Pisanje

Blogovati ili ne?

Jedina stvar koja je gluplja od pisanja o pisanju je pisanje bloga o pisanju bloga, ali nekada moram i to da uradim.

Već više od godinu dana pišem ovaj blog, počeo sam ga na engleskom, a od nedavno pišem na oba jezika paralelno. Na engleskoj verziji bloga postoji blizu 250 članka, dok na srpskom ima svega nešto preko 100. 

Krenulo je od ideje da ću pisati jedanput nedeljno, a onda se pretvorilo u dnevni blog, pa je neko vreme stalo i sada opet pišem svakodnevno nešto više od dva meseca.

Teško je svaki dan sesti i napisati nešto za šta verujete da će nekome možda biti od koristi, ali vremenom se čovek navikne i moj mozak već zna da miris popodnevne kafe znači vreme za blog. 

Zašto pišem? Ne znam! Volim da pišem i volim da sređujem svoje misli u skladne celine; volim da gledam kako reči nastaju na praznom dokumentu i kako popunjavaju tu belinu. 

Volim da mislim da moje pisanje može nekom biti od koristi; mislim da mi je to najveća motivacija za ovaj blog. Ipak, ponekad taj izvor motivacije se isrpi. 

Poslednjih nedelju dana pokušavam da procenim da li je pisanje bloga vredno ičemu. Da li bi ta dva sata dnevno koja provedem pišući blog bilo bolje utrošiti u nešto korisnije? Možda bih mogao da pišem roman i popodne umesto samo izjutra? Možda bih mogao da pogledam film ili čitam više nego inače?

Sigurno je da od pisanja bloga lično imam najviše koristi; ja sam taj čije se misli dovode u red i ja sam taj koji se oslobađa raznih unutrašnjih monologa tako što ih zapiše. 

Blog je za mene kao čistilište. Postoje neke stvari o kojima razmišljam u toku dana i kada dođe vreme za pisanje bloga, sednem i zapišem ono što me je najviše mučilo. 

Ipak ovu temu sam izbegavao već danima. Ne znam da li ikog zanima ovako nešto? Zašto bi iko brinuo za to da li se meni piše taj blog ili ne? Ko me tera? 

Bolje pitanje je, kome će nedostajati ako jednostavno prestanem da pišem? Ko će se zapitati – a gde je današnji blog?

Pravo da vam kažem ne znam. Ne znam ni da li iko čita ovo, ni da li je ikom stalo do toga što pišem, i što manje znam to je bolje po mene. 

Blog ima mnoge predsnoti i mislim da bi svi trebalo da ga pišu, ali zašto onda kada je pitanju moj blog postoji ta sumja? Zašto se uopšte pitam da li bi trebalo da ga pišem? 

Blog je mnogo bolji od dnevnika. Za dnevnik ne marite mnogo. Ne kažem da ne bi trebalo voditi dnevnik, ali to je nešto lično i kada znate da ćete ga verovatno jedino vi čitati, ako ga ikada budete čitali, onda ne marite mnogo kako će to da izgleda i da li će ikome biti od koristi. 

S druge strane, kada pišete blog nadate se da će ga neko čitati; zapravo se nadate da će ga mnogo ljudi čitati i da će mnogo ljudi imati koristi od njega, a onda kada pogledate statistiku, deluje vam da je sve to pisanje u etar

Možda je pogrešno gledati statistiku vašeg sajta, ili bloga ili mejling liste. Brojke mogu lako da razočaraju i koliko god da su velike uvek ćete želeti veće. 

Jeste, iz statistike može dosta da se nauči. Možete da saznate koji članak ljudi najviše vole, pa da pišete slične; možete da saznate koji broj ljudi sa vaše mejlin list otvori i pročita vaš blog; ali ne možete da saznate da li ste nekome bili od pomoći ili ne.

Imate stotine, ili hiljade ljudi na mejlin listi i svega 10 procenata otvori vaš mejl. To je nekako deprimirajuće kada znate da sve 10 posto ljudi rezonuje sa onim što pišete; drugima nekako niste bitni, a baš biste voleli da jeste. 

