Misli

To što mislimo o sebi

se gotovo nikada ne podudara sa onim što drugi misle o nama, a objektivna realnost se ne podudara ni sa jednim ni sa drugim.

Mi smo ono što radimo, ono što ostavimo iza sebe; mi smo naši tragovi.

Danas je lakše nego ikada pratiti te tragove. Manje-više svako od nas dobrovoljno stavlja fotografije, video snimke, ili pisano dokumentuje sopstveni život tako da je bilo kog momenta dostupan svakome, ili onima kojima mi to odobrimo.

Nekada smo se oslanjali isključivo na sećanje, i eventualno na dnevnike i fotografije, ispod kojih nismo imali ispisanu priču, pa smo tu priču menjali svako put kada bismo gledali fotografiju i podlegli sentimentalnom momentu.

To što možemo da beležimo svoj život nije ni bolje ni lošije od onoga da ga se samo sećamo, ali ima svoje prednosti. Neko će nekada moći da pogleda šta smo mi to radili, kako smo radili i da uči od nas i iz naših grešaka.

To što možemo da beležimo svoj život ne znači da ne možemo da ga falširamo i da beležimo samo ono što hoćemo; samo ono dobro ili samo ono loše u zavisnoti od toga šta želimo da poručimo onima što nas prate.

To što možemo da beležimo svoj život ne znači da niko neće zloupotrebiti naše podatke, da ih niko neće iskoristiti protiv nas.

To što možemo da beležimo svoj život ne znači da i moramo da ga beležimo, ali bi ipak bilo dobro, jer čad da smo mi jedini koji nešto naučimo iz naše prošlosti, opet je jedna osoba nešto naučila, a to je nekada više nego dovoljno.

I na kraju, to što ostavljamo tragove za sobom i što imamo prilike da ih vidimo tačno onako kako smo ih ostavili, možda nam jednog dana ukaže ko smo to zapravo mi.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Tehnologija

je nešto što smo često skloni da kritikujemo. Kažemo da nam je upropastila živote, loše utiče na našu decu i omladinu, oduzima nam vreme, moramo da učimo nove stvari, preti da nas potpuno uništi…

Tako nešto isključivo govorimo za novu tehnologiju, poput 5G, koja polako postaje standard za mobilini internet, ali mnogi žele da se tako nešto spreči.

Niko još nije rekao – ukinite vozove, ukinite autobuse, ukinite avione, ukinite automobile. ukiniti frižidere, ukinite makaze, ukinite bicikl, ukiniti prozor, ukiniti garderobu, ukinite pribor za jelo, ukinite _________________ i u prazno polje unesite koju god tehnologiju s kojom ste se rodili.

Kada se rodimo sa nečim, mislimo da je to bilo tu oduvek, i da svet bez svih tih tehnologoja s kojima smo se rodili nikada nije postoja, ali kada malo bolje razmislimo sve je to nekada moralo nastati i sigurno su se ljudi i tada plašili novih tehnologija, samo se za to zaboravilo jer se ispostavilo da su te nove tehnologije bile bezopasne, ili smo naučili kako da se njima nosimo i gledamo samo pozitivne stvari koje nam ta tehnologija donosi.

Klasičan primer za tako nešto su automobili. Godišnje, u proseku, 1.3 miliona ljudi umre zbog posledica saobraćajnih nesreća, što je mnogo više nego zbog mnogih bolesti koje smatramo smrtonosnima, ali i dalje vozimo automobile, jer smo se navikli na njih i od koristi su nam.

Za sad još niko nije umro zbog 5G mreže, ali je to nešto novo i kad čujemo reč radijacija, mi se uspaničimo jer smo čuli jednom da je radijacija opasna, a ne znamo da nije svaka radijacija ista, i da radijator, kog mnogo nas ima u stanu, zrači većom radijacijom nego 5G mreža. Ali na radijator smo navikli, a na 5G mrežu nismo.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Uspeh preko noći

ne postoji.

Ono što mi vidimo kao uspeh preko noći je kad saznamo za nečji uspeh; neko je postao poznat širokoj javnosti, neko je dospeo na vrh, a juče nismo znali da postoji i baš zato što nismo znali da postoji, nismo ni znali šta je sve radio i koliko je dugo radio da bi dospeo tamo gde je dospeo.

Peter, ili kako ga jutjub zajednica zna PPPeter, je samo jedan od bezbroj primera “uspeha preko noći”.

