Može da nastane na dva načina: Prvo donesemo zaključak, a onda tražimo dokaze koji će potkrepiti. Pretpostavimo da A uzrokuje B, zatim napravimo dve grupe, jednoj grupi uvedemo faktor A, drugoj grupi ne uvedemo faktor B i tragamo za B u obe grupe. Ako se držimo prvog metoda, često ćemo ignorisati sve ono što će negirati našu hipotezu. Ako se držimo drugog metoda možemo doći do sledećih zaključaka: Ako se B pojavi u obe grupe,

Postoje ljudi koji umeju nešto da rade i svesni su toga. Takvih je malo, ali uvek isplivaju na vrh. Postoje ljudi koji ne umeju umeju nešto da rade i takođe su svesni toga. Njih je takođe malo. Postoje ljudi koji umeju nešto da rade, ali misle da ne umeju, pa će rađe odustati od bilo kakvog pokušaja da nešto rade. U ovu grupu spada veći deo populacije. Postoje ljudi koji ne umeju nešto da rade,

Na internetu možete biti bilo ko jer se predstavljate ljudima koji vas ne poznaju i jer predstavljate samo ono što želite da drugi vide, ali pazite, ako se budete predstavili kao nešto što niste, pre ili kasnije će to isplivati na površinu, jer istina uvek ispliva na površinu i jedini što ćete tada moći da uradite jeste da nađete nove ljude koje ćete moći da obmanete sve dok vas i oni ne provale.

Ako počinjete bilo šta na internetu, jutJub kanal, blog, vebsajt, instagram profil i želite da budete influenser, neko ko se bavim kreativnim stvaralaštvom, velika je verovatnoća da ćete provesti nekoliko meseci, a možda i godina, stvarajući sadržaj kog niko neće da čita ili gleda. Razlog tome je što vas niko ne zna; niste autoritet, još uvek se niste dokazali. Ako ste ušli u igru zbog lajkova, šerova i pratilaca, brzo ćete iz nje izaći, jer

Ako je ikako moguće, trebalo bi izbegavati poslove u kojima postajemo nečiji lični posed. Prodali smo svoje vreme nekome i taj neko ima tendencije da maksimalno iskoristi svoju robu. Nemam praksu da često koristim engleske reči kada pišem ili govorim na srpskom, ali ću reći da se takvi poslovi se zovu još i „bullshit“ poslovi, jer stvarno ne znam adekvatni reč na srpskom za bivolje govno. Na takvim poslovima smo primorani da sedimo na radnom

Za razliku od ljudi, šarani ne brinu mnogo o važnosti; nije im stalo da li će to što rade unaprediti živote drugih šarana, da li će svojim delima ostaviti trag u istoriji tj. da li će ih njihova dela nadživeti. Zapravo, čovek je jedina životinja koja je motivisana važnošću. Kada biramo profesije, roditelji odobravaju one koje su važne – lekari, advokati, sudije, arhitekte su važni. Važni su i pisci, slikari, muzičari i drugi umetnici, ali

U odnosima sa drugim ljudskim bićem možemo da se postavimo u tri pozicije: učitelj učenik ravnopravni Ako sebe postavimo kao učitelj, verujemo da imamo više znanja i iskustva od druge osobe, šta znači da želimo svoje znanje da prenesom na njih, a retko kada, ili gotovo nikada, nećemo prihvatiti njihov savet. Ako postavimo sebe kao učenika, mislimo da druga strana zna mnogo više od nas i spremni smo da postavljamo pitanja, da slušamo savete i

nam služe da imamo uvid u tuđe živote. Ne kao voajeri, već kao objektivni posmatrači. Knjiga je često sažetak tuđih iskustava, misli, zaključaka… Ne mora sve da nam bude od koristi u knjizi, ali kada neko kompresuje sve svoje znanje, koje je sticao decenijama, u nekoliko stotina stranica jedne knjige, sigurno je da ćemo čitajući tu knjigu sa sobom poneti nešto korisno. Ljudi koji ne čitaju knjige imaju ograničen pristup iskustvima drugih. Suočeni sa problemom,

su uvek krivi za sve. Ali, ako malo bolje pogledamo, to što smo dospeli tu gde jesmo, u većoj meri zavisilo je od naših odluka. Iako ne možemo da promenimo naše odluke, i ne možemo da promenimo našu prošlost, i dalje imamo prilike da utičemo na odluke koje donosimo danas. Tako da, pre nego što bilo šta uradimo, zapitajmo se šta bismo sami sebi rekli povodom te odluke nekoliko godina unapred i na koje odluke

…ali je mrsko. Ono što moramo da uradimo ćemo uvek da otaljavamo. Knjige su odličan izvor zabave, ali ako čitamo školsku lektiru, samo zato što moramo, velika je verovatnoća da ćemo ih zamrzeti. Sva deca vole da se igraju, ali ako ih primoravamo da idu na treninge čak i kada im se ne ide, velika je verovatnoća da će zamrzeti igru. Ključ je raditi nešto što volimo, a ne moramo da radimo.