Tako nešto, ipak, ne bi trebalo da deprimira jer ako blogujete, uvek imate šansu da nekome promenite pogled na svet, da nekome pomognete, da nekome ko je u sličnim problemima i dilemama, pokažete vrata. 

Ako sve to držite u dnevniku ili pak nigde ne zapišete, nećete biti u mogućnosti da ikome pomognete. 

Retko kada jedan članak na blogu može da promeni nečiji život, ali može da podstakne nekoga na razmišljanje ili da ga motiviše da preduzme izvesne korake da bi rešio svoje probleme ili poboljšao neku od sfera svog života. 

Čak iako blog može da pomogne samo jednoj osobi, to je sasvim dovoljno. 

Blog može da bude sjajan marketinški alat, ali ne bi na njega trebalo gledati na taj način. Ako vam blog donese čitaoce, ili prodaju knjiga ili bilo šta, to je odlično, ali nemojte to od njega očekivati jer to nije njegova svrha.

Blog je tu da kristališe pogled na svet, kako onoga koji piše, tako i onoga koji čita. 

Blog nudi alternativu, neke druge mogućnosti i vašu priliku da svima kažete šta mislite i šta osećate.

Blog je javna kolektivna memorija. Baš kao što svkog momenta možete da pristupite svojim sećanjima i mislima i da dođete do novih zaključaka, blog vam omogućava da se svakog momenta uključite u zaljučke do kojih je neko drugi došao i koji će vam možda biti od koristi. 

Pišite blog, jer ćete baš vi imati koristi od njega,  baš kao što od ovoga bloga ja sam najviše imam koristi.

Misli, Motivacija, Život pisca

Poslednji atom snage

Oni koji idu u teretanu znaju da su poslednja tri ponavljanja, ona u kojima potrošite i poslednji atom snage, najbitnija. 

To je ono kada gurate, a ruke vam drhte, boli vas svaka žila, ali ipak izgurate jedno, pa još jedno i na kraju još jedno ponavljanje i na kraju bacite tegove ili vam ih neko skine s grudi jer ne možete više da ih pomerite.

To znači da ste pomerili granice vaših mogućnosti.

Takav pristup može da se primeni i na pisanje, kao i na mnoge druge stvari u životu. 

Ponekad sednem da pišem, a rađe bih radio nešto drugo. Kada sam u takvom stanju do znači da sam došao do granice svojih mogućnosti i da bi trebalo da izguram još tri ponavljanja. 

Sednem i pišem bez obzira na sve; izguram još jedan članak ili još 1000 reči svog romana i pomerim granice svojih mogućnosti. Idući put kada budem seo da pišem biću u mogućnosti da pišem duže i bolje. 

Ipak, morate biti oprezni sa takvim pristupom životu, za neke stvari dobro je imati nisku granicu; kada pijete alkohol, kada jedete tortu ili kada radite bilo šta što inače nije dobro po vas.

Misli, Život

Kvalifikacije

Jedna od prednosti interneta je što nam omogućava da stupimo u kontakt sa stručnjacima mnogih oblasti. Kontakt ne mora nužno biti direktan; ne moramo nikome poslati mejl, ili derktnu poruku. Postoje stručnjaci koji izvestan deo svog vremena posvećuju obrazovanju javnosti; često to čine kroz knjige, blog, podkast, jutub, instagram i druge medije. 

Neki od stručnjaka koje pratim i od kojih učim su Peter Attia, lekar koji deli savete o ishrani, vežbanju, spavanju, meditaciji… svemu što doprinosi fizičkom i mentalnom zdravlju; Jim Stoppani, ekspert za fitnes i ishranu čije treninge koristim; Jason Fung, od koga sam mnogo naučio o ishrani; Jordan Peterson, psiholog; Seth Godin, marketing ekspert i neko ko za sebe kaže da je svoj život posvetio učiteljskom pozivu; Joanna Penn i Mark Dawson, eksperti nezavisnog izdavaštva; Shawn Coyne, ekspert književnosti… 

Spisak je podugačak i pomenuo sam samo ljude od kojih svakodnevno nešto učim i kojima sam neizmerno zahvalan što nesebično doprinose pobošljanju mog života.

