Između ostalog, ne jedem većinu voća. Ne kažem da je voće loše. Voće je i te kako dobro, posebno za decu. Voće je odličan slatkiš, ako imate problema sa slatkišima, ali voće je svakako nešto bez čega možete preživeti. Kada ljudi saznaju da ne jedem voće, uglavnom izbeče oči. Ne jedeš voće!? A vitamini? Jedem bobičasto voće ( borovnice, jagode, maline i kupine) jer se najsporije pretvara u šećer. Zapravo, češće ga pijem u nekom
Čitanje je relativno mlada discipilina. Istina je da su najstariji zapisi stari više od 5000 godina (nastali 3000 godina pre nove ere), ali tek u 20. veku, uvođenjem obaveznog obrazovanja, čitanje poprima ozbiljnije razmere. Ono što je neosporno jeste da su ljudi uvek voleli priče. Priče su se prenosile generacijama znanto pre nego što se iko setio da ih zapiše. Počevši od logorski vatri gde su ljudi svake večeri sedeli i slušali priče najstarijih i
Danas sam u prodavnici zatekao stariju gospođu kako rukama pokušava da prepolovi goveđu šniclu. “Srećno,” pomislio sam, setivši se da sam mi je pre nešto više od mesec dana pregoreo motor secka jer sam bio dovoljno lenj da ne isečem govedinu na sitnije komade pre nego što sam pokušao da je sameljem. Neko vreme sa s gađenjem posmatrao gospođu kako zabada svoje prljave ruke u to meso i pokušava da pokida volovske žile. Napravio sam
Ukoliko vaš rad izlažete sudu javnosti, postoji velika verovatnoća da će ga zadesiti negativni komentari ili ocena od jedne zvezdice. Ukoliko ste pisac, svako može da sudi o vašem radu na sajtu Goodreads ili gde god da je kupio vašu knjigu. U potpunosti razumem vašu frustraciju negativnim komentarima, ali nemojte dozvoli da zbog toga prestanete da pišete. Tačno je da nam je ponekad potreban odmor i da budemo povređeni negativnim komentarima, ali ne smemo dozvoliti
Pozdrav iz Kine, Nakon duže pauze vraćam se blogu. Prethodne tri sedmice bio sam veoma zauzet. Sestra i tada budući, a sada već sadašnji zet bili su nam u poseti pa sam slobodne dane odlučio da provedem s njima i da ih upoznam sa Rianom i Vendžoom koliko god je to bilo moguće za dve nedelje koliko su ostali u Kini. Prošlog utorka smo sa kolegama sa posla posetili lokalno jezero gde smo odseli u
Pozdrav iz Kine, Dakle, konačno sam priveo kraju čitanje Ubistvo Komtura Harukija Murakamija. Trebalo mi je gotovo četiri nedelje, ali je vredelo. Ipak, ovaj roman mi se nije dopao koliko Norveška šuma, ali je ipak bila avantura vredna truda. Svaki put kada završim roman dugačak poput ovoga, imam problema da odaberem idući. Živeo sam u Murakamijevom svetu suviše dugo i u neku ruku se osećam loše što ga napuštaml; nedostaje mi. Počeo sam tri nove
Ove nedelje nisam uspeo da završim čitanje nijedne knjige, Još uvek čitam Murakamijevo – Ubistvo Kamtura, a uzeo sam još jednom da pročitam Bird by Bird – Anne Lamotte, i takođe čitam Verbalize – Damon Suede. Bird by Bird je knjiga o pisanju. Prva koju sam pročitao na tu temu, još 2012. Godine kada sam odlučio da se ozbiljno posvetim umetnosti pisanja. Moram priznati da sada imam potpuno drukčije iskustvo nego kada sam je čitao
Negde oko jula prošle godine sam počeo svoj blog. Prvobitna ideja je bila da objavim jedan članak nedeljno kada imam dovoljno vremena za pisanje. Što je uglavnom utorkom i sredom kada ne radim u školi. Takođe, počeo sam da pratim Set Godina, i on me je bio inspirisao da razmislim o dnevnom blogu. Mislio sam, dobro, ukoliko on može, što ne bih i ja mogao? To je bilo upravo ono što sam uradio; počeo sam
Nekoliko godina unazad, slučajno sam čuo razgovor između dečaka i njegovog dede. Dete je požurivalo starca dok su išli ulicom, a on je na to rekao. Polako se daleko stiže. Ta rečenica još od onda neprestano odzvanja u mojoj glavi. Uzmite za primer profesionalne trkače. Usain Bolt trči brže nego što je ijedno ljudsko biće ikada trčalo. U poređenju sa njim, ultra maratonac je znatno sporiji ali stiže mnogo dalje. Sve se svodi na basnu
