Život

Tehnička podrška

Često nema mnogo veze sa tehničkim već sa ljudskim problemima i, shodno tome, ljudi bi trebalo da ih rešavaju. Nažalost, u većini slučajeva, s druge strane linije se nalazi neko ko će vas uputiti na “često postavljena pitanja”, ili ko neće umeti da reši vaš problem jer rešavanje vašeg problema znači kršenje polise firme i nijedan zaposleni neće rizikovati tako nešto.

Međutim, ovoga puta, moja priča je nešto drukčija.

Kada smo leta 2019. godine Sanja i ja odlučili da pokrenemo Zagolaj, morali smo da odlučimo čime ćemo snimamo naš video sadržaj.

Bila su nam potrebna svetla, mikrofoni, stalci, teleprompter, a pitanje je bilo da li nam je zaista neophodna kamera, kada već imamo telefone, koji sasvim dobro snimaju?

Ono što telefonima nedostaje da bi mogli da pariraju kamerama jeste veliki senzor koji jednostavno ne može da se spakuje u mali uređaj, što samim tim znači da možemo da zaboravimo na bokeh i filmski kvalitet snimaka, ali to i nije bio prioritet.

Druga stvar koja nedostaje telefonima da bi mogli profesionalno da se koriste za snimanje jeste ručno upravljanje podešavanjima kamere; trebalo bi da mogu da podesim brzinu okidanja, ISO, i otvorenost blende, ali ništa od toga nisam mogao da radim na telefonu, pa je bilo krajnje teško doneti odluku.

Nekom ko je laik, i ko se ne bavi snimanjem ove informacije sigurno nemaju nikakav značaj, ali ja sam jedan od onih štrebera koji vole da imaju svoju kameru pod kontrolom. I bio sam našao Canon M50, koji bi bio idealan za početak; pristupačan je, snima 4K, ima dobar auto fokus, i sve drugo što Canon nudi, a onda sam naišao na aplikaciju pod imenom Filmic Pro, koja je doprinela tome da odložim ulaganje u kameru i da snimam isključivo telefonom.

Iako ovaj tekst zvuči kao reklama za Filmic Pro, što i jeste, moram da naglasim da me niko iz te kompanije nije angažovao da uradim tako nešto, već to radim isključivo kao zadovoljni korisnik.

Filmic Pro ima mogućnost da otključa podešavanje vaše kamere na telefonu i da je pretvori u 67% prave kamere; kažem 67% jer vam omogućava da podešavate ISO i brzinu okidanja, dok blendu i dalje ne možete da kontrolišete, što je sasvim razumno jer je tako malu blendu i nemoguće kontrolisati.

Filmic Pro košta $15, pa smo kupili na Sanjinom telefonu, a pošto imamo “Apple Family Account”, ja sam na svoj telefon preko tog naloga skinuto Filmic Pro besplatno.

2 za 1, reklo bi se.

Filmic Pro nudi opciju da birate birate profil boja i osvetljenja, odnosno pruža vam mogućnost da na vašem telefonu (pod uslovom da vaš telefon već ima dobru kameru na telefonu) snimate u flat ili log formatu; što je nešto što pružaju samo digitalne kamere i što vam omogućava da u post produkciji izvučete maksimum detalja iz senki i iz najsvetlijih delova vaše slike.

Međutim, ima kvaka; uvek ima kvaka. Ako želite tako nešto, to se dodatno plaća.

Naravno da želim!

To košta još $15.

Nije problem, i dalje je jeftinije od čitave kamere koja košta $500.

Ali, Apple ne dozvoljava deljenje porizvoda koje kupiš unutar aplikacije sa članovima porodice, pa ćeš morati da kupiš dva ta dodatka jer snimaš sa dve kamere.

Da vidimo. $15+$15+$15=$45; $45<$500. Može!

Sve je spremno, možemo da počnemo da snimamo, sve imamo i nakon nekoliko snimaka shvatim da veoma teško snimati iz ruke, a da moj snimak ne izgleda kao da ga je snimao alkoholičar pred jutarnji rakiju.

Dakle, treba mi stabilizator, iliti gimbal.

Zhiyun Smooth 4 može da se može da se poveže sa Filmic Pro aplikacijom i mogu kontrolišem kompletnu aplikaciju, a da ne dotaknem ekran telefona! Kupujem!

$100.

Dobro, i dalje je manje od $500.

