Produktivnost, Život

Snaga volje

Svakog jutra se probudimo sa izvesnom doze snage volje; ta snaga volje nam je neophodna da bismo radili stvari koje nisu lake, možda nam se i ne rade, ali su dobre za nas, i da bismo uopšteno donosili ispravne odluke.

Kako dan odmiče tako gubimo snagu volje. Zato uveče češće jedemo i pijemo ono što nije dobro za nas, češće preskačemo odlazak u teretanu, kupujemo stvari koje nam ne trebaju i provodimo više vremena u laganim, ležernim aktivnostima i ostavimo sve ono bitno za sutradan.

Iskoristite snagu volje kada je najjača. Odaberite tri najbitnije stvari koje morate da odradite u toku dana i neka to budu prve tri stvari koje ćete uraditi; nemojte trošiti snagu volje na odluke koje se tiču lajkova na fejsbuku; ostavite to za uveče.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Produktivnost, Život

13 Jednostavnih pravila koja mogu da olakšaju svakodnevni život

Pravila su efikasna samo onda kada ih je lako zapamtiti, kada ih nema mnogo i kada obuhvataju važne sve važne aspekte života. U tu svrhu kreirao sam pravila za koja verujem da će doprineti mom poslu, mentalnom i fizičkom zdravlju i odnosu sa drugim ljudima.

Neminovno je da će vremenom doći do izvesne korekcije ovih pravila, ali kako većinu pravila praktikujem već duže vreme, siguran sam da su sasvim upotrebljiva i u ovom obliku.

Pravila glase:

  1. Podeli dan na vremenske blokove za ono što ti je bitno u životu i svakodnevno posveti vreme obavljanju i unapređivanju istog; posao, zdravlje, porodica i prijatelji…
  2. U toku svakog vremenskog bloka možeš da radiš ono što taj blok predviđa ili apsolutno ništa; raditi ništa je dosadno, pa ćeš pre ili kasnije krenuti da radiš ono što bi trebalo, a oslobodićeš se pritiska da nešto moraš da uradiš.
  3. Koncentriši se samo na jednu stvar; na taj način svu svoju pažnju možeš da posvetiš radnji koju obavljaš ili osobi s kojim provodiš vreme i oba će ti biti veoma zahvalna na tome; multitasking nije dozvoljen, čak ni na wc šolji.
  4. Isključi sve notifikacije na telefonu; na taj način svu svoju pažnju možeš da posvetiš radnji koju obavljaš ili osobi s kojim provodiš vreme i oba će ti biti veoma zahvalna na tome; u slučaju nužde, postoji poziv; to je ono čemu je telefon nekada služio.
  5. Koristi internet samo da bi pronašao informaciju koja ti je u tom trenutku potrebna ili da bi se obratio određenoj osobi; internet nije izvor zabave.
  6. Email proveravaj jednom dnevno i ne koristi društvene mreže; društvene mreže i prečesto proveravanje mejla loše utiču na koncentraciju.
  7. Ne proveravaj statistiku svog sajta, prodaje knjiga,… jer kada budeš video brojke jedino što ćeš želeti da radiš je da ih povećaš umesto da radiš ono što je zaista bitno.
  8. Spavaj 8 sati, a sat vremena pre spavanja ne koristim tehnologiju; spavanje je stub mentalnog i fizičkog zdravlja, a plavo svetlo koje led ekrani emituju potiskuje lučenje melatonina, hormona koji utiče na kvalitet sna.
  9. Ne jedi šećere i sve druge prerađene ugljene hidrate i ne jedi između obroka; doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju.
  10. Vežbaj četiri puta nedeljno; doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju.
  11. Svakodnevno čitaj; doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju.
  12. Svakodnevno provodim vreme sa ljudima do kojih ti je stalo; doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju.
  13. Potroši manje nego što zaradiš; doprinosi mentalnom i fizičkom zdravlju.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Pisanje

Čestitamo dobitnicima

Zadovoljstvmo mi je da vam saopštim da smo izvukli 3 srećna dobitnika na čiju će adresu u narednih nekoliko dana stići roman Krvavo zeleno.

Ukupno je bilo prijavljeno 122 učesnika, a jutros su izvučena tri srećna dobitnika kojima ćemo poslati mejl kako bismo izvršili predaju nagradu.

Čestitke dobitnicima i zahvaljujemo se svima koji su učestvovali i nadamo se da ćete imate više sreće idući put.

Srdačan pozrdav,

Motivacija, Produktivnost, Život

Promena

Promena se ne događa sama od sebe i do promene često ne može doći preko noći.

Prvo morate da odredite šta to želite da promenite; broj kilograma, posao, mesto prebivališta, nivo obrazovanja,… 

Sledeći korak je da postavite cilj odnosno da odredite krajnji ishod vaše promene; 10 kilograma manje, želim da radim  od kuće, želim da se preselim u Norvešku, želim da završim post diplomske studije… 

Kada imate jasan cilj, morate da stvorite strateški plan koji će vas dovesti do cilja.

