Misli

Amigdala

odnosno reptilski mozak oko kog je izrastao naš primatski mozak, između ostalog, odgovoran je za naš seksualni nagon, za naše reflekse, za naš strah.

Primatski mozak je odgovoran za razum, donošenje odluka, a čeoni režanj je ono što nas čini ljudima, koji je odgovoran za najveći broj odluka koje donesemo.

Pitanje je, koji je od ta dva mozga bitniji?

A odgovor je oba, ako se koriste u pravo vreme, a najveći problem nastaje kada zahvaljujući porukama koje nam šalje amigdala odustajemo od nečega što smo razumno odlučili.

Amigdala je najodgovornija za naše ponašanje u adolescenciji, jer se čeoni režanj razvija negde do 26. godine, ali kod većine nas amigdala nastavi da nam šapuće da bi trebalo da odustanemo, da će nas ljudi ismevati, da će naš plan propasti, da ćemo ispati glupi…

One koji su naučili da utišaju amigdalu smatramo hrabrima, ludima, odlučnima… a ne shvatamo da mi možemo da budemo isto, samo ako bismo utišali reptilski mozak.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Problem

Jedan od načina da se opiše život jeste niz problema s kojima se suočavamo.

Očekivati da će život biti bezbrižan i da će sve uvek ići po planu je krajnje iracionalno, jer sve, tj. život ne funkcioniše tako.

To ne znači da ne bi trebalo praviti planove i da ne bi trebalo postavljati ciljeve već razumeti da se potpuno normalno da nešto ne pođe po planu i da je na nama kako ćemo reagovati kada se problem pojavi.

Suočeni sa problem imamo opciju da pronađemo rešenje za problem i da okrivimo nekog drugog za problem i da čekamo da se problem reši sam od sebe.

Ovo drugo je svakako manje produktivno, ali je lakše, jer kad skinemo odgovornost sa nas samih, onda ne moramo ništa ni preduzimamo.

Druga, teža opcija, je da rešimo problem, da nešto naučimo iz problema, i ta opcija je mnogo produktivnija i bićemo mnogo zadovoljniji životom, u celosti, a problemima pristupimo pokušavajući da iznađemo rešenje za njih umesto da krivimo druge za njih.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Organizacija

Oni koji nemaju šta da rade ili koji ne znaju šta bi radili, nemaju ni potrebu da se organizuju.

S druge strane, oni koji imaju mnogo toga u planu neće uspeti ništa da izvedu ako se ne budu adekvatno organizovali i svemu posvetili po malo vremena.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Reči

su izvor svih nesporazuma,” rekla je Lisica Malom Princu.

Već sam bio citirao ovu Lisičinu izjavu u jednom članku, ali to ne znači da sam iscrpeo sve što ona govori.

Reči stvaraju nesporazum, posebno ako su neprecizne i kada samo donekle stvaraju sliku onoga što mislimo.

Reči, nikada neće moći da do najsitnijih detalja da opišu ono što se odvija u našoj glavi. Naš mozak ne povezuje naše misli rečima, već se te veze ostvaruju čvrstim hemijskim vezama.

Tuđe reči, upućenje nama ili nekom drugom, kod nas izazivaju hemijsku reakciju; emocije.

Da bismo, što je više moguće, mogli da umanjimo nesporazom kada prenosimo informacije iz naše glave u tuđe glave, neophodno je da pažljivo biramo reči i pažljivo biramo ton.

Ponekad je nešto neophodno reći na više načina, da bi naš slušalac ili čitalac to mogao da pojmi. Onima koji to odmah pojme će takav pristup biti monoton i repetativan. Drugima će biti od koristi.

Ponekad neke reči za nas znače jedno, a drugima znače drugo.

Kada učimo da govorimo, posebno kada učime apstrakcije, nikada ne uzmemo rečnik i ne proverimo tačno značenje neke reči, već donosimo zaključujemo šta bi ta rečla mogla da znači da osnovu konteksta i na osnovu emocije kojom je izrečena.

Apstrakte reči su očigledan problem, ali ponekad čak i fizčki opipljivu reč vežemo za neku sasvim pogrešnu stvar ili pojavu. To možemo učinit nemarom, neznanjem ili nedovoljnim razumevanjem konteksta.

Koji god da je uzrok pogrešno naučene reči, posledice mogu biti velike, jer ćemo u budućnosti mi nekom drugom biti uzrok njihovog pogrešnog razumevanja te iste reči. Što je veća naša publika, to je veća posledica.

Uzmimo na primer novinare. Ako jedan nemarni novinar, ofrlje pogleda jedno naučno istraživanje, i ofrlje napiše jedan članak, ne zato što mu se tako nešto piše, i ne zato što se razume u tako nešto, već zato što njegov urednik to zahteva od njega, onda dođe do epidemije pogrešnog razumevanja naučnog pojma.