Prošlo je tako nekoliko meseci kako snimamo, svakim snimanjem učim po malo, još nisam tu gde želim da budem što se tiče kvaliteta, razmišljam da li je možda bilo bolje da kupim kameru…

Filmic Pro, ne može da nađe moj gimbal više! Ne mogu da se povežu!

Probaj na Sanjinom telefonu.

Neće!

Možda je crko gimbal.

Kud nisam kupio kameru!?

Ne paniči, poveži sa Zhiyun, aplikacijom!

Neće!

Pošto beše ona kamera?

Google!

Google kaže: “Reinstaliraj Aplikaciju!”

Reinstaliram.

I dalje neće! Dobro!

Reinstaliraj Zhiyun aplikaciju!

Hoće!

Dobro je! Gimbal nije crko!

Poveži gimbal i Filmic Pro.

Neće.

Filmic Pro je proširio spisak uređaja koji mogu da se povežu sa aplikacijom.

Aha! Znači tu je problem! Sigurno imaju neki bug. Poslaću im mejl da ih pitam. Ali, pre toga ću da vratim moj “cinematographers kit”, dodatak kog sam kupio unutar aplikacije.

Neće! Kaže ne postoji transakcija na vašem Apple ID.

Kako ne postoji kad sam kupio?

Proveravam poruke od Apple. Evo ga!

Tehnički, ja ne posedujem aplikaciju, već Sanja, ali posedujem dodatak aplikaciji i sada kada pokušavam da vratim ono što prethodno bio kupio, Apple store traži u bazi mojih aplikacija i ne može da nađe Filmic Pro.

Znači, moram da kupim aplikaciju, da bih povratio nešto što sam već bio kupio.

Bolje da sam kupio kameru!

Da li da pišem Apple-u ili Filmic-u povodom ovoga ili da jednostavno kupim aplikaciju i na svom telefonu?

Pišem Filmi-c-u i objašnjavam im svoju situaciju:

“Reinstalirao sam aplikaciju. Želim da vratim svoj CK, ali ne mogu. Aplikaciju delim sa suprugom na porodičnom nalogu. Šta da radim?” (Parafraza)

Neko po imenu Russel u krajnje opširnom mejlu mi objašnjava, da “praktično” ništa ne postoji što oni mogu da urade, jer problem nije do njih već do Apple-vog sistema…

Na pola mejla mi treperi živac u oku…

Ali, pošto krivica nije moja, već Apple-ova, oni mi šalju vaučer kog mogu da iskoristim da bih kupio aplikaciju i rešio svoj problem.

Sedim u stolici i ne verujem šta čitam.

Jeste, ne košta ih ništa. Nije da će im u zalihama aplikacija zafaliti jedan primerak. Ne prave nikakvu štetu firmi time što će mi dati besplatan primerak aplikacije. Neće mi zapravo dati ništa. Ja već posedujem taj primerak. Apple je omogućio da deliš aplikacije unutar porodice i tu nema ništa spornog.

Ali ga istovremeno ne posedujem i neko u Filmic Pro, po imenu Russel, je toga svestan, i odlučio je, na svoju ruku, da reši moj problem i da od zadovoljne mušterije, napravi vernog obožavaoca; a ono što Russel nije znao jeste da sam ja već bio spreman da potrošim dodatnih $15 dolara, jer sam znao da će mi to rešiti problem.

Pored toga, Russel mi je objasnio da su svesni da konekcija sa Zhiyun uređajem ne radi prethodna 2 dana, ali da ne mogu ništa da urade bez saradnje sa tehničkom podrškom Zhiyuna, koja je trenutno na godišnjem odmoru, ali Russel mi je dao rešenje, koje će mi biti od koristi dok ne izađe novi “update”; sve što treba da uradim jeste da isključim automatsko podešavanje vremena i da vratim datum na telefonu unazad, i moći ću da povežem svoj gimbal sa svojom omiljenom aplikacijom za snimanje.

Žao mi je što sam “potrošio ovoliko papira” da bih tek sada rekao kako sam zatečen kvalitetom tehničke podrške u Filmic Pro kompaniji, ali mislim da ne biste mogli da dobijete pravu sliku, a da niste bili upućeni u sve detalje mog problema, koje je Russel rešio jednim pišljivim kodom u obliku vaučera.

I da mi Russel nije poklonio aplikaciju, ja bih je kupio, i dalje bih mislio da je aplikacija nešto najbolje što se može instalirati na telefon, ali…

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Inspiracija, Produktivnost

Niz

Od 19. juna pa sve do danas, nije prošao nijedan dan, a da na ovom blogu nije bio obljavljen članak, što je niz od 219 dana.