Plan koji je bio uspešan za nekog drugog, ne znači da će biti uspešan za vas, ali može da sadrži temelje vašeg plana.

Kada imate plan, na red dolazi realizacija.

Imajte u vidu da neće sve uvek ići po planu, ali dokle god imate jasan cilj pred sobom biće vam lako da usput korigujete vaš plan.

Korak po korak i neminovno je da ćete doći do željene promene. 

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Inspiracija, Misli, Motivacija, Pisanje, Život pisca

Odakle dolaze ideje i inspiracija za roman

Jedan od razloga zašto pisci pišu i pričaju o pisanju je zbog toga što ni sami ne znaju poreklo svojih ideja i želeli bi da ga pronađu pričajući o njemu.

Iz istog razloga niko ne može da vas nauči da pišete. Oni koji se bave izučavanje književnosti, mogu hirurški precizno da analiziraju priče, da znaju svaki bit uspešne priče, da znaju kako bi uspešna priča trebalo da izgleda i sve to znanje je prenosivo, ali niko ne može da vas nauči kako da takvu priču stvorite. 

Baš kao što znamo da se čovek sastoji od gomile molelekula i možemo da izmerimo te molekule sasvim precizno, ali ne možemo da uzmemo gomilu molekula i jednostavno ih stavimo u neku posudu i kuvamo dok ne kreiramo ljudsko biće, zar ne?

Tako nešto zahteva ljubav i spajanje svega dve ćelije u savršenim uslovima za rast i razvoj.

Stoga, jedno od pitanja koje nikada ne bi trebalo postaviti piscu je

Odakle dolaze tvoje ideje? 

To pitanje je frustrirajuće jer ne postoji tačan odgovor. Ako poznajete nekog ko je došao do odgovora, molio bih vas da me upoznate sa tom osobom.

Mnogi definišu inspiraciju kao nešto što gura pisce da iz dana u dan ostavljaju reči na svojim papirima ili ekranima, ali to je bliže motivaciji nego inspiraciji.

Inspiracija je nešto što se dogodi nakon što danima, mesecima, a ponekad i godinama razmišljate i zapisujete svoje ideje; inspiracija je onaj AHA momenat kada vam se kocke slože i sve jasno vidite. Nekome ko nikada nije razmišljao o pisanju ne može da se desi da iznenada postane inspirisan.

Prvo mora da postoji želja da se roman, ili bilo koje drugo delo, napiše. 

Onda sedite i razmišljate o čemu biste to mogli da pišete i jedna od ideja će vas kad-tad privući i zadržaćete se na njoj.

Sledeći korak je da tu ideju proširite. Razmišljate o likovima, o mestu, o vremenu i o detaljima događaja. Pitate se zašto se nešto dogodilo, kako se nešto dogodilo, šta je uzrok, a šta posledica tog događaja.

Kada sve to obavite, onda često završite sa nekim grubim planom za vašu priču i počnete da pišete. Vrlo malo vremena prođe pre nego što shvatite da će vaša priča da odstupa od prvobitnog plana; što je potpuno u redu. 

Sve to vreme pišete, ali niste inspirisani. Takav vid pisanja zahteva surovu, radničku disciplinu; svakog dana morate da odvojite blok vremena za pisanje, da sednete i da pišete; bilo da vam se to radi ili ne. U suprotnom, nikada nećete završiti to što ste naumili.

Što duže vremena provodite pišuću, priča, likovi i događaji koji opisujete postaju sve veća opsesija; sve češće razmišljate o njima mimo vremena predviđenog za pisanje; često ste mentalno odsutni i živite u nekom vašem svetu; svetu vaše priče, što može vašim bližnjima da ide na živce, ali ako vas zaista vole, razumeće to i podržati vas.

Nakon što provedte dovoljno vremena sanjareći, premećući ljude i događaju i prevrćući tkivo vašeg dela, dogodi se inspiracija; to je onaj momenat kada vaša priča doživi iznenađujuć, ali neizbežan zaokret. To je ono što vam kaže – priča MORA da ide u ovom pravcu.

Kod mene, inspiracija traje vrlo kratko i najčešće dolazi u vidu snova, ili jedne vrlo kratke misli zbog koje moram trenutno da prekinem sve radnje i na jednoj ceduljici ili u svom telefonu da zapišem ideju.

Onog momenta kada znam pravac svoje priče, svakodnevni rad pukog zapisivanja događaja postaje znatno lakši.

Ako mene pitate, za sve to je odgovorna podsvest. 

Dužnost pisca je da sakuplja informacij i hrani podsvest, a ona će mu se, kada za to dođe vreme, odužiti jednom idejom koju će pisac moći da sprovede u delo. 

Najteži deo tog posla je biti strpljiv i umeti prepoznati jednu takvu ideju.