Pa tako, jedan proces koji se odvija u ćeliji, autofagija, postaje dijeta, jer je jedan novinar to tako razumeo. I koliko god se trudili da to ispravimo, nailazimo na osudu i bivamo okrviljeni da “zbunjujemo narod”.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Uspešni

i zadovoljni ljudi vam nikada neće ostaviti negativan komentar na društvenim mrežama.

To će isključivo činiti ogorčeni, nezadovoljni i oni koji se nalaze na tamnom mestu.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Škola

nije jedino mesto na kom nešto može da se nauči i u nekim slučajevima je mesto gde smo najmanje toga naučili.

Ipak, mnogi ljudi će rađe poslušati savet nekoga ko ima školu, nego nekoga ko je samostalno došao do nekog saznanja iako neko ko je samostalno nešto učio u nekim slučajevima može da zna više od onoga što je završio školu.

Na primer, u toku šest godina studije medicine, lekar provede 0 semestara učeći bilo šta o ishrani, a ipak je merodavniji da daje savete povodom ishrane nego neko ko je završio kurs ili samostalno učio na tu temu.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Naučna pismenost

je nešto čemu nas nikada ne nauče u školi, jedinom mestu gde bismo to mogli da naučimo, ako već niko od naših bližnjih nije naučno pismen.

Umesto toga, u školi nas nauče da poštujemo autoritet.

Zemlja se okreće oko Sunca, ne zato što smo uradili ogled ili ekpseriment ili smo jednostavno pogledali u naučne dokaze, već zato što su nam učitelj ili učiteljica rekli tako. Učitelj je autoritet i sve što učitelj kaže to mora biti istina.

Kasnije, u životu, sve za šta verujemo da je istina, nije posledica eksperimenta, posmatranja, ogleda, već toga što nam je neko ko ima autoritet to rekao.

Nauka ne funkcioniše tako. Nauka nema autoritet. I samo zato što je jedan lekar, ili jedan fizičar, ili jedan hemičar rekao nešto, ne znači da je u pravu ako se njegova izjava ne podudara sa podacima eksperimenta.

U nauci, stručno mišljenje je najmanje vredno, jer mišjenje je… da ne lajem sada, ali svi ga imamo i naše mišljenje je često pogrešno.

Danas, je lakše nego ikada doći do podataka koje je čovečanstvo dobilo eksperimentom, ili istraživanjem. Na ovoj veb stranici se nalaze svi pretraživači koji vam mogu biti od koristi ako želite da proverite neku tvrdnju.

Neki od ovih sajtova se plaćaju, negde morate da kupite istraživanje, ali mnogo toga je besplatno i dostupno svima.

Ako želite da saznate više o holesterolu, šta je holesterol, kako je povezan i da li je povezan sa srčanim udarom, uvek možete pogledati neko od istraživanja koje se bavilo tim fenomenom i podaci će vam reći sve.

Juče sam govorio o kognitivnoj disonanci, i jedan od najvećih uzročnika kognitivne disonance su dva autoriteta koja govore nešto dijametralno suprotno.

Nisu ni svi eksperimenti ni sva naučna istraživanja ista. I tu ima loših radova i neohphodno je naučiti odabrati one dobre.

Recimo da želimo da saznamo da li meso izaziva kancer.

Jedan od načina, kog mnogi istraživači primenjuju, prosto jer je jeftiniji, i lakše se obavlja na većoj populaciji, je anketa:

Nasumično odaberemo ljude, pitamo ih koliko su mesa jeli u prethodnih 10, 20, 30 godina, podelimo ih na one koji su jeli mnogo, srednje, malo ili nimalo, i gledamo ko će od njih razviti kancer. Ako se u grupi gde su ljudi jeli meso pojavi najviše ljudi sa kancerom, zaključujemo da je meso kancerogeno.

Takav pristup je pogrešan i neprecizan iz više razloga, ali ću reći dva ključna:

  • niko se sa sigurnošću ne može sećati koliko je mesa jeo u prethodnih 30 godina; samim tim podaci su nepouzdani;
  • nismo uzeli u obzir druge faktore; pušenje, okruženje, izvor mesa, pripremu mesu, stres; samo zato što su dve vrednosti u korelaciji (obe su povišene ili snižene), ne znači da postoji uzročno posledična veza.

Kontrolisani eksperiment je najveći autoritet u nauci, i ako podaci eksperimenta govore jedno, nema tog čoveka koji može da opovrgne dokaze koji nam pružaju eksperimenti, osim ako ne sprovede isti taj eksperiment i ne dobije druge dokaze.

Kontrolisani eksperiment se izvodi tako što promenimo samo jednu varijablu i na osnovu nje zaljučujemo da li ona utiče na nešto ili ne.

