…bi bio sinonim za moje školovanje. To je ono kada radite domaći ili učite za kontrolni, a radili biste nešto drugo i samim tim ulažete minumum napora samo da biste odradili posao i konačno bili u mogućnosti da radite ono što volite. Sve što sam naučio, što mi je bitno posao ili u životu uopšte sam naučio mimo škole, a školu sam morao da otaljam jer sam kao prvo bio obavezan zakonom, a kao drugo
Pod utiskom pređašnjeg napada na moj sajt, razmišljao sam o privatnosti na internetu. Kivni smo kada fejsbuk ili neki drugi serviis zahtevaju da ostavimo broj telefona, lični dokument, ili, ne daj bože, broj bankovnog računa; ko zna šta sve mogu da urade s tim!? S druge strane, nismo ni svesni koliko informacija dobrovoljno ostavljamo na raznim sajtovima, uključujući fejsbuk. Vlasnici tih sajtova drage volje prodaju naše informacije marketinškim kompanijama koje na osnovu naših pretraga na
Prilično sam podeljenog mišljenja kada su u pitanju kursevi pisanju; mogu da vam budu od pomoći, a i ne moraju. Prvo, mislim da niko ne može bolje da vas nauči da pišete od vas samih. Ako uvedete u praksu da svakodnevno sednete, razmislite, složite misli, zapišete ih, bilo u dnevnik ili blog, vremenom vaše pisanje će se i te kako popraviti; postaće ekonomičnije i preciznije. Druga, i ključna, stavka koja će unaprediti vaše pisanje je
Ne moja, nego ovih što su me porazili… U žaru moje borbe sa blogom, kada sam se pitao da li da blogujem ili da odustanem; nakon što sam konačno odlučio da ću da nastavim sa svakodnevnim pisanjem članaka za blog, dogodila se neverovatna promena; Erik je postao Bananamen! Ne! To nije ta promena. Neko mi je hakovao satj; to je to! Ne jednom, nego dva puta; jer šta ja znam o zaštiti sajtova? I šta
Najukusniji obrok je onaj na kog smo najduže iščekivali. Najčešće je prvi poljubac onaj koga najbolje pamtimo jer smo ga najduže iščekivali. Najviše smo uzbuđeni kada kupimo prvi automobil. Uvek se najbolje sećamo prvih iskustava i uvek se najviše radujemo stvarima koje dođi nakon dugo iščekivanja. Ipak, češće se odlučujemo da uživamo u brzim i lakim zadovoljstvima koja brzo zaboravimo i koja su nam kratkotrajno od koristi. Čekati nešto ili nekoga nije lako, ali je
Kako Chuck Wendig kaže u svojoj knjizi, Damn Fine Story, dobra priča se sastoji od vatre i kiseonika. Vatra je uzbudljiva i održava napetost čitalaca dok kiseonik pruža neophodni predah. Uloga kiseonika nije samo da bi pružio predah, on je tu da bi omogćio idući požar. Stephen King je majstor ove tehnike i jedan od dobrih primera nalazi se u knjizi Vreća kostiju i unapred se izvinjavam onima koji nisu pročitali knjigu, a možda bi
Profesor književnosti na Pedagoškom fakultetu u Somboru, prof. dr Tihomir Petrović, često je na svojim predavanjima govorio da je čovek koji je pročitao jednu svega knjigu mnogo opasniji od onoga ko nije pročitao nijednu. Onaj što je pročitao jednu knjigu se dogmatski drži njenog sadržaja; tu često spadaju religiozni fanatici i pripadnici drugih ideologija koji dele ljude na one čije se mišljenje podudara sa njihovom knjigom i na one čiji se stavovi kose sa onim
… znači pružite nešto vredno nekome ko to neće umeti da ceni. Možda znate rešenje za nečiji problem, možda imate dobar savet, možda ste prošli kroz nešto slično kroz šta neko trenutno prolazi i imate krajnje jednostavan trik za njih koji će učiniti da njihovi problemi nestanu, ali kada im ponudite vaše mišljenje, oni ga ospore bez trunke razmišljanja i to vas dovodi do ludila. Ljudi često ne vide da imaju problem i ako pokušate
Prevarante najčešće možete naći na autobuskim stanicama i popularnim turističkim destinacijma jer tamo ima dovoljan broj ljudi čiji povrenje nisu još uvek izigrali. Internet je takođe popularno mesto za prevarante. Postoji toliko mnogo mejl adresa na koje još uvek nisu poslali svoj SPAM i toliko ljudi koje još uvek nisu pokušali da namagarče. Zahvaljujući prevarantima veoma je teško steći poverenje ljudi koji vas isključivo poznajete putem interneta. Danas smo izvukli dva nova dobitnika štampanog izdanja
Hemingvej je jednom prilikom rekao: “Ključni dar dobrog pisca je urođeni, neuništivi, detektor za sranje.” Ja sam to shvatio kao piščevo umeće da izdvoji dobru ideju, iz mnoštva loših, ali to takođe može da se shvatii kao piščevo umeće da izbaci sve ono suvišno iz svog pisanja, ili i da prepozna istinu od laži. Kako god okreneš, dobar detektor za sranje je nešto što bi svaki pisac trebalo da ima, ali mi se čini da