Moglo bi se reći da internet, ukoliko se pravilno koristi, može da se pretvori u vlastiti univerzitet na kom sami birate učitelje, sami birate kurseve koje ćete pohađati, i veštine u kojima ćete se usavršavati. 

Diploma

Ovakvim pristupom učenju nećete steći diplomu, ali ćete steći veštine koje ćete moći da primenite na ono što želite da poboljšate u svom životu i ta primena će vam doneti iskustvo iz kog ćete dodatno učiti i usavršavati. 

Diplome su najčešće precenjene. To ne znači da ne bi trebalo studirati i steći diplomu, odnosno zvanje, već da diploma često ne govori dovoljno o kvalifikacijama neke osobe. 

Diploma govori da ste umeli da rešite test za koji ste se spremili izučavajući knjige iz određene oblasti. Da biste postali ekspert u nekoj oblasti morate imati godine radnog iskustva u primeni znanja; vozačka dozvola se ne dobija nakon što pročitate knjigu o tome kako se vozi automobil i rešite test; morate vaše znanje i praktično da dokažete.

Saveti

Još jedna od prednosti učenja od raznih stručnjaka i imati pristup znanju koje ti sturčnjaci dele je ne morate da tražite savet od roditelja, baba i deda i komšija. Oni možda imaju neko životno iskustvo, ali ih to ne čini ekspertima i često nisu kvalifikovani da dele savete.

To što je neko odgojio dete ne čini ga pedagogom ili dečjim psihologom; to što neko ume da skuva ukusno jelo ne čini ga nutricionistom; to što je neko ume da se koristim određenim jezikom ne čini ga lingvistom; to što je neko imao operaciju na kolenu, ne čini ga hirurgom… 

Ipak, ljudi koji nisu kvalifokovani često će vam nametati svoje ideje i savete kao ispravne. Ti saveti su posebno opasni ako su ti ljudi na neki način autoriteti u vašim očima; roditelji, brat, sestra, bilo ko čije mišljenje cenite. Takvi saveti mogu da vas navedu na pogrešan put i da budu kontra produktivni. 

To je kada vam neko govori da jedete beli luk umesto da se posavetujte sa lekarom.

Stoga, moj savet je da pazite od koga tražite savete i da pazite povodom čega savetujete druge. Zapitajte se da li su oni koji vam pružaju savet kvalifikovani za tako nešto i da li ste vi kvalifikovani da nekome date savet.

Misli

Individualizam i kolektivizam

U individualističkom društvu, cilj je da stvorie najbolju verziju samih sebe; radite na sebi, školujte se, budite najbolji u polju u kom delujete…

Pravila igre su jasna: dozvoljeno je sve što ne nanosi štetu nikom drugom.

Pojedinci koji se izdignu na vrh često ulažu svoje vreme i trud da pomognu drugima da se popnu stepenik više. Samim tim, napredak svakog pojedinca doprinosi napretku grupe jer čitav sistem funkcioniše kao složen mehanizam.

U kolektivističkim društvima cilj je da se ne ističite, da se ne izdvajate iz mase, da poštujete unapred utvrđene doktrine grupe, i da se ne mešate sa drugim grupama.

Pravila igre su jasna: radićeš onako kako svi mi radimo, ili nećeš biti deo nas.

Svako izdizanje je kažnjivo odstranjivanjem iz grupe i zahvaljujući tome bilo kakav napredak, kako pojedinca tako grupe, je veoma usporen i praktično nemoguć.

Motivacija, Preporuka filma, Život pisca

Buntovnik u žitu

Džerom Dejvid Selindžer ima verovatno jednu od najtužnijih priča ikada ispričanih. 

Odrastao je uz oca koji nikada nije verovao u to da će njegov sin moći da bude pisac. Otac je insistirao je da se Dejvid okane pisanja i da nađe posao koji će mu doneti sredstva za život. 

Reklo bi se ništa novo; roditelji su uvek skeptični kada se njihova deca odluče za poziv koji ne garantuje linearni priliv novca.

Selindžera ništa nije moglo da sputa; ni odlazak u rat, ni slomljeno srce, a kamo li otac koji je od njega očekivao da postane “kralj slanine”. 

