je nešto prilično novo u našoj istoriji. Pre svega 150 godina u nazad nisu postojale vremenske zone, a vremena su se razlikovala i unutar svake države i praktično je svaki grad imao svoje vreme i ono je bilo istaknuto na crkvenom satu ili nekom drugom tornju. Pojavom železnice, svi gradovi su morali imati isto vreme kako bi se olakšalo pravljenje voznog reda. Pojavom industrijalizacije, postalo je veoma bitno da svi dođu na posao u isto

Polako već ulazim u treću nedelju bez opcionalnih tehnologija i ono što na prvi pogled mogu da uočim jeste da uopšte više nemam potrebu za njima, a niti mogu da uhvatim samog sebe kako posežem za telefonom bez ikakvog razloga. Koncentracija mi se prilično popravila (ali i dalje ne vidim greške u kucanju), mogu duže da bude fokusiran na jedan zadatak, bez potrebe da skrenem pažnju na nešto drugo ili da se odmaram. Umor osećam

Kad se uvalimo na neki posao, bez obzira koliko nam bio neprijatan, koliko nam stresa i nelagodnosti stvarao, mnogo je lakše je ostati na njemu nego otići. Čudo je ta komfor zona. Naviknemo se na jedno i makar bilo loše nećemo da menjamo samo zato što ne znamo šta nas čeka iza ćoška. Znate onu Platonovu Alegoriju o pećini? Dosta mi je i razmažene dece, i njihovih pokondirenih roditelja, i licemernih kolega, i izrabljujućeg i

Po prvi put u istoriji, svako od nas ima platformu za svoju umetnost. Kada kažem umetnost, ne mislim samo na slikanje, crtanje, vajanje,… mislim na sve što smo u mogućnosti da stvorimo, a što ima potencijal da promeni nečiji život, da utiče na način na koji neko razmišlja, da ukaže nekom na nove stvari, da promeni nekom percepciiju. Umetnost je kad neko nešto stvori i to vas učini da se osećate bolje. Kada neko odštampa

Svi imamo sliku o sebi i ta slika ne zavisi od onoga što radimo nego od onoga što govorimo sebi da jesmo; zavisi od naše naracije. Najčešće, ta slika je pogrešna zato što govorimo sebi samo ono što želimo da čujemo i opravdavamo svaki svoj postupak; za sve što činimo verujemo da je pravedno, ispravno, moralno, ili provedemo izvesno vreme tražeći razlog zašto smo baš morali da postupimo onako kako smo postupili; nađemo izgovor i

Vođenje dnevnika je verovatno nešto najteže na svetu. Ne zato što to iziskuje težak fizički ili mentalni napor, već zato što prosto nekad nemamo ideju šta bismo tamo rekli, tj. napisali. Postoje razne vrste dnevnika, a najviše se razlikuju po tome šta u njega unostimo, pa tako možemo da beležimo događaje koje smatramo da su bitni, možemo da se fokusiramo samo na jednu sferu žiovta, poput posla, produktivnosti, stvaranja, fizičke aktivnosti… Prvi veliki problem povodom

Znate ono kad u filmovima predstave genijalnce kako u svemu vide matematičke forumule, e ja nisam genijalac, niti vidim matematičke formule, ali vidim nešto drugo, vidim svaki nedostatak i sve što bi potencijalno moglo da pođe po zlu. Neki bi rekli da sam paranoičan, nemam dovoljno samopouzdanja, emocionalni vampir i verovatno su u pravu, povodom sva tri. Vrlo je teško živeti sa tako nečim. Ta mogućnost, sposobnost ili to prokletstvo, nazovite to kako god hoćete,

Pre nekih desetak dana odlučio sam da izbacim sve opcionalne tehnologije iz upotrebe, što bi značilo da neću gledati jutjub, instagram ili bilo šta slično zarad zabave, ali sam ipak ostavio sebi slobodu da pogledam tu i tamo neki video zarad edukacije, pa sam u toku tih nedelju dana istraživao nešto povodom omege 3 i omega 6 masnih kiselina, pošto je neko od naših pratilaca želeo da zna više o tome, a ja baš nisam

Potpuno je nezahvalno pričati o nečemu čega se sećam kada sam bio dete, jer sećenja su nešto što je i te kako varljivo i naš mozak ima tendendcije da proizvede delove slagalice koji nam nedostaju, i mozak to posebno čini onako da nam ide uz dlaku. Ipak, ne mogu da ne prećutim da današnja deca, tu pre svega mislim na decu s kojom radim, nisu usvojila niti jedno društveno pravilo, tj. nedostaju im osnove socijalnih

je oduvek bilo nešto što mi je pružalo zadovoljstvo i mesto u kom vreme prestaje da postoji. Nije bitno ni ko će to da vidi, ni da li će nekome da se svidi, uvek mi je bitan proces, rešavanje kreativnih problema. Ponekad da bismo bili u prilici da stvaramo, moramo da steknemo nove veštine, i potrebno je izdvojiti nešto vremena da bismo stekli novu veštinu. Što više veština posedujemo lakše nam je da usvojimo novu