Najjeftinije, često nije i najbolja opcija. Da bi nešto bilo jeftino, a profitabilno za onoga ko ga je napravio, to znači da mora da se zakine na kvalitetu materijala, na kvalitetu proizvodnje i na uloženom vremenu za pravljenje i testiranje proizvoga. Kada se sve ti parametri umanje, da bi se dobio jeftin proizvod, često se dobije proizvod koji se lako kvari, ne pruža željene rezultate, i koji sa sobom nosi mnoštvo grešaka. Zbog čestih kvarova,

Samopouzdanje dolazi u dva oblika; zasluženo samopouzdanje i lažno samopouzdanje. Zasluženo samopouzdanje je nus pojava dugog niza uspešno izvršenih zadataka. Dug niz uspešno izvršenih zadataka je posledica još dužeg niza neuspešno izvršenih zadataka. Dug niz neuspešno izvrešenih zadataka je poseldica rada, onda i kada nam se ne radi, kada nismo spremni za posao, kada ne znamo dovoljno o tom poslu, kada nemamo strah od pravljenja greške, i kada smo spremni da učimo. Lažno samopouzdanje dolazi

Čime god da se u životu bavimo, šta god da radimo, bitno je da imamo odgovor na ovo pitanje. Ako pišemo knjigu, moramo da znamo zašto pišemo tu knjigu; da li je edukativna, zabavna, ili oba po malo? Šta to želimo da promenimo? Koji je glavni motiv za pisanje naše knjige. Ako pišemo knjigu da bismo billi poznati, verovatno to uzaludno radimo; ali to nije slučaj samo sa knjigom; šta god da radimo, ako nam

Lakše je držati se tuđe odluke. Šef je odlučio da radim na ovom projektu, moram da radim i kad mi se ne radi; ako ne bude uspelo, nisam ja kriv, nego on; sve vreme sam znao da neće uspeti. Kada nešto sami odlučimo, kada pokrenemo vlastiti projekat, stvari izgledaju drukčije. Možda bi trebalo da prestanem sa ovim pre nego što shvatim da je sve bilo uzaludno; danas mi se ne radi, možda da preskočim; ako

Industrijsko doba nas je naučilo da tretiramo ljude kao mašine; kako da je napravim da bude brža, kako da troši manje energije, kako da proizvodi što više; odnosno, kako da za što manje ulaganja, dobijem što više proizvoda? Isto tako postupamo i sa ljudima, iako većinu poslova koje čovek danas obavlja pripadaju intelektualnom domenu. Potrebni su lideri koji umeju da barataju ljudima, a ne mašinama, potrebni su ljudi koji umeju da napišu sadržaj na internetu,

Postoje tri osobine ključne za uspeh. Vizija; neophodno je da umemo da vidimo ono što želimo da stvorimo. Dicsiplina; neophodno je da preduzmemo određene korake da ostvarenju te vizije Strast; da bismo prošli kroz najteže momente, moramo da gajimo strast prema poslu koji radimo, inače ćemo odustati. Recimo da neko hoće da se bavi pisanjem; neophodno je da ima viziju, da može da vidi čitavu priču od početka do kraja; neophodno je da ima disciplinu

Jedan od najboljih načina da naučimo nešto je da pokušamo to da objasnimo drugima, jer tek tada shvatamo koliko nešto znamo ili ne znamo. Pored toga, kada pristupimo sa idejom da ćemo nekome nešto da objasnimo, da nekome pomognemo da nešto nauči, znatno smo motivisaniji nego da učimo sebe radi jer ne želimo da izneverimo osobu kojoj smo obećali da ćemo nešto naučiti. Stoga, sledeći put kada budete nešto učili, pokušajte da ono što učite

U konstantnoj želji za napretkom, ponekad nam se desi da ne vidimo kako je nešto sasvim dobro onako kako jeste i tek kada napravimo male korekcije, modifikacije, shvatimo da je alat koji nas je služio izgubio svoju efikasnost ili funkciju u najgorem slučaju. Umesto popravljanja onoga što nije pokvareno, možda bi se trebalo usresrediti na stvari i alate koji ne funkcionišu kako treba. Naravno, odrediti šta škripi najčešće nije najlakši posao. Za tako nešto neophodno

Ko se jednom opeče, taj i u hladnu supu duva. Pamćenje negativnih iskustava je odbrambeni mehanizam naše psihe kojim potencijalno možemo da izbegnemo ponavljanje istih grešaka. Jednom sam imao trovanje hranom nakon što sam jeo u tom restoranu, što znači da više nikada neću tamo jesti. Jednom sam kupio određeni brend telefona, pokvario se nakon 3 dana, više nikada neću kupiti taj brend. Jednom sam probao čokoladu, nije mi se svidela, više nikada neću jestu