Često mi je veoma bitno da imam raznovrsne aktivnosti u toku dana. Koliko god voleo da pišem, snimam, montiram, grafički dizajn, veb dizajn, ako se usresredim samo na jednu od tih aktivnosti i u toku jednog dana ne radim ništa drugo, vrlo brzo mi dosadi; možda je bolje reći da se zasitim. Stoga, u toku jednog dana često radim većinu aktivnosti koje volim i radim ih na smenu. Neko vreme pišem, zatim čitam, zatim spremam

Da bismo stekli poverenje ljudi neophodno je da ispunimo naša obećanja. Nije dovoljno reći: U narednom periodu ću se truditi da… Već je to neophodno sprovesti u delo, odnosno naše delanje mora da bude dosledno našim obećanjima. Koliko je teško steći poverenje, toliko ga je lako izgubiti. Dovoljno je da jednom prekršimo naše obećanje, i pitanje je da će druga strana biti voljna da nam pruži još jednu šansu. Jedina osoba koji možemo iznova i

Već neko vreme pokušavam da saznam o čemu je ovaj blog; ne mislim samo na ovaj članak, već na moj blog uopšteno. Ponekad mi se čini da je potpuno gubljenje vremen, a onda mi se neko od vas javi sa porukom kako mu određeni članak pomogao da se suoči sa određenim problemom. Znajući tako nešto, mnogo mi je lakše da pišem. U suprotnom, možda bih odustao od bloga. Ipak, da bih sebi još više olakšao

Onog momenta kada dođemo do nečega što nemamo otvaramo vrata za nešto novo što nemamo i to je praktično bure bez dna. Uvek nam treba nešto bolje, jače, lepše, veće, a ono što već posedujemo što je nekada bilo upravo bolje, lepše, jače veće, postaje izvor našeg nezadovoljstva. Mnogo nam je lakše da ostanemo srećni i zadovoljni kada smo fokusirani na ono što imamo umesto na ono što nemamo.

Često umemo da se poredimo sa drugima. Želimo da utvrdimo da li smo bolji od drugih. Ne samo da li smo bolji od drugih već da li smo bolji od ljudi koje poznajemo; ljudi iz naše okoline, ljudi s kojima smo bliski ili ljudi koji se bave istim poslom kojim se mi bavimo. Tako nešto nas ne vodi nigde. Uglavnom možemo da steknemo pogrešnu sliku o sebi i o drugima. Možda postanemo depresivni jer ne

Većina stvari u životu su krajnje jednostavne. Ako želimo da budemo zdraviji, moramo da jedemo bolje i da budemo fizički aktivni. Ako želimo da nađemo bolji posao, moramo da steknemo veštine koje će nas dovesti do tog boljeg posla. Ako želimo da nas neko voli, moramo podjednako da pružamo ljubav. Šta god da želimo, uvek postoje jasna putanja, ali problem je što uvek zakomplikujemo stvari. Umesto da promenimo ishranu, posegnućemo za nekim čudesnim napicima i

Jedna od najvećih dragocenosti koju možete poneti sa sobom je dete u vama. Ono je radoznalo, kreativno, i nema strah od neuspeha. Dete ne brine o vremenu i mišljenju drugih. Dete je sebično i egocentrično; radiće samo ono što mu se radi i vrednovaće svet isključivo kroz sopstvene filtere, ali u pravim dozama će vam pomoći da dan provedete dan onako kako najviše volite. Čuvajte dete u vama, ili ga potražite, ako ste ga izgubili.

… je fenomen koji vas može jednako paralisati kao i stah od neuspeha. Kod neuspeha je sve jasno; plašite se da nećete uspeti u vašoj nameri i stoga ne želite ni da pokušate jer sav trud može da bude uzaludan. Kada je strah od uspeha u pitanju, verujete da ćete uspeti u vašoj nameri, ali se plašite nepoznatog kog vaš uspeh možda do donese; više odgovornosti, nove obaveze, novi okolnosti u kojima ne znate da

Biti perfekcionista ne znači da ćemo stvorite nešto bez greške ili mane već da ćemo imati strah od pravljenja greške i to će nas često sprečiti da svoj rad izložimo javnosti. Perfekcionista je u stanju da doteruje svoj rad satima, danima godinama i da ga nikada nikome ne pokaže jer se plaši da će drugi videti njegovu nesavršenost. Poneta nije u pravljenju nečeg savršeno. Savršeno ne postoji, ali postoji dovoljno dobro. Dovoljno dobro je nešto

Počinje da mi nedostaje mi život na selu. Trotoari su možda uži, ali niko ne vozi motocikle po njima. Ulice su uže, ali nikad nema gužve. Nema mnogo svetlećih reklama, ali se noću vide zvezde. Kad je tišina, onda je stvarno tišina. Svi gradovi u Kini u kojima sam živeo su suviše gusto naseljeni. Večito je neka gužva, večito se neko negde gura i večito nas svi gledaju kao da smo vanzemaljci; fotografišu nas i