Napisao sam nešto preko 600 reči. Zaneo sam se na kraju. Dugo sam danas pisao i na prekide. Uglavnom napišem sve u cugu, ali juče nisam imao baš najbolji dan, što znači da sam loše spavao, što znači da sam nakon buđenja donosio niz loših odluka.
Prvo sam odlučio da ne idem u teretanu, pa sam odlučio da odgovorim na komentar na YT pre nego što bilo šta napišem u svom romanu, i taj odgovor je potrošio mnoštvo dobrih reči iz mog bunara, zatim sam odlučio da premotavam film povodom svih sranja koja su mi se juče dogodila, a pauzama između tih radnji sam pisao.
Na kraju i nije ispalo tako loše. Ponovo imam osećaj da sam uhvatio nit. Još uvek nisam siguran kuda roman ide, ali barem imam nešto za šta mogu da se uhvatim. U svakom slučaju sledi mi jedno veliko odstupanje od prvobitnog plana. Što je dobra stvar, jer prvobitni plan teško može da ulazi u detalje, a detalji su ono što guraju priču i skreću njen tok i kada pišeš, bez obzira što imaš plan, drži se ključnih detalja koji ti diktiraju pravac.
Ako želiš da dobiješ sledeći tekst direktno u inbox, možeš da se prijaviš ovde.
