Pisanje romana Dan 8. i 9.

Juče nisam pisao. Reinstalirao sam Windows, što me je koštalo čitavog dana i mnogo živaca.

Danas sam napisao svega 300 reči. Postoje i takvi dani i to su dani kada pišeš i sve vreme si svestan da to što si zapisao neće ni u kom slučaju završiti u finalnoj verziji knjige, ali moraš zapisati i te reči. One će te odvesti do nečega što će ostati u knjizi. One su kao skela na kojoj zidari stoje dok zidaju. Neće zauvek ostati ispred kuće, ali je neophodna da bi se kuća završila.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 7.

500 reči napisano.

Pisao sam u Starbaksu. Volim da pišem tamo. Prija mi muzika, prija mi graja ljudi i prijaju mi veliki prozori kroz koje mogu da zurim dok sređujem misli.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 5. i 6.

Juče nisam pisao. U poslednje vreme umem da zabodem u video igre. Veći deo realnosti mi ne prija, posebno kada je posao u pitanju, pa onda tražim neki vid bega, kako u knjigama, pričama, drugom poslu, tako i u igrama. Kasno sam legao, kasno ustao, poremetilo mi je čitav dan.

Današnji dan je takođe bio veliki izazov. Ujutro je trebalo da ustanem i odem za susedni Wenzhou, gde radim. Subotom provedem 6 sati u učionici trpeći teror razmaženih kineskih kraljevića. Nakon toga je trebalo da pišem.

Bilo je teško. Morao sam pročitam sve što sam prethodno napisao kako bih uopšte znao o čemu pišem.

Na kraju sam uspeo. 500 reči. Ne baš najboljih 500 reči, ali pomeram se, polako.

Pretpostavljam da će vikendi i ubuduće biti veliki izazov. Ali, tako je zanimljivije.

U toku dana mi se često desi da razmišljam o romanu. Što je dobro.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 4.

500 reči napisano i danas.

Mogao sam sigurno da idem mnogo više. Imao sam osećaj da sam daleko od toga da ispraznim bunar, ali mislim da je daleko bolje držati bunar na izvesnom, sigurnom, nivou, nego ga isprazniti u potpunosti.

Kad se doliva nova voda u bunar sa njom dođe i mulj, a mulj nosi nesigurnost u to što radimo.

U svakom slučaju zadovoljan sam što mogu da kažem da pišem roman već četiri dana za redom.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 3.

500 reči napisano.

Pisanje ponekad ide teže nego što možeš da zamisliš, teže nego što je bilo juče, ne zato što ti reči teško dolaze već zato što nisi siguran kuda ideš. I to je u redu.

Pisanje romana je kao hodanje gustom šumom, u sred noći, noseći jednu baterijsku lampu.

Vidiš samo ono što lampa vidi, a nekada nećeš usmeriti lampu tamo gde je put, već na neki žbun, ili potok, ili palo stablo.

Nekad ćeš naći nešto dragoceno, poput izvora hladne vode koja može da te osveži.

Nekad nećeš naći ništa i tumaraćeš unaokolo.

Poenta pisanja nije da zabeležiš svaki žbun, ili svaki potok, već sve što ti je na putu izlaska iz šume bilo od koristi.

Ipak, ne znaš šta će ti biti od koristi dok ga ne osvetliš lampom.

Ako se nešto ispostavi da si zapisao i nije prilično korisno, prosto ga obriši, ali tek kad uređivanje dođe na red.

Za sad vitlaj svojim fenjerom.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 2.

Jednom kada imaš siže, sinopsis, nazovi to kako god želiš, red je da sedneš i da pišeš, ali pazi, roman je ogromno delo, koje često ima 80,000 i više reči. Ali uzmimo da je 80,000 neki prosek.

Ne možeš da sedneš sa idejom sad ću da završim roman, odjednom. Ne možeš čak ni za nedelju dana, ni za mesec, ni za nekoliko meseci…

Uopšte ne bi trebalo da se obazireš na završavanje romana, jer znaj, to je daleko, posebno kada uzmeš u obzir koliko samo uređivanja mora da prođe da bi jedan roman mogao da se proglasi gotovim.

