Ko se jednom opeče, taj i u hladnu supu duva. Pamćenje negativnih iskustava je odbrambeni mehanizam naše psihe kojim potencijalno možemo da izbegnemo ponavljanje istih grešaka. Jednom sam imao trovanje hranom nakon što sam jeo u tom restoranu, što znači da više nikada neću tamo jesti. Jednom sam kupio određeni brend telefona, pokvario se nakon 3 dana, više nikada neću kupiti taj brend. Jednom sam probao čokoladu, nije mi se svidela, više nikada neću jestu

Iako sam već pominjao ovu knjigu, mislim da zaslužuje zaseban članak u kom ću preporučiti čitanje ove knjige od korice do korice. Knjiga je prvi put objavljena 1989., kada je svet izgledao znatno drukčije nego sada, ali je sada možda relevantnija nego ikada, jer se danas živi mnogo brže nego tada i postoji znatno više izvora zabave koji nas veoma lako dovedu do hroničnog poremećaja pažnje. Kao i sve dobre stvari, knjiga ne nudi brza

Postoje četiri vida komunikacije koje svakodnevno primenjujemo: govor pisanje čitanje slušanje Činjenica je da provedemo godine učeći da govorimo, pišemo i čitamo, ali ko može da kaže da je proveo imalo vremena učeći da sluša? Statistika kaže da je manje 1% populacije prošlo bilo kakav kurs slušanja i taj 1 procenat mahom čine psiholozi čiji je posao da slušaju tuđe probleme. Svi mislimo da znamo da slušamo, ali većinu vremena dok slušamo razmišljamo o tome

Sve aktivnosti koje radimo u toku dana možemo klasifikovati u 4 kategorije. hitne bitne hitne i bitne nebitne i one koje nisu hitne Hitne aktivnosti su one koje zahtevaju našu pažnju odmah. To je odgovaranje na telefon, odgovaranje na mejl, ili komentar na fesjbuku ili drugim društvenim mrežama. Hitno je reagovati na nečiju povredu ili na nešto što ima određeni rok do kog se mora ostvariti. Hitno je najčešće rešavanje tuđih problema i pomaganje nekome

Slušajući jednu od lekcija u Waking Up aplikaciji koju je osmislio Sem Heris, naišao sam na jednu veoma zanimljivu vežbu. Postaviću vam jedno krajnje prosto pitanje: koji je vaš omiljeni film? Ako razmišljate poput mene, u prvih mah će vam se pojaviti 2 ili 3 naslova koji su kandidati za vaš omiljeni film. U mom slučaju, to su Silver Linings Playbook, Midnight in Paris i Back to the Future. Istina je da ne znam zašto

Jedan od problema nekoga ko svakodnevno čita je pronalaženje novih knjiga za čitanje. Često se naviknemo na jedan stil, pa stalno tražimo slično, i ako smo predugo bili u jednoj knjizi, teško nam je da pređemo na novu; što je posebno slučaj sa fikcijom. Iz tog razloga imamo običaj da se vraćamo istim autorima, i kada jednom pročitamo sve što su ikada napisali željno ćemo iščekivati svaki novi naslov. Međutim, kada su u pitanju knjige

U svojoj knjizi, 7 NAVIKA VEOMA USPJEŠNIH LJUDI, Stiven R kavi, donosi novi pogled na ovu dobro poznatu basnu. Za one koji se ne sećaju basne, ona govori o siromašnom seljaki koji je u gnezdu svoje guske pronašao zlatno jaje. Isprva nije verovao da je to pravo zlato, ali se kasnije ispostavilo da to jeste zlato i da je seljaka zadesila velika sreća. Svakog dana, guska bi snela jedno jaje. Kasnije, kada se seljak navikao

Nekoliko prethodnih tekstova na ovom blogu ( je bilo inspirisano knjigom „Principles by Ray Dalio“ koja je dostupna na Scribd-u i ukoliko se registrujete na Scribd preko ovog linka, možete besplatno da slušate knjigu, na engleskom. Jedna od najvećih lekcija koju nosi ova knjiga je poglavlje, odnosno princip, o učenju iz sopstvenih grešaka. Niko od nas ne voli da pravi greške i u školi smo naučeni da bi trebalo da pravimo što je manje grešaka

Jezik u velikoj meri utiče na to kako doživaljavamo svet. U zavisnosti od toga koje su fraze učestale u kulturi u kojoj živimo, formiraće se različiti pogledi na svet. Fraza je mnogo i o njima bi se mogla napisati čitava knjiga, a pošto na ovom blogu najviše govorim o ličnom napretku, probaću da se dodatknem onih koje nam pomažu ili odmažu u istom. Za lični napredak je veoma bitan narativ kog govorimo samom sebi. Postoji

Iako sam nedavno javno izneo da postoji knjiga koji nikada neću napisati, i da možda nisam neko ko bi trebalo da piše fikciju, ispostavilo se da sam se po ko zna koji put u životu prevario. Iskreno verujem da kada je pisanje fikcije u pitanju jednostavno nemate izbora; tako je bar u mom slučaju. Mnogo bi mi bilo bolje ako bih svu svoju energiju usmerio na jednu stvar, konkretno mislim na jutjub projekat kog smo