Promena nikada ne pada lako, ali iz promene se često izrodi nešto dobro. Svaka promena donosi priliku da krenemo nešto novo, nove navike, nove rutine, nova iskustva, nove veštine… Ipak, zato što nas promena vodi u nepoznato, retko kada se odlučujemo na promenu.

…zapravo nije u toj meri problem društvenih mreža, koliko je to problem nas samih. Isto kao što nije problem u ogledalu već u onom koji pred njim stoji. Svaki profil na društvenoj mreži je prilika da se predstavimo ljudima, kako onima koji nas znaju, tako i onima koji nas ne znaju. U želju da ostavimo što bolji utisak, na društvene mreže ćemo stavljati najbolje delove našeg života, najsjajnije delove našeg dana, ili najlepše delove našeg

Kada se nađemo u okolnostima koje nam ne odgovaraju, imamo dve opcije; da promenimo okolnosti ili da se prilagodimo. Ono što nam nikako neće pomoći jeste da kukamo, a to je upravo što je impulsna reakcija.

Ako pokušamo da odgovorimo na ovo pitanje, rizikujemo da svaku radnju dovedemo do apsurda; jer zašto bismo nešto radili ako ćemo svakako jednog dana umreti? Vudi Alen je to odlično provukao u svom Filmu Annie Hall, za kog je dobio i oskara. Do tog apsurda dolazi jer često znamo šta ne bismo hteli da radimo, ali ne znamo šta bismo hteli i u toku tog preispitivanja umemo da pitamo sami sebe zašto radimo bilo šta?

Internet nam je omogućio da proširimo svoje pleme. Razmislimo sam malo, koliko poznajete ljudi koji misle da je Zemlja ravna ploča? Verovatno ne znate nikoga. Ipak, zahvaljujući internetu, svi oni koji veruju da je Zemlja ravna ploča u mogućnosti su da se udruže i da diskutujo o svojoj teoriji (doduše pogrešnoj) na raznim virtualnim forumima i konferencijama. Iako gomila ljudi koja priča o Zemlji kao ravnoj ploči nije baš najbolja ideja (baš kao i gomila

Iako ne postoji precizna formula za tako nešto, postoje tri stvari koje moramo praktikovati da bismo poboljšali svoje veštine. Prvo, moramo da učimo. Uzmimo na primer, crtanje. Bez obzira što crtamo svaki dan, ako ne učimo o novim tehnikama, ako ne učimo ništa o perspektivi, o anatomiji, o zlatnom preseku… nećemo napredovati, bar ne u primetnoj meri. Drugo, moramo da primenimo to što smo naučili. Možemo da pogledamo 30 tutoriala o crtanju ili da završimo

Jednom kad odradite tuđ posao, ljudi kojima ste pomogli će nastaviti da dolaze kod vas kada god naiđu na problem umesto da odlaze kod onih koju su zaduženi za rešavanje njihovih problema. Jedno je kada dobrovoljno rešite nečiji problem, a potpuno je druga stvar raditi tuđ posao. U drugom slučaju bi trebalo reći da to više nije vaš problem, ili ćete završti da radite posao kog ne želite da radite.

Postoje ljudi koju daju, postoje ljudi koji uzimaju i postoje ljudi koji vole da uzmu onoliko koliko su dali. Najveći broj ljudi pripada trećoj kategoriji; neće dati osim ako neće nešto dobiti zauzvrat. Trebalo bi se paziti onih koji stalno uzimaju, jer će takvi biti uz vas samo ako imaju neku korist od vas, a trebalo bi paziti one koji stalno daju, jer će oni često dati čaki i kada onaj koji prima to ne

Većina nas mora da radi; velika većina mora da radi za nekog drugog i to najčešće znači da smo na prodaju stavili pola svog dana (ako u računicu uzmemo da spavamo 8 sati i budni smo 16; a ako vaš poslodavac ne računa pauzu za ručak u radno vreme, onda je to i više od pola, jer recimo radimo od 9:00 do 18:00). Kupac našeg vremena, naš poslodavac, najčešće ima slobodu da organizuje naše vreme

Egocentrično mišljenje je karakteristično maloj deci, koja ne mogu da pojme da drugi ljudi nisu iskusili ono što su ona iskusila, odnosno, mala deca nisu u mogućnosti da pogledaju svet iz drugog ugla, osim iz ličnog. Slično maloj deci, često imam utisak da drugi znaju sve ono što i ja znam (da, egocentrično mišljenje bi trebalo da se preraste već u šestoj godini života, ali ga još uvek nisam prerastao). Prosto se iznenadim kada neko