U poređenju sa blogom kog možeš da otkucaš za 10 minuta i nikada ne prepraviš ništa u njemu, roman je jedan slon. A kako ćeš da pojedeš slona?

Razume se. Deo po deo, zalogaj po zalogaj.

Najmanja, nedeljiva celina romana, rekli smo da je scena, ali kad sedneš da pišeš, ne moraš čak ni nju da završiš.

Pravilo je sledeće – Kada sedneš da pišeš, napiši 500 reči, ni reč manje, ni reč više, što znači da ćeš često stati u pola rečenice, što je dobra stvar jer ćeš sutradan imati odakle da nastaviš i nećeš gledati u “prazan papir”, tj. beli ekran.

Današnjih 500 reči je išlo prilično lagano. Prvi lik je dobio ime. Glavni lik još uvek nema ime. Ovaj lik što je dobio ime se ne može čak i nazvati likom. Sve što znamo o njemu na početku, a verovatno i do kraja romana, jeste da je umro.

Bitno je skinuti urednički šešir kada pišeš taj prvi, usrani draft, kako je to rekla Ana Lamot, u svojoj knjizi Bird by Bird, koju takođe preporučujem za čitanje između pisanja romana.

Prvi draft će da bude sranje. Prvi draft je kao onaj prvi malter kog baciš na zid. Ne liči ni na šta, ali da bi izmalterisao taj zid, moraš da baciš dovoljno svežeg maltera, pa ga onda uglačaš.

Ne obaziri se na to što je sranje. Idućeg dana samo nastavi.

Ako ti se desi da si zaboravio neke pojedinosti, pročitaj ono što si prethodno napisao i tek ti je tada dozvoljeno da uređuješ. Ali izbegavaj to, kad god je moguće. Kad čitaš nešto što je sranje, može da te deprimira.

Dobra stvar u pisanju 500 reči dnevno je upravo to što nećeš biti premoren i tvoj mozak će nastaviti da razmišlja o tome i u ostatku dana pa ćeš dobro utemeljiti sve to što si napisao.

Za kontinuitet bitno je da pišeš bar 6 dana u nedelji. Nemoj sebi uzeti za zlo ako bude 5, ali se trudi da ne bude 4 i manje.

500 reči je ništa i uvek možeš naći dovoljno vremena i snage da ih napišeš.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pisanje romana – Dan 1.

Odlučio sam da napišem roman. Drugi po redu. Ko zna koji put, reklo bi se, ali ovog puta neću odustati na pola već ću ga stvarno završiti. Odlučio sam, kao što sam već rekao.

Ovaj i narednih nekoliko stotina postova će biti isključivo o pisanju romana i ako vas tako nešto ne zanima i verovatno ćete me otpratiti i mogu da vam kažem samo – Drago mi je što smo se poznavali.

Ako vas pak tako nešto zanima ili pak možete da nađete korist u tako nečemu – onda ću vam reći Dobrodošli. Biće ovo duga vožnja.

Ovaj i svi naredni članci će biti isključivo za mene; za nekog budućeg mene koji će opet zaboraviti kako se piše roman. Slutim da će se to opet desiti, jer se već jednom dogodilo, pa sledeći put želim da budem spreman za tako nešto.

Pisanje prvog romana sam završio 2014. Počeo sam 2012. Pa sami izračunajte koliko je prošlo od kada sam poslednji put završio roman. Ne mogu da kažem da ga nisam pisao.

Priprema

Pre samog pisanja uradio sam pripremu, a kada kažem priprema, mislim na pravljenje sižea.

Siže ne sme da bude duži od jedne stranice onog žutog, trgovačkog papira. On izgleda ovako:

Znači, sve što stane na list ovog romana je siže tvog romana.

Podelićeš roman na početak, sredinu i kraj i opisaćeš šta se desilo na početku, šta na sredini, šta na kraju.

Preporučujem da pre svakog pisanja romana, a posebno pre svakog uređivanja romana, još jednom pročitaš The Story Grid. Šon Kojn, autor ove knjige je nešto najbliže Maksvelu Perkinsu. Kažem najbliže jer za razliku od Maksa, Šon zapravo zna zašto priča funkcioniše i zašto ne i ume to da prenese na pisca. Maks je znao da ispravi roman, ali nije nikog naučio kako se to radi.