Prošlo je više od godinu dana od kako praktikujem periodični post, što znači da bar 365 dana sigurno nije bio nijedan dan u kom sam preskočio da ne jedem bar 16 sati.

Više od dve godine, nije mi se dogodilo nijednom da sam ustao iz kreveta nakon 8 časova. Uglavnom ustajem između 5 i 6, ponekad se uspavam pa ustanem u 7, jedno vreme sam ustajao u 4; ali nijednom nakon 8; bilo da je Nova godina, moj rođendan, ili Božić; ustajem pre svih mojih ukućana i radim.

Ne pišem ovo da bih se hvalio kako sam ja sad, tobož, bolji od drugih, pa umem da radim sve te stvari i imam nadljudsku disciplinu.

To što ja radim, može svako da radi, a ključ za uspeh u bilo kojoj navici, dobroj ili lošoj, je niz.

Kada govorimo o sticanju navika, često ćemo čuti da dobro bi dobro ponašanje trebalo nagrađivati, a loše kažnjavati i tako će nam dobre stvari preći u naviku.

Trebalo bi da postoji znak koji će nas podstaći na neku akciju i nagrada koja će nas stimulisati da tu akciju ponovimo.

Recimo, 12 sati je znak da je vreme za ručak, ako pojedem zdrav ručak (akcija), dozvoliću sebi da pojedem kocku čokolade (nagrada);

Svaki put nakon što operem zube (znak), uradiću 10 sklekova (akcija), i potom ću provesti 10 minuta na fejsbuku (nagrada).

Svi vezujemo nagrade ili za nešto materijalno ili za nešto što će nam pružiti trenutni užitak, ali postoji nešto čemu naš mozak ne može da odoli, a to je činjenica da smo neke stvari radili jedan duži niz.

Kada znamo da smo nešto radili 30, 40 dana za redom, ne želimo to da prestanemo da radimo samo da ne bismo prekinuli niz.

Da bismo to zloupotrebili u dobre svrhe, trebalo bi da pokušamo da vodimo evidenciju o svim dobrim stvarima koje radimo na dnevnoj bazi; bilo da je to pisanje bloga, čitanje knjiga, vežbanje, zdrava ishrana, odlazak u krevet na vreme, igranje sa vašom decom…

Vodite evidenciju o dobrim stvarima koje radite i uvodite nove stvari koje želite da vam pređu u naviku, tako što ćete praviti duge nizove.

Niz ima i svoje negativne efekte; ja sam ih svakako osetio na svojoj koži.

Ne mogu da prestanem da pušim, pušim već 10 godina.

Svake subote moram da izlazim u grad, iako mi se možda i ne izlazi svake subote.

Uz svaki obrok moram da jedem hleb, jer tako jedem celog života…

Stoga, da bismo se oslobodili loših navika, neophodno je prekinuti niz na dovoljno dugo vremena. Što je loša navika duže trajala, teže će biti prekinuti niz i održati taj prekid trajnim.

Kreatori društvenih medija, video igrica i drugih aplikacija vrlo dobro znaju kakav uticaj niz ima na našu psihu pa nam svakodnevno šalju notofikacije:

Danas nisi orao tvoju virtuelnu farmu; danas nisi ništa objavio na fejsbuku, tvoji pratioci očekuju tvoj post; danas nisi potrošio tvoju energiju na nekoj drugoj, bezveznoj, igrici…

Vrlo dobro pazite da li neko želi da manipuliše vašim odlukama time što će vam poturiti neki apsolutno nebitan niz koji navodno ne bi trebalo da prekinete.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

P. S.

Ako ste se zapitali, izbacio sam sve one loše navike koje sam gore nabrojao.

Misli

Nema im pomoći

Često kada me pitaju šta sam po profesiji, ne umem da kažem. Volim da pišem, volim Photoshop, volim fotografije, kameru, video snimanje, video montažu, grafički dizajn, kuvenje, fitnes,…

Reklo bi se od svega po malo, odnosno ništa.

Ali, postoji nešto što se proteže kroz sve što radim; ja sam učitelj, a upravo za to sam se i školovao.

Volim da drugima olakšam život, time što ću ih naučiti nečimu što je meni pomoglo da olakšam vlastiti život.

Ne volim da radim nešto umesto drugoga, rađe ću mu pokazati kako se nešto radi i potom ga pustiti da sam radi i razvija veštinu i širi je.

Tako da, slobodono mogu da kažem da sam po profesiji – učitelj.

