500 reči napisano. Pisanje ponekad ide teže nego što možeš da zamisliš, teže nego što je bilo juče, ne zato što ti reči teško dolaze već zato što nisi siguran kuda ideš. I to je u redu. Pisanje romana je kao hodanje gustom šumom, u sred noći, noseći jednu baterijsku lampu. Vidiš samo ono što lampa vidi, a nekada nećeš usmeriti lampu tamo gde je put, već na neki žbun, ili potok, ili palo stablo.
Jednom kada imaš siže, sinopsis, nazovi to kako god želiš, red je da sedneš i da pišeš, ali pazi, roman je ogromno delo, koje često ima 80,000 i više reči. Ali uzmimo da je 80,000 neki prosek. Ne možeš da sedneš sa idejom sad ću da završim roman, odjednom. Ne možeš čak ni za nedelju dana, ni za mesec, ni za nekoliko meseci… Uopšte ne bi trebalo da se obazireš na završavanje romana, jer znaj,
Odlučio sam da napišem roman. Drugi po redu. Ko zna koji put, reklo bi se, ali ovog puta neću odustati na pola već ću ga stvarno završiti. Odlučio sam, kao što sam već rekao. Ovaj i narednih nekoliko stotina postova će biti isključivo o pisanju romana i ako vas tako nešto ne zanima i verovatno ćete me otpratiti i mogu da vam kažem samo – Drago mi je što smo se poznavali. Ako vas pak
Period između 2017-2019 proveo sam učeći kako se piše roman. Iako sam već imao jedan napisan roman, želeo sam da podignem svoju veštinu na veći nivo; hteo sam uspeh preko noći. Uspeh preko noći ne postoji. Postoji dugoročni rad koji će poput grudve snega da se kotrlja i vremenom raste, a on koji zapaze nečiji rad tek kada ugledaju veliku grudvu snega koju više niko ne može da zaustavi reći će da je to uspeh
… iliti izumrlo glagolsko vreme. Češće ćete čuti ili pročitati: – Javite se kad stignete. – umesto: – Javite se kada budete stigli. – ili – Neću doći ako pada kiša. – umesto; – Neću doći ako bude padala kiša. Ako niste znali, drugi oblik je pravilan, ali i sam često pravim grešku i koristim prvi, nepravilan oblik jer je ekonomičniji i preti da iščezne u potpunosti. Ako se budem dobro skoncentrisao, neću ponoviti slične
…bi bio sinonim za moje školovanje. To je ono kada radite domaći ili učite za kontrolni, a radili biste nešto drugo i samim tim ulažete minumum napora samo da biste odradili posao i konačno bili u mogućnosti da radite ono što volite. Sve što sam naučio, što mi je bitno posao ili u životu uopšte sam naučio mimo škole, a školu sam morao da otaljam jer sam kao prvo bio obavezan zakonom, a kao drugo
Kako Chuck Wendig kaže u svojoj knjizi, Damn Fine Story, dobra priča se sastoji od vatre i kiseonika. Vatra je uzbudljiva i održava napetost čitalaca dok kiseonik pruža neophodni predah. Uloga kiseonika nije samo da bi pružio predah, on je tu da bi omogćio idući požar. Stephen King je majstor ove tehnike i jedan od dobrih primera nalazi se u knjizi Vreća kostiju i unapred se izvinjavam onima koji nisu pročitali knjigu, a možda bi
Jedina stvar koja je gluplja od pisanja o pisanju je pisanje bloga o pisanju bloga, ali nekada moram i to da uradim. Već više od godinu dana pišem ovaj blog, počeo sam ga na engleskom, a od nedavno pišem na oba jezika paralelno. Na engleskoj verziji bloga postoji blizu 250 članka, dok na srpskom ima svega nešto preko 100. Krenulo je od ideje da ću pisati jedanput nedeljno, a onda se pretvorilo u dnevni blog,
Zadovoljstvmo mi je da vam saopštim da smo izvukli 3 srećna dobitnika na čiju će adresu u narednih nekoliko dana stići roman Krvavo zeleno. Ukupno je bilo prijavljeno 122 učesnika, a jutros su izvučena tri srećna dobitnika kojima ćemo poslati mejl kako bismo izvršili predaju nagradu. Čestitke dobitnicima i zahvaljujemo se svima koji su učestvovali i nadamo se da ćete imate više sreće idući put. Srdačan pozrdav,
Jedan od razloga zašto pisci pišu i pričaju o pisanju je zbog toga što ni sami ne znaju poreklo svojih ideja i želeli bi da ga pronađu pričajući o njemu. Iz istog razloga niko ne može da vas nauči da pišete. Oni koji se bave izučavanje književnosti, mogu hirurški precizno da analiziraju priče, da znaju svaki bit uspešne priče, da znaju kako bi uspešna priča trebalo da izgleda i sve to znanje je prenosivo, ali