Stoga, ako želite da se bavite pisanjem, sedite svaki dan i pišite. Pretvorite to u rutinu, kao što možda rutinski kuvate kafu svakog jutra nakon što ustante, ili perete zube.

Pokušajte da to radite svakog dana u isto vreme, ako vam vaše obaveze dozvoljavaju tako nešto.

Ja pišem svako jutro između 5:00 i 8:00 i popodne između 12:00 i 15:00. 

Radim to dovoljno dugo da kada sednem u stolicu i uključim laptop, moj um zna da je tada vreme za pisanje.

Ne sednem uvek sa idejom o čemu ću pisati. Sedim tako i čekam da se nešto desi.

Postoji samo jedno pravilo koje sam postavio sebi kada pišem i za koje sam naučio od Neil Gaiman-a i ono glasi.

Od 5 do 8, dozvoljeno ti je da pišeš ili da ne radiš apsolutno ništa. 

Ovaj drugi deo je ključan jer nemam obavezu da pišem; ako neću, imam opciju da ne radim ništa. 

Raditi ništa je dosadno. Dok tako sedim i pijem kafu počinjem da primećujem izvesne misli koje kruže mojom glavom. Kada se za jednu uhvatim, krenem da pišem o njoj.

Ako mi se ne dopada, obrišem sve što sam napisao i čekam drugu.

Ponekad je neophodno da zavrtim točak s mislima. Pogledam ideje koje sam zapisao u svoju svesku ili telefon i pitam se šta bih mogao da napišem o tome.

Ali, ne žurim. Sedim i čekam da se jedna misao ispadne iz vrtloga kako bih mogao da je uhvatim. 

Kada je uhvatim, držim je čvrsto i slušam šta mi govori.

Nekada zavšrim pre 8:00 odnosno 15:00 časova, ali ne zameram sebi na tome; bitno je da sam nešto napisao tog dana.

Nekada se zadržim duže pre nego što konačno pustim ideju, ali ne zameram sebi na tome.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Čitanje i pisanje

Pisanje i čitanje su vidovi komunikacije u kojima može i ne mora da dođe do obostrane razmene informacija.

Pisanje je vid komunikacije koji se često ne odigrava u realnom vremenu; izuzetak su novi izumi poput instant mesindžera, ali i tu, sagovornik može znatno kasnije da pročita vašu poruku, odnosno odgovori na nju. 

Čitanje nam omogućuje da primimo informacije zapisane vekovima unazad, ali u tom slučaju nemamo mogućnost da odgovorimo na poruku, niti se to od nas očekuje; jedino što možemo da uradimo jeste da se nadovežemo na ideju i stvorimo novu poruku u boci.

Čitanje nam omogućuje da razumemo svet, ali i sami sebe; ono što je neko nekada u nekoj knjizi opisao možda se događalo u nama, ali nismo imali reči da to identifikujemo. Jednom kada nešto prepoznamo, lakše nam je da se s time nosimo.

Pisanje nam takođe pomaže da razumemo sebe; kada svakodnevno sednemo i pokušamo da sredimo misli u smislenu celinu, postanemo svesni sopstvenih briga i problema i nauoružamo se alatima za unapređivanje vlastitog života.

Čitanje je disciplina u kojoj možemo da uživamo kad smo sami, ali i kada smo s drugima. 

Čitanje i pisanje bi uvek trebalo da idu jedno sa drugim.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Statistika

MailChimp, servis koji koristim da bih vam svakodnevno slao elektronsku poštu, omogćuje mi da pratim statistiku. Samim tim, uvek znam koliko čitalaca otvori mejl i koliko čitalaca klikne na link u mejlu.

Zanimljivo je da mejl kog čitaoci dobiju nakon se učlane u Kluba čitalaca, koji sadrži besplatan roman, otvori svega 44% čitalaca, a svega 28% klikne na link i skine besplatan roman.

Još bi zanimljivije bilo kada bih mogao da znam koji procenat uopšte pročita roman; siguran sam da se tako nešto može pokazati prstima jende ruke.

Statiska deluje krajnje obeshrabrujuće i može da se zaljključi da ljudi više cene knjige koje kupe u odnosu na knjige koje dopije besplatno, ali da li je zaista tako?

Da li možete da tvrdite da ste pročitali svaku knjigu koju ste kupili ili neke od tih knjiga služe kao suveniri?

Lično poznajem mnogo ljudi u čijim domovima ste mogli da vidite police pune knjiga koje nikada nisu otvorene, ali su doprinosile ambijentu i verovatno su kupljene putem raznih promotivnih akcija, na rate.

Danas, umesto da ređamo knjige na police, držimo ih u sandučetu naše elektronske pošte ili u memoriji naših računara i pametnih telefona.

Ništa se nije značajno promenilo i čitanje knjiga je još uvek nešto što samo ograničen ljudi praktikuje.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.