Postoje ljudi koju daju, postoje ljudi koji uzimaju i postoje ljudi koji vole da uzmu onoliko koliko su dali. Najveći broj ljudi pripada trećoj kategoriji; neće dati osim ako neće nešto dobiti zauzvrat. Trebalo bi se paziti onih koji stalno uzimaju, jer će takvi biti uz vas samo ako imaju neku korist od vas, a trebalo bi paziti one koji stalno daju, jer će oni često dati čaki i kada onaj koji prima to ne

Većina nas mora da radi; velika većina mora da radi za nekog drugog i to najčešće znači da smo na prodaju stavili pola svog dana (ako u računicu uzmemo da spavamo 8 sati i budni smo 16; a ako vaš poslodavac ne računa pauzu za ručak u radno vreme, onda je to i više od pola, jer recimo radimo od 9:00 do 18:00). Kupac našeg vremena, naš poslodavac, najčešće ima slobodu da organizuje naše vreme

Egocentrično mišljenje je karakteristično maloj deci, koja ne mogu da pojme da drugi ljudi nisu iskusili ono što su ona iskusila, odnosno, mala deca nisu u mogućnosti da pogledaju svet iz drugog ugla, osim iz ličnog. Slično maloj deci, često imam utisak da drugi znaju sve ono što i ja znam (da, egocentrično mišljenje bi trebalo da se preraste već u šestoj godini života, ali ga još uvek nisam prerastao). Prosto se iznenadim kada neko

Kada bi nekim čudom nestali svi oni koji umeju do proizvedu zip, bicikl, sijalicu ili bravu, verovatno bismo na duže vreme ostali bez zipa, bicikala, sijalica ili brava. Iako svi znamo da ih koristimo, vrlo malo je onih koji umeju da ih naprave od početka do kraja. Bicikl, brava, sijalica i zip su prosti mehanizmi, a šta ćemo sa nešto složenijim mehanizmima poput računara, softvera za taj računar, ili arihitektskim projekima koji podrazumevaju izgradnju čitave

Kada nismo transparentni znači da ostavljamo drugima prostor da nagađaju o čemu se tu zapravo radi; koji su naši motivi i šta to mi tačno radimo iza zavese. Naša nagađanja gotovo nikada nisu tačna i time što nismo transparentni otvaramo vrata za pogrešne impresije o nama, koje nam se definitivno neće svideti. Nisu svi spremni na transparentnost, nisu svi spremni da čuju istinu, ali je to uvek bolja opcija nego nagađanje.

Kada je funkcija škole biznis, a ne obrazovanje, nastavnik je roba, a roba kao i svaka druga je podložna promeni i zahtevima kupca. Kupac nije dete, koje bi trebalo nešto da nauči od nastavnika, već je kupac roditelj koji ima ideje kako i zašto bi dete trebalo da nešto da nauči. U takvoj postavci biznisa, cilje je imati što više zadovoljnih kupaca i oblikovati svoje proizvode tako da odgovoraju svakom pojedinačnom kupcu. Nastavnik, kao i

Jedna od najvaćih lekcija koju možemo da naučimo i koja može da nam promeni život, jeste da naučimo šta to volimo da radimo, ali i šta to ne volimo da radimo. Jedno je reći želim da budem pisac, advokat, doktor, režiser… a potpuno je druga stvar raditi to. Reći želim da budem nešto, često vezujemo za statusni simbol pisca, advokata, doktora, režisera… želimo da budemo pisci jer mnogi misle da su pisci pametni, doktori su

Skloni smo da idemo ka nečemu što je lako; pilula koja će nam pomoći da skinemo 10 kilograma i da nastavimo da jedemo šta god poželim; posao na kom ćemo moći što manje da radimo, a da zaradim što više. Od pasivnih prihoda očekujemo da ne radimo ništa, a da nam novac svakodnevno pristiže, dok je situacija daleko drukčija; pasivni prihodi znači uraditi nešto što je teško, uložiti mnogo truda i vremena, stvoriti nešto što

Pre nego što pročitate ovak tekst, pogledajte ovaj kratak video ispod. Ako ste ovaj tekst dobili na mejl, video se nalazi ovde. Ako ne govorite engleski, ono što bi trebalo da radite dok gledate snimak jeste da izbrojite koliko dodavanja su napravili igrači u belom. Ako ste već videli ovaj video (velika verovatnoća je da jeste), možete nastaviti da čitate. 1999. godine Christopher Chabris i Daniel Simons su sproveli čuveni eksperiment koji je poznat kao

Ponekad nismo u stanju da donosimo ispravne odluke. Imamo osećaj da se u našoj glavi više ne nalazi vozač već se sve odvija nekako automatski. Takođe bi se moglo reći da se radnje ne mogu odvijati automatski već da imamo dva vozača. Jedan je racionalan, pažljiv vozač, koji pravi strateške planove za našu budućnost, a drugi je majmun koji traži trenutno zadovoljstvo iliti „instant gratification monkey, kako ga je Tim Urban definisao. Klasičan primer za