ali današnjih 500 reči se svelo na unutrašnji monog i opis grada. Sumnjam da će sve završiti u konačnoj verziji iako vrlo dobro oslikava sam grad. Što je mnogo mnogo je. Reči u romanu bi trebalo da guraju radnju napred. Dugački statički opisi su davno prošla stvar, osim ako se izvedu na pravi način.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 54.

Ponovo se u meni javlja želja da povećam dnevnu kvotu reči. 500 reči mi nekada deluje suviše lako. Na primer, danas sam svojih 500 reči završio za 20 minuta.

Ne bi mi bio prvi put da pokušam sa 750, 1000, ili 2000 reči. Ali, te stvari ti se vrlo brzo obiju o glavu. 500 reči je nešto što mogu da radim dugoročno. Kada je dobar dan, kao ovaj, svoj cilj ću ispuniti za 20 minuta. Kada je loš dan, kakvih takođe ima, svoj cilj ću ispuniti za dva sata, ili ću možda krenuti da pišem ujutro, a poslednju reč otkucati uveče.

Svaki put kada bih u jednom danu napisao 2000 ili više reči, dešavalo bi mi se da idućih nekoliko dana ne bih mogao da pišem. Drugim rečima, za ono što sam iskoristio u jednom danu, platio bih u narednih nekoliko dana.

Ipak, kad ti pisanje deluje lako, imaš osećaj krivice, misliš da si mogao više, da ne radiš dovoljno, da traćiš vreme, da nisi dovoljno produktivan ili šta već može da ti padne na pamet, ali to nije istina.

Pisanje je kao trening u teretani. Najbolji trening traje od 40 do 60 minuta, a mišić se gradi u fazi oporavka. Isti slučaj je i sa pisanjem romana.

Razlog zašto sam danas mogao da završim svojih 500 reči za 20 minuta, jeste zato što sam juče, u fazi oporavka, imao sasvim dovoljno vremena i snage da razmislim o svemu što ću pisati danas. Nisam se premorio, nisam pregoreo.

Nije svakom piscu granica na 500 reči; granica koja će mu omogućiti da se iz dana u dan pojavljuje i piše, a ne granica nakon koje neće više ništa imati da kaže. Nekom je veća, a nekom manja. I da bi otkrio svoju granicu, pisac mora da je prekorači. Meni je trebalo nekoliko godina da shvatim gde je moja granica, ali i dalje upadam u iskušenje da je guram, i za sad se čvrsto borim sa tom željom da nešto što pre završim.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 53.

Napisao sam 500 reči izjutra. Još uvek sam u procesu donošenja odluke u kom smeru će roman da ide u drugom činu, nemam još uvek jasnu sliku, ali imam nekoliko potencijalnih ruta. Za koju god da se odlučim, moraću uskoro, jer je kraj prvog čina i te kako blizu.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 52.

Što bi se reklo, saterao sam svog lika u ćošak. Doveo sam ga u dilemu. Ako bude odabrao jednu opciju, to znači kraj priče, nema romana, a ako bude odabrao drugu opciju, to znači, kraj prvog čina. Krajnje je jasno šta će odabrati.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 51.

Danas sam se opet vraćao na početak, ne da bih dodao nešto novo, nego da bih izmenio jedan podatak za kog mislim da može da igra veliku ulogu u daljem odvijanju radnje. Setio sam se gde sam uneo taj podatak, na koji način, tj. koje sam reči koristio i ukucao iste u search. Iskreno se nadam da je to jedino mesto gde se tako nešto pominje, i da je to jedino mesto gde se tako nešto moralo ispraviti, jer kada budem uređivao roman, sigurno neću obraćati mnogo pažnje na to, jer je sitnica, i vrlo lako može da se potkrade kao greška.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 50.

Danas sam napisao 700 reči. Hteo sam da se zaustavim na 500, ali nisam bio siguran da bih do sutra uspeo da zadržim nit za koju sam se bio uhvatio. I dalje nisam zapisao sve što sam hteo da zapišem, ali mi je bilo bitno da unesem tu jednu, jedinu misao, koja je vrlo lako mogla da odleti.

Nije to misao, niti je to scena, za koju mogu da garantujem da će da preživi drugi draft, ali mi je ovog trenutka delovala kao nešto što ne bi trebalo da zaboravim.

Takve scene i takve misli sutradan često deluju bezvezno. Kao kad pijan kažeš nešto što misliš da je smešno ili genijalno, a onda se sutradan kaješ što si uopšte izneo tako nešto pred drugima.

