Misli

Nisam se prijavio za ovako nešto

Mnoštvo hrane kupujem preko interneta; jer je jeftinije tako i tamo mogu da nađem namirnice kojih nema u supermarketu.

Juče sam uz 2kg putera na poklon dobio 1kg margarina. Velikodušan gest od strane prodavca koji mi se na taj način zahvaljuje, ali meni taj margarin ne treba. Često su mi umesto margarina uz puter slali brašno, koje mi takođe ne treba.

Na sličan problem možete da naiđete ako se prijavite na jutjub kanal zbog sadržine koju obećavaju da će vam pružiti, a onda se ta sadržina odjednom promeni ili se između sadržine koju očekujete javi nešto što niste očekivali.

Na primer, pratite određeni kanal zbog kuhinjskih recepata, a onda vam vaša kuvarica pokaže koje je sve cipele kupila za predstojeću sezonu.

Reći ćete: “Nisam se prijavio za ovako nešto.”

Još veći problem nastane kada vam se to desi na radnom mestu. Prijavili ste se da radite kao nastavnik, što podrazumeva spremanje i držanje časova, a onda vam šef kaže da morate da obavite telefonski razgovor sa svakim učenikom pojedinačno zarad boljeg “korisničkog servisa”, i pretvorite se u “kol centar operatera”.

Reći ćete: “Nisam se prijavio za ovako nešto.”

Zamislite kakav bi haos nastao da svi počnu da vam nude nešto za šta se niste prijavili. Zamislite da u uz iznajmljivanju hotelske sobe dobijete test za seksualno prenosive bolesti, jer nikad se ne zna kad će vam zatrebati; ili da uz kupovinu novog automobila dobijete vaučer za pogrebnu opremu, jer nikad se ne zna; ili da vam dok čekate na lekarski pregled svira simfonijski orkestar; da vam u mesari ponude veganski burger…

Reći ćete: “Nisam se prijavio za ovako nešto.”

Ako je slučaj zaista takav, zašto nam marketiniške agencije i trgovci konstantno nude proizvode koje ne želimo, kada ih najmanje očekujemo?

Zašto nam poslodavci konstantno daju zadatke za koje nismo kvalifikovani i za koje se nismo prijavili?

Nadaju se da će na taj način steći novu mušteriju, da će steći lojalnost, jer su nam ponudili nešto što nismo očekivali, da će im se uloženi novac vratiti i možda i nismo znali da nam je potrebno ili da umemo da radimo.

A, zar nije jednostavnije pronaći ljude koji upravo traže ono što mi imamo i onda ponuditi naš proizvod? Zar to nije efikasnije? Danas je to bar lakše nego ikada. Dovoljno je samo da pokrenemo marketinšku kampanju i ako proizvodimo margarin da kažemo društvenoj mreži – pokaži ovu reklamu onima koji vole margarin, i uz vrlo malo novca, svi koji vole margarin će biti u prilici da vide naš brend margarina.

Svestan sam ironije situacije u kojoj se nalazim, jer veliko broj vas koji se nalazi na mojoj mejling listi se tu nalazi upravo zato što sam ponudio besplatan primerak mog romana.

Niko od vas nije tražio da čita ovaj blog; niste se prijavili za ovo. Ukoliko mislite da sam vas na neki način nasamario, odjavite se sa ove liste i više nikada nećete dobiti mejl od mene, jer se niste prijavili za ovako nešto.

Ukoliko pak volite da čitate moj blog, ako ste se zbog toga prijavili, onda dobrodošli i obećavam da ću se u buduće truditi da vas ne dovedem u situaciju da kažete:

“Nisam se prijavio za ovako nešto.”

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.