Roman se sastoji od gradivnih jedinica, manjih priča:

  • Inciting Incident
  • Complication
  • Crisis
  • Climax
  • Resolution

Inciting Incident je događaj bez kog roman ne bi mogao da počne. U ljubavnoj priči to je kada se ljubavni par upozna. U detektivskom romanu je to kada neko pronađe leš…

Complication predstavlja niz problema pred kojima se glavni lik nalazi.

Crisis predstavlja dilemu u kojoj se glavni lik nalazi pre nego što priča doživi klimaks. Lik mora da odabere između dva zla ili između dva dobra. Poenta je da šta god da odabere nešto će morati da izgubi.

Klimaks je mesto na kom si opisao odluku iz Crisis dela.

Resolution bi bio neki zaključak svega.

Ali ne samo da se svaki roman sastoji od ovih delova već se i svaki deo romana sastoji od ovoga dela.

Početak, sredina i kraj imaju svoj Inciting Incident, Complication, Crisis, Climax, Resolution i sve tako dok se ne dođe do najmanje nedeljive jedinice romana, do scene koja takođe ima sve ove elemente.

Scena je najkraća priča u romanu u kojoj lik prođe kroz sve ove faze i njegovo stanje s početka mora da se razlikuje od njegovog stanja s kraja. Ako je na početku bio srećan, na kraju scene mora da bude tužan, besan, zabrinut…

Roman je kao jedna velika babuška, ona ruska lutka u kojoj se nalazi niz manjih lutaka, dok se ne dođe do one najmanje.

Roman, ako je dobar, znači da će glavni lik, ili glavni likovi proći kroz određenu promenu, a za model promene najbolje je koristiti se Kubler-Ross fazama kroz koje ljudi prolaze nakon šoka, poput smrti bližnjih.

Inciting Incident romana bi trebalo da bude neki šok, bilo pozitivan ili negativan. Neko je dobio na lutriji, upoznao je ljubav svog života, ili je izgubio nekog ili nešto. Saznao je nešto, što će mu promeniti život. Nešto tog tipa.

Siže bi trebalo da izgleda ovako:

Početak

Ovde u jednoj rečenici opiši događaj
Inciting Incident:
Complication:
Crisis:
Climax:
Resolution:

Sredina

Ovde u jednoj rečenici opiši događaj
Inciting Incident:
Complication:
Crisis:
Climax:
Resolution:

Kraj

Ovde u jednoj rečenici opiši događaj
Inciting Incident:
Complication:
Crisis:
Climax:
Resolution:

I to je sve što bi trebalo da znaš o svom romanu pre nego što počneš da ga pišeš. Sledeći korak je da pišeš scenu po scenu. Imaj u vidu da je sredina po pravilu gotovo uvek duplo duža nego početak i kraj. Sredina čini otprilike 50% tvog romana.

Iako je naslov ovog teksta Dan 1, nemoj provesti samo jedan dan popunjavajući ovu tabelu. Provedi bar nedelju dana i uvek se konsultuj sa knjigom Story Grid. Uvek. Neka ti ona bude kao Biblija. U njoj se nalazi sve što bi trebalo da znaš o pisanju romana.

I ako misliš da je ovo neki bluprint, jer pre ili kasnije ćeš to pomisliti, znaj da samo šarlatani vide strukturu priče kao neki šablon, i samo je šarlatani ignorišu.

Neki pisci su te sreće da mogu da napišu čitav roman da nikad ne razmišljaju o ovome i njihov roman će ipak imati ovakvu strukturu. Ti nisi jedan od njih i nemoj se zavaravati.

Napiši siže pre nego što počneš da pišeš.

Dok budeš pisao roman menjaćeš i siže. Tako si radio i prošli put tako ćeš uvek i raditi, ali bez sižea ne možeš.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Kako napisati roman

Period između 2017-2019 proveo sam učeći kako se piše roman. Iako sam već imao jedan napisan roman, želeo sam da podignem svoju veštinu na veći nivo; hteo sam uspeh preko noći.

