Input

Količina i kvalitet onoga što konzumiramo su podjednako važni kao i količina i kvalitet onoga što stvaramo. Štaviše, oni su usko vezani uzročno-posledničnom vezom.

Ako ne konzumiramo ništa ili malo, nećemo imati na osnovu čega da se izrazimo. Konzumiranje sveta, ali i medija, ume da nas inspiriše. Ako ne konzumiramo ni svet ni medije, nećemo imati iskustvenu bazu na osnovu koje ćemo da stvaramo.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Monotonija

Nisam siguran da nam je u prirodi da radimo jednu istu stvar, iznova i iznova.

Mravi nemaju problema da provedu čitav život noseći hranu sa površine zemlje u tunele koje su iskopali, međutim ljudi će uvek tražiti nešto novo, zanimljivije, uzbudljivije, jednostavno drugačije.

Čime god da se bavimo, bitno je izdvojiti deo dana koji će biti predviđen za novotarije, jer ćemo u suprotnom početi da osećamo dosadu, što će se odraziti na sve aspekte našeg života.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Ekran

Dobar deo dana, a često i veći, provodim ispred ekrana. Bilo da je u pitanju posao, zabava, hobi… šta god. Uvek gledam u ekran.

Ekrani su postali neizbežni delovi naših života, i tu sad možemo malo šta da promenimo. Možemo naravno, da ih izbacimo iz upotrebe, ali šta nam to preostaje što ima određenu vrednost, a nema ekran i koliko dugo možemo da opstanemo bez ekrana?

U retkim prilikama kada se moje aktivnosti sastoje od nečega što ne podrazumeva ekran, prosto se iznenadim koliko takva promena ume da bude prijatna.

Pitanje je sada da li bi češće trebalo uvoditi u praksu da izbegavam ekrane, jer ako ih budem češće izbegavao da li će taj period bez ekrana imati jednako veliku vrednost kao i sada, kada to ne radim tako često?

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Tvrda voda

Opšte je poznato da voda može da postoji u sva tri agregatna stanja, ali to nije uvek bilo poznato i ne na svim mestima na ovoj planeti.

Danas, ako neko posumnja u to, sve što bi trebalo da uradimo jeste da sipamo vodu u kalup za led, stavimo u zamrzivač i nakon nekoliko sati imaćemo dokaz.

Ali, pre pojave rashladnih uređaja, mnogi stanovnici tropskih područja nisu imali prilike da vide led, posebno ako u njihovoj blizini nije postojala planina.

Kada vam neko predloži neku ideju ili iznese neki svoj plan, pre nego što kažete da je tako nešto nemoguće i neizvodljivo, probajte da zamislite kako su reagovali ljudi sa tropskih područja, koji nikada nisu čuli za zamrzivač, kada im je neko prvi put rekao da može da stvrdne vodu.

Pre nego što nešto odbacimo kao nemoguće, neophodno je da prvo probamo, ili makar damo drugima šansu da nam pokažu da je moguće.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Pitanja

Kada ulazimo u nešto nepoznato postoji mnoštvo pitanja na koje ne znamo odgovor i samim tim u stanju smo da ustuknemo i da odustanemo od svega.

Moramo znati jednu stvar, a to je da raditi nešto novo neće biti lako i neće biti predvidivo, već će po pravilu biti misteriozno i to nije razlog da odustanemo.

Ono što budi naš nagon za odustajanje jesu negativne priče koje sami sebi govorimo. Predviđamo šta sve može da pođe po zlu i ko sve može da nam stane za vrat ako se usudimo u tu avanturu. Taj glas imamo svi i Stiven Presvild ga je nazvao Rezistencijom, Set Godin ga zove Reptilski Mozak, i kako god da ga zovemo, taj mozač često nije u pravu.

Jeste, desi se da nekada bude u pravu, i onda kažemo – znao sam. Ali, imajmo u vidu da u 99% slučajeva taj glas nije u pravu. Ne dogodi se ništa od onoga što on predviđa, ali taj jedan put kada se dogodi je dovoljno da nam utera strah u kosti.

Da bismo lakše izašli na kraj sa glasom, moramo znati da smo i ranije imali problema i da smo se rodili u nepredvidivom svetu, i da svet postaje predvidiv, tek kad nešto naučimo, i da ako smo do sada uspeli da preživimo ne znajući nešto, uspećemo i od sada.

I da, to što mislimo da je nešto predvidivo, često nije objektivno tako, jer zapitajmo se samo koliko puta isplaniramo sve, a onda se iznenadimo nečijom reakcijom. To je zato što kad nešto predviđamo polazimo od sebe ili nekog koga znamo, a u poređenju sa brojem ljudi koji postoje na ovoj planeti, i sa brojem različitih reakcija koje mogu stvore, broj ljudi od kojim mi polazimo je beznačajan.

Najjednstavnije je truditi se da radimo ispravnu stvar, koja nikome neće škoditi i nadati se najboljem, uprkos strahu.

Alternativa je da ne preduzmemo ništa i da budemo zadovoljni onim gde smo, a da smo isprva bili na zadovoljni, ne bismo ni želeli da bilo šta menjamo.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Mikro menadžment

Znači podešavanje svake sitnice, koje verovatno neće imati veliki uticaj na krajnji ishod.

Kada našto projektujemo, i planiramo, bitno je da završimo posao kada je dovoljno dobro odrađen, kada nikome neće naškoditi, kada smo eliminisali sve kardinalne greške, što znači da će naša stvari biti 100% funkcionalna i 95% dobra, tj. mogla bi biti 5% bolja.

