Misli

Promena

Promena nikada ne pada lako, ali iz promene se često izrodi nešto dobro.

Svaka promena donosi priliku da krenemo nešto novo, nove navike, nove rutine, nova iskustva, nove veštine…

Ipak, zato što nas promena vodi u nepoznato, retko kada se odlučujemo na promenu.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Problem društvenih mreža

…zapravo nije u toj meri problem društvenih mreža, koliko je to problem nas samih.

Isto kao što nije problem u ogledalu već u onom koji pred njim stoji.

Svaki profil na društvenoj mreži je prilika da se predstavimo ljudima, kako onima koji nas znaju, tako i onima koji nas ne znaju. U želju da ostavimo što bolji utisak, na društvene mreže ćemo stavljati najbolje delove našeg života, najsjajnije delove našeg dana, ili najlepše delove našeg tela.

Ako imamo stomak, uvućićemo ga specijalno da bismo se slikali za instagram; ako smo na letovanju, slikaćemo se dokle god imamo memorije na uređaju kog koristimo za slikanje, i podelićemo samo one najbolje slike; kad god kupimo nešto novo, podelićemo to… primera je bezbroj i svako od nas nađe za shodno da podeli nešto što će ostaviti dobar utisak na slučajnog prolaznika.

Ovaj blog i ovaj sajt su tu da bi mene predstavili kao pisca. Oni koji me prate već neko vreme znaju da sam objavio roman i taj isti roman mogu da skinu sa ovog sajta ili sa bilo koje platforme za čitanje elektronskih knjiga, ali ono što vrlo malo vas zna jeste da ja, koliko god se predstavljao kao pisac, nisam nijedan roman, već punih šest godina.

Da li se onda može reći da sam “pravi” pisac? Pa… ne baš…

Drugi problem kog možemo sebi stvoriti svojim internet prisustvom jeste da se poredimo sa drugima. Poredimo brojeve pratilaca sa brojem pratilaca drugih, sličnih, kanala, profila, ljudi; poredimo naš sadržaj sa sadržajem drugih ljudi; i to koristimo kao merilo uspeha.

Da li se za nekog može reći da je uspešan samo zato što ima određeni broj pratilaca? Pa… ne baš…

Ako ono što predstavljamo na internetu nije naše autentičn “JA”, onda nam džaba sav trud. Jer, oni koji nas stvarno poznaju će znati da ono što je na internetu nismo mi, a oni koji nas ne poznaju će kad-tad shvatiti da to stvarno nismo mi.

Kako god okreneš, bićemo provaljeni pre ili kasnije.

Za nekog ko je introvertan, poput mene, biti pravo “JA” je najeveći izazov u životu. Iako mi je to znatno lakše da uradim kroz pisanje, moram priznati da čak i ni u pisanoj formi nisam baš uvek autentičan; ponekad jednostavno sednem sa namerom da ostavim neki utisak, da “pomognem” nekom deleći savete za koje nisam siguran da umem da primenim na vlastitom primeru.

Ko god prati ovaj blog od početka, zna o čemu govorim; posebno oni koji su čitali ovaj blog dok je još bio na engleskom; ideja je bila da ja pomognem drugima da napišu roman. Ideja je propala, jer JA više ne znam kako da napišem roman, možda nikada nisam ni znao, i ako je ikome potrebna pomoć, onda je to baš MENI.

Zašto nam je teško da budemo autentični? Ne samo na internetu već uoptšeno? Da li je to zbog toga zato što nam je stalo šta drugi misle o nama; bilo da misle pozitivno ili negativno? Da li je zbog toga što ni sami ne poznajemo sebe baš najbolje? Da li je zbog toga što se osećamo inferiorno, pa na neki način, svesno ili nesvesno, želimo da zavaramo druge da imaju jedno mišljenje o nama, za koje čak ni sami nismo sigurni da je validno? Ne znam.

Ponekad izgradimo mišljenje o sebi, bilo da je dobro ili loše, i slepo ga se držimo, i želimo da i drugi imaju to mišljenje o nama.

Neki mislimo da smo pametni, pa bismo želeli da i drugi misle da smo pametni i kad god se neko suprotstavi tome, budemo veoma kivni, iako nemamo osnova za to.

Neki mislimo da dobro izgledamo; neki mislimo da smo vredni; neki mislimo da smo duhoviti; neki mislimo da smo zabavni; a zapravo, to što mislimo, bilo o sebi ili drugima, nema neku veliku vrednost. Bitno je ono što radimo.

Ako kažem da sam pisac, onda bi to trebalo da opravdam time što ću s vremena na vreme da napišem neki roman.

Ako kažem da sam vredan, onda bi trebalo da pokažem time što ću s vremena na vreme odraditi neki posao.

Ako kažem, da… shvatili ste poentu.

Iz nekog razloga, trava je uvek zelenija u tuđem dvorištu, i svi volimo da se poredimo sa drugima, i volimo da se takmičimo, i volimo da budemo bolji od drugih, i mnog nas ne želi da budmo mi.