Prednost pisanja je što uvek možeš to da obrišeš.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 49.

Danas sam se vratio na sam početak romana i dodao jednu scenu, kojom će roman  verovatno da počne. Kažem verovatno jer postoji mogućnost da će do konačne verzije doći do novih promena, ali za sada ima smisla da roman ovako počinje. 

Sada sam u toj fazi romana kada mi je toku dana potrebno da konzumiram mnogo sadržaja koji je sličan onome što ja pišem, bilo da su u pitanju knjige, serije ili filmovi, i potrebno mi je da vidim s kojim su se oni problemima suočavali, da li se suočavamo sa istima, i samo tako mogu da nađem originalno rešenje za svoje probleme.

Nekad mi je ta rešenja jave i bez konzumiranja sadržaja, ali kako god da se jave, predstoji mnogo nelineranog pisanja, i tumbanja sadržaja.

Sutra se vraćam na linearno pisanje, jer ako nastavim da prilogađavam početak moguće je da se prebacim na uređivanje umesto pisanja, što je nešto što nikako ne želim u ovoj fazi pisanja romana.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 48.

Dan 48.

Osećam se kao na rolerkosteru. Koncentracija mi je rasejana na sve strane i tako mi izgleda i današnje pisanje. Siguran sam da će biti prilike da se popravi, bitno je otkucati tih 500 reči u toku dana koje će me dovesti bliže kraju, pa makar one izgledale kao da su pisane na rolerkosteru.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 47.

Iako nikad ne znaš koliko će tvoj roman na kraju imati reči, otprilike možeš da predvidiš, tj. trebalo bi da predvidiš. 

Ja sam, eto, predvideo da će ovaj moj roman imati 100,000 reči, barem nakon prvog drafta, što znači da sam danas stigao do prve četvrtine, bar po broju reči. Što se tiče mog napretka kroz zaplet, još uvek nisam dostigao četvrtinu.

Danas sam završio poglavlje na kom sam radio prethodnih 25 dana. To će kasnije sigurno biti pretvoreno u nekoliko kraćih poglavlja. Poglavlje je nešto što bi trebalo da bude kao komad čipsa; dovoljno veliko da stane u jedan zalogaj. Ovo moje poglavlje je trenutno jedan poveći krompir. No dobro, bar znam šta mi je činiti u budućnosti.

Juče sam video novu putanju kroz zaplet i odlučio da je uzmem. Kada kažem da je pisanje nešto što se obavlja čitavog dana, a da je zapisivanje nešto što se obavlja u komadima od 500 reči, upravo mislim na to. Ideju za novi razvoj događaja mog romana dobio sam gledajući film i to je jedna od onih ideja za koju možete da tvrdite da drukčije ne može; to je jedini pravi put tog romana.

Pisanje se mnogo više nego što bismo mi to želeli odvija u podsvesti i svaki pisac bi morao da razvije sluh za svoju podsvest jer to je definitivno jedan od najvažnijih alata u njegovoj kolekciji.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 46.

Čini mi se da to da li ću pisati odmah nakon što ustanem ili nešto kasnije u toku dana diretkno zavisi od toga kada sam otišao u krevet. Kada regnem ranije, i kada se naspavam, nije mi problem da pišem odmah nakon što se probudim. Ako odem u krevet kasnije nego inače, moram da provedem izvesno vreme kako bih se razbudio. Nekada se to oduži do popodneva nekada mi je dovoljno svega par sati. Kako god okreneš, zanimljivo zapažanje, moraću više pažnje da obratim na to pre nego što budem utvrdio da li zaista postoji veza između ova dva.

Napisao sam 500 reči i danas. Jedan od sporednih likova se razvio u smeru u kom se nikada nisam nadao da će se razviti, ali iz razgovora s glavnim likom, taj sporedni lik je jednostavno morao ići u tom smeru, što je potpuno normalno i opravdano.

Deluje kao da moram sebi da pravdam kada odstupam od plana, ali za ovog lika nikada nije ni postojao plan. Ona se jednostavno pojavila, već negde na početku romana, i potpuno preuzima inicijativu. Siguran sam da će imati zapaženu ulogu u čitavoj priči. Šta god da ona bude dalje radila, siguran sam da će doprineti zapletu i da će ostati tu do kraja.

Takve stvari su možda najveća draž pisanja. Pišeš priču, a kao da je čitaš, nikad ne znaš šta će iduće da se dogodi iako znaš kako će da se završi.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.