Pisanje romana – Dan 136.

Danas sam završio još jednu scenu. 

Scena je drastično izmenjena u poređenju sa prvim draftom. Pitao sam se da li da je možda obrišem u potpunosti, ali sam joj ipak pružio još jednu šansu. Sadržala je mnoštvo dobrih pasusa, ali to nije bilo dovoljno da je ne obrišem. Morao sam da je napišem tako da ima početak, sredinu i kraj.

Roman je kao ona ruska lutka, babuška. Roman ima početak, sredinu i kraj, svako poglavlje ima početak, sredinu i kraj, svaka scena ima početak, sredinu i kraj, svaki početak, svaka sredina, i svaki kraj, imaju početak, sredinu i kraj.

Ako nešto ne štima u romanu, u poglavlju ili u sceni, u početku, sredini ili kraju, to je zato što nemaju početak, sredinu i kraj.

Šta je to tačno? Niko ne zna da kaže, ali kad ih napišem, znam da je to baš ono što mi je trebalo.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.