Misli

Nema im pomoći

Često kada me pitaju šta sam po profesiji, ne umem da kažem. Volim da pišem, volim Photoshop, volim fotografije, kameru, video snimanje, video montažu, grafički dizajn, kuvenje, fitnes,…

Reklo bi se od svega po malo, odnosno ništa.

Ali, postoji nešto što se proteže kroz sve što radim; ja sam učitelj, a upravo za to sam se i školovao.

Volim da drugima olakšam život, time što ću ih naučiti nečimu što je meni pomoglo da olakšam vlastiti život.

Ne volim da radim nešto umesto drugoga, rađe ću mu pokazati kako se nešto radi i potom ga pustiti da sam radi i razvija veštinu i širi je.

Tako da, slobodono mogu da kažem da sam po profesiji – učitelj.

Ono što najviše frustrira u mojoj profesiiji je činjenica da postoje ljudi za koje znam da bi im pomoć dobro došla, ali ne mogu da im pomognem, prosto jer oni to odbijaju, ili im je lakše da kukaju kako im nije dobro, ili kako nešto ne znaju, umesto da preduzmu neophodne korake kako bi nešto savladali ili promenili u svom životu.

Takvima nema pomoći.

Iako je jedna od funkcija učitelja da motiviše druge da se posvete obrazovanju, radu na sebi; nekima se nemože pomoći.

Neki jednostavno ne shvataju da je mnoštvo stvari u njihovim životima posledica njihovih grešaka i pogrešnih izbora; nije pitanje ni sudbine, ni genetike, ni države, ničeg drugog nego vlastitih izbora.

Ljudi koji to ne shvataju, odbijaju da uče i da menjaju bilo šta u životu, jer što bi to radili kad im je sve već unapred zapisano ili ih neko drugi sabotira.

Shvatio sam da je mnogo efikasnije svoju energiju usmeriti ka onima koji su spremni da uče nego motivisati nekog ko za to nije spreman.

Nažalost, to umanjuje spektar mog delovanja, ali mi istovremeno pruža priliku da tu energiju usmerim ka onima koji tu energiju neće odbijati.

Možda je najveći problem, kada su ljudi koje morate da otpišete oni koji su vam ujedno i najbliži. Toliko želite da im pomognete, a oni to uporno odbijaju.

No, da završim ovaj članak onim što najviše mrzim, a to su klišei narodnih umotvorina, ali:

Kako poseješ, tako ćeš i požnjati.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Manija

Postoje neki projekti koji nas potpuno obuzmu, pa ne možemo ni o čemu drugom razmišljati i ne možemo ništa drugo raditi.

Takvi poslovi znači da ćete provesti dane radeći na njima, da niko i ništa osim tog projekta neće postojati, i to ima i svoje dobre i loše strane.

Dobra: odradićete posao, i taj posao će verovatno biti na visokom nivou.

Loša: propustićete dobar deo stvari koje se dešavaju oko vas.

Bitno je napraviti balans kada naiđemo na takve projekte jer možemo previše toga da propustimo i može da dođe do pregorevanja koje će dovesti do gubitka moticavicje.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Istina

Postoje oni koji tragaju za istinom i oni koji čekaju da neko potvrdi njihovu istinu.

Iako deluju slično, razlika je i te kako velika.

Naša istina može biti da gravitacija ne postoji i svako ko je leteo avionom će moći to da potvrdi, ali oni koji tragaju za istinom i te kako znaju da je gravitacija istinita, a to posebno znaju oni koji dizajniraju avione.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Ne postoji

Ako mislite da u vašem mestu ne postoji dobra pozorišna trupa, možda bi trebalo da je otvorite.

Ako mislite da niko ne čuje vašu poruku, možda bi trebalo da promenite način na koji komunicirate tako da bolje rezonuje sa frekvencijom vaše publike.

Pre nego što utvrdite da postoji bilo koji problem u vašem okruženju, proverite da li je problem možda u vama, i da li bi vi trebalo da učinite neku promenu, pre nego što pređete na menjanje kulture u kojoj živite.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Motivacija, Produktivnost

Ne radi mi se

Svi uspešni ljudi imaju jednu zajedničku osobinu: rade stvare koje niko drugi ne radi.

Svi znamo da napravimo plan, da zamišljamo neku uspešnu, bolju budućnost, da postavimo ciljeve, ali kada dođe vreme da te planove ostvarimo, da preduzmemo konkretne korake ka ostvarivanju tih ciljeva, tada postaje teško, tada nam se ne radi, tada bismo rađe bili u toj budućnosti koja nas čeka, nego ovde i sada, gde moramo da radimo sve te stvari koje nam se ne rade.

