Pre nego što pročitate ovak tekst, pogledajte ovaj kratak video ispod. Ako ste ovaj tekst dobili na mejl, video se nalazi ovde. Ako ne govorite engleski, ono što bi trebalo da radite dok gledate snimak jeste da izbrojite koliko dodavanja su napravili igrači u belom. Ako ste već videli ovaj video (velika verovatnoća je da jeste), možete nastaviti da čitate. 1999. godine Christopher Chabris i Daniel Simons su sproveli čuveni eksperiment koji je poznat kao

Ponekad nismo u stanju da donosimo ispravne odluke. Imamo osećaj da se u našoj glavi više ne nalazi vozač već se sve odvija nekako automatski. Takođe bi se moglo reći da se radnje ne mogu odvijati automatski već da imamo dva vozača. Jedan je racionalan, pažljiv vozač, koji pravi strateške planove za našu budućnost, a drugi je majmun koji traži trenutno zadovoljstvo iliti „instant gratification monkey, kako ga je Tim Urban definisao. Klasičan primer za

Pre pojave računara, da bismo iskusili tuđa iskustva, morali bismo da razgovaramo sa nekim, da čitamo knjigu, da se dopisujemo s nekim, da pogledamo pozorišnu predstavu, da pogledamo film… Kada smo hteli da radimo, odlazili bismo u radionicu, fabriku, školu, bolnicu, u zavisnosti šta je bio naš posao. Kada smo hteli da učimo, odlazili bismo u biblioteku, ili školu. Kada smo hteli da saznamo šta se dešava u svetu, čitali bismo novine, ili bismo gledali

Kada bismo mogli da pojednostavimo život što je više moguće, sve se svodi na odluke koje smo doneli. Svaka naša odluka može da uticaj na pozitivan ili negativan ishod u budućnosti. Kada biramo šta ćemo da jedemo, možemo da biramo da pojedemo nešto na brzinu, a ne baš mnogo zdravo, ili nešto što zahteva više spremanja, ali mnogo zdravije. Naše zdravlje u budućnosti će zavisiti od naših izbora danas. Naše odluke u velikoj meri zavise

Svi smo bar jednom u životu pokušali da napravimo neki plan kako bismo stekli novu veštinu, napisali knjigu, otpočeli neki mali, privatni projekat, stvorili bilo šta, i svi smo bar jednom upali u zamku tiranije. Kada kreiramo dan, kada planiramo šta ćemo sve da uradimo u toku dana, vrlo je lako postati sopstveni tiranin. U želji da postignemo što je više moguće i što je brže moguće, isplaniraćemo svoj dan tako da nećemo ostaviti ni

Postoji samo određeni broj stvari u toku dana koje možemo da uradimo. Tačno je da možemo da guramo, da radimo i kad nam se ne radi. Ako možemo to da radimo kada smo zaposleni kod nekog, zašto to ne bismo mogli da radimo na vlastitim projektima? Niko ne voli da pere sudove, ali ako želimo da jedemo iz čistog tanjira, moramo ga oprati. Isti slučaj je sa mnogim drugim kućnim poslovima. Kada je u pitanju

Kada ne razumemo kako je neko postigao rezultat, kada ne vidimo širu sliku, najlakše je osuditi nekog da laže i vara. Takav je slučaj u onlajn igrama, kada vas neko veštiji od vas porazi, ali isti je slučaj i sa brojevima povodom ovog virusa.

Drugi nam prave planove kada ne umemo sami da ih napravimo. Kada hoćemo nešto da naučimo, odemo u školu, uplatimo kurs i dobijemo plan. Kada hoćemo da promenimo fizički izgled, angažujemo nutricionistu, odemo u teretanu, dobijemo plan ishrane i plan treninga. Kada želimo da posetimo neku zemlju, odemo u turističku agenciju, dobijemo plan. Kada želimo da skuvamo novo jelo, dobijemo plan. Planovi su i te kako korisna stvar. Bez plana, možemo da sedimo u školi

Mnoštvo hrane kupujem preko interneta; jer je jeftinije tako i tamo mogu da nađem namirnice kojih nema u supermarketu. Juče sam uz 2kg putera na poklon dobio 1kg margarina. Velikodušan gest od strane prodavca koji mi se na taj način zahvaljuje, ali meni taj margarin ne treba. Često su mi umesto margarina uz puter slali brašno, koje mi takođe ne treba. Na sličan problem možete da naiđete ako se prijavite na jutjub kanal zbog sadržine

Prvih nekoliko dana posao od kuće nam teško pada. Kuća je mesto gde se odmaramo, gledamo filmove, igramo se s decom, razgovaramo, gledamo sport na TV-u, ležimo i čitamo knjigu,… i odjednom bi tu sad trebalo da uvedemo neke strikne rutine koju su prethodno bile povezane isključivo sa kancelarijom, U kancelariji imamo svoj sto, moramo da budemo adekvatno obučeni, ne možemo jedemo kad želimo, već u određeno vreme predviđeno za obrok, ne možemo da razgovaramo