Nekoliko poglavlja Lovca u žitu, jedinog romana kog je Selindžer objavi, napisano je u vojnim kampovima u Engleskoj, u Normandiji, u raznim bojnim poljima širom Francuske, koncentracionom logoru u Nemačkoj i u bolnici u kojoj se Selindžer lečio od trauma izazvanih ratom i od kojih se, reklo bi se, nikada nije izlečio.

Selidnžer jer tvrdio da su mu pisanje i Holden Kolfild, glavni junak Lovca u žitu, pomogli da preživi najteže trenutke u ratu. 

Bio je izuzetno talentovan pisac čiji je talenat otkrio Vit Barnet, tada profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i urednik literarnog časopisa Stori.  

Selindžer je u mnogome bio sličan Holdenu Kolfildu; skrivao je svoju ličnost iza sarkazma što mu je stvaralo problema u školi i odnosu sa autoritetima. 

Jedan od najvećih poraza koje je Selindžer doživeo je bio trenutak kada je na frontu, čitajući novine, saznao da se njegova devojka, Una O’ Nil udala za Čarli Čaplina.

Da li zbog toga što mu je Holivudska zvezda oduzela ljubav njegovog života ili zbog nečeg drugog, Selidnžer, ali i Holden Kolfild, mrzeli su film i Holivud.

Lovac u žitu, jedan od najuticajnijih i najčitanijih romana dvadesetog veka, nikada nije dobio Selindžerevo odbrenje da bude pretvoren u film iako su mnogi slavni režiseri –Elia Kazan, između ostalih – imali želju da ga ekranizuju. Milioni obožavalaca ostali su uskraćeni za jedan film o Holdenu Kolfildu. 

Selindžer nije voleo kako svoju tako popularnost svog romana. Nakon što su ga obožavaoci progonili ulicama Njujorka želeći da razgovaraju sa nekim ko ih je tako dobro razumeo, Selindžer se sklonio na jedno imanje u šumu u Nju Hempširu.

Na tom imanju, živeo je sve do 2010, kada je umro u 91. Godini. Nije davao intervjue i nikada više nije objavio nijednu knjigu, iako ih je napisao. Pisao ih je za sebe i u svom pisanju je pronašao religiju i mir; nije mu bilo bitno šta će bilo ko drugi da misli i da li će čitati njegova dela.

Nama, koji bismo voleli da čitamo ta dela, ostaje da čekam 2085. godinu, kada će njegovi rukopisi postati javno dobro i kada će konačno moći da budu objavljeni. 

2017 godine, objavljen je film Buntovnik u žitu, i verujem, baš kao i mnogi drugi, da bi Selindžer imao mnogo toga da kaže na račun toga; i ne bi bio ni malo prijatan. 

Ironično je da Vita Barneta glumi Kevin Spejsi, koji je optužen za razne seksualne zločine baš kao i mnogi drugi u Holivudu, kog je Selindžer toliko mrzeo. 

I pored toga što Selindžer to ne bi odobrio i što u filmu glumi Kevin Spejsi, film je snimljen i objavljen i vredi ga pogledati. 

Pisci, ali i oni koji se ne bave pisanjem, mogu mnogo da nauče iz tog filma; kako biti istrajan u svojim namerama, kako negovati svoj talenat, kako učiti od onih znaju mnogo više, ali i kako istrajati u svojim namerama i ostati dosledan svojoj umetnosti i svom glasu. 

Motivacija, Produktivnost, Život pisca

Mali zadaci – prednosti pisanja bloga

Juče sam govorio o malim pobedama i želeo bih da se nadovežem na to.

Pisanje romana je maratonski posao i nekada ume toliko dugo da traje da imate osećaj da se neće nikada završiti.

Recimo da pišete 2.000 reči dnevno, što je veliki broj za većinu pisaca. Prvi draft romana od 100.000 reči ćete u najboljem slučaju završiti za 50 dana; što je, morate priznati, mnogo.

A, gde su loši dani kada ćete jedva uspeti da napišete 300 reči i koji će produžiti vaš prvi draft na tri, četiri meseca, ako ne i duže.

Posle prvog drafta dolaze prepravke koje mogu da otegnu vaš posao na godinu dana, u najboljem slučaju.