Da bismo sa 80% došli do 90% potrebno je mnogo više vremena i resursa nego od 0-80%. Da bismo smo od 90% došli do 95%, potrebno je još toliko, a da bismo od 95% došli do 99%, potrebno je još toliko.

Imajmo u vidu da nikada nećemo doći do 100%.

95% uspešnosti je sasvim u redu, jer to upravno znači da smo uradili sve što smo mogli, a onih 5% grešaka ćemo morati da uočimo i korigujemo, kada proizvod već bude bio u upotrebi.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Prioriteti

Kada imamo previše obaveza i samo 24 sata u toku jednog dana, potrebno je postaviti prioritete, tj. odabrati stvari kojima ćemo posvetiti pažnju.

Birajući prioritete biramo stvari u kojima ćemo napredovati, ali takođe biramo one u kojima ćemo nazadovati jer ćemo ih zapostaviti.

Bitno je imati uvid u obe liste, jer ne želimo da zapostavljamo nešto što možda nije trenutno prioritet, ali je od velike važnosti.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Jedan sat, dva vremena

Uskoro se bliži godišnjica kako smo Sanja i ja pokrenuli naš vebsajt, jutjub kanal i instagram profil, i tim povodom prethodnih nekoliko nedelja spreman neka osveženja u našem poslu; spremamo novu knjigu recepata, i još štošta, o čemu neću još uvek govoriti, ali ono o čemu bih hteo da kažem par reči je percepcija vremena.

Vreme je, bar na ovoj planeti i pri ovog gravitaciji, prilično konstantno. Međutim, subjektivni doživljaj vremena je nešto što često varira.

Na primer, kada radim nešto što volim, poput dizajna ili video montaže, pa čak i pravljenje, neki bi rekli, dosadnih formula u ekselu, imam problema sa odlaskom u krevet. Stalno odlažem taj čin i uvek bih hteo još nešto da obavim pre nego što pođem na počinak.

Iz istog razloga, sudovi mogu da budu neoprani danima, pesak za mačke neočišćen, po podu našeg stana može da budu sve igračke, a ja ću i dalje imati još nešto da obavim pre nego što budem radio bilo šta drugo i uvek bih nekako voleo da imam malo više vremena.

S druge strane, kada odem u školu, i kada imam 6 časova u toku jednog dana (svaki traje jedan sat), onda to isto vreme mnogo sporije teče. Stalno gledam na sat, i ako se nalazim u prvoj polovini časa, malo je reći da se razočaram.

Zanimljivo je kako neke poslove možemo da otaljavamo, a neke ne možemo da prestanemo da radimo. Siguran sam da i vi imate nešto da radite, što ne možete da prestanete i što vas ujutro diže iz kreveta.

I, kada se pitamo, a šta ćemo raditi kada tehnologija preuzme sve naše poslove, moj odgovor je da ćemo raditi baš to – radićemo sve ono što nam nije dosadno, sve ono što volimo da radimo, a moći ćemo da uživamo u svim pogodnostima modernog društva. To tako kažem jer je i paleolitski čovek mogao da radi sve što je hteo, i vrlo malo vremena je provodio tragajući za hranom (svega 3-4 sata dnevno), a ostatak dana je provodio radeći ono u čemu su ljudi veoma dobri, u stvaranju, u socijalizaciji, u bivanju čovekom.

Međutim, paleolitski čovek nije imao modernu medicinu, pre svega hirurgiju, antibiotike, vakcine, nije imao mostove, puteve, zgrade, centralno grejanje, klima uređaje, frižidere, a o internetu i računarima da i ne pričamo.

Eto, mi ćemo jednog dana moći sve to da imamo, da radimo ono što volimo, a roboti će obavljati sve dosadne poslove koje mi ne volimo.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Testiranje

Testiranje je veoma bitan deo stvaranja bilo čega.

Testiramo da bismo naučili kako nešto izgleda, kako funkcioniše, kako se ponaša, da li ispunjava očekivanja…i ako uradimo dovoljan broj testova, možemo reći da smo spremni za plasiranje.

Testiranje nam ne garantujemo da naš proizvod neće imati mane. Samsung je to dva puta dokazao. Jednom kada su baterija počele da eksplodiraju, a drugi put kada se ispostavilo da savitljivi ekrani nisu baš tako savitljivi kako se dalo učiniti.

Dakle, moramo da imamo dobar test, a to nije uvek najlaše utvrditi, a tako nešto pokazuju testovi u školi kojima testiramo nova ljudska bića.

Ti testovi ne služe ničemu osim da bismo imali priliku da radimo nove testove, jer kada završimo 16 godina testiranja, dobijemo proizvod kakvog i je i Samsung dobio.

Prošao je sve testove, ali ne i one bitne.

Bitni testovi se prolaze u praksi. Zato programeri imaju beta testere. Pošalju svoj nedovršen program ljudima koji će ga koristiti i ukazati na propuste.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.

Nije po planu

Čak i kada nešto ne ide po planu, uvek postoji način da se stvar izgura do kraja.

To što ne ide po planu ne znači nužno da je nemoguću izvesti, već prosto može biti da nismo imali dobar plan, jer plan podrazumeva predviđanje, a mi smo veoma loši u predviđanju.

Stoga, čak i kada imamo plan, moramo se držati kormila i skretati kada je neophodno inače ćemo udariti u stenu.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.