Većina stvari u životu su krajnje jednostavne. Ako želimo da budemo zdraviji, moramo da jedemo bolje i da budemo fizički aktivni. Ako želimo da nađemo bolji posao, moramo da steknemo veštine koje će nas dovesti do tog boljeg posla. Ako želimo da nas neko voli, moramo podjednako da pružamo ljubav. Šta god da želimo, uvek postoje jasna putanja, ali problem je što uvek zakomplikujemo stvari. Umesto da promenimo ishranu, posegnućemo za nekim čudesnim napicima i

Jedna od najvećih dragocenosti koju možete poneti sa sobom je dete u vama. Ono je radoznalo, kreativno, i nema strah od neuspeha. Dete ne brine o vremenu i mišljenju drugih. Dete je sebično i egocentrično; radiće samo ono što mu se radi i vrednovaće svet isključivo kroz sopstvene filtere, ali u pravim dozama će vam pomoći da dan provedete dan onako kako najviše volite. Čuvajte dete u vama, ili ga potražite, ako ste ga izgubili.

… je fenomen koji vas može jednako paralisati kao i stah od neuspeha. Kod neuspeha je sve jasno; plašite se da nećete uspeti u vašoj nameri i stoga ne želite ni da pokušate jer sav trud može da bude uzaludan. Kada je strah od uspeha u pitanju, verujete da ćete uspeti u vašoj nameri, ali se plašite nepoznatog kog vaš uspeh možda do donese; više odgovornosti, nove obaveze, novi okolnosti u kojima ne znate da

Biti perfekcionista ne znači da ćemo stvorite nešto bez greške ili mane već da ćemo imati strah od pravljenja greške i to će nas često sprečiti da svoj rad izložimo javnosti. Perfekcionista je u stanju da doteruje svoj rad satima, danima godinama i da ga nikada nikome ne pokaže jer se plaši da će drugi videti njegovu nesavršenost. Poneta nije u pravljenju nečeg savršeno. Savršeno ne postoji, ali postoji dovoljno dobro. Dovoljno dobro je nešto

Počinje da mi nedostaje mi život na selu. Trotoari su možda uži, ali niko ne vozi motocikle po njima. Ulice su uže, ali nikad nema gužve. Nema mnogo svetlećih reklama, ali se noću vide zvezde. Kad je tišina, onda je stvarno tišina. Svi gradovi u Kini u kojima sam živeo su suviše gusto naseljeni. Večito je neka gužva, večito se neko negde gura i večito nas svi gledaju kao da smo vanzemaljci; fotografišu nas i

Ponekad se desi da stvorimo neke slike o sebi. Ja sam, eto, toliko želeo da budem pisac, i proveo sam prethonih nekoliko godina pokušavajući na silu da završim roman za kog sam shvatio da neću nikada završiti. Moram priznati da osećam neki vid slobode nakon što sam priznao samom sebi da je to knjiga koju neću napisati i da možda više nikada neću napisati nijednu knjigu. Bio sam stovrio ogroman pritisak samom sebi: Moraš da

Hajde još malo da pričamo o rupi, odnosno jami, kako ju je definisao Seth Godin. Dakle, kako sam veće rekao, rupa je mesto na kom svi odustajemo i samo retki izađu prođu kroz nju i izađu na drugu stranu. A šta ako je odustanje ispravna odluka? Šta ako će nam odustajanje otvoriti vrata za nešto novo? Mint žvake Ne znam kod se od vas seća i ko j uopšte u prilici da se seća tih

Često umemo da odemo na internet i da gledamo zabavni program pod izgovorm da se uklapa u istraživanje za naš projekat. Idući put kada budete kasnili sa rokovima, zapitajte se koliko ste vremena proveli „istražujujući“.

Uglavno sam besan kada drugi ne ispune moja očekivanja ili kada lično ne ispunim sopstvena očekivanja. Pitanje je da li je problem u mojim u očekivanjima ili u drugim ljudima koji ne ispunjavaju ono što očekujem? Verovatno oba po malo, ali ono na šta ja mogu da utičem su moja očekivanja; na druge ljude teško mogu da utičem. Stoga, ako želim da budem manje besan, moram da prestanem da očekujem previše od drugih.