Zbog takve prirode posla – zato što mnogo radite, a ništa ne privodite kraju – često ćete imati utisak da niste nigde odmakli i da ništa niste postigli danima. 

Istina je da će vam male pobede biti od pomoći, ali postoji još jedan trik koji može znatno da doprinese da se osećate zadovoljnim onim što radite i da imate osećaj da ste završili neki posao; blog.

Ukoliko svakog dana, pored pisanja romana, odvojite izvesno vreme za pisanje bloga sigurno ćete popraviti vaše samopouzdanje. 

Znam da je teško pronaći vreme za tako nešto, posebno ako imate regularan posao i pišete roman, ali probajte.

Za blog, često nije potrebno mnogo vremena. 

Blog, makar u mom slučaju, nema nikakvu literarnu vrednost; funkcija bloga je da pomogne nekom ko se suočava sa sličnim problemima s kojima se lično borim.

Pisanjem bloga ne samo da ćete pomoći drugima, već ćete vi imati najveću korist od njega. Nakon što jednom definišete problem i zapišete njegovo rešenje, imaćete spremnu strategiju kada se idućeg puta budute suočili sa njim.

Blog vam može doneti čitaoce i približiti vas sa njima.

Blog će sigurno da unapredi način na koji razmišljate i pišete.

Blog je jedan mali zadatak kog možete svakodnevno da završite i da imate osećaj da ste nešto postigli, da ste nešto objavili. 

Blog ne bi trebalo da pišu samo pisci, već to može da učini bilo ko. Jednostavno napišite nešto što može biti korisno ili inspirativno.

Probajte 30 dana svakodnevno da pišete blog i javite mi vaša iskustva. 

Motivacija, Produktivnost, Život

Male pobede

Uvek je lakše raditi nešto što može da nam pruži instant zadovoljstvo; takvo ponašanje je duboko utisnuto u naš DNK i bilo nam je od velike koristi da preživimo i produžimo opstanak vrste. Čak i danas, kada su opstanak i produženje vrste znatno jednostavniji nego što su nekada bili, najveća zadovoljstva nam dolaze kroz hranu i seks.

S druge strane, dugoročna zadovoljstva su nam omogućila da postanemo dominantni u odnosu na sve druge životinje. Da nije bilo ljudi koji su žrtvovali sadašnjost za neku bolju budućnost, nikada ne bismo imali tehnologiju koju danas posedujemo i koja nam u mnogome čini život lakšim.

Koliko god nam je život lakši zbog tehnologije, toliko nam je otežan jer ta ista tehnologija nam pruža neka nova, neistražena, trenutačna zadovoljstva kojima često ne možemo da odolimo; neprestano provrevamo lajkove, mejlove, komentare, šta ima novo na youtube…

Zahvaljujući našim novim zavisnostima najviše trpe planovi čiji su rezultati vidljivi tek nakon nekoliko meseci ili možda godina. Knjiga, baš kao fakultetska diploma, ili olimpijska medalja nastaju svakodnevnim ulaganjem truda i vremena u nešto što je teško.

Spremanje za jedan veliki događaj, kao što je objavljivanje knjige, diplomiranje na fakultetu ili osvajanje olimpijske medalje često ne donosi mnogo zadovoljstva; najviše zadovoljstva dolazi upravo iz tog velikog događaja.

Da bismo uspeli u dugoročnim projektima i da bismo odeleli iskušenjima koja nam moderno doba pruža, neophodno je da slavimo male pobede. 

Ako pišete knjigu, slavite svaku stranicu; ako spremate ispit, slavite svaki dan u kom ste nešto naučili; ako želite olimpijsku medalju, slavite svaki trening. 

Kada naučite vaš um da je to malo što ste danas uradili od velikog značaja za nešto veliko što će se jednog dana desiti, biće vam znatno lakše da uđete u nove male bitke i izvučete nove male pobede.

Produktivnost, Život

Snaga volje

Svakog jutra se probudimo sa izvesnom doze snage volje; ta snaga volje nam je neophodna da bismo radili stvari koje nisu lake, možda nam se i ne rade, ali su dobre za nas, i da bismo uopšteno donosili ispravne odluke.

