Svi smo bar jednom u životu pokušali da napravimo neki plan kako bismo stekli novu veštinu, napisali knjigu, otpočeli neki mali, privatni projekat, stvorili bilo šta, i svi smo bar jednom upali u zamku tiranije.
Kada kreiramo dan, kada planiramo šta ćemo sve da uradimo u toku dana, vrlo je lako postati sopstveni tiranin. U želji da postignemo što je više moguće i što je brže moguće, isplaniraćemo svoj dan tako da nećemo ostaviti ni malo prostora za razonodu ili opuštanje.
Takav plan je neprijatan, stvara veliki pritisak i vodi samo u jednom pravcu, a to je potpuno odbacivanje plana i vraćanje na nešto komfornije što najčešće podrazumeva besciljno provođenje vremena ili beskonačno traganje za razonodom.
Ni jedan ni drugi pristup ne valjaju; ni beskonačno traganje za razonodom ni tiranija nad samim sobom.
Da bismo bili zadovoljni sami sobom, da bismo napredovali, sticali nove veštine, učili, ali i bili motivisani i srećni, neophodno je napraviti balans.
Ispravan pristup tome je napraviti spisak svih stvari koje bismo želeli da postignemo, i odabrati 3 najvažnije koje možemo da učinimo u toku dana, a ostatak dana provesti krajnje besciljno ili nargaditi sebe omiljenom razonodom.
Ako se previše stvari nalazi na našem spisku, (pet šest ili više), gotovo je sigurno da makar jednu od tih nećemo stići da uradimo ili nećemo imati dovoljno volje da je započnemo ili ćemo je odraditi traljavo.
Ako smo suviše strogi prema sebi, zanemarićemo sve ono što smo uradili, one četiri stvari, i usresredićemo se iskljčivo na ono u čemu nismo uspeli.
Možda smo u toku jednog dana napisali blog, montirali video, proveli sat vremena čitajući knjigu, proveli sat vremena u teretani, ali baš nismo uspeli da provedemo sat vremena učeći strani jezik i zbog toga možemo taj dan smatramo neuspešnim.
Pored postavljanja određenog broja prioritetnih zadataka, umesto da se fokusiramo na ono u čemu nismo uspeli, neophodno je biti zahvalan na svemu što smo postigli tog dana; čak iako od tri stavke koje smo planirali da uradimo, postignemo dve ili pak jednu.
Kada smo zaposleni, imamo šefa, najviše mrzimo šefa koji se konstatno obazire na ono u čemu nismo uspeli i nikada ne hvali ono što smo postigli.
Raditi na sebi, donekle znači biti svoje šef, i zašto bismo onda stvarali odnos prema sebi koji će ra rezultat imati to da mrzimo sami sebe?
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