Ono što najviše frustrira u mojoj profesiiji je činjenica da postoje ljudi za koje znam da bi im pomoć dobro došla, ali ne mogu da im pomognem, prosto jer oni to odbijaju, ili im je lakše da kukaju kako im nije dobro, ili kako nešto ne znaju, umesto da preduzmu neophodne korake kako bi nešto savladali ili promenili u svom životu.

Takvima nema pomoći.

Iako je jedna od funkcija učitelja da motiviše druge da se posvete obrazovanju, radu na sebi; nekima se nemože pomoći.

Neki jednostavno ne shvataju da je mnoštvo stvari u njihovim životima posledica njihovih grešaka i pogrešnih izbora; nije pitanje ni sudbine, ni genetike, ni države, ničeg drugog nego vlastitih izbora.

Ljudi koji to ne shvataju, odbijaju da uče i da menjaju bilo šta u životu, jer što bi to radili kad im je sve već unapred zapisano ili ih neko drugi sabotira.

Shvatio sam da je mnogo efikasnije svoju energiju usmeriti ka onima koji su spremni da uče nego motivisati nekog ko za to nije spreman.

Nažalost, to umanjuje spektar mog delovanja, ali mi istovremeno pruža priliku da tu energiju usmerim ka onima koji tu energiju neće odbijati.

Možda je najveći problem, kada su ljudi koje morate da otpišete oni koji su vam ujedno i najbliži. Toliko želite da im pomognete, a oni to uporno odbijaju.

No, da završim ovaj članak onim što najviše mrzim, a to su klišei narodnih umotvorina, ali:

Kako poseješ, tako ćeš i požnjati.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Manija

Postoje neki projekti koji nas potpuno obuzmu, pa ne možemo ni o čemu drugom razmišljati i ne možemo ništa drugo raditi.

Takvi poslovi znači da ćete provesti dane radeći na njima, da niko i ništa osim tog projekta neće postojati, i to ima i svoje dobre i loše strane.

Dobra: odradićete posao, i taj posao će verovatno biti na visokom nivou.

Loša: propustićete dobar deo stvari koje se dešavaju oko vas.

Bitno je napraviti balans kada naiđemo na takve projekte jer možemo previše toga da propustimo i može da dođe do pregorevanja koje će dovesti do gubitka moticavicje.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Istina

Postoje oni koji tragaju za istinom i oni koji čekaju da neko potvrdi njihovu istinu.

Iako deluju slično, razlika je i te kako velika.

Naša istina može biti da gravitacija ne postoji i svako ko je leteo avionom će moći to da potvrdi, ali oni koji tragaju za istinom i te kako znaju da je gravitacija istinita, a to posebno znaju oni koji dizajniraju avione.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Ne postoji

Ako mislite da u vašem mestu ne postoji dobra pozorišna trupa, možda bi trebalo da je otvorite.

Ako mislite da niko ne čuje vašu poruku, možda bi trebalo da promenite način na koji komunicirate tako da bolje rezonuje sa frekvencijom vaše publike.

Pre nego što utvrdite da postoji bilo koji problem u vašem okruženju, proverite da li je problem možda u vama, i da li bi vi trebalo da učinite neku promenu, pre nego što pređete na menjanje kulture u kojoj živite.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Motivacija, Produktivnost

Ne radi mi se

Svi uspešni ljudi imaju jednu zajedničku osobinu: rade stvare koje niko drugi ne radi.

Svi znamo da napravimo plan, da zamišljamo neku uspešnu, bolju budućnost, da postavimo ciljeve, ali kada dođe vreme da te planove ostvarimo, da preduzmemo konkretne korake ka ostvarivanju tih ciljeva, tada postaje teško, tada nam se ne radi, tada bismo rađe bili u toj budućnosti koja nas čeka, nego ovde i sada, gde moramo da radimo sve te stvari koje nam se ne rade.

Ne postoji prečica za uspeh. Niko nas neće nagraditi zato što imamo divne snove i želje. Imati snove i želje nije ništa neuobičajeno. Ostvarivanje tih snova i želja, pak, jeste.

Sve oko nas, sve što se nalazi, na našem stolu, u našoj kući, ispred naše kuće, oko naše kuće, gde god da pogledamo, stvorili su ljudi; vaš računar, radni sto, internet, avion koji nadleće, zgrada, automobil, dovod električne energije, frižider i hiljade drugih stvari koje čine naš život lakšim su stvorili ljudi; ljudi baš kao ti i ja; ista krv, isto meso, iste nervne ćelije, isti broj hromozoma, ali drukčiji mentalni sklop.