Uspeh preko noći ne postoji. Postoji dugoročni rad koji će poput grudve snega da se kotrlja i vremenom raste, a on koji zapaze nečiji rad tek kada ugledaju veliku grudvu snega koju više niko ne može da zaustavi reći će da je to uspeh preko noći.

Učeći da pišem roman nisam napisao nijedan roman od početka do kraja. Reklo bi se da nisam mnogo naučio i nije daleko od istine. Počeo sam da pišem mnoštvo romana, ali nijednog nisam završio.

Pročitao sam blizu 50 knjiga što o pisanju romana, marketingu istog, strukturi književnog dela, sintaksi, uređivanju romana, neke stručne, neke manje stručne knjige i najveća lekcija koju sam sa sobom poneo iz svog dvogodišnjeg iskustva je da nije uopšte ni trebalo da učim.

Jedno je znati kako bi roman trebalo da izgleda, a drugo je sesti i napisati roman. Sve te knjige koje sam pročitao se uglavnom bave time kako bi roman trebalo da izgleda i pominju neke klasike i druga vrhunska dela na koja bi trebalo da se ugledamo, a vrlo malo njih govori kako se do tog oblika dolazi.

Zašto, pitate se?

Zato što niko ne zna kako se do toga dolazi. Ne postoji “naslikaj po brojevima” šema za pisanje romana, ne postoji građevinski plan romana, ne postoji matematička formula za roman.

Da, roman, kada je završen i kada je dobar, ima savršen oblik, ima početak sredinu u kraj, koji padaju u srazmeri zlatnog preseka, ali vam niko ne može pokazati kako se do toga dolazi. Neki su pokušali, ali, ako mene pitate, bezuspešno.

Roman zahteva veliku disciplinu, radnu etiku i ogroman trud, jer roman je, pre svega, jedna dugačka priča, koja je naporna kako za pisca, tako za čitaoca. Da bismo pročitali prosečan roman trebalo bi izdvojiti 6 do 8 sati čitanja, a postoje i neki koji se čitaju mesecima.

A da bismo napisali roman… E, to već na znam da vam kažem. Potrebno je mnogo.

Iskusni romanopisci često govore da postoje dve stvari koje možete uraditi da biste naučili da pišete roman:

  • čitajate, mnogo čitajte
  • pišite, mnogo pišite

To sam znao i pre čitave moje turneje učenja tehnike pisanja romana, ali sam tražio prečice. Tražio sam uputsvo koje će mi dati korak po korak, a takvo uputsvo ne postiji; ne u umetnosti; nikako.

Čitanje

Kada se misli na čitanje, zarad boljeg ili bilo kakvog pisanja romana, misli se na čitanje romana koji će vas inspirisati da sami kažete svoju priču. Inspirativne knjige imaju svojevrsnu melodiju koja pravi eho u našim umovima i upravo taj eho će nam pomoći pri stvaranju vlastitog romana; ako ga čujemo dok pišemo na dobrom smo putu, ako, pak, taj eho utihne, znači da smo skrenuli s puta i da bi se trebalo vratiti nekoliko stranica unazad, sve dok eho opet ne bude jasan.

Dakle, čitajte, čitajte mnogo, čitajte knjige koje vas inspirišu, nemojte oklevati da izađete iz žanra iz kog pišete, čitajte i dobro i loše, i nemojte, zaboga, nemojte završiti knjige koje vam se ne dopadaju; niko na ovom svetu nema vremena da čita knjige koje mu se ne dopadaju.

Postoji toliko knjiga na ovom svetu da ih nikada nećemo sve pročitati i zašto bismo trošili vreme na one koje nam ne prijaju?

Glavni razlog zašto ljudi prestanu da čitaju jeste zato što ih u školi teraju da čitaju knjige koje ne vole; ako niste više u školi, nemojte da čitate knjige koje ne volite. Ako ste u školi; opet, nemojte da čitate knjige koje ne volite.

Učitelji, nemojte da terate decu da čitaju knjige koje ne vole, uz “obaveznu” lektiru, uvek ostavite opciju da pročitaju knjigu po izboru i da je predstave na isti način kako bi predstavili Čarobnjaka iz Oza ili Belu grivu. Bela griva je kritična lektira; prvo malo obimnije štivo, koje mnogima bude poslenje što su u životu pročitali.

