Misli

Odgovornost

Mi, koji ostavljamo na internetu, na svojim plećima nosimo veliku odgovornost jer možemo da utičemo na omladinu.

Danas sam na našem jutjub kanalu dobio pitanje:

Zdravo Ivane,imam 11 godina treniram judo 4 godine i street workout 1 godinu i nemogu da dobijem trbusnjake zbog procenta masti i hteo sam da krenem na keto dijetu da li bih smeo imam 11 godina 38 kg i visok sam 147

Kada sam počinjao taj kanal, nije mi na kraj pameti bilo da bi pripadnik ciljne grupe kojoj se obraćam mogao biti neko ko ima 11 godina.

Kada sam ja imao 11 godina, meni su se sa ekrana obraćali Arkan, Šešelj, Sloba, Ceca i drugi tipovi sumnjivih vrednosti.

Svako od njih je u velikoj meri uticao na moj preadolescentski život, ali dobrim delom i na ranu adolescenciju.

Da li su znali da svojim nastupom utiču na živote mnogih dečaka?

Ne znam.

Ali, čak i da su znali, verovatno ne bi promenili ništa u svom nastupu, jer su sve vreme mislili da rade nešto dobro.

Danas, kada sam jedan od onih koji se sa ekrana obraća ljudima, što je mnogo lakše učiniti nego što je to bilo devedesetih, po prvi put osećam tu odgovornost da svojim postupcima mogu da utičem na život jednog ranjivog bića kao što je adolescent i preadolescent.

Istovremeno osećam strah, ali i veliku odgovornost i dužnost da pomognem tom mladom ljudskom biću da donese ispravnu odluku, posebno kada od mene zatraži savet.

Mislim da je svet mnogo bolje mesto zahvaljujući internetu, baš zbog toga što danas možemo sami da biramo naše savetnike. Kada nas zanima kako je neko dobio trbušnjake, odemo i pitamo ga. Kada nas zanima kako je neko naučio da slika, odemo i pitamo ga.

Jedanaestogodišnji Ivan nije imao priliku da ode na jutjub kanal Siniše Mihajlovića i da ga pita kako da vežba slobodnjake; da jeste, verovatno bi ga pitao. Umesto toga, mogao sam da slušam savete ovih što sam gore pomenuo, a od njih mi ništa dobro nije došlo.

Mnogo sam srećan zbog toga što je jedan jedanaestogodišnjak imao prilike da vidi moje trbušnjake i što je bio u mogućnosti da me pita kako da on iskleše svoje i što sam bio u mogućnosti da mu pružim odgovor.

Živimo u svetu u kom smo povezani jedni sa drugima više nego što su pripadnici ijedne generacije koja je živela na ovoj planeti bili povezani. Iskoristimo to na najbolji mogući način, da promenimo kulturu u kojoj živimo na bolje.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Izvor informacija

Ako se oslanjamo na jedan izvor informacija, a ignorišemo sve druge, velika je verovatnoća da nemam uvid u celu sliku, da ćemo napraviti grešku.

Posebno bi trebalo obratiti pažnju na izvore informacija koji ne dozvoljavaju da se njihova saznanja dovode u pitanje.

Ako bismo verovali samo jednom izvoru informacija, danas bi smo svi još svi uvek verovali da ćemo pasti sa ivice Zemlje.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Teško

Kada naiđemo na prepreke u realizaciji naših planova, kada postane teško, skloni smo odustajanju i promeni planova; pređemo da radimo nešto lakše.

Problem sa lakšim je što već svi rade nešto lako, što znači da imamo veliku konkurenciju. Problem sa velikom konkurencijom je što je to trka ka dnu i što bi rekao Seth Godin, problem sa trkom do dna je što možemo da pobedimo.

Zajednička osobina uspešnih je što su radili nešto što je teško, nešto što drugi nisu želeli da rade i izgurali su to do kraja.

Nikada nećemo biti nagrađeni za nešto što je svako mogao uraditi; ali ako se uhvatimo nečega što niko ne želi, jer je teško, nepredvidivo i sa sobom nosi velik rizik neuspeha, a odradimo dobar posao, bićemo i te kako nagrađeni.

Uhvatimo se onoga što je teško i uradimo to najbolje što možemo, jer sve ono što je lako, je već odrađeno.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Kome i kada najviše opraštamo?