Sve to su stvorili ljudi koji su radili stvari koje niko drugi nije hteo da radi, koje su svima drugima bile teške, i pred kojima su svi drugi poklekli.

Sve te neverovatne stvari koje nam čine život lakšim je neko stvorio za nas! Mi nismo ni prstom morali da mrdnemo. Rodili smo se svim ti pogodnostima koji moderan svet nudi.

Sada je red na nas, da mi nešto učinimo, da mi nešto ostavimo za sobom.

Ako želiš nešto da ostvariš u životu, ne postoji druga putanja nego raditi stvari koje su teške, sa svim drugim atributima si već opremljen.

Svako zaslužuje da se odmori, da radi stvari u kojima uživa, ali ako provedeš dan ne radeći stvari koje su teške, šta si zapravo učinio?

Težak rad ne znači da bi trebalo da budeš šraf u nečijoj mašini, da radiš težak posao kog neko drugi ne želi da otalja, šraf kog će taj neko zameniti kad se ti pohabaš; to znači da treba da radiš na svojoj viziji; da shvatiš da ti takođe možeš da učiniš ovaj svet boljim.

Ljudi i organizacije koji tretiraju ljude kao šrafove, ne zaslužuju ničiji trud, ali ljudi i organizacije s kojima deliš istu ili sličnu viziju su svakako oni s kojima bi trebalo da radiš, da radiš posao koji niko drgui neće, jer je težak.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Produktivnost

Javno izlaganje svojih planova

Kada nešto planiramo, onda smo ambiciozni i postavljamo visoke ciljeve, ali nakon što po prvi put naiđemo na poteškoće, skloni smo da odustanemo.

Ono što sam primetio jeste da ako svoje planove izložimo javnosti, lakše ih se držimo jer ne želimo da razočaramo one koji su od nas očekivali da uspemo; uvek je teže razočarati druge nego sebe.

U to ime, delim sa vama moje iskustvo na karnovire ishrani, u toku koje sam jeo samo meso i jaja, i definitivno ne bih izdržao čitavu nedelju da nisam obećao drugima da ću izdržati.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Preporuka knjige

JUŽNO OD GRANICE, ZAPADNO OD SUNCA – Haruki Murakami

Ne postoji nijedan pisac koji može me opčini svojim pričama kao Murakami. U poslednje četiri godine, svakih nekoliko meseci odaberem jednu od njegovih knjiga i svaki put me zapanji njegova proza; svaka knjiga je toliko slična, a toliko različita.

Ponavljaju se motivi džeza, klasične muzike, mačaka i pre svega traganje za nekim dečačkim ljubavima. Likovi konsantno napuštaju svoje komfor zone, dešavaju im se nepredviđene stvari, za koje na kraju shvatimo da se nisu mogle drukčije dogoditi, i da se nisu mogle izbeći.

Proza je pitka, slikovita, precizna; nijedna reč nije suvišna, svaka slika je u romanu s razlogom, i po prvi put nisam se susreo sa čestim ponavljanjem informacije; gotovo svaka scena znači uvođenje novih informacija, a oni koji čitaju Murakamija, znaju koliko je sklon da ponavlja izesne informacije kroz dela.

Nema mnogo magičnog i mističnog u ovoj knjizi, koliko na primer ima 1Q84, ili Ubistvo Komtura, ili Kafka na obali mora, ali Murakami nije samo nadrealnost; njegova dela su ljubavna i preispituju granice razuma i emocija; vođenje srcem i mozgom.

Preporučujem svakome ovu knjigu, posebno onima koji nisu nikada čitali Murakamija, jer je zaista odličan uvod u njegovu prozu.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Misli

Ne gubiš ništa

Kada poznati glumac odluči da glumi u kontroverznom filmu, rizikuje da ugrozi karijeru i reputaciju.

Većina drugih koji su glumili u tom filmu, nisu naišli na osude, na koje je on naišao, pre svega jer nisu imali ni karijeru, ni reputaciju, pa nisu ni imali šta da izgube.

Kada smo na početku karijere i kada gradimo ime za sebe, trebalo bi znati da praktično nemamo ništa da izgubimo jer nikada nismo ništa ni imali; jedino što možemo da izgubimo jeste šansa da nešto stvorimo, ako i ne pokušamo.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o produktivnosti, motivaciji za rad, i ličnom napretku. Ako vas zanimaju takve teme, mogu vam svoje tekstve svakodnevno slati na mejl. Prijavite se na moju mejling listu i na poklon ćete dobiti moj roman Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored. Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.