Dobar primer kontrolisanog eksperimenta bio bi da nasumično odaberemo dve grupe ljudi, različitog staleža, životnog stila, navika, fizičke aktivnosti…. i da ih posmatramo u kontrolisanim uslovima. Jedna grupa će jesti meso, druga grupa neće jesti meso. Dakle, imamo tačne podatke o konzumiranju mesa.

Eksperiment bi trebalo da traje duže vreme, nekoliko godina, i rezultati bi trebalo da nam kažu da li konzumiranje mesa uzrokuje kancer ili ne.

I u ovom slučaju će postojate druge varijable, ali zato nasumučno biramo ljude, tako da i u jednoj i u drugoj grupi ima i pušača i sportista i onih koji rade u kancelariji…

Takav eksperiment je skup i težak za izvesti i zato se tako nešto često radi na životinjama i u tom slučaju naš eksperiment može da bude još rigorozniji, jer možemo da uklonimo sve druge varijable i da se dve grupe životinja razlikuju jedino po tome da li jedu meso ili ne.

I na kraju, ako pružite vašem lakaru dokaze u vidu podataka jednog kontrolisanog eksperimenta, a on vam i dalje tvrdi suprotno, trebalo bi da promenite lekara.

Ako vam neko kaže da je čuo nešto od lekara, a vi znate da eksperiment govori suprotno, trebalo bi da im objasnite da u nauci, stvari ipak funkcionišu malo drukčije; eksperiment je uvek bolji dokaz nego mišljenje eksperta.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Kognitivna disonanca

Ljudi najčešće ne žele da čuju šta imate da kažete već su došli da bi čuli ono što već misle, ali iz vaših usta.

Ako kažete nešto kontradiktorno njihovim pređašnjim uverenjima, dolazi do nečega što znamo kao kognitivna disonanca. To je u suštini unutrašnji konflikt do kod dolazi kada se dve ideje sukobljavaju u ljudskoj psihi.

Čovek ne voli da poseduje dve kontradiktorne ideje, ne oseća se stabilno jer mu budućnost na taj način deluje nepredvidimo i daće sve od sebe da dokaže jednu, najčešće svoju, ili da ih na neki način dovede u ravnotežu.

Jedan od tipičnih primera kognitivne disonance je Ignaz Semmelweis, austrijski lekar koji je primetio da porodilje umiru ako lekar koji porađa ženu prethodno dođe iz mrtvačnice. Predložio je nešto, što je danas svakodnevice, a to je pranje ruku. Ali, takva ideja je stvorila toliku kognitivnu disonancu među njegovim kolegama da je bio ismevan, i otpušten.

Takvih primera je mnogo: Kopernik, Galileo, Tesla…

Ako ste vi izvor kognitivne disonance, ljudi umeju da postanu agresivni, reći će vam da ste budala, da lupate gluposti, širite dezinformacije, da ugrožavate tuđe živote, ljujate nečiju veru…

U takvim situacijama najbolje je neobazirati se na komentare i pustiti da se stvari slegnu i stabilizuju kod osobe koja je postala agresivna. Tako nešto je mnogo lakše reći nego uraditi, ali ono što pomaže, jeste da shvatimo da ljudi koji su od nas saznali nešto novo, kontradiktorno njihovim pređašnjim uverenjima, ne znaju koliko smo mi truda uložili da utvrdimo istinitost naše tvrdnje, koliko smo eksperimenata izveli, koliko smo puta proverili na raznim mestima da li je tako nešto tačno ili nije; to je nešto što samo mi znamo i nešto što nam može biti od koristi da zadržimo dostojanstvo, da ne budemo mnogo povređeni zlim komentarima na naš račun, jer oni ništa ne govore o nama već o osobi koja ih upućuje.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Dokumentarni filmovi

Često predstavljajnu 0 dokaza kojima će potkrepiti svoje tvrdnje da postoje ljudi vanzemaljci, reptili, hemijski tragovi, razne asocijacije sa raznim sličicama.

Tvorci tih filmova znaju sve, i sve predstavljaju kao istinu, bez ijednog dokaza.

Svako može da snimi dokumentarni film da poveže dve stvari ili da izmisli neke druge stvari, ali nije u tome stvar.

Stvar je tome da je neophodno dokazati zašto nešto tvrdimo da je istina i predstaviti opipljive, stvarne dokaze koji se mogu proveriti.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Racionalno

donošenje odluka nije nešto za šta je čovek stvoren. Čovek se vodi emocijama i na osnovu toga kako se oseća u datom trenutnku donosi odluke.

Onima koji mogu da ne poslušaju emocije, baš uvek, je mnogo lakše da donesu ispravnu odluku.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.