Pisanje

Najteži deo. Prestižno je imati roman kog ste samo naslovili i kada vaše ime stoji na koricama tog romana; osim kada je roman loš, pa vas je sramota što vaše ime stoji tamo.

Najteži deo pisanja romana, govorio je Hemingvej, je završiti ga. Moram reći da sam saglasan sa gospodinom Ernestom.

Ali, bitno je pisati, čak i kada ne završavamo stvari, čak i kada to niko neće videti, čak i kada je naše pisanje loše, a uglavnom je loše, sve dok ga ne ispravimo da postane dovoljno dobro.

Pišite svakodnevno. Vodite dnevnik, ili blog, ili oba. Pišite poeziju, pišite prozu, pišite dramu, pišite, pišite, uvek pišite.

Pisanje znači izdvojiti jednu misao iz klupka umršenih ideja našeg uma i smestiti ga u smislenu celinu. I, nakon što završite, uradite to opet.

Pisanje je mišić i zato se, kao i svaki drugi mišić, vežba.

Pisanje romana je kao trčanje maratona; moramo mnogo da treniramo, da bismo se spremili za jednu trku. Stručnjaci ne preporučuju da se takmičimo u više od 2 maratona godišnje, a da li to znači da ne bi trebalo da treniramo?

To znači da bismo morali dobro da se spremimo za taj maraton, ili dva, jer nećemo dobiti drugu šansu.

Nedanvo sam rekao da postoji knjiga koju neću nikada završiti, i možda je zvučalo da više nikada neću sesti da pišem roman, ali ja jednostavno ne mogu bez pisanja. I možda stvarno više nikada neću napisati roman; ne znam.

Ali, to ne znači da ga neću pisati.

Da, postoji velika razlika između “pišem roman” i “napisao sam roman”.

Roman se piše kad se najmanje nadate; kada legnete u krevet, pa ne možete da zaspete; dok gledate film, koji vam je malko dosadan, ali nećete da ga prekinete jer je onima koji gledaju taj film s vama zabavno; dok se tuširate; dok gledate kroz prozor voza; dok čekate u redu na kasi; dokle god zapažate i beležite ta zapažanja u kori vašeg velikog mozga, i dokle god ta zapažanja negde isplivaju, i zapišete ih kada se najmanje nadate.

Ali, to što “pišete”, a niste ga “napisali”, ne znači da niste pisac. Vi ste pisac svaki put kada uzmete olovku u ruku ili kada naslonite vaše prste na tipke tastature ili ekran vašeg digitalnog uređaja, ili kada diktirate reči u audio rekorder istog uređaja.

Sve je to pisanje i svi smo mi pisci, ako to hoćemo.

Samo neko svoj roman završi, a mnogi ne završe.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Futur II

… iliti izumrlo glagolsko vreme.

Češće ćete čuti ili pročitati: – Javite se kad stignete. umesto: – Javite se kada budete stigli. – ili – Neću doći ako pada kiša. – umesto; – Neću doći ako bude padala kiša.

Ako niste znali, drugi oblik je pravilan, ali i sam često pravim grešku i koristim prvi, nepravilan oblik jer je ekonomičniji i preti da iščezne u potpunosti.

Ako se budem dobro skoncentrisao, neću ponoviti slične greške.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Otaljavanje

…bi bio sinonim za moje školovanje.

To je ono kada radite domaći ili učite za kontrolni, a radili biste nešto drugo i samim tim ulažete minumum napora samo da biste odradili posao i konačno bili u mogućnosti da radite ono što volite.

Sve što sam naučio, što mi je bitno posao ili u životu uopšte sam naučio mimo škole, a školu sam morao da otaljam jer sam kao prvo bio obavezan zakonom, a kao drugo želeo sam neku sigurnost koju će mi sertifikat o završenom formalnom obrazovanju doneti.

Mislio sam da ću kada završim školu konačno moći da radim šta hoću i da neću morati više ništa da otaljavam, ali sam se prevario; svi radna mesta na kojima sam radio, uključujući i ovo sadašnje, su puko otaljavanje.

