Bolje je raditi nešto svaki dan po malo nego jedanput u deset dana uraditi mnogo. Na primer, bolje je svakodnevno napisati 500 reči, vežbati 40 minuta, meditirati 10 minuta, čitati 30 minuta, nego jedanput u deset dana napisati 2000 reči, vežbati 2 sata, meditirati sat vremena i čitati 3 sata. Kada podelimo zadatke na male komade, nećemo se mnogo umoriti, prijaće nam to što radimo, uspećemo da odradimo mnoštvo zadataka u toku dana, dan će
Jedna od najvećih prepreka ka napretku svakog pojedinca je kada misli da je najpametniji na svetu; da sve zna. Ne samo da neće prihvatiti savete druge, već će misliti da sve može i mora sam da uradi. Sakrivaće svoje mane sam od sebe, ali i od drugih, pa nikada neće moći da se predstavi ljudima onakav kakave jeste. I što je najvažnije, nikada neće sebi otvoriti vrata za napredak, jer kad je nešto savršeno i
Nije isto imati ideju za roman i imati želju za pisanjem romana. Imati želju znači da ćete se patiti tragajući za idejom i kasnije ćete se patiti prilikom realizacije te ideje. Imati ideju za roman znači da ćete se patiti prilikom realizacije te ideje.
Internet nam je omogućio da budemo tu za ljude koje ne poznajemo onog trenutka kada im zatrebamo. Ako napišem tekst, knjigu ili snimimo video ili podkast na određenu temu, postavimo ga na internet, drugi će biti u mogućnosti da ga pronađu baš onog momenta kada im to bude zatrebalo. Ako niko ne traži ono što smo stvorili, to ne znači da to nema nikakvu vrednost, već da se veoma mali broj ljudi nosi s problemom
Često mi je veoma bitno da imam raznovrsne aktivnosti u toku dana. Koliko god voleo da pišem, snimam, montiram, grafički dizajn, veb dizajn, ako se usresredim samo na jednu od tih aktivnosti i u toku jednog dana ne radim ništa drugo, vrlo brzo mi dosadi; možda je bolje reći da se zasitim. Stoga, u toku jednog dana često radim većinu aktivnosti koje volim i radim ih na smenu. Neko vreme pišem, zatim čitam, zatim spremam
Kad god nas čeka težak posao, naš mozak smišlja razne izgovore kako bi izbegao taj posao. Iznenada ćemo dobiti želju da učimo strani jezik ili da učimo da crtamo, da plešemo, sviramo klavir, da otkrijemo najveće tajne univerzuma; šta god, samo da radimo ono što bi trebalo da radimo. Ovo stanje svesti je posebno poznato studentima koji spremajući ispite budu motivisani raznim projektima koji u tada izgledaju znatno primamljivije nego učenje. Danas je mnogo lakše
Da bismo stekli poverenje ljudi neophodno je da ispunimo naša obećanja. Nije dovoljno reći: U narednom periodu ću se truditi da… Već je to neophodno sprovesti u delo, odnosno naše delanje mora da bude dosledno našim obećanjima. Koliko je teško steći poverenje, toliko ga je lako izgubiti. Dovoljno je da jednom prekršimo naše obećanje, i pitanje je da će druga strana biti voljna da nam pruži još jednu šansu. Jedina osoba koji možemo iznova i
Već neko vreme pokušavam da saznam o čemu je ovaj blog; ne mislim samo na ovaj članak, već na moj blog uopšteno. Ponekad mi se čini da je potpuno gubljenje vremen, a onda mi se neko od vas javi sa porukom kako mu određeni članak pomogao da se suoči sa određenim problemom. Znajući tako nešto, mnogo mi je lakše da pišem. U suprotnom, možda bih odustao od bloga. Ipak, da bih sebi još više olakšao
Onog momenta kada dođemo do nečega što nemamo otvaramo vrata za nešto novo što nemamo i to je praktično bure bez dna. Uvek nam treba nešto bolje, jače, lepše, veće, a ono što već posedujemo što je nekada bilo upravo bolje, lepše, jače veće, postaje izvor našeg nezadovoljstva. Mnogo nam je lakše da ostanemo srećni i zadovoljni kada smo fokusirani na ono što imamo umesto na ono što nemamo.
Često umemo da se poredimo sa drugima. Želimo da utvrdimo da li smo bolji od drugih. Ne samo da li smo bolji od drugih već da li smo bolji od ljudi koje poznajemo; ljudi iz naše okoline, ljudi s kojima smo bliski ili ljudi koji se bave istim poslom kojim se mi bavimo. Tako nešto nas ne vodi nigde. Uglavnom možemo da steknemo pogrešnu sliku o sebi i o drugima. Možda postanemo depresivni jer ne