Kada nešto odložimo za sutra, kada uradimo traljav posao, kada se ponašamo neodgovorno, da li sebi opraštamo više nego što bi trebalo.

Kada neko kasni sa svojim obećanjima, kada nam pruži uslugu koja nije zadovoljavajuća, i kada vidimo roditelje koji svoju decu hrane hamburgerima, gotovo sigurno ćemo da osuđujemo njihove postupke.

Ipak, ako sami tako nešto učinimo, vrlo lako ćemo naći razlog zašto je to moralo biti baš tako. Skloni smo da kažemo da smo danas bili umorni, pa ćemo nešto sutra uraditi, nije nam se radilo, nismo bolje mogli, nije nam se kuvalo tog dana.

Iako ti razlozi mogu delovati opravdano, oni nisu ništa drugo nego izgovori.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Sigurnost

Ništa nije sigurno.

Može se učiniti da je to osobina modernog doba, ali nije.

Ništa, nikada nije bilo sigurno.

Paleolitski čovek je morao da se seli zbog nedostatka hrane, i zbog toga što su predatori zauzeli njegovu teritoriju.

Čovek u ranom poljoprivrednom društvu nije morao da se seli, ali nije znao kako da izađe na kraj sa grabljivicama, parazitima, insektima, pticama, i elementarnim nepogodama; njegovi usevi nikad nisu bili sigurni.

Bolesti su dolazile i odlazile baš kao što i danas dolaze i odlaze.

Nesreće su se dešavale.

Ljudi su ostajali bez posla.

Ratovi su se dešavali.

Revolucije su se dešavale.

Jedino što je sigurno i što nije podložno promenama jeste činjenica da će promena uvek biti.

Na nama je da se na njih prilagodimo ili ne.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Spasilačka dilema

Da biste bili spasilac na plaži ili bazenu nije dovoljno da samo znate dobro da plivate već je neophodno da znate kako prepoznate davljenika, kako da mi priđete, kako da ga uhvatite, kako da ga izvučete na obalu bezbedno.

U slučaju da napravite jedan pogrešan korak, rizikujete vlastiti život, jer davljenik može u panici da se zakači za vas, da vas stegne u grču i povuče sa sobom na dno.

Ako gledamo na ovu situaciji metaforički, i ako spašavam nekog ko tone u ambi loših navika i rizičnog ponašanja, možemo da postavimo dva pitanja:

Prvo je, kada i pod kojim uslovima odlučujemo da ćemo pustiti davljenika da potone, kako nas ne bi povukao na dno? Drukčije rečeno, ako znamo da neko nanosi štetu sam sebi, i da će nastaviti da nanosi, bez obzira koliko mi skretali pažnju na to, na koji znak bi trebalo da odustanemo?

Da li onda kada shvatimo da i sami tonemo zbog njih, ili kada shvatimo da im nema pomoći bez obzira šta mi uradili?

Drugo pitanje je, kada uvidimo da je spasilac nesposoban, da neće uspeti da izbavi ni sebe ni davljenika, koga puštamo da tone? Davljenika ili spasioca?

Spasioca zato što je na sebe uzeo dužnost za koju nije kompetentan, ili davljenika zato što je verovao nekompetentnom spasiocu?

Ili ih možda oboje puštamo da tonu?

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Balon od sapunice

Lep je dok traje, deca mu se raduju, nestaje u sekundi i ne ostavljaju ništa za sobom.

Lako se prave i pružaju instant zabavu.

Mnoge stvari koje stvaramo na mršavom temelju se upravo ponašaju kao balon od sapunice.

Budemo opijeni onim što nam nude u trenutku; slavu, publicitet, pažnju, naših pet minuta, malo seratonina, a onda nestanu i ostave nas bez ičega.

Nešto postojanije zahteva dugoročno planiranje, čvrste temelje.

Nešto postojanije traje znatno duže, pruža veliku vrednost mnogima, ali pre svega nama samima.

Teško se pravi, ali kad nestane, ostaje nam iskustvo i znanje koje možemo da prenesemo na druge projekte i upotrebimo na različite životne sfere.

Obrazovanje je najbolji primer nečeg postojanog i u njega bi uvek trebalo ulagati, bez obzira na godine i dosadašnji nivo obrazovanja.

Obrazovanje, ne zarad sticanja sertifikata, papira od vrednosti, već zarad sticanja veština i percepcija, koje će nam otvoriti vrata za nove veštine i nove percepcije.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.