Koji god posao da je u bio pitanju, njegova jedina svrha bila je da mi donese novac kojim ću platiti račune.

Nigde se nisam osećao toliko ispunjenim kao za tastaturom kada pišem ono što se meni tog momenta piše; kažem to, zato što sam radio kao freelance pisac i nije mi bilo ni upola zanimljivo da pišem članke za tuđe sajtove koliko za svoje; otaljavao sam ih.

Ovoga sam se setio ovih dana kada sam žestoku zadubljen u redizajniranje svog sajta, što je takođe jedna od mojih strasti. Ipak, volim samo vizuelni deo veb dizajna; volim da biram font, boju, da sređujem razne sličice, banere, naslove dok nisam mnogo oduševljen samim funkcionalnim delovima veb dizajna; zato je moj sajt i bio hakovan.

Veb dizajn je nešto čime nikada ne bih mogao profesionalno da se bavim jer ne bih umeo da sarađujem sa klijentima i da prihvatam njihove predloge koje smatram da nisu na mestu i pre svega jer me veb dizajn dovodi u manično stanje; kada krenem time da se bavim ne mogu da prestanem i dobar deo (čitajte ceo dan) sam odsutan.

Veb dizajn, poput pisanja, je nešto što mi teško pada da otaljam; volim da uradim najbolje što mogu. Nekada to moje “najbolje što mogu” nije dovoljno dobro, ali ako nisam dao sve od sebe, jednostavno se ne osećam dobro.

S druge strane, engleski predajem uz minimum napora, toliko da zadovoljim mušterije i nadređene; drukčije rečeno – otaljavam.

Zanimljivo je da oni nekada misle da se ubijam od posla, ali ne usuđujem se da im kažem da mogu više.

Iako sam primoran da otaljavam poslove koji mi donose novac, dok najveći deo svoje energije ulažem u posao koji nije uopšte profitabilan, ne mogu da se bunim.

Dobro mi je jer sam u mogućnosti da se mimo radnog vremena posvetim pisanju i verujem da će mom otaljavanju jednog dana doći kraj; da ću jednog dana konačno moći pisanjem da platim račune.

Tužno mi je kada znam da veliki broj ljudi provede svoj radni vek otaljavajući razne poslove dolazeći kući frustrirani i lečeći te frustracije u raznim zavisnostima ili bezumnim aktivnostima poput gledanja rijaliti emisija na televiziji i beskonačnim vežbanjem palca listajući razne društvene mreže.

Zašto nas u školi nisu naučili da je važno da pratimo svoju strast? Zašto su nas naučili da je bolje da nešto otaljamo samo zato što će nam možda doneti novac nego da radimo ono što zaista volimo?

Većina poslova su poput neke sigurnosne mreže, ali od kanapa te iste mreže se pravi i omča oko vrata koja nas steže što duže ostajemo na radnim mestima koja nepodnosimo.

Nije istina da moramo da provedemo život radeći stvari koje vremenom počnemo da mrzimo. Verujem da svako može da nađe svoju strast; nešto što će toliko voleti da radi da će moći da postane majstor u tome i da bude plaćen za svoje usluge.

Ne moramo biti ni poznati niti imati gomilu pratilaca i obožavalaca; nephodno je imati mali broj ljudi koji će toliko voleti ono što radimo da će biti naše najiskrenije mušterije.

Oni koju su u tome uspeli tvrde da je dovoljno imati 1000 pravih obožavalaca da bi se moglo živeti od nečega što stvaramo.

Pravi obožavalac je neko ko će kupiti sve što stvorite; sva izdanja i formate knjige, onlajn kurs, suvenir, sliku, šolju za kafu… šta god da stvaramo.

Iako ne postoji formula za pronalazak pravih obožavalaca, verujem da je jedan od puteva koji vodi ka stvaralačkoj samostalnosti je da ne otaljavamo svoj rad već da nesebično dajemo sve od sebe tako da drugi imaju korist od proizvoda našeg rada i siguran sam da će obožavaoci pojaviti.

Taj put nije lak, ali kada ga jednom pređemo, tih 1000 obožavalaca lako postane 10000, 100000.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.