Kada bi nekim čudom nestali svi oni koji umeju do proizvedu zip, bicikl, sijalicu ili bravu, verovatno bismo na duže vreme ostali bez zipa, bicikala, sijalica ili brava. Iako svi znamo da ih koristimo, vrlo malo je onih koji umeju da ih naprave od početka do kraja. Bicikl, brava, sijalica i zip su prosti mehanizmi, a šta ćemo sa nešto složenijim mehanizmima poput računara, softvera za taj računar, ili arihitektskim projekima koji podrazumevaju izgradnju čitave

Kada nismo transparentni znači da ostavljamo drugima prostor da nagađaju o čemu se tu zapravo radi; koji su naši motivi i šta to mi tačno radimo iza zavese. Naša nagađanja gotovo nikada nisu tačna i time što nismo transparentni otvaramo vrata za pogrešne impresije o nama, koje nam se definitivno neće svideti. Nisu svi spremni na transparentnost, nisu svi spremni da čuju istinu, ali je to uvek bolja opcija nego nagađanje.

Kada je funkcija škole biznis, a ne obrazovanje, nastavnik je roba, a roba kao i svaka druga je podložna promeni i zahtevima kupca. Kupac nije dete, koje bi trebalo nešto da nauči od nastavnika, već je kupac roditelj koji ima ideje kako i zašto bi dete trebalo da nešto da nauči. U takvoj postavci biznisa, cilje je imati što više zadovoljnih kupaca i oblikovati svoje proizvode tako da odgovoraju svakom pojedinačnom kupcu. Nastavnik, kao i

Jedna od najvaćih lekcija koju možemo da naučimo i koja može da nam promeni život, jeste da naučimo šta to volimo da radimo, ali i šta to ne volimo da radimo. Jedno je reći želim da budem pisac, advokat, doktor, režiser… a potpuno je druga stvar raditi to. Reći želim da budem nešto, često vezujemo za statusni simbol pisca, advokata, doktora, režisera… želimo da budemo pisci jer mnogi misle da su pisci pametni, doktori su

Skloni smo da idemo ka nečemu što je lako; pilula koja će nam pomoći da skinemo 10 kilograma i da nastavimo da jedemo šta god poželim; posao na kom ćemo moći što manje da radimo, a da zaradim što više. Od pasivnih prihoda očekujemo da ne radimo ništa, a da nam novac svakodnevno pristiže, dok je situacija daleko drukčija; pasivni prihodi znači uraditi nešto što je teško, uložiti mnogo truda i vremena, stvoriti nešto što

Pre nego što pročitate ovak tekst, pogledajte ovaj kratak video ispod. Ako ste ovaj tekst dobili na mejl, video se nalazi ovde. Ako ne govorite engleski, ono što bi trebalo da radite dok gledate snimak jeste da izbrojite koliko dodavanja su napravili igrači u belom. Ako ste već videli ovaj video (velika verovatnoća je da jeste), možete nastaviti da čitate. 1999. godine Christopher Chabris i Daniel Simons su sproveli čuveni eksperiment koji je poznat kao

Ponekad nismo u stanju da donosimo ispravne odluke. Imamo osećaj da se u našoj glavi više ne nalazi vozač već se sve odvija nekako automatski. Takođe bi se moglo reći da se radnje ne mogu odvijati automatski već da imamo dva vozača. Jedan je racionalan, pažljiv vozač, koji pravi strateške planove za našu budućnost, a drugi je majmun koji traži trenutno zadovoljstvo iliti „instant gratification monkey, kako ga je Tim Urban definisao. Klasičan primer za

Pre pojave računara, da bismo iskusili tuđa iskustva, morali bismo da razgovaramo sa nekim, da čitamo knjigu, da se dopisujemo s nekim, da pogledamo pozorišnu predstavu, da pogledamo film… Kada smo hteli da radimo, odlazili bismo u radionicu, fabriku, školu, bolnicu, u zavisnosti šta je bio naš posao. Kada smo hteli da učimo, odlazili bismo u biblioteku, ili školu. Kada smo hteli da saznamo šta se dešava u svetu, čitali bismo novine, ili bismo gledali

Kada bismo mogli da pojednostavimo život što je više moguće, sve se svodi na odluke koje smo doneli. Svaka naša odluka može da uticaj na pozitivan ili negativan ishod u budućnosti. Kada biramo šta ćemo da jedemo, možemo da biramo da pojedemo nešto na brzinu, a ne baš mnogo zdravo, ili nešto što zahteva više spremanja, ali mnogo zdravije. Naše zdravlje u budućnosti će zavisiti od naših izbora danas. Naše odluke u velikoj meri zavise

Svi smo bar jednom u životu pokušali da napravimo neki plan kako bismo stekli novu veštinu, napisali knjigu, otpočeli neki mali, privatni projekat, stvorili bilo šta, i svi smo bar jednom upali u zamku tiranije. Kada kreiramo dan, kada planiramo šta ćemo sve da uradimo u toku dana, vrlo je lako postati sopstveni tiranin. U želji da postignemo što je više moguće i što je brže moguće, isplaniraćemo svoj dan tako da nećemo ostaviti ni