Ne postoji prečica za uspeh. Niko nas neće nagraditi zato što imamo divne snove i želje. Imati snove i želje nije ništa neuobičajeno. Ostvarivanje tih snova i želja, pak, jeste.

Sve oko nas, sve što se nalazi, na našem stolu, u našoj kući, ispred naše kuće, oko naše kuće, gde god da pogledamo, stvorili su ljudi; vaš računar, radni sto, internet, avion koji nadleće, zgrada, automobil, dovod električne energije, frižider i hiljade drugih stvari koje čine naš život lakšim su stvorili ljudi; ljudi baš kao ti i ja; ista krv, isto meso, iste nervne ćelije, isti broj hromozoma, ali drukčiji mentalni sklop.

Sve to su stvorili ljudi koji su radili stvari koje niko drugi nije hteo da radi, koje su svima drugima bile teške, i pred kojima su svi drugi poklekli.

Sve te neverovatne stvari koje nam čine život lakšim je neko stvorio za nas! Mi nismo ni prstom morali da mrdnemo. Rodili smo se svim ti pogodnostima koji moderan svet nudi.

Sada je red na nas, da mi nešto učinimo, da mi nešto ostavimo za sobom.

Ako želiš nešto da ostvariš u životu, ne postoji druga putanja nego raditi stvari koje su teške, sa svim drugim atributima si već opremljen.

Svako zaslužuje da se odmori, da radi stvari u kojima uživa, ali ako provedeš dan ne radeći stvari koje su teške, šta si zapravo učinio?

Težak rad ne znači da bi trebalo da budeš šraf u nečijoj mašini, da radiš težak posao kog neko drugi ne želi da otalja, šraf kog će taj neko zameniti kad se ti pohabaš; to znači da treba da radiš na svojoj viziji; da shvatiš da ti takođe možeš da učiniš ovaj svet boljim.

Ljudi i organizacije koji tretiraju ljude kao šrafove, ne zaslužuju ničiji trud, ali ljudi i organizacije s kojima deliš istu ili sličnu viziju su svakako oni s kojima bi trebalo da radiš, da radiš posao koji niko drgui neće, jer je težak.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Produktivnost

Javno izlaganje svojih planova

Kada nešto planiramo, onda smo ambiciozni i postavljamo visoke ciljeve, ali nakon što po prvi put naiđemo na poteškoće, skloni smo da odustanemo.

Ono što sam primetio jeste da ako svoje planove izložimo javnosti, lakše ih se držimo jer ne želimo da razočaramo one koji su od nas očekivali da uspemo; uvek je teže razočarati druge nego sebe.

U to ime, delim sa vama moje iskustvo na karnovire ishrani, u toku koje sam jeo samo meso i jaja, i definitivno ne bih izdržao čitavu nedelju da nisam obećao drugima da ću izdržati.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Preporuka knjige

JUŽNO OD GRANICE, ZAPADNO OD SUNCA – Haruki Murakami

Ne postoji nijedan pisac koji može me opčini svojim pričama kao Murakami. U poslednje četiri godine, svakih nekoliko meseci odaberem jednu od njegovih knjiga i svaki put me zapanji njegova proza; svaka knjiga je toliko slična, a toliko različita.

Ponavljaju se motivi džeza, klasične muzike, mačaka i pre svega traganje za nekim dečačkim ljubavima. Likovi konsantno napuštaju svoje komfor zone, dešavaju im se nepredviđene stvari, za koje na kraju shvatimo da se nisu mogle drukčije dogoditi, i da se nisu mogle izbeći.

Proza je pitka, slikovita, precizna; nijedna reč nije suvišna, svaka slika je u romanu s razlogom, i po prvi put nisam se susreo sa čestim ponavljanjem informacije; gotovo svaka scena znači uvođenje novih informacija, a oni koji čitaju Murakamija, znaju koliko je sklon da ponavlja izesne informacije kroz dela.

Nema mnogo magičnog i mističnog u ovoj knjizi, koliko na primer ima 1Q84, ili Ubistvo Komtura, ili Kafka na obali mora, ali Murakami nije samo nadrealnost; njegova dela su ljubavna i preispituju granice razuma i emocija; vođenje srcem i mozgom.

Preporučujem svakome ovu knjigu, posebno onima koji nisu nikada čitali Murakamija, jer je zaista odličan uvod u njegovu prozu.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.