Oni koji ga poznaju su verovatno na njenog kanal dospeli zahvaljujući jednom video snimku koji je postao viralan i kog je sam Casey pogledao i preporučio.

Ono što ljudi ne vide su godine rada koje je PPPeter uložio kako bi naučio da snima i montira video snimke, kako bi naučio da ispriča priču na interesantan i originalan način i to je upravio otkrio u svom poslednjem videu, gde se zahvalio na 500,000 pratilaca.

Samom Casey Neistatu je bilo potrebno mnogo vremena da dođe do prvih 100, zatim 1000 pratilaca na jutjubu, ali većina ljudi je počela da ga prati tek kada je imao zapažen broj pratilaca i onda je pomisao koju imamo često nešto poput – lako je njemu, on ima mnoštvo pratilaca.

Ono što ljudi ne znaju jeste koliko je Casey proveo vremena snimajući, montirajući bez ikakve pratnje i bez da je iko posvetio njegovim snimcima iole pažnje.

Sledeći put kada pomislite da je neko uspeo preko noći, dobro proverite šta je ta osoba radila poslednjih 10 ili više godina da biste videli koliko je stvarno neophodno vremena za upseh preko noći.

Uspeh preko noći ne postoji. Uspeh preko noći se dogodi za 10 godina.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Mozak

nije umrežen tako da uvek donosi racionalne odluke.

Najčešće se oslanjamo na emocije. Jedemo ili pijemo nešto zato što to volimo, a ne zato što je to dobro za nas.

Ne radimo nešto, ne zato što je to loše za nas, već zato što se plašimo.

Iako racio često ume da nas prevari, nekada mislimo da nešto jeste, a zapravo nije, emocije takođe umeju da nas blokiraju i zavaraju.

Ključ je odabrati situacije u kojima ćemo da slušamo emocije, a u kojima ćemo slušamo razum.

U tome nam u velikoj meri mogu pomoći nauka.

Bez obzira što se plašimo da ćemo umreti od sramote na bini, nauka nam može potvrditi da je još niko od toga nije umro i da je taj strah posledica kortizola.

Bez obzira što mislimo da je crveno vino dobro za nas, nauka nam može potvrditi da je preterivanje u tako nečemu i te kako loše za naš organizam.

Bez obzira što se čini da je Zemlja ravna i da se Sunce okreće oko Zemlje, nauka nam može potvrditi da je Zemlja okrugla i da se zapravo Zemljao kreće oko Sunca.

Primera je bezbroj, i kad god se zapitamo da li je nešto dobro za nas ili nije, možemo da potražimo naučno istraživanje koje će odgovoriti na naše pitanje.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Nemam reči

ili nemam lepka?

Mi koji se bavimo pisanjem, kada zapnemo, imamo običaj da kažemo da nemamo reči. Gledamo u uspravnu liniju koja treperi na belom ekranu i reči nam ne dolaze.

Mada, nakon što malo bolje razmislim, možda nije u pitanju nedostatak reči, već nedostatak lepka.

Reči su uvek tu, vrzmaju se po glavi, lete kao neka prašina podignuta vetrom, ali dolaze nepovezane, bez ikakvog smisla i reda i stoga je možda bolje reći da nemamo lepka, jer se reči ne vezuju dobro jedne za druge.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Priroda

ne mari mnogo šta mi mislimo o njoj.

Postoje prirodni zakoni i oni će se odvijati bilo da smo ih svesni ili ne.

Gravitacija će postojati bilo da u nju verujemo ili ne. Vrste će se razvijati ili menjati, bilo da verujemo u evoluciju ili ne.

Ipak, kada naučimo kako funkcionišu određene pojave u prirodi, u stanju smo da njima manipulišemo tako da rade u našu korist i tu ne mislim da uh zloupotrebljavamo, već jednostavno možemo da napravimo vetrogenerator ili hidro elektranu, koje rade u našu korist.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Fikcija

Ne postoji taj pisac koji može u da izmisli nešto da bude toliko uverljivo kao da je neki čovek stvarno uradio.

Koliko god se trudili, uvek ćemo ostati zapanjeni postupcima i izjavama drugih ljudi.

Kada čitamo fikciju, biće nam jasno da je priča izmišljena i pomislićemo da se to događa samo u knjigama.

Ali, kada nas iznenadi nečiji postupak, ostajemo zatečeni.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.