Kada pokušavamo da stvorimo nešto, šta god to bilo, pitanje je koji tempo bi trebalo da uzmemo? Da li da idemo „all in“ i da kako Elon Musk kaže, „posvetimo poslu svaki budan čas“ ili da raskomadamo projekat na manje delove i da svakodnevno završimo taj jedan delić? Pretpostavljam da kad želite da lansirate raketu na Mars, morate da uložite svaku sekundu da tako nešto ostvarite za života. S druge strane, ako se bavite nečim

Biti u mogućnosti da gledamo u dalj, da vidimo kako će se ono što radimo danas odraziti na nešto u dalekoj budućnosti može biti od velike važnosti. Danas smo možda ostali bez posla, sedimo kod kuće, i naša budućnost će u velikoj meri zavisiti od onoga što radimo danas. Ako večito tragamo za sitnim, instant zadovoljstvima, to je sve što ćemo ikada dobiti. Ako strpljivo gledamo u budućnost, ako težimo ka nečemu za šta je

Ako bismo slušali, mogli bimo da pronađemo odgovore na veliku većinu pitanja koja postavimo u toku dana. Ako imamo neki problem, možda je neko na jutjubu već govorio o tome, možda postoji knjiga o tome, možda postoji neko ko može lično da nam pomogne da rešimo problem. Koji god da je slučaj, moramo da slušamo, ne dok ne odlučimo da smo shvatili kako se rešava problem, već dok taj koji nam predstavlja rešenje ne kaže

Kad nešto ne želimo da radimo, najlakše je naći izgovor. Izgovor može biti najtrivijalnija stvar poput onoga da nije vreme da nešto radimo danas, već to počinjemo od sutra ili od ponedeljka, pa do nečeg ozbiljnijeg poput onoga da nismo inspirisani li motivisani. Inspiracija se dogodi dok radimo. Ne moramo da budemo motivisani da bismo nešto radili. Dovoljno je da sednemo i da radimo, šta god to bilo. Ljudi se najviše kaju zbog stvari koje

Promena nikada ne pada lako, ali iz promene se često izrodi nešto dobro. Svaka promena donosi priliku da krenemo nešto novo, nove navike, nove rutine, nova iskustva, nove veštine… Ipak, zato što nas promena vodi u nepoznato, retko kada se odlučujemo na promenu.

…zapravo nije u toj meri problem društvenih mreža, koliko je to problem nas samih. Isto kao što nije problem u ogledalu već u onom koji pred njim stoji. Svaki profil na društvenoj mreži je prilika da se predstavimo ljudima, kako onima koji nas znaju, tako i onima koji nas ne znaju. U želju da ostavimo što bolji utisak, na društvene mreže ćemo stavljati najbolje delove našeg života, najsjajnije delove našeg dana, ili najlepše delove našeg

Kada se nađemo u okolnostima koje nam ne odgovaraju, imamo dve opcije; da promenimo okolnosti ili da se prilagodimo. Ono što nam nikako neće pomoći jeste da kukamo, a to je upravo što je impulsna reakcija.

Ako pokušamo da odgovorimo na ovo pitanje, rizikujemo da svaku radnju dovedemo do apsurda; jer zašto bismo nešto radili ako ćemo svakako jednog dana umreti? Vudi Alen je to odlično provukao u svom Filmu Annie Hall, za kog je dobio i oskara. Do tog apsurda dolazi jer često znamo šta ne bismo hteli da radimo, ali ne znamo šta bismo hteli i u toku tog preispitivanja umemo da pitamo sami sebe zašto radimo bilo šta?

Internet nam je omogućio da proširimo svoje pleme. Razmislimo sam malo, koliko poznajete ljudi koji misle da je Zemlja ravna ploča? Verovatno ne znate nikoga. Ipak, zahvaljujući internetu, svi oni koji veruju da je Zemlja ravna ploča u mogućnosti su da se udruže i da diskutujo o svojoj teoriji (doduše pogrešnoj) na raznim virtualnim forumima i konferencijama. Iako gomila ljudi koja priča o Zemlji kao ravnoj ploči nije baš najbolja ideja (baš kao i gomila

Iako ne postoji precizna formula za tako nešto, postoje tri stvari koje moramo praktikovati da bismo poboljšali svoje veštine. Prvo, moramo da učimo. Uzmimo na primer, crtanje. Bez obzira što crtamo svaki dan, ako ne učimo o novim tehnikama, ako ne učimo ništa o perspektivi, o anatomiji, o zlatnom preseku… nećemo napredovati, bar ne u primetnoj meri. Drugo, moramo da primenimo to što smo naučili. Možemo da pogledamo 30 tutoriala o crtanju ili da završimo