Kad bih samo mogao da imam dovoljno novca kao … isto pratilaca kao… posao kao… auto kao… telefon kao… telo kao… decu kao… roditelje kao… u stanju smo da napravimo neki hibrid koji je niti moguć niti objektivan, i težimo ka tome, sve vreme izbegavajući ono što zaista jesmo.

Ja sam taj, nesigurni lik koji traži validaciju drugih da bi video vrednost u onome što radi, zato, iako introvert, volim da izlažem svoj rad javnosti i volim da dobijam pohvale za taj rad; što je u najmanju ruku narciosoidno.

Pohvale, baš kao i negativni komentari, ne bi trebalo da nas dotiču, jer dolaze sa istog mesta; spolja.

Ono što bi trebalo da uradimo je da nađemo nešto što volimo da radimo, i da radimo to bez obzira na sve; bez obzira šta će bilo ko da misli o tome; mama, tata, brat, sestra, muž, žena, komšija,… ničije mišljenje nije bitno sve dok nas to što radimo čini srećnim i nikome ne može da naudi.

Dakle, problem nije u društvenim mrežama, problem je u nama, ili samo u meni, ali sve mi govori da nisam sam u ovome.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Okolnosti

Kada se nađemo u okolnostima koje nam ne odgovaraju, imamo dve opcije; da promenimo okolnosti ili da se prilagodimo.

Ono što nam nikako neće pomoći jeste da kukamo, a to je upravo što je impulsna reakcija.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Zašto bilo šta radimo?

Ako pokušamo da odgovorimo na ovo pitanje, rizikujemo da svaku radnju dovedemo do apsurda; jer zašto bismo nešto radili ako ćemo svakako jednog dana umreti?

Vudi Alen je to odlično provukao u svom Filmu Annie Hall, za kog je dobio i oskara.

Do tog apsurda dolazi jer često znamo šta ne bismo hteli da radimo, ali ne znamo šta bismo hteli i u toku tog preispitivanja umemo da pitamo sami sebe zašto radimo bilo šta?

Možda bi pre nego što saznamo zašto nešto radimo, trebalo da se pitami a šta bismo to hteli da radimo i kad dobijemo odgovor na naše pitanje, možda nam sve postane jasnije.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Pleme

Internet nam je omogućio da proširimo svoje pleme.

Razmislimo sam malo, koliko poznajete ljudi koji misle da je Zemlja ravna ploča? Verovatno ne znate nikoga. Ipak, zahvaljujući internetu, svi oni koji veruju da je Zemlja ravna ploča u mogućnosti su da se udruže i da diskutujo o svojoj teoriji (doduše pogrešnoj) na raznim virtualnim forumima i konferencijama.

Iako gomila ljudi koja priča o Zemlji kao ravnoj ploči nije baš najbolja ideja (baš kao i gomila ljudi koja priča protiv vakcinacije), dobra stvar je to što svako od nas može da nađe istomišljenike, ili druge ljude koji gaje strast prema stvarima koje su nama drage, bez obzira gde se nalazimo.

Na taj način, u mogućnosti smo da pravimo i širimo svoje pleme, što će nam učiniti boravak na ovoj planeti mnogo prijatnijim.

Idući korak kog možemo da preduzmemo je da se postavimo kao lideri plemena i da vodimo ljude koji su čekali da se pojavi neko ko će ih voditi.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Kako poboljšati bilo koju veštinu?

Iako ne postoji precizna formula za tako nešto, postoje tri stvari koje moramo praktikovati da bismo poboljšali svoje veštine.

Prvo, moramo da učimo. Uzmimo na primer, crtanje. Bez obzira što crtamo svaki dan, ako ne učimo o novim tehnikama, ako ne učimo ništa o perspektivi, o anatomiji, o zlatnom preseku… nećemo napredovati, bar ne u primetnoj meri.

Drugo, moramo da primenimo to što smo naučili. Možemo da pogledamo 30 tutoriala o crtanju ili da završimo 10 kurseva, ako ne primenimo ono što smo naučili, pratkično nismo uradili ništa. Konstantno gledanje turoiala i konstantno učenje može da stvori iluziju da smo nešto zapravo naučili, ali sve dok nešto ne primenimo, nećemo znati da li smo to zaista naučili ili nismo.

Treće, moramo konstanto da radimo i prvo i drugo; tj. moramo konstantno i da učimo i da primenjujemo ono što smo naučili.

Sve tri stvari koja sam nabrojao su podjednako važne da bismo napredovali i mogao sam ih nabrojati bilo kojim redosledom, jer ako izostavimo samo jednu od ove tri stvari, znatno ćemo umanjiti naše šanse za napredak.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Tuđ posao

Jednom kad odradite tuđ posao, ljudi kojima ste pomogli će nastaviti da dolaze kod vas kada god naiđu na problem umesto da odlaze kod onih koju su zaduženi za rešavanje njihovih problema.

Jedno je kada dobrovoljno rešite nečiji problem, a potpuno je druga stvar raditi tuđ posao.

U drugom slučaju bi trebalo reći da to više nije vaš problem, ili ćete završti da radite posao kog ne želite da radite.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.