Kako dan odmiče tako gubimo snagu volje. Zato uveče češće jedemo i pijemo ono što nije dobro za nas, češće preskačemo odlazak u teretanu, kupujemo stvari koje nam ne trebaju i provodimo više vremena u laganim, ležernim aktivnostima i ostavimo sve ono bitno za sutradan.

Iskoristite snagu volje kada je najjača. Odaberite tri najbitnije stvari koje morate da odradite u toku dana i neka to budu prve tri stvari koje ćete uraditi; nemojte trošiti snagu volje na odluke koje se tiču lajkova na fejsbuku; ostavite to za uveče.

Produktivnost, Život

13 Jednostavnih pravila koja mogu da olakšaju svakodnevni život

Pravila su efikasna samo onda kada ih je lako zapamtiti, kada ih nema mnogo i kada obuhvataju važne sve važne aspekte života. U tu svrhu kreirao sam pravila za koja verujem da će doprineti mom poslu, mentalnom i fizičkom zdravlju i odnosu sa drugim ljudima.

Neminovno je da će vremenom doći do izvesne korekcije ovih pravila, ali kako većinu pravila praktikujem već duže vreme, siguran sam da su sasvim upotrebljiva i u ovom obliku.

Pravila i njihova objašnjenja glase:

  1. Podeli dan na vremenske blokove za ono što ti je bitno u životu i svakodnevno posveti vreme obavljanju i unapređivanju istog; posao, zdravlje, porodica i prijatelji…
  2. U toku svakog vremenskog bloka možeš da radiš ono što taj blok predviđa ili apsolutno ništa; raditi ništa je dosadno, pa ćeš pre ili kasnije krenuti da radiš ono što bi trebalo, a oslobodićeš se pritiska da nešto moraš da uradiš.
  3. Koncentriši se samo na jednu stvar; na taj način svu svoju pažnju možeš da posvetiš radnji koju obavljaš ili osobi s kojim provodiš vreme i oba će ti biti veoma zahvalna na tome; multitasking nije dozvoljen, čak ni na wc šolji.
  4. Isključi sve notifikacije na telefonu; na taj način svu svoju pažnju možeš da posvetiš radnji koju obavljaš ili osobi s kojim provodiš vreme i oba će ti biti veoma zahvalna na tome; u slučaju nužde, postoji poziv; to je ono čemu je telefon nekada služio.
  5. Koristi internet samo da bi pronašao informaciju koja ti je u tom trenutku potrebna ili da bi se obratio određenoj osobi; internet nije izvor zabave.
  6. Email proveravaj jednom dnevno i ne koristi društvene mreže; društvene mreže i prečesto proveravanje mejla loše utiču na koncentraciju.
  7. Ne proveravaj statistiku svog sajta, prodaje knjiga,… jer kada budeš video brojke jedino što ćeš želeti da radiš je da ih povećaš umesto da radiš ono što je zaista bitno.
  8. Spavaj 8 sati, a sat vremena pre spavanja ne koristim tehnologiju; spavanje je stub mentalnog i fizičkog zdravlja, a plavo svetlo koje led ekrani emituju potiskuje lučenje melatonina, hormona koji utiče na kvalitet sna.
  9. Ne jedi šećere i sve druge prerađene ugljene hidrate i ne jedi između obroka; doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju.
  10. Vežbaj četiri puta nedeljno; doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju.
  11. Svakodnevno čitaj; doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju.
  12. Svakodnevno provodim vreme sa ljudima do kojih ti je stalo; doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju.
  13. Potroši manje nego što zaradiš; doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju.
Pisanje

Čestitamo dobitnicima

Zadovoljstvmo mi je da vam saopštim da smo izvukli 3 srećna dobitnika na čiju će adresu u narednih nekoliko dana stići roman Krvavo zeleno.

Ukupno je bilo prijavljeno 122 učesnika, a jutros su izvučena tri srećna dobitnika kojima ćemo poslati mejl kako bismo izvršili predaju nagradu.

Čestitke dobitnicima i zahvaljujemo se svima koji su učestvovali i nadamo se da ćete imate više sreće idući put.

Srdačan pozrdav,