Što bi se reklo, saterao sam svog lika u ćošak. Doveo sam ga u dilemu. Ako bude odabrao jednu opciju, to znači kraj priče, nema romana, a ako bude odabrao drugu opciju, to znači, kraj prvog čina. Krajnje je jasno šta će odabrati.
Danas sam se opet vraćao na početak, ne da bih dodao nešto novo, nego da bih izmenio jedan podatak za kog mislim da može da igra veliku ulogu u daljem odvijanju radnje. Setio sam se gde sam uneo taj podatak, na koji način, tj. koje sam reči koristio i ukucao iste u search. Iskreno se nadam da je to jedino mesto gde se tako nešto pominje, i da je to jedino mesto gde se tako
Danas sam napisao 700 reči. Hteo sam da se zaustavim na 500, ali nisam bio siguran da bih do sutra uspeo da zadržim nit za koju sam se bio uhvatio. I dalje nisam zapisao sve što sam hteo da zapišem, ali mi je bilo bitno da unesem tu jednu, jedinu misao, koja je vrlo lako mogla da odleti. Nije to misao, niti je to scena, za koju mogu da garantujem da će da preživi drugi
Danas sam se vratio na sam početak romana i dodao jednu scenu, kojom će roman verovatno da počne. Kažem verovatno jer postoji mogućnost da će do konačne verzije doći do novih promena, ali za sada ima smisla da roman ovako počinje. Sada sam u toj fazi romana kada mi je toku dana potrebno da konzumiram mnogo sadržaja koji je sličan onome što ja pišem, bilo da su u pitanju knjige, serije ili filmovi, i potrebno
Dan 48. Osećam se kao na rolerkosteru. Koncentracija mi je rasejana na sve strane i tako mi izgleda i današnje pisanje. Siguran sam da će biti prilike da se popravi, bitno je otkucati tih 500 reči u toku dana koje će me dovesti bliže kraju, pa makar one izgledale kao da su pisane na rolerkosteru.
Iako nikad ne znaš koliko će tvoj roman na kraju imati reči, otprilike možeš da predvidiš, tj. trebalo bi da predvidiš. Ja sam, eto, predvideo da će ovaj moj roman imati 100,000 reči, barem nakon prvog drafta, što znači da sam danas stigao do prve četvrtine, bar po broju reči. Što se tiče mog napretka kroz zaplet, još uvek nisam dostigao četvrtinu. Danas sam završio poglavlje na kom sam radio prethodnih 25 dana. To će
Čini mi se da to da li ću pisati odmah nakon što ustanem ili nešto kasnije u toku dana diretkno zavisi od toga kada sam otišao u krevet. Kada regnem ranije, i kada se naspavam, nije mi problem da pišem odmah nakon što se probudim. Ako odem u krevet kasnije nego inače, moram da provedem izvesno vreme kako bih se razbudio. Nekada se to oduži do popodneva nekada mi je dovoljno svega par sati. Kako
Nikad nisam bio neko ko je vešt u pisanju spoljašnjih konflikta, ali zato mislim da su mi unutrašnji koflikti jača strana. Čitaocima se uglavnom više sviđaju spoljašnji konflikti, lakši su za razumevanje, prosto jer je ove druge teže opisati. Ipak, ako se priča ukomponuje tako da su svi unutrašnji konflikti praćeni spoljašnjim, to je nešto što i najravnodušnijeg čitaoca ne može da ostavi u tom stanju. U poslednjih nekoliko dana pisanja osećam da imam suviše
Napisao sam nešto preko 600 reči. Zaneo sam se na kraju. Dugo sam danas pisao i na prekide. Uglavnom napišem sve u cugu, ali juče nisam imao baš najbolji dan, što znači da sam loše spavao, što znači da sam nakon buđenja donosio niz loših odluka. Prvo sam odlučio da ne idem u teretanu, pa sam odlučio da odgovorim na komentar na YT pre nego što bilo šta napišem u svom romanu, i taj odgovor
Subotom uglavnom ne pišem. Subotom imam 7 časova u školi što me iscrpi u svakom pogledu i onda sve što želim jeste da legnem da spavam, a završi se tako što igram igrice. Međutim, danas sam se osećao odlično i hteo sam dan upotpunim dobrim pisanjem i to je bio pametan potez. Napisao sam 500 reči, i nešto preko, i morao sam da se nateram da završim kad mi je bilo najlepše; prešavši 500 reči
