Pisanje romana – Dan 2.

Jednom kada imaš siže, sinopsis, nazovi to kako god želiš, red je da sedneš i da pišeš, ali pazi, roman je ogromno delo, koje često ima 80,000 i više reči. Ali uzmimo da je 80,000 neki prosek.

Ne možeš da sedneš sa idejom sad ću da završim roman, odjednom. Ne možeš čak ni za nedelju dana, ni za mesec, ni za nekoliko meseci…

Uopšte ne bi trebalo da se obazireš na završavanje romana, jer znaj, to je daleko, posebno kada uzmeš u obzir koliko samo uređivanja mora da prođe da bi jedan roman mogao da se proglasi gotovim.

U poređenju sa blogom kog možeš da otkucaš za 10 minuta i nikada ne prepraviš ništa u njemu, roman je jedan slon. A kako ćeš da pojedeš slona?

Razume se. Deo po deo, zalogaj po zalogaj.

Najmanja, nedeljiva celina romana, rekli smo da je scena, ali kad sedneš da pišeš, ne moraš čak ni nju da završiš.

Pravilo je sledeće – Kada sedneš da pišeš, napiši 500 reči, ni reč manje, ni reč više, što znači da ćeš često stati u pola rečenice, što je dobra stvar jer ćeš sutradan imati odakle da nastaviš i nećeš gledati u “prazan papir”, tj. beli ekran.

Današnjih 500 reči je išlo prilično lagano. Prvi lik je dobio ime. Glavni lik još uvek nema ime. Ovaj lik što je dobio ime se ne može čak i nazvati likom. Sve što znamo o njemu na početku, a verovatno i do kraja romana, jeste da je umro.

Bitno je skinuti urednički šešir kada pišeš taj prvi, usrani draft, kako je to rekla Ana Lamot, u svojoj knjizi Bird by Bird, koju takođe preporučujem za čitanje između pisanja romana.

Prvi draft će da bude sranje. Prvi draft je kao onaj prvi malter kog baciš na zid. Ne liči ni na šta, ali da bi izmalterisao taj zid, moraš da baciš dovoljno svežeg maltera, pa ga onda uglačaš.

Ne obaziri se na to što je sranje. Idućeg dana samo nastavi.

Ako ti se desi da si zaboravio neke pojedinosti, pročitaj ono što si prethodno napisao i tek ti je tada dozvoljeno da uređuješ. Ali izbegavaj to, kad god je moguće. Kad čitaš nešto što je sranje, može da te deprimira.

Dobra stvar u pisanju 500 reči dnevno je upravo to što nećeš biti premoren i tvoj mozak će nastaviti da razmišlja o tome i u ostatku dana pa ćeš dobro utemeljiti sve to što si napisao.

Za kontinuitet bitno je da pišeš bar 6 dana u nedelji. Nemoj sebi uzeti za zlo ako bude 5, ali se trudi da ne bude 4 i manje.

500 reči je ništa i uvek možeš naći dovoljno vremena i snage da ih napišeš.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.